pomoc

[Lejo3]

Pomaže Bog braćo i sestre!

Molim vas za neku pomoć, po vašem mišljenju, neki savjet..Naime vrlo sam mlad imam jedva 16 godina, ali smisao, tj. razlog našeg postojanja sam već odavno shvatio. Međutim, kroz moj proces "učenja Pravoslavlja" , ako ga mogu tako nazvati, naišao sam na jednu veliku prepreku i to u mojoj porodici. Elem, svi su kršteni ali je to ona veoma mlaka vera ( u crkvu idu jedva nekoliko puta godišnje, ako i toliko, nema posta, ispovedanja, pričešćivanja). Sada ja kao jedini takav u porodici "odudaram" što je nažalost normalno za svakog Pravoslavnog u svijetu. Kako dalje duhovno, koliko mogu u mojim slabim mogućnostima napredujem, osetio sam potrebu sa češće idem u crkvu, na liturgiju, da se ispovedim. Međutim, nailazim više puta na oprečan i oštar stav mojih roditelja. Mogu reći skoro da mi zabranjuju ići na liturgiju, jer znate kao neko ko "nije u vjeri" (iako su kršteni), njima nije normalno da dete ide u crkvu, zapravo uopste ima potrebu za time, da se ispovedi i tome slično. Da li imate neki savet za mene, kako da se nosim sa time..Do sada sam se jedom ispovedio, idem na liturgiju vrlo retko, jer ne znam da li bih mogao reci da mi roditelji to brane.Vrlo cudna situacija.....Sve češće gubim nadu, posustajem, a znate kako je to lako, još u mojim godinama skrenuti sa pravog puta. Ne mogu više ovo da trpim, a ne vidim neki način da situaciju promenim. Za par godina, kada bih se malo "osamostalio" ne bih nikoga pitao sta i kako trebam da radim (bar po ovom pitanju) i onda bih radio po svome, onako kako treba ( postio bih,isao na nedeljnu liturgiju...) Ali šta do tada?

[mirko1929]

Не знам да ли је ово трол или не. У сваком случају врло лако је скренути са пута и у супротну страну, веруј ми. Прсање привидном праведношћу по сваку цену није добар пут напред.

Пета Божија Заповест каже: Поштуј оца свога и мајку своју да ти добро буде...

Канон 16 Гангрског синода каже:

Уколико, под изговором побожности, било које дете занемари своје родитеље, поготово [ако су родитељи] верници, и не дају дужно поштовање својим родитељима, тврдећи да поштују побожност више него њих, нека је анатема.

Па ти нађи неку равнотежу. Немој очекивати да ће у животу други све да ти кажу шта и како да радиш. Нико не може да живи твој живот осим тебе. Али знај, да постоји хијерархија врлина. Немој гутати камиле, а цедити комарце.

[JESSY]

Hoću da postim, a roditelji se bune – Svetosavlje

SVETOSAVLJE.ORG

 

[sampaganini92]

пре 11 часа, Lejo3 рече

Pomaže Bog braćo i sestre!

Molim vas za neku pomoć, po vašem mišljenju, neki savjet..Naime vrlo sam mlad imam jedva 16 godina, ali smisao, tj. razlog našeg postojanja sam već odavno shvatio. Međutim, kroz moj proces "učenja Pravoslavlja" , ako ga mogu tako nazvati, naišao sam na jednu veliku prepreku i to u mojoj porodici. Elem, svi su kršteni ali je to ona veoma mlaka vera ( u crkvu idu jedva nekoliko puta godišnje, ako i toliko, nema posta, ispovedanja, pričešćivanja). Sada ja kao jedini takav u porodici "odudaram" što je nažalost normalno za svakog Pravoslavnog u svijetu. Kako dalje duhovno, koliko mogu u mojim slabim mogućnostima napredujem, osetio sam potrebu sa češće idem u crkvu, na liturgiju, da se ispovedim. Međutim, nailazim više puta na oprečan i oštar stav mojih roditelja. Mogu reći skoro da mi zabranjuju ići na liturgiju, jer znate kao neko ko "nije u vjeri" (iako su kršteni), njima nije normalno da dete ide u crkvu, zapravo uopste ima potrebu za time, da se ispovedi i tome slično. Da li imate neki savet za mene, kako da se nosim sa time..Do sada sam se jedom ispovedio, idem na liturgiju vrlo retko, jer ne znam da li bih mogao reci da mi roditelji to brane.Vrlo cudna situacija.....Sve češće gubim nadu, posustajem, a znate kako je to lako, još u mojim godinama skrenuti sa pravog puta. Ne mogu više ovo da trpim, a ne vidim neki način da situaciju promenim. Za par godina, kada bih se malo "osamostalio" ne bih nikoga pitao sta i kako trebam da radim (bar po ovom pitanju) i onda bih radio po svome, onako kako treba ( postio bih,isao na nedeljnu liturgiju...) Ali šta do tada?

Бог ти помогао.

Разумем те, ја кад сам улазио у веру био сам у сличној ситуацији само још горој јер су ми родитељи атеисти-агностици, али су имали велики анимозитет искључиво према православљу. Тако да ја кад сам кренуо на литургији бивало је да кад се вратим кући, мајка неће да разговара уопште са мном данима. То је ужасно. Одеш на литургији сав пресрећан и жељан Христа а вратиш се у мини пакао где те најближи одсецају потпуно. То су почетна искушења, и каљење вере, немој ништа да се бринеш јер тај период првог приступања Цркви и Богу је заиста прелеп и нуди много тога.

Само буди благ и истрајан у своме. Иди на литургију без икаквог страха да ли ће ико да ти брани. Моли се за родитеље. Ако те питају објасни им шта и како осећаш и мислиш ако не питају него само вичу истрпи и не свађај се. Имаш право да не будеш реплика својих родитеља, имаш право да другачије мислиш и делаш, наравно уз захвалност за све што су ти родитељи пружили. Покушај да им ставиш до знања да то није уперено против њих. Ја сам трпео салве увреда од родитеља који су "ултратолерантни либерални" све у складу са модерним наративом али зато су рођено дете третирали на фашистички начин јер ето иде у Цркву. Ништа страшно, не узимај им за зло само никако јер је од незнања.

Немој да одустајеш па за пар година да кренеш у Цркву јер те је Бог призвао, осетио си у срцу и ако верујеш одазови се. Веруј само чврсто. Ја сам долазио до стања да се питам да ли заиста ја верујем у нешто што нисам ни сигуран да има а по цену да ми се породица растура у овоме животу што га сигуно имам. Али не брини ништа, само веруј. Твоји те родитељи воле и кад виде да теби засита значи Црква и да то што радиш, радиш са љубављу и разумевањем, попустиће и схватиће то на исправан начин. Сад ти делује страшно али касније ћеш схватити да ћр ти то искуство бити један јако чврст камен ослонац у вери.

Ето ја ти рекох мој пример, и да знаш да ми данас и отац иде на Литургију а мајка се радује и једва чека кад јој показујем слике са Свете Горе Атонске сваки пут кад се вратим. Желим ти свако добро од Господа, да истрајеш у вери, и да и твоји родитељи доживе преображај.

 

[Lejo3]

Blagodarim na iscrpnim odgovorima.

Nadam se da ću uskoro malo živnuti, i početi da češće idem u Crkvu, i sve što se sa tim podrazumijeva... Jer ovako stvarno više ne mogu, već neko vrijeme stojim na granici izmedju velikog pada iz kojeg se  vjerovatno ne bih dugo izvukao, i toga da počnem ići u Crkvu. Znam da nisam sam, da je Gospod uvijek uz mene, ali bi mi mnogo značila nečija pomoć, savjet, pa bar i ovako preko interneta. Živi bili!

[Плаво Небо]

пре 17 часа, Lejo3 рече

Molim vas za neku pomoć

Бог ти помогао!

Прво, немој себи да намећеш велико молитвено правило. Даће Бог па када стекнеш коју годину више и када ојачаш у вери па и да повећаш број молитви. Па и тада боље ти је да имаш једну молитву изговорену без роптања него.. За почетак ти предлажем ове две молитве и да прочиташ по једну главу из Јеванђеља дневно:

Молитва за родитеље и ближње

Спаси Господе и помилуј родитеље моје ( имена), браћу, сестре и сроднике моје по телу и све ближње рода мога и подари им мирна Твоја блага.

Спаси Господе и помилуј старе и младе, убоге и сироте, удовице, болесне и жалосне, који су у беди и невољи, у тамници и ропству.

Сачувај Боже све оне које због Тебе и вере православне гоне незнабошци, безбожници и јеретици. Посети их, укрепи, утеши и силом својом подај им ускоро избављење и слободу.

Спаси Господе и помилуј све оне који нас мрзе и вређају и чине нам сметње, не дозволи да пропадну због нас грешника.

Просвети светлошћу Твога познања оне који, заслепљени секташким онбманама, одступише од православне вере. Приведи их Твојој светој апостолској Цркви. Амин.

МОЛИТВA ЗА РОДИТЕЉЕ

О Милостиви Господе и Боже који си заповедио да поштујем оца и мајку, и заиста си до смрти сам показао скромну послушност Твојим родитељима, из дубине душе молим Ти се, о Исусе Христе, Боже мој, чуј моју молитву и помилуј моје родитеље који ме подижу у Твојој благодати и љубави. Заштити их од ђавола, опасности и болести, даруј им здравље и милостиво излиј на њих Твоје богате дарове. Благослови њихове напоре и дела, помилуј их по великој милости Твојој, да би ти верно служили и да кроз њих и ја будем достојан да Те славим и служим. Амин.

И не мораш за почетак да идеш сваке недеље у цркву на Литургију, не мораш ни да постиш све постове, пости колико можеш, али се максимално труди да из свог живота избациш блуд, осуђивање, свађу. Даће Бог па ћеш чешће да идеш у неком будућем периоду у храмове, да постиш све постове и тако. Труди се да максимално извршаваш своје обавезе у домаћинству које ти родитељи заповедају. Ето.. Тражио си савет овде па можеш ме и не послушати, оно би најбоље било када би имао прилику да питаш за савет у току исповести свог парохијског свештеника.

[Ђорђе Р]

Имаш 16 година. Ниси дете. Иди у цркву, и истрпи критику. Немој другима наметати нит истицати, ако их то иритира. Труди се више у школи и у спорту/друштву. Помажи више родитељима, и понашај се лепше и усрдније према њима.

[slovoA]

пре 11 часа, mirko1929 рече

Пета Божија Заповест каже: Поштуј оца свога и мајку своју да ти добро буде...

ЛЕЈО3. Та заповијест не значи да родитеље послушаш у свему, већ да их поштујеш у свему. И тако их поштуј и у ономе гдје их не слушаш и слободно пођи на литургију и причести се. То супротстављање тиме неће бити твоје непоштовање родитеља, већ њихово супротстављање томе што их не слушаш и сам твој крст који си тако примио и који ће довести и њих до исцијељења.

@sampaganini92 ти је јасно навео његов примјер, да му данас " отац иде на Литургију а мајка се радује и једва чека кад јој показујем слике са Свете Горе Атонске сваки пут кад се вратим."

Притом ћеш, наравно, морати нешто и истрпити, али то и јесте крст и неће бити превише страшно.

[slovoA]

@Lejo3 А имаш и најјаснији могући примјер Светог Саве, који је као син привео свог оца истини Христа. И није постао свети по свом оцу, нити прецима уопште, већ по позиву Христовом, на којег је одговорио и на њега упутио и самог Немању, који је тек по истом том позиву постао свети Симеон.

[slovoA]

пре 12 часа, Lejo3 рече

već neko vrijeme stojim na granici izmedju velikog pada iz kojeg se  vjerovatno ne bih dugo izvukao

Не плаши се тих падова, слободно ту падни, све су то мали падови и изаћи ћеш из њих. И тога ћеш се тек нагледати и доживити, и на том опиту ћеш и градити богопознање (као истинито). А велике падове очекуј тек у неком зрелијем добу, по самом том узрастању у Христу, кад се будеш могао и носити с тим озбиљнијим искушењима.

Не даје Бог човјеку више искушења, него што човјек може поднијети. Па тако не даје ни теби, с твојих "свит сикстин". И зато се много више надај и очекуј благодат Божију, умјесто искушења, због те непослушности према родитељима, која уопште није непоштовање. Напротив. Причешћујући се, и те како поштујеш своје родитеље и све своје претке, сабране у Христу. 

[slovoA]

@Lejo3 Просто, без много оптерећивања тиме, кад год стигнеш ухвати кривину у читавој тој причи и пођи у Цркву, причести се.

[Поуке.орг инфо]

пре 6 часа, Jokic Z. рече

Ako ti ko tronja sto si PRAVOVERAN ti mu reci da je porod aspidin i pokrsti ga nekrsta palicom u glavu vo imja OCA i SINA i SVJATAGO DUHA

Због ширења мржње и нетрпељивости имате један подужи бан са нашег сајта. Ово је недопустиво... 

Админ.