Претражи Живе Речи Утехе

Свештеник Велибор Џомић за руски Регнум о актуелним догађајима у Црној Гори: Много су потценили Цркву и ту им је највећа грешка. Није лако с Богом ратовати! 20. маја 2020. Сукоб између црногорских власти с једне стране и Српске православне цркве и њених верника с друге стране поново се погоршао након што је 12. маја, на дан светог Василија Острошког, једног од најцењенијих светитеља у Црној Гори, ухапшен епископ Јоаникије Будимљанско-никшићки. Заједно са владиком полиција је привела остале свештенике из града Никшића, град у чијој близини се налази светски познати „манастир у стени“, где се чувају мошти светог Василија. Повод за привођење(епископа и светеника) био је то што су учесници литије, која се тог дана одвијала у граду, нису поштовали прописе за борбу против коронавируса. Након истека времена притвора, владика Јоаникије и остали свештеници пуштени су на слободу. Ипак, док су свештенство Српске православне цркве власти држале у притвору 72 сата, још више грађана изашло је на улице црногорских градова, захтевајући правду. Дописница РЕГНУМ-а Татјана Стојановић разговарала је о најновијим догађајима око Српске православне цркве у Црној Гори са протојерејем ставорофором Велибором Џомићем, координатором Правног савета Митрополије црногорско-приморског СПЦ. Протојереј ставрофор Велибор Џомић Молимо Вас да прокоментаришете последња хапшења владике и свештеника у Црној Гори? Шта је власт хтела тиме да постигне? – Хапшење Владике Јоаникија и никшићких свештеника јесте само један у читавом низу неуспелих покушаја секуларног утицаја режима на Цркву репресивним методама. Морам да нагласим да овде нису у питању Јоаникије Мићовић и свештеници као грађани него Епископ и свештенство Српске Цркве у Црној Гори. Кренуло се у угоњење страха у народ после истинског духовног ослобођења у литијама током претходних неколико месеци. Циљ је био да се понизи Црква и упрља њено достојанство, а да се сваки или највећи број учесника литија запита шта ли тек чека њега када се овакве ствари догађају једном епископу и свештенству и то баш на празник Светог Василија Острошког у сред Никшића. Ипак, није добачено до режимског циља. Народ се истински, изнутра ослободио тако да је режим добио контраефекат и снажну поруку у лицима оних хиљада храбрих људи који су изашли пред судове и на улице јасно поручујући да не дају светиње, владику и свештенике. И још нешто! Режим је око главе Владике Јоаникије и свештеника ставио ореоле и трајно их уписао у незавршено, трајуће житије Светог Василија Острошког. Да ли имате вести о томе како се осећају владика Јоаникије и други свештеници који су били ухапшени са њим, а сада пуштени на слободу? – Имао сам прилику да се чујем са њима. Владика и највећи број свештеника су добро, али здравствено нису добро пројереј-ставрофор Слободан Јокић, Архијерејски намесник никшићки, и протојереј Жељко Ројевић, парох Никшићки. Отац Слободан је још увек у никшићкој болници. Не треба губити из вида да је у децембру прошле године имао врло озбиљну кардиолошку интервенцију, али то није занимало тужиоца када му је одредио тродневно задржавање у полицијском подруму. Може ли се њихово ослобађање из притвора сматрати крајем гоњења од стране режима? – Једино се тако може посматрати, јер је то истина. То се уклапа у претходно двоструко привођење Митрополита Амфилохија и нас свештеника у полицију и тужилаштво због службе Божје. Прогон Цркве Христове у Црној Гори кроз гоњење, шиканирање и прогањање свештенства и монаштва је константа током претходних десетак година. Мислили смо, почетком 90-их година ХХ века, да је завршено са гоњењем Цркве и њеног свештенства и монаштва. Митрополија је у Другом светском рату и после рата платила велику цену. Убијен је од комуниста 1945. године Митрополит Јоаникије са око 120 најбољих свештеника тако да им се до данас не зна гроба ни мрамора. После рата, свештеници су силом гоњени да напусте парохије и пређу у државну службу као матичари и наставници. Оскрнављено је и опогањено преко 600 храмова. Уништено је огромно духовно и културно благо. Довољно је да напоменем да су комунисти 1952. године на 700. годишњицу Манастира Мораче запалили скоро све рукописне средњовековне књиге. Ни то није било довољно, па је 1954. године Митрополит Арсеније (Брадваровић) осуђен на 11 година тешке робије. Заједно са њим су суђена и четворица цетињских свештеника. А у народу је убијан Бог и то посебно у омладини. И уместо да се наставило путем духовне, моралне и свеукупне обнове Црне Горе добили смо на крају прошлог и почетку овог века нове, софистициране видове гоњења свештенства и монаштва. За време социјализма је Црква гоњена у име дијалектичког материјализма и бескласног друштва, а данас у име стварања новог ”црногорског” идентитета”. Био бих срећан када бих могао да кажем да је случај гоњења Епископа Јоаникија и никшићких свештеника последњи, али се бојим да није. Од момента хапшења владије Јоаникија и других свештеника ситуација на улицама многих црногорских градова је више него забрињавајућа? Може ли се по вашем мишљењу на тај начин решити конфликт који је настао по доношењу спорног Закона о слободи вероисповести? – Народ је препознао велику неправду и у спорном закону и у спорној примени мера током епидемије вируса корона и на то је реаговао. То може да чуди само некога ко уопште не познаје Црну Гору. Овде постоји изрека: ”Није ми криво на мали део него ми је криво на криви део”. Тај криви део је овде увек резервисан за Митрополију и епархије Српске Цркве. Отуда толики дивни, честити, добри, упорни, истрајни и мирни народ на литијама као молитвеној борби против спорног закона. Били смо под медијском ватром режимских медија. Само је против мене за два месеца објављено преко 20 ауторских текстова на режимским порталима са најгрубљим могућим квалификацијама. И то само зато што сам демантовао лажну вест да се у Манастиру Дајбабе код Подгорице налазе заражени свештеници. О броју текстова против Митрополита да не говорим. Све је народ трпељиво истрпео, а онда су помислили да је то мало и да треба још, па су кренули да верницима бране да уђу у храм, да запале свећу, да се помоле, да се причесте, да прекаде славски колач и да их при том легитимишу до зуба наоружани полицајци испред црквених врата. Зато више нико није хтео да слуша никакве мере, јер се видело да се оне селективно и дискриминаторно примењују само према нама. Позната старлета се за две веће кривице казни тако што јој се нареди да уплати 500 евра у добротворне сврхе. А широј јавности непознати свештеник се казни са 4500 евра за једну кривицу. И тако редом. Нисам се зачудио што је у Никшићу народу, како се каже, пукло трпило на празник Светог Василија. Да није било селективне и дискриминаторне примене мера према нашој Цркви и да су правила једнако важила за све не би било проблема. Проблем са законом се мора решити. Ми смо позвали на дијалог и дијалог је почео, али је на молбу Владе заустављен у време епидемије и ми смо то прихватили. Митрополит Амфилохије је премијеру Душку Марковићу 11. маја упутио писмо у коме је тражио да се дијалог хитно настави. Видећемо одговор. Колико је велика вероватноћа избијања правог грађанског конфликта уколико власти и даље буду инсистирале на примени свог „закона“? – Ја не волим да користим тешке речи попут грађанског сукоба, конфликта или рата. Али знам да проблем, и то озбиљан и дубински, постоји због спорних одредби закона, а не због закона као таквог. Тај проблем протеком времена, а посебно једностраном применом спорних законских одредби никако не може бити мањи него само већи. Закон није унапредио верске односе него их је сурвао у амбис. Пољуљани су и темељи верске толеранције због нарушавања једнакости правног положаја цркава и верских заједница. Грубо је прекршена уставна одредба о једнакости њиховог правног положаја. Није проблем када се права признају верским мањинама, али је проблем када се грубо крше права верске већине. Црна Гора је и по томе специфична, јер се овде крше права и слободе верске већине, а то су православни хришћани и то све у име ”државности, суверености и евро-атланских интеграција”. И зато проблем са дискриминаторним Законом треба решити на начин на који и озбиљне међународне адресе јавно указују – дијалогом уз поштовање међународних стандарда о слободи вероисповести. Представници Митрополије Црногорско-приморске су се већ састајали са представницима владе. Било је договорено да експертске групе преговорима покушају да реше спор између цркве и државе. Колико су по вашем мишљењу намере владе тада биле озбиљне? – Ја са овом темом живим деценијама и могу да препознам доста тога, али о намерама и скривеним осећањима, било чијим, тешко могу да говорим. Једно је сигурно, а то је да је Влада водила разговор са нашим епископима на највишем нивоу. Камо среће да смо дијалог, али прави, а не симулирани, водили пре доношења закона. Ми смо то тражили, али није имао ко да чује. Много су потценили Цркву и ту им је највећа грешка. Није лако с Богом ратовати! На ком становишту стоји Црква, а на ком Влада и постоји ли шанса да се ова гледишта приближе? Каква варијанта Закона би била прихватљива за Митрополију Црногорско-приморску? – Сада смо сви на становишту дијалога о спорним одредбама Закона, а не о примени, како је истицано из Владе као ултиматум. Ми смо предложили решење које је правно утемељено и цивилизацијски прихватљиво. И лако применљиво. Прво, изменаодредбе о прекиду стеченог правног субјективитета Цркве и верских заједница. Друго, измена три члана којим се атакује на имовинска права Цркве на Светињама и то у управним поступцима пред Владиним органима. Не бојимо се ми аргумената и доказивања, али тражимо да то искључиво буде пред надлежним судовима, а не пред Владиним подређеним органима који су под непосредном политичком, идеолошком и кадровском контролом Владе. Ако се Црква не боји суда зашто би се бојала Влада? Регнум Извор: Свештеник Велибор Џомић за руски Регнум о актуелним догађајима у Црној Гори: Много су потценили Цркву и ту им је највећа грешка. Није лако с Богом ратовати! | Видовдан Магазин | Српска традиција и национални интерес VIDOVDAN.ORG Сукоб између црногорских власти с једне стране и Српске православне цркве и њених верника с друге стране поново се погоршао након што је 12. маја, на дан светог Василија... View full Странице

Током трпезе у Манастиру Хиландару, игуман Манастира Студеница, архимандрит др Тихон, у беседи је истакао непрекинути духовни континуитет и везу монашких братстава Студенице и Хиландара од времена Светог Саве до данас. Зато је подсетио на речи Светог Саве да су братства ове две светиње, чији је ктитор Свети Симеон Мироточиви, "једно духовно тело и једна иста целина, кроз све векове, до краја овога света". Звучни запис беседе После евхаристијског сабрања у Хиландару, по благослову игумана Хиландарског Методија, игуман Тихон се у беседи осврнуо на најзначајније јубилеје наше свете Цркве које славимо наредне, 2019. године - аутокефалност СПЦ - 800 година од хиротоније Светог Саве у Никеји, затим јубилеј Хиландарког типика - 820 година од закључења овог важног документа после упокојења Светог Симеона, али и значајних 400 година од преписивања Студеничког типика у Горњој испосници Светог Саве у Студеници. Извор: Радио Слово љубве View full Странице

ко 350 активиста у Хамбургу покушало је данас да сруши полицијске барикаде и уђе у црвену зону — блокирано подручје где се одржава самит Групе 20, саопштиле су градске власти. Полицијски службеници су против демонстраната користили сузавац и пендреке“, саопштила је полиција. Према речима репортера са лица места, демонстранти уништавају излоге продавница, спаљују аутомобиле, постављају барикаде од грађевинског материјала, бетона, блокова, саобраћајних знакова, штапова и других предмета, а полиција користи булдожере да их уклони. Како наводи агенција, учесници самита могли су да осете последице протеста: демонстранти су избушили гуме на аутомобилу канадске делегације и сломили прозоре на згради конзулата Монголије. Појавили су се и драматични снимци запаљених аутомобила на улицама Хамбурга. (Спутњик) У сукобима тешко повређено 11 демонстраната ХАМБУРГ– У сукобима са полицијом у Хамбургу тешко је повређено 11 демонстраната након што су пали са зида, саопштила је данас ватрогасна служба у том граду. Како се наводи у саопштењу, неки од демонстраната пали су са висине од четири метра услед чега су задобили тешке повреде, преноси