"Ако со обљутави, чиме ће се осолити" или о личној и друштвеној одговорности нас хришћана

[Дијана.]

"Ви сте со земљи.... ви сте свјетлост свијету. .. Не може се сакрити град што на гори стоји... Коме је више дано, више ће се и тражити од њега... Коме је мало дано, биће мало бијен, коме је много дано, биће много бијен.. Морају доћи саблазни, али тешко ономе преко кога долазе... За сваку празну ријеч даћеш одговор у дан суда... Тешко вама књижевници и фарисеји...Кад слијепац води слијепца, оба ће у јаму пасти...Свако царство које се изнутра раздијели, пропашће...Оснивам Цркву своју и врата адова неће је савладати."

 

Ставила сам све ове ријечи Господње у један контекст, јер чини ми се да говоре о истоме: не само о нашој одговорности за своју душу у дан Суда, него за нашу одговорност како чинимо и дјелујемо у свијету, у заједници, међу људима, и у Цркви. Јер и Бог наш (према истинитом богопознању) не остаде незаинтересовани 'демиург' (стваралац који се за творевину више не занима) него сиђе међу нас да га упознамо и заволимо, да нас поучи како да се вратимо Оцу, и да за нас страда од нас самих.

Кад погледамо око себе, видимо преовлађујуће зло и патњу. Видимо и свијетле примјере људскости, храбрости у супротстављању злу или залагању за добро, љубави, доброти и милости. Не долази то ни само од нас који смо позвани на то. Бог има своју дјецу кроз коју дјелује небитно ко је, из којег народа или конфесије. То је оно добро које одржава свијет, овакав, док не дође нови.

На нас који тежимо за Христом, силније напада Кушач, (обмањивач и ругач). Моћно је то биће/тј.бића и изложени смо непрекидно борби с њима. Стално се освједочујемо на својој кожи и уопште углавном добрих људи, о злоби и разјарености духова поднебесја. То видимо стално кад нас поражава, разочарава, саблажњује зло у нама самима (онолико колико смо га свјесни), и у другима, нарочито онима од којих по природи ствари више очекујемо. Зато нас погађа више кад било ко коме је више дано, ко има више памети, већу моћ у друштву, или само над људима, или рецимо само дјецом (као нпр.просветари, социјални радници) учини нешто лоше, ту моћ не искористи на добро, но на зло. То је зло страшније кад га чине друштвени стубови и ауторитети, они којима је више дано. Између осталог, кад се говори о Цркви, оно лоше, неморално, неодговорно, некорисно,  или управо штетно па чак и зло, што чине одговорнији људи у Цркви, представља велику штету за саму Цркву, повређујући вјерне а одбијајући оне који су ван вјере, тј. потенцијално вјерне. Сувише лако, ја бих рекла и лакомислено је рећи, опстаће Црква упркос нама. То звучи као да бисмо се радо ми сви извукли од одговорности за себе, за друге, и за Цркву на крају крајева.

Како ћемо знати шта је лоше, да не подлегнемо обмани? Па просто, рекао нам је Господ све. "По плодовима њиховим познаћете их". Просто, гдје, како год изгледала нека идеја рационална, оправдана, из добре намјере и са добром сврхом, кад видиш плод идеје да је смутња, да је раздор, да је неслога и нељубав, међу људима и у Цркви, знаш одакле долази. То се дух обмане успјешно наругао. Идеје су врло важна ствар. Ко год је размишљао о историји било које земље и човјечанства, видио је како су велика зла опредмећена у великом броју људи, а коријен зла се могао лоцирати у некој идеји (иако несретни мислилац није уопште желио то ни слутио такву могућност, па кажу рецимо да Маркс није крив за марксизам а Ниче за фашизам). На нашем вјерском језику, упутио нас је Апостол (испитујте духове, да ли су од Бога).

Зато није мала важност не само тога шта ми чинимо у нашим животима, него и шта говоримо, и о чему и како расправљамо, између осталог и на форумима, па рецимо и на овом форуму. Ја сам рецимо овде и дошла да учим о вјери, а нарочито да нађем одговоре о крупним питањима која на очи свих нас потресају Цркву, као расколи, екуменизам и слично. Не могу рећи да сам успјела да докучим одговор. Често ми се супротни ставови чине оправдани, сваки донекле и у нечему. Има разложности у ставовима, али нема разложности у људима, па се дијелимо на ове и оне, а и Апостол нам је рекао, нема Павловог ни Петровог, него смо сви Христови. Дијелимо се, умјесто да се сабирамо и да превазилазимо разлике.

Али ми увијек и у свему можемо да освијестимо нешто што не ваља, да га распознамо, препознамо, и да то промијенимо. То је фасцинантно. То је она теже разумљива прича о нашој слободи. Слободи у мјери разума и одговорности. Нама хришћанима дат идеал уподобљавања Христу, на начин голубије безазлености а змијске мудрости, чистог ока и срца, не са поистовјећивањем са изабраношћу што нам годи, јер 'многи ће први бити посљедњи а посљедњи први', већ са сталном свијешћу о већој одговорности ако нам је више дано.

 

(Набацала сам површније доста тога, па ако буде интересовања, причаћемо...)

[Trifke]

"Ви сте со земљи.... ви сте свјетлост свијету. .. Не може се сакрити град што на гори стоји... Коме је више дано, више ће се и тражити од њега... Коме је мало дано, биће мало бијен, коме је много дано, биће много бијен.. Морају доћи саблазни, али тешко ономе преко кога долазе... За сваку празну ријеч даћеш одговор у дан суда... Тешко вама књижевници и фарисеји...Кад слијепац води слијепца, оба ће у јаму пасти...Свако царство које се изнутра раздијели, пропашће...Оснивам Цркву своју и врата адова неће је савладати."

 

Ставила сам све ове ријечи Господње у један контекст, јер чини ми се да говоре о истоме: не само о нашој одговорности за своју душу у дан Суда, него за нашу одговорност како чинимо и дјелујемо у свијету, у заједници, међу људима, и у Цркви. Јер и Бог наш (према истинитом богопознању) не остаде незаинтересовани 'демиург' (стваралац који се за творевину више не занима) него сиђе међу нас да га упознамо и заволимо, да нас поучи како да се вратимо Оцу, и да за нас страда од нас самих.

Кад погледамо око себе, видимо преовлађујуће зло и патњу. Видимо и свијетле примјере људскости, храбрости у супротстављању злу или залагању за добро, љубави, доброти и милости. Не долази то ни само од нас који смо позвани на то. Бог има своју дјецу кроз коју дјелује небитно ко је, из којег народа или конфесије. То је оно добро које одржава свијет, овакав, док не дође нови.

На нас који тежимо за Христом, силније напада Кушач, (обмањивач и ругач). Моћно је то биће/тј.бића и изложени смо непрекидно борби с њима. Стално се освједочујемо на својој кожи и уопште углавном добрих људи, о злоби и разјарености духова поднебесја. То видимо стално кад нас поражава, разочарава, саблажњује зло у нама самима (онолико колико смо га свјесни), и у другима, нарочито онима од којих по природи ствари више очекујемо. Зато нас погађа више кад било ко коме је више дано, ко има више памети, већу моћ у друштву, или само над људима, или рецимо само дјецом (као нпр.просветари, социјални радници) учини нешто лоше, ту моћ не искористи на добро, но на зло. То је зло страшније кад га чине друштвени стубови и ауторитети, они којима је више дано. Између осталог, кад се говори о Цркви, оно лоше, неморално, неодговорно, некорисно,  или управо штетно па чак и зло, што чине одговорнији људи у Цркви, представља велику штету за саму Цркву, повређујући вјерне а одбијајући оне који су ван вјере, тј. потенцијално вјерне. Сувише лако, ја бих рекла и лакомислено је рећи, опстаће Црква упркос нама. То звучи као да бисмо се радо ми сви извукли од одговорности за себе, за друге, и за Цркву на крају крајева.

Како ћемо знати шта је лоше, да не подлегнемо обмани? Па просто, рекао нам је Господ све. "По плодовима њиховим познаћете их". Просто, гдје, како год изгледала нека идеја рационална, оправдана, из добре намјере и са добром сврхом, кад видиш плод идеје да је смутња, да је раздор, да је неслога и нељубав, међу људима и у Цркви, знаш одакле долази. То се дух обмане успјешно наругао. Идеје су врло важна ствар. Ко год је размишљао о историји било које земље и човјечанства, видио је како су велика зла опредмећена у великом броју људи, а коријен зла се могао лоцирати у некој идеји (иако несретни мислилац није уопште желио то ни слутио такву могућност, па кажу рецимо да Маркс није крив за марксизам а Ниче за фашизам). На нашем вјерском језику, упутио нас је Апостол (испитујте духове, да ли су од Бога).

Зато није мала важност не само тога шта ми чинимо у нашим животима, него и шта говоримо, и о чему и како расправљамо, између осталог и на форумима, па рецимо и на овом форуму. Ја сам рецимо овде и дошла да учим о вјери, а нарочито да нађем одговоре о крупним питањима која на очи свих нас потресају Цркву, као расколи, екуменизам и слично. Не могу рећи да сам успјела да докучим одговор. Често ми се супротни ставови чине оправдани, сваки донекле и у нечему. Има разложности у ставовима, али нема разложности у људима, па се дијелимо на ове и оне, а и Апостол нам је рекао, нема Павловог ни Петровог, него смо сви Христови. Дијелимо се, умјесто да се сабирамо и да превазилазимо разлике.

Али ми увијек и у свему можемо да освијестимо нешто што не ваља, да га распознамо, препознамо, и да то промијенимо. То је фасцинантно. То је она теже разумљива прича о нашој слободи. Слободи у мјери разума и одговорности. Нама хришћанима дат идеал уподобљавања Христу, на начин голубије безазлености а змијске мудрости, чистог ока и срца, не са поистовјећивањем са изабраношћу што нам годи, јер 'многи ће први бити посљедњи а посљедњи први', већ са сталном свијешћу о већој одговорности ако нам је више дано.

 

(Набацала сам површније доста тога, па ако буде интересовања, причаћемо...)

 

Hteo sam samo u vezi ovoga sto si napisala o merilima po kojima cemo poznati od koga je sta. Ako cemo uzeti merila koja si navela Hristovo jevandjelje je izazvalo vise nesloge smutnje i svega drugog sto bi se moglo podvesti pod ono sto si napisala nego bilo sta drugo u istoriji covecanstva. Hristos je cak i naglasio da nije dosao da donese mir nego rat, da rastavi roditelje od dece isli/ Na ovoj zemlji nemoze biti tog idealistickog mira. Do drugog Hristovog dolaska ce biti rat i to svuda i na svakom mestu pa i u crkvi. Cak siguran sam da sto se vise blizi njegov dolazak vise ce sukoba biti na svim nivoima jer djavo i ne ore i ne kopa.

Kako onda prepoznati prevaru pa tako sto cemo se vise pribliziti Bogu. Ne postoje neki racionalni parametri koji nas mogu voditi u toj stvari vec samo Duh Sveti. Ono sto smo naucili i saznali ce u takvim situacijama biti upotrebljeno od Duha Svetoga i nece biti problema. Mozda ovo sto napisah izgleda nerazumno ali citatjte Sv Pismo citajte zitija svetih pa cete videti da su sveti ljudi vrlo cesto radili stvari koje su za njihovo vrme bile sablazan a o pometnji koju su izazivali da i ne govorimo.

Eto tako samo malo cisto da otpocnemo diskusiju. 

Inace mogu ti reci da mi se jako svidja tema i nacin na koji si je postavila. :good2: 

[Дијана.]

Да, нисам се ја могла свега сјетити, надам се да неће остати мој монолог ово, управо то, рат, рат, у нама самима и ван, што је парадоксално, и стално зачуђује и нас и наше критичаре атеисте (колико само пута овде чух, мада и у животу, прозивку на то шта се од нас очекује, чак и ако сами то не вјерују или боље рећи не преузимају).

Ма да преобразимо на добро, јер је рат  закон ствари и иначе, што су рекли антички филозофи (моје познавање филозофије су само обриси, обрасци неких идеја).

Да постанемо свјесни и онда вољно нешто промијенимо. Није да ми то можемо јер се стално освједочујемо да нас наша природа поражава, али на нашу добру намјеру Бог ће нам, упркос нама самима, помоћи у томе.

(драго ми је да ти се допада начин; форма је битна колико и суштина, а некад може и да превагне, због посљедица...)

[Trifke]

Evo da dodam jos nesto vezano za ovu temu a to je da kada raspravljamo o tome sta je dobro a sta zlo i kako to postici onda cesto zaboravljamo na Boga. Npr. kako postici nesto sto Bog zahteva od nas bilo vrlinu ili cinjenje nekog dobrog dela kada znamo da se to protivi nasoj prirodi i da onda moramo da zapocnemorat sa njom. Obicno onda trazimo odgovore u psihologiji, sociologiji i td a one tu nisu relevantne. Duh Sveti je taj koji na ovoj zemlji menja nasu prirodu. HRISCANSTVO NIJE PRIRODNA RELIGIJA VEC NADPRIRODNA! Bog od nas trazi da pobedimo nasu prirodu a ne da joj se podcinjavamo. Tako i svi ovi ostali problemi koje si navela, ekumenizam , sektastvo i td, se mogu resiti samo priblizavanjem Bogu. Ovde bih voleo da podsetim na ono pricu Sv Serafima Sarovskog o tome da je cilj hriscanskog zivota na ovoj zemlji zadobijanje Duha Svetoga I sve ostalo treba biti podredjeno tome. Da podsetim da nam i sam Gospod kaze da kada nas budu progonili da se ne brinemo jer ce sam Duh Sveti govoriti preko nas. 

[Дијана.]

Da, ovdje sam naucila sto je bilo cudno za mene, da nisu dovoljna, mozda ni korisna, ni dobra djela ako nisu Duhom Svetim i  Hrista radi. Covjek ni nema snage za istinsko dobro ako se ne jaca D.Sv.i ne hrani Hristom, tj. ako po svojoj psihologiji i tezi dobru, to ga iscrpi pa predje u svoju suprotnost.

Da, ako se mi vise priblizimo Bogu, i u vrlini i u molitvi, izaci ce sve to sto je naizgled lose na dobro, uprkos nama samima

A kako cemo znati koji duh govori iz nas? Tu nas je poducio Apostol, koji su plodovi Duha Svetog (mir, krotost, ljubav, strpljenje...)...

[Trifke]

Da, ovdje sam naucila sto je bilo cudno za mene, da nisu dovoljna, mozda ni korisna, ni dobra djela ako nisu Duhom Svetim i  Hrista radi. Covjek ni nema snage za istinsko dobro ako se ne jaca D.Sv.i ne hrani Hristom, tj. ako po svojoj psihologiji i tezi dobru, to ga iscrpi pa pre]e u svoju suprotnost.

Da, ako se mi vise priblizimo Bogu, i u vrlini i u molitvi, izaci ce sve to sto je naizgled lose na dobro, uprkos nama samima

A kako cemo znati koji duh govori iz nas? Tu nas je poducio Apostol, koji su plodovi Duha Svetog (mir, krotost, ljubav, strpljenje...)...

 

Bas to sestro! Eto pade mi napamet kako se apostol Pavle cak i u nekim "nevaznim" stvarima oslanjao na vodjstvo Duha Svetog. Npr kaze da mu nedade Duh Bozji da ide u Makedoniji ili na neka druga mesta. 

Mnogo mi se svidja ovo sto si napisala i te plodove trebamo traziti u sebi a ne u drugima! 

Bas ti hvala na ovoj temi pravo osvezenje! :good2:

[Grizzly Adams]

За љубав је потребно двоје. Мени је досадило да истину "увијам у обланде" и подилазим људској незрелости јер сам укапирао да многи то не виде као толеранцију и позив на дијалог, него као слабост коју злоупотребљавају.

 

Ако видим идола на тргу онда се прекрстим, мацолу у руке, па руши. Без обзира колико му се људи клања... Боже помози.

[Дијана.]

To brate Zvonko je u zapadnom duhu ekstraverzije i aktivnosti vani. A introvertni princip i djelovanje unutra je sa istoka. Ali i vise nas pravoslavni. Mada je najuputnija ravnoteza oba principa.

Molitva i smirena rijec naravno argumentovana, ce jedino unistiti idola (ili zabludu) u ljudskim glavama, a macola samo tog na trgu, pogresna rijec ma samo u pogresnoj formi bila i od dobre ideje, moze ga zaplasiti od ispoljavanja, a unutra ce ga utvrditi, ako nista, iz inata. Tu psihologija radi.

Treba da shvatimo na pravi nacin ono o bezazlenosti i mudrosti. Po bezazlenosti golubovi, a ne zmije; po mudrosti, zmije, ne golubovi...

To o vidjenju teznje smirenom dijalogu kao slabosti koju neko zloupotrebljava, ja cesto osjetim na svojoj kozi, ovde. Uporno, ne mijenjam nacin... Lako je istuci zenu/slabijeg i pobijediti u raspravi onog ko nece da se svadja/da vrijedja. Mi mozemo u 'pravednom gnjevu' svasta sebi da dopustimo. Zato nam je i rekao apostol da gledamo da se ne istrijebimo jer po svojoj prirodi moramo da se koljemo/glozimo.

[Grizzly Adams]

Ми смо сејо изнад истока и запада...

 

Пре свега треба проценити особу са којом разговараш. Да ли је особа отвореног ума која жели да нешто разуме или само лечи несигурност "заузимањем ставова" и контрирањем без обзира на логику и разум. Свакако "психологија ради", али ту треба позивати разум да превазиђе емоције, а не подилазити емоцијама. То ни код деце не треба толерисати, камо ли код одраслих. Нажалост ми смо друштво одрасле деце.

[Trifke]

Ми смо сејо изнад истока и запада...

 

Пре свега треба проценити особу са којом разговараш. Да ли је особа отвореног ума која жели да нешто разуме или само лечи несигурност "заузимањем ставова" и контрирањем без обзира на логику и разум. Свакако "психологија ради", али ту треба позивати разум да превазиђе емоције, а не подилазити емоцијама. То ни код деце не треба толерисати, камо ли код одраслих. Нажалост ми смо друштво одрасле деце.

 

Ovo mi se svidja jer i ono lomljenje idola na trgu i lomljenje u nama moze biti dobro u zavisnosti od situacije. Opet moram da naglasim da ako smo zadobili Duha Svetog onda cemo zasigurno napraviti dobru stvar a ako nismo onda sto god i kako god uradili nista ne vredi.

[Дијана.]

Ми смо сејо изнад истока и запада...

 

Пре свега треба проценити особу са којом разговараш. Да ли је особа отвореног ума која жели да нешто разуме или само лечи несигурност "заузимањем ставова" и контрирањем без обзира на логику и разум. Свакако "психологија ради", али ту треба позивати разум да превазиђе емоције, а не подилазити емоцијама. То ни код деце не треба толерисати, камо ли код одраслих. Нажалост ми смо друштво одрасле деце.

 

Mi bismo trebali biti iznad istoka i zapada! A da jesmo - nismo. Ovo zadnje o djeci pretpostavljam da mislis da smo po razumu djeca a ne po nezlobivosti (spram neceg sto je cini mi se Apostol rekao a Moci imao divan poster).

Ovu psihologiju, a narocito jos i pedagogiju, nikako ne treba potcjenjivati u cijeloj prici... Ti moras ljudima prici pedagoski narocito ako zelis da ih poucis nesto (tj.da misionaris). Ja mislim da je upotreba znanja iz psihologije nuzna, upravo da bi se ta psiholoska ogranicenja uopste mogla zaobici a da im se ne podilazi i da se ne ignorisu (jer ni to nikud ne vodi). 

Nesto sto mi je jos palo na pamet a sto ste ti i Trifke dotakli - nasa vjera afirmise kao najveci ideal  zenski princip - ljubav, samilost, poniznost, zato je to teze muskarcima jer su uopste i vecinski, sa vecom prirodjenom/urodjenom agresivnoscu da afirmisu. Ali to ide na muski nacin -hrabro i neustrasivo, pa apostol kaze -hrabro stojte, muski se drzite, ali u provodjenju ovih (u najcistijem smislu) zenskih ideala i vrlina.

[Trifke]

Dijana ne rekoh li ja da je hriscanstvo nadprirodna religija koja nadilazi sve prirodne podele. Sv Maksim ispovednik govori o 5 podela koje moramo prevazici u ovom zemaljskom zivotu a jedna od njih je podela na musko i zensko. Ovde si me podsetila na starca Josifa isihastu koji u jednom pismu jednom duhovnom cedu prica kako je od Bga dobio dar da ne razlikuje muski i zenski rod. Tacnije receno on je vec na zemlji presao u stanje andjela.

Bas me zanima sa tvoje zenske perspektive koliko je tesko da se stoji hrabro u sprovodjenju onoga sto po prirodi imas?

[Grizzly Adams]

Што рече један - свему има време. Некад је време за "женски принцип", некад за "мушки". Некад да се буде помирљив, некад агресиван.

 

А за све то је потребна велика зрелост и искуство које сакупљамо углавном кроз грешке...

[Arsenija]

Hriscansvto se ne propoveda....

[Trifke]

Hriscansvto se ne propoveda....

ono se zivi!    :good2: