Претражи Живе Речи Утехе

„Нешто је необично у овом сусрету жене Хананејке и Исуса, као да се понашао другачије него према другим људима, до тада. Било је то необично, јер се нису дружили ни разговарали. Израиљци су презирали Хананејце, зато што су били многобошци, јер нису држали праву вјеру у једног Господа Бога. Али ова жена обузета великом муком због болести свога дјетета, због њене посједнутости демонима, као свака мајка тражила је лијека свом дјетету, пришла је Исусу. Чула је за Њега, да он лијечи и помаже. Али још више, у Његовом присуству осјетила је нешто необично, да он има неку моћ за разлику од других људи. И да је он дугачији од свих синова људских које је сусретала до тада. Обратила му се овим ријечима: Помози сине Давидов. Чим је то рекла да је он син Давидов, значи да га је гледала другачијим, узвишенијим. Он јој је рекао: Ја сам послан само припадницима дома Израиљева; али се она ни тада није поколебала, него га је и даље молила- Помози ми. Апостоли су му говорили да је отпусти, јер им је више досадила. Међутим она и даље није одустајала. Христос јој тада говори страшне ријечи, упоређујући је са животињом и каже јој оштро: Није добро узети хлеб од деце и бацити псима“, подсјетио је отац Мирчета. „Господ ништа не чини случајно нити нешто што није дубоко повезано са спасењем човјека и рода људскога. Том својом првом реаксијом показује однос тадашњих јеврејских старешина према другим људима. Са друге стране, да би се показала вјера ове жене, на оштре ријечи Господа, жена Хананејка каже: И пси једу од мрвица које падају са трпезе господара њихових. Каква ријеч, смирење и стрпљење, да је она самога Господа и Његову реакцију промијенила. А Господ јој одговара- Вјера твоја спасла те је, иди у миру! О жено велика је вјера твоја нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од онога часа. Не само да је њена ћерка оздравила већ је Господ и ову жену похвалио и убројао у изабрани народ Божији и показао да је Он дошао да спасава све људе. У њему нема презрених и одбачених и да сваког човјека воли и да ће сваком човјеку помоћи и утјешити га, ако буде имао вјере. Жена Хананејка је примјер вјере, истрајне, смирене. Показала је вјеру прожету смирењем, јер је могла да изнесе и увреду и да је понесе. Јер Бог се гордима противи а смиренима даје благодат, каже Свето Писмо. Права вјера је преиспуњена смирењем, упорношћу. А Господ наш показује да је Он Спаситељ свих људи, и да не гледа ко је ко, већ гледа срца човјечија. Они који су најупорнији у идењу за Христом су Свети Божији људи, међу којима су и Сергије и Вакх, који су све своје дали за Христа. Зато их је Он прославио, јер су примјери свједочења вјере пред људима, у своме времену“, поручио је началствујући свештенослужитељ“, прота Мирчета. https://mitropolija.com/2024/10/21/otac-mirceta-u-hramu-svetog-djordja-vjera-zene-hananejke-je-primjer-vjere-smirene-i-istrajne/

Администратор Митрополије црногорско-приморске, Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије и господа Епископи пакрачко-славонски Јован и јужно-централноамерички Кирило служили су јутрос са свештенством Свету службу Божију у Цетињсјком манастиру. Звучни запис беседе У току лиругије Владика Јоаникије је сабрата Цетињског манастира јеромонаха Јустина (Мреновића), келејника блаженопочившег Митрополита Амфилохија одликовао чином протосинђела, а цетињске свештенике Игора Балабана и Анђелка Боричића, уз проту Обрена Јовановића такође Митрополитове најближе сараднике чином протојереја. У чин ђакона рукоположио је Крста Пламенца, свршеног студента Богословског факултета. У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика пакрачко-славонски Јован је рекао да се праотац Авраам лично срео са Богом, јер му овај говори: Иди куда ти ја кажем. “Не куда ти знаци казују, не куда ти писмо казује, не куда ти звијезде казују, као што ће казати послије мудрацима који ће доћи до Витлејема. И шта би? Авраам повјерова том Ја који му је обећао земљу обећану. А та вјера, види се у оном кључном моменту кад Авраам посумња да ће његово потомство бити као пијесак на обали мора, када долазе Света Тројица код Мавријског дуба. И долазе и он у њима препознаје госте зачудне, тог Ја који му је рекао : Иди из дома свога. Из дома богатога, из дома обилнога, из дома уређенога, из дома у коме су му и браћа и сестре, у коме су му вољени, из цивилизације у којој је све уређено… Води га у стијене Јудејске пустиње. И у тим стијенама он дочекује Свету Тројицу чудећи се на сваки начин како ће то имати плод како ми је обечано када је моја жена већ стара, како је ово обећана земља ако је камен до камена у њој”, рекао је Владика Јоавн. Владика Јоаникије је пред свето причешће у архипастирској бесједи казао да је Свети Игњатије Богоносац увијек био у близини Божјој. “Увијек је био пун вјере, топлине и љубави Божанске као да је стално пребивао у наруучју Христовоме. И он, који је био узет бна крило Господње, касније је постао богоносац, онај који носи Христа у своме срцу”, рекао је Епископ будимљанско-никшићки. Додао је да се то посебно видјело када је дошло вријеме његовога свједочења. “Хришћани у Риму су припремали да учине све да се та пресуда измијени. А он их је молио да то не чине. Говорио је, идући на своје страдање као већ стољетни старац: Тек сада почињем да живим”, подсјетио је он. Казао је да је Свети Игњатије узор свим свештенослужитељима и да је данашње сабрање важно и због још једног изузетног повода. “Да наградимо тројицу свештенослужитеља који су ревносно служили Цркви Божјој и били вјерни саслужитељи у свему нашем блаженопочившем Митрополиту и да рукоположимо новога ђакона Цркве Божије Крста Пламенца. И само име и презиме Крста Пламенца упућује на ову Свету службу. Крсто значи крстоносац, прави хришћанин, а презиме Пламенац сигурно има везе са нашом вјером. А то је посвједочено – и вјера треба да буде пламена код свих хришћана, а нарочито код свештенослужитеља”, нагласио је Владика Јоаникије. Казао је да морамо свједочити вјери ходећи путем предака, у новим, у много чему тежим условима. “И са много већим изазовима него што су били раније. Морамо све оно чиме су нас наши преци задужили да посвједочиме у своме животу. Није се довољно само хвалити својим прецима. То нам може бити на осудуи ако не идемо њиховим стопама”, упозорио је Владика Јоаникије. Казао је да многи желе да се домогну Цетињског манастира, из кога се чула ријеч: Олтар прави на камен крвави. “То желе распопи, разни лажни свештенослужитељи. То нити је дао Свети Петар ни Његош и Горски вијенац. Та народна Библија уствари описује борбу за вјеру, за идентитет, за право име… За праву вјеру, чисту и свету. И наравно, ми смо задужени, то нам је остало у наслеђе да чувамо предање наших отаца, да чувамо и бвјеру и наше светиње”, казао је он. Казао је да је блаженопочивши Митрополит Амфилохије, као и Свети Игњатије Богоносац, Свети Петар Цетињски и Свети Петар Други Тајновидац Ловћенски, свијетли примјер за хришћане. “О којем се доста причало и за вријеме његовога живота овдје на земљи. А тек ће се причати. И можемо рећи да његово вријеме тек долази”, закључио је Владика Јоаникије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије, који борави у тродневној посјети Митрополији црногорско-приморској, казао је данас на конференцији за новинаре у Подгорици да се догађаји у црквеном животу у Црној Гори и Украјини налазе у центру збивања читавог православног свијета. “Веома јасно схватамо ситуацију у којој се налази ваша света Црква, зато што је нешто слично већ преживјела и у одређеном степену наставља да преживљава и наша Црква. У црквеној историји су бивали разни периоди, како мирнодопски тако и периоди исповједништва и мучеништва. Без обзира на све то, Господ је увијек био са својим народом и никада није остављао своју Цркву”, рекао је предстојатељ Украјинске православне цркве. Додао је да је увјерен да Господ ни сада неће оставити своју Цркву и да ће помоћи своју Цркву у искушењима која данас трпи и у Црној Гори и у Украјини. “Више од тридесет година је прошло од кад је пао комунистички режим. Још прије него што је постала независна Украјина, у њој се појавио раскол. Тај раскол је уз помоћ појединих представника државних власти и политичара наставио да живи и до данашњег дана. Нажалост, тај раскол је данас изашао ван граница Украјине и пријети да подијели читаво православље”, казао је он. Митрополит кијевски је казао да украјински расколници, који су без покајања били примљени у црквено општење од стране Патријарха константинопољског његовом једностраном одлуком, немају апостолско прејемство. “И та чињеница не само што чини немогућим евхаристијско општење са њима, већ оскврњава и Цркву Христову”, поручио је Митрополит Онуфрије. Подсјетио је да Свети апостол Павле учи да је Христос заволио Цркву и себе предао за њу да би она била без мрље и порока, света и непорочна. “Тужно је да се таквим безаконим дејствима нарушавају, не само принципи црквене саборности и апостолског прејемства, него се нажалост унижава и морални лик Цркве Христове. У вези са тим, хтио бих да од лица Украјинске православне цркве изразим благодарност вашој најсветијој Српској православној цркви за канонску и светоотачку позицију коју је заузела непризнавањем раскола у нашој држави”, рекао је предстојатељ УПЦ. Он је рекао да је УПЦ, упркос расколу, не само преживјела и не само остала најдомицилнија Црква у Украјини него је постала још јача. “Данас у њој имамо 53 епархије, 12 300 парохија и 250 манастира. УПЦ има више од стотину архијереја, око 12 400 свештенослужитеља, око 4 600 монаха који се брину о многомилионској украјинској пастви”, објаснио је он. Додао је да је неријетко бивало, а и данас тако бива да политичари подлијежу искушењима да се мијешају у црквени живот и да Цркву користе за своје личне и поилитичке интересе. “Политичари желе да управљају Црквом. Без обзира на то, Црква не смије да то дозволи. Црква не може да се мијења по мјерилима људским. Наравно да разимијем да је Црква као организам неудобна за грешног човјека који је навикао да живи по својим страстима. Но, без обзира на то, није Црква та која треба да се мијења и да се усаглашава са потребама грешне људске природе. Онај ко треба да се мијења је сам човјек да би постао бољи, чистији и уподобљен Христу”, објаснио је Митрополит светога града Кијева. Рекао је да је задивљен масовношћу литија у Црној Гори у којима учествује безмало половина становништва ради духовног укрепљења и заштите светиња. “Пријатно смо задивљени како штитите вјеру, вашим јединством и васкрсењем православне вјере у Цртној Гори. За нас, православне Украјинце ваш примјер је веома охрабрујући и надахњујући. Данас смо овдје са вама, не само да подијелимо радост празника (Светог Симеона Мироточивог), него да још једном потврдимо истинитост библијских ријечи: Кад брат брату помаже, он остаје тврд као град”, поручио је Блажењејши Митрополит кијевски Онуфрије. Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да однос Црне Горе са Кијевом није од јуче и подсјетио да је Петар Други Ловћенски Тајновидац пјевао како је славио Божић и у Витлејему и у Светој Гори и како је славио у свето Кијево. Истакао је да је овај долазак Блажењејшег веома значајан за утврђење јединства Православне цркве за које се он упорно бори читаво ово вријеме и представља огромну већину православних Украјинаца: “Украјинска православна црква је једна установа веома крепка и снажна, гдје се обнавља духовни живот”, казао је владика Амфилохије и подсјетио на остатке комунистичке власти и унутрашњих црквених проблема, који су настали од 1920. година када је била група тзв. самосвјатих, тако да се данас уз помоћ Цариградске патријаршије ствара посебна црква од тих расколника. Он је казао да је добра идеја да се обједини народ, али да не може на такав начин, јер у православној Цркви постоје услови које треба испунити да би једна Црква могла да добије своју аутокефалност: “Прије свега то треба да буде Црква, не може самопроглашење аутокефалности, као што је случај и код нас гдје се појавила секта. Митрополија црногорска је у своје вријеме, с обзиром да је она стварала независну државу Црну Гору, словила да је у том смислу аутокефална, али је била Црква, Митрополија Пећке патријаршије већ 800 година, и као таква била призната у читавом свијету. Не може на градским трговима група људи да се скупи и прогласи себе за аутокефалну цркву.” Указујући на остатке комунизма, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је казао да наши људи из појединих партија мисле да је Цркву створити исто што и партију, које настају тако што се скупи група људи и прогласи свој програм. Срећом народ је у Црној Гори разуман и већински, без обзира на њихово национално опредјељење, припада и зна шта је Црква, што свједоче и ове литије. Одговарајући на питања новинара Митрополит Амфилохије је рекао да Црква у Црној Гори разговара са Европом и Америком о питању Закона о слободи вјероисповијести. “И они се чуде и траже да се питање Закона о слободи вјероисповјести рјешава дијалогом. Забрињава ме то што је Влада Црне Горе повукла закон за мајке, а нијесу смјели. Мада то значи да могу да повуку законе, а Закон о слободи вјероисповјести, који треба да повуку и промјене не желе, већ га се држе као пијан плота”, казао је он. Он је изразио чуђење како Влада није сазвала експертске комисије и тимове, а њихови представници изјављују да неће повући закон. “Имам још наде, јер разговарамо и са овима из Европе и Америке и они се чуде и траже да се то питање рјешава дијалогом. Вријеме је да се насиље прекине и да будемо демократска земља, а не демонократска”, поручио је Митрополит Амфилохије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

На празник Светих мученица Вере, Наде и Љубави и мајке им Софије, у понедјељак 30. септембра 2019, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, у послијеподневним сатима, свечано вечерње богослужење у манастиру Преображења Господњег – Сомина. Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске. Овом приликом Владика је замонашио послушницу Манастира Ранку Андријашевић из Балосава (околина манастира Косијерево), давши јој монашко име Босиљка. Након монашења Владика је, у својој архипастирској бесједи, рекао да су монаси призвани да буду примјер осталима како се хришћански живи и служи Господу, да би и они који живе породичним животом имали у монасима углед правог хришћанског живота и побожности. „Овај пут, наравно, није лак. То је онај уски и тијесни пут, који је одређен за ријетке, зато и није заповијеђен свима, него је предвиђен само за оне који могу да се одазову позиву Господњем да се одрекну себе, да се одрекну свега што је у свијету, да би били слободни од овог свијета, од његових оптерећења, искушења и да би слободно могли служити Господу“. „То у нашем схватању, увијек, значи да служе Цркви Божјој, Којој је Господ Исус Христос глава и да творе заповијести Његове, да љубе Бога свим срцем својим, свом мишљу својом, свом снагом својом и свим умом својим, и ближњега свога као самог себе, трудећи се, непрестано, око свог спасења, испуњујући се страхом Божјим, увијек се чувајући од гријеха и трудећи се да љубе и ближње своје, јер се тек, на такав начин, потврђује љубав према Богу“, казао је Његово Преосвештенство. Ако имамо љубави у срцу свом према Богу, додао је Владика, онда ћемо имати љубави према ближњем, не само по крви, а, управо, монаси свједоче да су најближи они који су блиски по духу. Блискост по духу је много јача и трајнија него крвне, сродничке везе. „Наша досадашња сестра Ранка, а од сада, примајући ново име, Босиљка, она је кренула тим путем. Дошла је у ову светињу и заједно са мати Синклитикијом, већ неколико година, неколико дугих и сурових зима, провела овдје у молитви, угађајући Богу на високој гори Сомини. То је један од добрих доказа, као што свједочи отац Арсеније, њихов духовник, да се она лијепо спремила за примање монашког чина. А примање монаког чина јесте врхунац, али и нови почетак, врхунац свега онога што је она у животу до сада радила ради славе Божје и нови темељ, нови почетак на коме треба даље наставити и зидати грађевину свог спасења“, бесједио је Владика будимљанско-никшићки. Поручио је да се монах духовно роди, тек, кад прими монашки чин, а како је, након духовног рођења, још, увијек, новорођенче он, тек, треба да расте, јача и напредује. „Треба се спремити да све наредне године и деценије, ако Бог да, проведе у труду и подвигу и да, као што читасмо у овим молитвама, не очекује у овом свијету утјехе, нити разумијевања од људи, него гледајући да угоди Богу, да од Њега добије разумијевање, руковођење и да, ваистину, служи Цркви Божјој, испуњава заповијести Његове“, поучавао је Епископ Јоаникије. Навео је да је новој монахињи дато име Босиљка по Светитељки наше свете Цркве, коју је Свети Архијерејски Сабор СПЦ недавно прибројао Сабору светих. Подсјетио је, укратко, на житије Свете новомученице Босиљке Пасјанске, убијене од Арнаута за вријеме османлијске власти, крајем 19. и почетком 20. вијека, на Косову и Метохији. „Била је наочита, лијепа дјевојка и понуђено јој је да пређе на ислам да би добила сва богатства овог свијета, јер се, како се прича, свидјела неком муслиману; још ће се њено житије писати, дописивати. Она је све то одбила, презрела и одбацила као демонско искушење и нечасну понуду, јер се обећала Христу као свом вјечном Женику. За своју вјеру, вјерност према Христу и Цркви Његовој посјечена је, свједочећи своју вјеру као и Света Злата Мегленска, која је пострадала у добра ропства под Турцима, а чији спомен се прославља уочи Свете Петке“, рекао је Владика. Света новомученица Босиљка Пасјанска је примјер нашој сестри Босиљки и небеска покровитељица, како треба да живи, којим путем да ходи, она ће јој бити помоћник у данима њеног будућег живота. „Име Босиљка је лијепо и прекрасно. Сјећамо се дивног народног предања како је испод Крста Христовог никао босиљак, на мјесту гдје је страдао Господ на Голготи. То је цвијет специфичног, јаког мириса, који одгони гамад својим дејством. Наша сестра Босиљка призвана је на то да се испуни духовног миомира, призивајући име Божје, служећи Цркви Божјој, причешћујући се Светим Тајнама Христовим, да се испуни божанског мира и божанског миомира, да тај божански миомир, који она треба да смјести у своју душу, своје срце, своје биће, одгони све демонске замке, нечисте демонске помисли, искушења, да се уклања од ње свако искушење и зло дјело, а да увијек буде спремна на творење добрих, богоугодних дјела“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Светом литургијом у Храму Светог Јована Владимира прослављен је празник Успења Пресвете Богородице. Светом службом Божјом началствовао је протојереј-ставрофор Слободан Зековић, саслуживали су му протојереј Љубомир Јовановић, јереј Младен Томовић и протонамесник Душан Динић парох кладовски. У литургијској бесједи отац Слободан је истакао да увијек када славимо Мајку Божију то чинимо са великом љубављу и радошћу и ни пред ким хришћани не изливају своја осјећања и своје потребе у молитвама својим као када се моле Мајци Божијој. „Јер она је Мајка свију нас и са љубављу нам притиче у помоћ увијек када је са вјером и љубављу призивамо“, казао је отац и додао да овај данашњи празник заузима централно мјесто међу свим празницима који су посвећени Пресветој Богородици. Тумачећи данашње Јеванђеље када је Господ у кући Лазаревих сестара, Марије и Марте, рекао да Марија која је слушала ријеч Његову, док се Марта трудила око послужења , изабрала добар дио, отац Слободан је казао да тај добри дио јесте да слушамо ријеч Божију. „И да се трудимо да свој живот устројавамо по ријечи Божијој која је једина спасоносна. И зато Господ каже да је Марија добри дио изабрала. Не чита се узалуд ово Јеванђеље на празнике Мајке Божије, зато што је управо Она најљепши примјер дала свима нама како треба бити послушан ријечи Божијој, вољи Божијој и како треба по ријечи Божијој живјети.“ Оном Њеном ријечију: „Ево слушкиње Господње, нека ми буде по ријечима Твојим,“ којима је Богородица одговорила на благу вијест архангела Гаврила, почело је спасење рода људскога, истакао је прота Слободан подсјетивши да је до последњега свога издисаја, Мајка Божија увјек била спремна да твори вољу Божију, послушна ријечи Његовој а по ријечи Господњој: „Заиста су блажени они који ријеч Божију слушају и држе је.“ Отац Слободан је нагласио да је Пресвета Дјева Богородица била најчистији изданак који је икада род људски подарио. И због те своје чистоте је била Божија изабраница: „Она се удостојила да послужи великој тајни оваплоћења Сина Божијега. Њена утроба, коју у овоме Јеванђељу жена из народа благосиља (Блажена је утроба која те је носила и дојке си сисао), постала је шира од небеса. У своју утробу Она је примила Сина Божијега. Преко Ње се Господ Духом Светим оваплотио, примио на себе људску природу и људско тијело. Постао у свему нама подобан, осим у гријеху. Себе је добровољно унизио да би нас гријехом пале, упрљане и отпале од заједнице са Богом, поново увео у ту заједницу једном заувјек. „ Нагласио је отац да Мајка Божија, која је понијела у утроби својој Спаситеља свијета, најближе стоји престолу Божијем и моли се за спасење рода људскога. Појаснио је да иако је Богомајка била савршена и чиста цијелога свога живота, ипак рођењем, од својих родитеља, Светих и праведних Јоакима и Ане, наслиједила је прародитељски гријех због којега је и човјек постао смртан. „Тако да је и Она у данашњи дан окусила смрт, али је Господ, Њу, мајку своју пречисту, удостојио онога што је обећао и свакоме од нас. А то је васкрсење из мртвих. Васкрсење тијела. Што ће се и десити када Господ дође поново да суди живима и мртвима. Када ће бити општи суд свему свијету и свим покољењима људским. Али прије тога општега суда и општега васкрсења, Господ је удостојио те благодати и те радости Мајку Своју. И Она са на данашњи дан упокојила, али је Господ Њу и подигао из гроба, васкрасао тијелом и узнео на небеса“, бесједио је протојереј-ставрофор Слободан Зековић. У даљој бесједи отац Слободан је испричао да као што је Свети апостол Тома морао да се лично увјери у Христово васкрсење, а преко њега и свако од нас, тако је опет апостол Тома послужио да се открије и ова света и велика тајна да се Мајка Божија удостојила васкрсења из мртвих. Он је трећег дана замолио да се отвори Њен гроб како би цјеливао Њено свето тијело. И гроб је био празан као и оног трећег дана када су мироносице ишле да помажу тијело Христово. Она се удостојила, милошћу и љубављу Сина Свога, васкрсења из мртвих. „Велика је радост овога празника и ту радост нека увијек носимо у својим срцима. Да се увијек молимо Мајци Божијој да нас заступа пред престолом Сина Свога. Њеним молитвама да нас Господ утврди у вјери, у свакоме доброме дјелу. И молитвама Пресвете Дјеве Богородице, да се и ми удостојимо Царства небескога гдје ћемо у сву вјечност радовати се гледању лица Божијега и сусрету са Пресветом Богородицом и свима светима. Радовати се у вјечности једни другима. Нека би нас Господ молитвама Њеним удостојио те радости, а Њему који је предиван у Пресветој Дјеви Богородици нека је слава и хвала у вјекове вјекова. Амин“, закључио је у својој надахнутој бесједи протојереј-ставрофор Слободан Зековић. Вјелики број вјерника који је постио Госпојински пост приступио је Светој чаши и причестио се Светим тајнама Господњим. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Свету литургију у Недељу о митару и фарисеју у храму Светог Јована Владимира служио је данас протојереј-ставрофор Слободан Зековић, уз саслуживање протојереја Љубомира Јовановића и јереја Младена Томовића. Литургијску бесједу одржао је отац Слободан, који је рекао да је ово прва недјеља пред вишемјесечни богослужбени циклус у години, који данас почиње, а завршава се Педесетницом – силаском Светог Духа на апостоле. „Од данас почиње да се у богослужењу користи књига коју називамо Посни Триод и прва служба у тој књизи је управо служба посвећена Недељи о митару и фарисеју. Све нас то уводи у велики пост у којем себе преиспитујемо, Преиспитујемо какво је заиста наше унутршње стање. Да покушамо својим малим трудом, а изнад свега, уздајући се у Божију љубав и милост, да своје срце, свој ум, своју душу очистимо од сваке гријеховне прљавштине, а да у своје срце усадимо Божанске и Јеванђелске врлине“, казао је он. Говорећи о самој теми данашњег Јеванђеља отац Слободан се осврнуо на најгори гријех који води у пропаст и погибао, а то је гријех гордости. „И овдје нам сву лошу страну и погубност тога гријеха и те страсти душевне, Господ описује кроз лик фарисеја, оног човјека који је веома добро познавао закон Божији, али чије је срце било отврднуло, зато што се умјесто смјерности и понизности пред Богом у његовом срцу зацарила гордост, поставивши себе као мјерило свега, а не живога Бога. А са друге стране, ту бијаше цариник свјестан свога гријеха који, као што Господ рече, отиде оправдан. Гордост је извор свакога зла. Због гордости је отпао и сатана који је са собом повукао мноштво анђела. Због гордости је пао и човјек. Да се угледамо на овог цариника који је нам је показао примјер смиреноумља као сигурног темеља на којем ћемо надаље изграђивати своје спасење. Тако дакле, да се потрудимо да кроз смиреноумље, смирење пред Богом, али и кроз смирење једних према другима, кроз међусобно поштовање, међусобну љубав, уважавање, праштање, градимо своје спасење. Да све то градимо кроз вјеру, кроз љубав и кроз свако добро дјело које треба да краси срце човјека, изнад свега човјека хришћанина“, поручио је отац Слободан Зековић. Након завшетка Свете службе сабрање је настављено у крипти храма. Извор: Митрополија црногорско-приморска