АП. Десетак амбулантних екипа и 65 ватрогасаца били су позвани на место незгоде, а након што су стигли, све већи број повређених демонстраната је почео да долази тражећи помоћ. Ватрогасна служба саопстила је да је збринула 26 особа, а да је 14 од којих 11 тешко повређених, превезла у болницу. Сукоби између демонстраната и полиције трају у Хамбургу од четвртка. На хиљаде активиста се окупило у протесту против одржавања самита Групе 20 (Г20) индустријски развијених земаља. Демонстранти блокирали Меланију Трамп, отказала обавезе ХАМБУРГ– Портпаролка прве даме САД Меланије Трамп Стефани Гришам изјавила је да супруга америчког председника због демонстрација у Хамбургу није у могућности да напусти хотел у којем је одсела и неће присуствовати данашњим догађајима у организацији супружника лидера Г20, преноси Си-Ен-Ен. АП је претходно јавио да су демонстранти који се противе глобализацији блокирали хотел у којем је Меланија Трамп, па она не може да се придружи супругама других лидера Г20 и супругу немачке канцеларке Ангеле Меркел у дружењу на маргинама самита. Гришамова је саопштила да хамбуршка полиција није успела да рашчисти пут супрузи америчког председника, која је смештена у хотелу за госте немачке владе. Док лидери Групе 20 покушавају да избегну катастрофу због става САД о климатским променама, супруг немачке канцеларке Ангеле Меркел требало је да упозна детаљније о тој теми кћерку и супругу америчког председника Доналда Тампа - Иванку и Меланију Трамп. Како пише Блумберг, прва дама САД заједно са осталим супружницима лидера Г20 није требало да иде само у разгледање током самита у Хамбургу, већ и у обилзак немачког Центра за истраживање климе. Према наводима немачких званичника, идеја је потекла од професора физичке и теоријске хемије Јоахима Сауера, супруга немачке канцеларке. Лабараторија, које се налази у близини хале у којој се састају Меркел, Трамп и други лидери, користи суперкомпјутере за моделирање климатских промена и њихових ефеката на светске регионе. (Танјуг) http://www.politika.rs/scc/clanak/384470/Hamburg-gori-Demonstranti-napadaju-opkoljen-Melanijin-hotel-VIDEO

У уџбенику ”Познавање друштва” за пети разред основне школе, чији су аутори Снежана Турковић и Срћан Вукадиновић, у лекцији која говори о народу и држави истиче се да су само Црногорци народ а сви остали националне мањине. Не само да је лекција сасвим дискриминаторска према становницима Црне Горе већ је језик потпуно неприлагођен узрасту, неразумљив, такав да се дјеца приморавају да уче напамет дефиниције енциклопедијског карактера. Текст је нелекторисан и вулгаризован. Сувопарне дефиниције, напрегнуте стручном лексиком, можда одговарају скрипти социологије за ниво факултета, али никако уџбенику за пети разред основне школе. Међутим, чаки и под условом да је разумљиво, садржај онога што је дјеци представљено је још проблематичније. „Народ је заједница људи који имају исто етничко поријекло а између којих не постоје чвршће везе (културне, економске, друштвене, политичке),“ каже се у дефиницији. Нација са друге стране је заједница људи који живе на истој територији, држави, а њена обиљежја су језик, заједничка историјска прошлост, етничко поријекло, заједничка култура, а битно обиљежје представља и економска међузависност њених чланова. „У савременом друштву најбитнији елемент за припадност нацији је национална свијест,“ наводи се у уџбенику. Тиме се акценат ставља на фриволност упркос историјским фактима и подстиче наводни аргумент да је припадност нацији нешто што се у савременом друштву може одабрати слободном вољом, а не произилази из научно-историјских чињеница. Реченица изнад графикона: У Црној Гори, поред Црногораца живе мањински народи и националне заједнице. Тј. само су Црногорци народ. Посебно је упадљив ”детаљ” дат испод графикона о статистици националне припадности у Црној Гори. Каже се: ”У Црној Гори, поред Црногораца живе мањински народи и националне заједнице.”, а што директно упућује на то да су само Црногорци народ, док су све остало мањински народи и националне заједнице. Такође, у уџбенику се истиче да припадници мањинских народа и других националних мањина имају не само иста права са Црногорцима него и своја посебна права чија је сврха очување националног идентитета. Но, ако „идентитет значи да је то оно како човјек себе разумије“ (дефиниција из лекције) онда се однос који држава има према ћирилици и српском језику може разумјети као насилна асимилација и покушај уништења идентитета једног народа кроз школски систем (народа у нормалном смислу ријечи, не овог из дефиниције). Како тек схватити шта је етничка група, кад је дефиниција срочена путем дисквалификације: „није ни национална мањина али није ни нација“. Љуан није припадник народа, већ етничке групе, наводи се у примјеру. Он је Ром. Међутим, он има исте карактеристике као и нација: свој језик, културу и историју. А затим се за примјер наводи груба генерализација: „волим како слави Ђурђевдан“. Постаје на крају проблематично и ко је Црногорац: Амела, према примјеру то није, јер је Муслиманка, а није ни Љуан јер је припадник етничке групе. То нису ни Срби. Сви они су само становници становници Црне Горе. Али, ко су онда Црногорци? Ако се руководимо дефиницијом, они као народ, и то једини у Црној Гори, немају међусобно чврсте друштвене и историјске везе, већ само исто етничко поријекло. То би значило да, с обзиром на нашу друштвену збиљу, у истој породици имамо браћу, сестре и њихове родитеље који немају заједничко етничко поријекло, јер једни припадају ”народу” а други неким ”националним мањинама”. На крају, овакав резултат у уџбенику за 5. основне је извјесно ствар, не само незнања, већ и потпуног одсуства пристојности и укуса. http://www.in4s.net/udzbenik-za-5-razred-samo-su-crnogorci-narod-ostalo-su-nacionalne-manjine/

У Тудоровићима одржана сједница Катихетског одбора Митрополије црногорско-приморске 3. јануара 2017. - 22:51 На празник Свете мученице Јулијане и Светог Петра Кијевског 03. јануара 2017.године, одржана је прва сједница Катихетског одбора за 2017. годину. Сједница је одржана у службеним просторијама црквеног дома парохије Паштровско Тудоровићке, који се налази у Тудоровићима при храму Светог Николе изнад острва Свети Стефан, гдје је домаћин био парох и члан Катихетског одбора протојереј Синиша Смиљић Сједницу је отворио координатор Катихетског одбора протојереј Мирчета Шљиванчанин, поздрављајући све присутне чланове и заблагодаривши свима на ажурности и преданости у раду и испуњавању свих активности у протеклој 2016. години. По отварању сједнице ријеч је преузео секретар Катихетског одбора јереј Драгослав Ракић који је поднио годишњи извјештај представивши у њему све активности и питања којима се Катихетски одбор бавио у протеклој 2016. години, затим и резултате које је остварио, као и благослове, одобрења и препоруке Његовог Високопреосвештенства Митрополита Црногорско – приморског господина Амфилохија за унапређење одвијања вјерске наставе, по чијем благослову се од његовог доласка на трон Светог Петра вјеронаука константно организује при свим парохијским храмовима у Митрополији, што је велика радост и благослов за цијелу Црну Гору. У наставку сједнице сви чланови су узели учешћа у дискусији те утврдили и нове предлоге и планове активности у наредној 2017. години. Констатован је предани рад вјероучитеља и све већи број ученика вјеронауке, што говори о томе да би већина родитеља и ученика жељела да се вјеронаука уведе тј.врати као предмет и у државним школама, и на тај начин жива ријеч Божија опет била присутна у свим облицима како просветног тако и друштвеног живота уопште. По завршетку сједнице, домаћин отац Синиша Смиљић је чланове Катихетског одбора повео у обилазак црквене зграде у којој се на три нивоа налазе три просторије за одржавање вјеронауке, за предшколски, школски узраст као и за одрасле, у којима је Катихетски одбор имао прилику видјети изванредне услове који су резултат и плодови његовог преданог рада као пароха и вјероучитеља. Сједница је завршена трпезом љубави уз дивно домаћинско расположење, са којом је несебично домаћин отац Синиша угостио своје колеге и чланове Катихетског одбора уз обалу Јадранског мора. Секретар Катихетског одбора Јереј Драгослав Ракић 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска