Претражи Живе Речи Утехе

О ономе што се догодило у ноћи између 16. и 17. јула 1918. године сазнаће се тек много касније, кад буду прикупљена бројна, лажна и истинита сведочења. Појављиваће се разне верзије и до дана данашњег нико неће моћи са сигурношћу да тврди да је нека апсолутно тачна. То ће заувек остати ноћ о којој ће се судити само по гласинама и легендама. Ипак, кад се узме оно у чему се сви слажу, уз оно што је логично и оно што је вероватно, добија се ова слика… — Те ноћи, у два сата, Јуровски је започео свој крвави посао. Пробудио је цара и царицу, њихову децу и све који су спавали у кући. Наредио им је да се брзо обуку и окупе у сутерену. Бивши император, бивша императорка, четири принцезе, доктор, кувар и лакеј, излазе из својих соба. Император носи бившег наследника престола. Њих двојица имају капе на главама, императорка и девојке су у хаљинама, без капута и без шешира. Напред иде цар са сином. Не показују страх, нема суза, нема питања… © WIKIPEDIA/ RAS67 МИСТЕРИЈА: Да ли је неко од Романових, ипак, преживео? Девојке носе јастучиће, а једна је понела и псића. Излазе у двориште, а отуда улазе на друга врата у собу у сутерену. Ту собу је Јуровски изабрао зато што је била укопона, па ће се из ње мање чути пуцњи, што ће му дати времена да однесе тела и уништи их. Једино није предвидео да мали прозор те собе гледа на двориште, и да су два стражара могла све да виде. Али њихово сведочење није било неопходно. Злочинци се нису устручавали да причају. Напротив, и Јуровски, и његов саучесник Медведев, целог живота ће се поносити оним што су урадили и хвалити се како су пуцали цару директно у главу. Занимљиво је да су то изјавили сви који су учествовали у овој операцији. И то је, највјероватније, тачно. Свако од њих је хтео да буде главни, да баш он убије цара! А кад све прође, сви ће они писати своје успомене, такмичиће се ко је имао више заслуга у том злочину! И добијаће награде, ордење… По њима ће се називати улице, школе, метро станице… И данас, кад вероватно нико више не мисли да је било нормално убити цара и царицу без суда, па још и њихову децу, од којих је троје било малолетно, ти називи нису промењени. Кад су сишли у сутерен, царица се пожалила да нема где да седне. Донете су две столице, за њу и за Алексеја. Јуровски наређује да се сви построје поред зида, уз објашњење да намерава да их фотографише: © SPUTNIK/ РИА НОВОСТИ Цар Николај Романов са женом Алексндром Федорова и ћерком Олгом — У Москви не верују да сте живи, морам им послати потврду. И они су се дисциплиновано поређали. Улазе егзекутори. Имена неких заувек ће остати упамћена — два Медведева, комесар Јермаков, Ваганов, Никулин, један непознати војник и шест војника из ЧК. Било их је укупно 12, са Јуровским који је себе називао командантом. Према неким сведочењима, међу војницима Летонцима био је и Имре Нађ, будући лидер мађарске револуције од 1956. године, који ће касније бити стрељан у Будимпешти. Треба поменути и двојицу Летонаца који су одбили да учествују у злочину. Њихова имена нису запамћена. Вероватно су жртве у том тренутку све схватиле, али се нико није ни померио. Уосталом, нису имали куд, у соби површине између 30 и 35 квадрата било их је укупно 23. Јуровски хладнокрвно изговара: „Ваши рођаци су покушали да вас ослободе, али нису успели. Зато ћемо вас сада стрељати!“ Кажу да је цар рекао: „Шта, шта?“, а онда додао: „Господе, опрости им!“, а онда: „Не знате шта радите!“ И свих 12 пиштоља пуца у цара. Цар одмах пада. Пала је велика руска империја! © ФОТО: RUSSIAINPHOTO.RU Цар Николај Романов са супругом током заточеништва у Царском селу Почиње бесомучна пуцњава по осталима. Али, шта се то дешава? Меци се одбијају од принцеза! Сујеверне војнике хвата паника. Принцезе, собарица Демидова, царевић Алексеј и доктор Боткин, упркос киши метака, дају знаке живота. Кнегиња Анастазија вришти, Демидова устаје… И престолонаследник необично дуго живи… Војници не знају шта да раде. Јуровски се не боји Бога, он хладнокрвно прилази и пуца неколико пута царевићу у главу. Наследник се смирио… За сваки случај, дотући ће га бајонетима. Крв ће тећи у потоцима… А онда, пошто су констатовали смрт, износе тела и убацују их у камион… У три ноћу, све је било готово! То је, рекло би се, најлогичнија верзија. О броју испаљених метака, врстама оружја из кога је пуцано, биће исписане читаве књиге. Неки учесници тог крвавог догађаја изјавиће у истрази да је испаљен невероватан број метака. Помињу се бројеви од 500 до 700, што делује прилично невероватно. Чему толика пуцњава да би се са растојања од неколико метара убило неколико људи!? © SPUTNIK/ Династија Романов Злочинци су предузели у историји незапамћене мере да се никад не сазна шта се стварно догодило у кући Ипатјева — лажно су обавестили јавност да је само цар убијен а породица „смештена на сигурно место“, уништавали су лешеве, организовали су лажну сахрану, лажни судски процес и лажни истражни комитет. Готово читав век се историчари и истраживачи баве реконструкцијом догађаја те кобне ноћи, и до данашњег дана се неће сложити. А завера? Формално — и завера је постојала. Бољшевицима је био неопходан разлог за злочин који су се спремали да учине. Зато је цар једног дана у боци од млека које им сваког јутра доносе монахиње, нашао писамце са планом за бекство, написано на француском језику, са правописним грешкама. „Ми, група официра руске армије…“ CC BY 3.0 / ВИКИПЕДИЈА Последњег Романова у царској Русији родила је Српкиња Ако су те грешке и збуниле императора, и наводиле га на опрез — царицу нису. Племство, које одлично говори француски, одавно их је издало. Остали су им верни, у то царица искрено верује, само „прости“ официри и војници који су, ево, спремни да помогну. А њихов француски није баш на нивоу… Александра је одушевљена — то је помоћ „одозго“. Она моли Николаја да одговори и прихвати понуђени план. Као и обично, цар је слуша. Почиње чудна преписка. „Морате да одлепите прозоре (прозори су се у Русији, зими, лепили специјалним лепком, како би се спречио губитак топлоте), да бисте могли да их отворите када затреба. Молим вас да ми тачно кажете који ће то прозори бити. У случају да царевић не може да хода, то ће отежати ситуацију. Питајте доктора може ли на сат или два да га успава неким наркотиком? Не секирајте се, нећемо ништа предузети ако унапред не будемо сигурни да ћемо успети…“ Цар не зна како да неприметно отвори прозор, али, тамничари ће се за то сами побринути. Њима су докази неопходни, па ће прозори бити одлепљени на Свету Тројицу. © SPUTNIK/ РАДОЈЕ ПАНТОВИЋ Николај Романов „Отворили су један прозор… Ваздух у соби је постао приметно чистији“. Цар одговара на писмо и шаље га, такође, у боци: „Други прозор од угла који излази на трг отворен је већ два дана, чак и ноћу. Прозори број 7 и 8 код главног улаза увек су отворени. У соби су командант и његови помоћници који представљају унутрашњу стражу. Има их 13, наоружани су пушкама, револверима, бомбама… Командант и његов помоћник улазе код нас кад пожеле. Дежурни обилази кућу два пута на сат. На балкону је један митраљез, а испод балкона други. Прекопута наших прозора, с друге стране улице, налази се стража у малој кући. Она се састоји од 50 људи…“ Све јасно, прецизно, војнички! Чудна преписка се наставља. Уверен да је слобода близу, император не заборавља оне који су му били тако одани — доктора, дворску даму, кувара… Зато пита да ли може и њих да поведе са собом. А да бекством не би довео у незгодну ситуацију оне којима је посао био да их чувају, а који су колико-толико били љубазни према њима, цар објашњава да он не може да бежи јер ће онда стражари и официри страдати. „Ми можемо да будемо само отети“. © SPUTNIK/ ИГОР РУСАК Романови стигли у Русију Николај је опрезан, зна да у сваком тренутку стража може да уђе у собу и претресе их, па уништава писма. Али, по свом старом обичају, све записује у дневник. Па и то да је 14. јуна целу ноћ, по договору са „спасиоцима“, цела породица била будна и спремна да буде отета. „Али, дани су пролазили а ништа се није догађало, а чекање и несигурност су за све нас били веома мучни“ — записаће касније. Како ли су се само радовали „организатори бекства“ кад су видели дневнике! Обавили су посао! Сад имају доказ да је постојала „монархистичка завера с циљем да буде ослобођена царска породица“. Радзински ће после 70 година у архиви пронаћи доказе да је писма потписана надимком „Официр“ писао Петар Војков, члан извршног комитета Ванредне комисије. Тако су бољшевици и формално обезбедили себи доказе да се припрема бекство, и могли су да доведу посао до краја. После стрељања Николаја Другог, трг на коме се налазила кућа називан је „Тргом народне освете“. До Другог светског рата у кући је био музеј, и револуционари свих земаља волели су да се сликају испред зида — оног на чијој су унутрашњој страни и даље стајале рупе од метака и крв коју нису могли да униште ни прање ни кречење. Кућа је потом враћена инжењеру Ипатјеву, али ју је он ускоро продао и отишао у емиграцију. За време Другог светског рата у њој ће се чувати експонати из Ермитажа… А оригинални намештај који су користили Романови разнеће „хероји“ који су се прославили оне страшне ноћи. Неке делове тог намештаја купиће касније чувени руски уметници Галина Вишњевска и Мсистлав Ростропович. (одломак из књиге Љубинке Милинчић „Последњи Романови — пут патње“), sputnjik

ПОВОД ДИВЉАЊА Ујутро, 1. маја 1991. године на брду Штиковача у близини места Полача, које је већински насељено Србима, погинуо је припадник специјалне полицијске јединице "Поскоци" Франко Ласица (23). Према службеној везрији у Хрватској, Ласицу су убили побуњени Срби из Книна. Иако, постоји велика сумња у ову информацију, из разлога што је хрватској пропаганди "требала жртва", као и разлог за уништавање и пљачку српске имовине и прогон Срба са задарског подручија. Исти тај дан 1. маја 1991. године, касно увече код Полаче убијен је српски младић Васо Пећер. РУШИЛАЧКИ ПОХОД Дана 2. маја 1991. око 10 сати, почеле су се формирати колоне аутомобила у Задру у којима су били хрватски цивили наоружани палицама, гвозденим штанглама и чарапама преко главе. Узвикивали су усташке пароле и претње Србима да ће их клати. Тог дана полицајци су били "на одмору“. Око 15 часова у Задар стиже више од 10 аутобуса у којима су били младићи старости 18-25 година такође наоружани моткама и шипкама. И они су певали усташке песме и претили Србима. Док су ишли до железничке станице већ су поломили неке локале. Иза њих је била једна група деце старости 5-15 година који су пљачкала српску имовину. А након њиховог проласка, ишли су старији људи који су поливали бензином локале и палили их. У после подневним часовима, око 17 сати, тог 2. маја 1991. године, са места које се зове Гаженица, кренула је разјарена и наоружана маса ка центру града. У том рушилачком походу страдали су искључиво локали и куће чији су власници Срби. Међу том разјареном масом било је пуно припадника МУП-а Хрватске, који су подстрекивали младиће да уништавају, пљачкају и ломе српску имовину. Крајњи циљ је био да се задарски Срби иселе. Употребљена је и велика количина експлозива, а и полиција је тог 2. маја 1991. била повучена из града. Све то само потврђује да је овај поход био организован и недељама раније планиран. Јер већу количину експлозива поседује само МУП Хрватске. Према изјавама Љубимира Барешића, српска имовина је била минирана од стране организованих група хрватских полицајаца, и хрватских паравојника. УНИШТЕНИ ЛОКАЛИ У ЗАДРУ Приватни локали Срба 1. Штрбац Недељко, бријачка радња, 2. Штрбац Владимир, кафић ДМД, потпуно уништен, 3. Милосављевић Мирослав, кројачка радња, демолирана, 4. Букарица Мирко, гостиона "Стари град", потпуно уништена, 5. Корлат Ђуро, продавница лутака уништена и проваљено у стан који је демолиран, 6. Поповић Петар, кошаркаш "Задра", кафић "Тајмаут", уништен, 7. Ковачевић Стево, обућарска радња, разлупана, 8. Опачић Миодраг, видео-клуб "Бис", однето 1.200 касета, 1 камера, 2 видео-рикордера, 5 рефлектора, 9. Матић Петар, салон обуће, опљачкан и уништен, 10. Кричка Божо, салон рубља, опљачкан и уништен, 11. Кнежевић Перо, кафић "Перо", потпуно уништен, 12. Кнежевић Перо, кафић "Пен", потпуно уништен, 13. Дукић Зорица, ташнерска радња, опљачкана и уништена, 14. Рајчевић Мирослав, локал конфекције на пијаци, потпуно уништен, 15. Бабац Сенака и Драган, пицерија "Пет бунара", демолирана, 16. Миланковић Марија, гостионица "Мирни кутић", демолирана, 17. Војводић Урош, кафић "Рава", потпуно уништен (налази се на 100м од полицијске станице), 18. Ратковић Веселин, кафић "Гоги", демолиран, 19. Гњидић Војо, кафић "Јелена", демолиран и уништен, 20. Кожул Глишо, кафић "Аквариј", уништен, 21. Комазец Јово, кафић "Југа", демолиран, 22. Ласковић Бранко, кафић "Булевар", демолиран, 23. Арчаба Мирко, кафић "Амбасадор", демолиран, 24. Остојић Марко, бутик "Либертас", опљачкан и демолиран, 25. Богдановић Милан, кафић "Пејтон", демолиран, 26. Кресовић Бранко, ауто-школа "Задар - инокс", демолирана, 27. Алавања Миро, предузеће и самопослуга прехране, све уништено, 28. Голијанин Анђелко, предузеће за месне производе и прехрану, уништено, 29. Комазец Лепа, кројачка радња, уништена, 30. Продаја аутомобила "Весна", демолиран, 31. Лакић Славко, фризерски салон, уништен, 32. Трговачка радња на "Билом бригу", уништена, 33. Кафе бар "Кактус", демолиран, 34. Пуповац Бошко, ресторан "бамби", демолиран, 35. Гладовић Ђуро, кућица "Тибо" - продаја обуће, опљачкана и уништена, 36. Гладовић Љубо, кућица "Тибо" - продаја обуће, опљачкана и уништена, 37. Варећак Марија, дућан стакла, полупан, 38. Кнежевић Владо, кућица типа "Тибо" - продавница текстила, опљачкана и демолирана, 39. Вукојевић Бранко, кућица типа "Тибо" - продавница текстила, опљачкана и демолирана, 40. Вукић Урош, кућица типа "Тибо" - продавница ручне радиности, опљачкана и демолирана, 41. Димовски Зоран, киоск типа "Тибо", опљачкан и демолиран, 42. Живановић Жика, киоск типа "Тибо", опљачкан и демолиран, 43-48. Беговић, пет киоска типа "Тибо", разна роба, уништени, 49. Цвијановић Милан, штанд за продају керамике, 50. Бабић Душан, киоск типа "Тибо", продаја обуће, опљачкан и демолиран, 51. Ћук Љубомир, штанд за продају разне робе, опљачкан и демолиран, 52. Калуђеровић Мишо, кафић "Гурман", демолиран, 53. Штрбац Стево, бријачки салон уништен, испред салона му запаљен аутомобил, 54. Шарић Живко, гостионица "Путник", демолирана и запаљена, 55. Маричић Петар, постоларска радња, демолирана, 56. Пуповац Јованка, фризерски салон "Аријана", демолиран, 57. Гладовић Љубомир, киоск продаје обуће, демолиран, 58. Корлат Никола, продавница слика, опљачкана и демолирана, 59. Маричић божо, продавница ауто делова "Плимекс", демолирана, 60. Павић Живко, сајџијска радња "Зенит", демолирана, 61-75. 15 киоска, разних приватних власника на пијаци, роба опљачкана, киосци уништени, 76. Маричић Вељко и његов брат, киосци, уништени, 77. Приватни хотел, полупана стакла, 78. Пуповац Софија, педикирски салон, демолиран, 79. Савић Никола, месара, уништена, 80. Лакић Живко, бифе "Пролетер", демолиран, 81. Гњидић Илија, радња за сувенире, демолирана. 82. Бјелановић Зоран, локал на пијаци уништен, 83. Кута Ђуро, кафић код банке демолиран, 84. Жужа Душко, пекара запаљена, 85. Гајић Винко, предузеће "Вијак" уништено, 86. Драча Слободан, комисион уништен, 87. Лежајић Невен, предузеће уништено, 88. Гаица Јово, гостиона "Козара" оштећена, 89. Гаица Дринко, предузеће оштећено. Приватне куће Срба 90. Сладаковић Марко, из задра, кућа демолирана са намештајем, 91. Допуђ Димитрије, кућа-викендица у поседарју код задра, уништена и покрадена, 92. Златковић Јордан, кућа у сукошану, потпуно срушена, 93. Алавања Петар, кућа у Сукошану, срушена и демолирана, 94. Вараћек Марија, на кући у улици Пут Бокањца, полупани прозори, 95. Јокић Војин, у Филипу Јакову код Задра, срушена и демолирана кућа и спаљен намештај, 96. Шкулић Милан и Дивна, мешани брак, хрват - српкиња, минирана кућа док су били на спавању, ујутру у 04.15, 97. Рељић Милан, из Загреба, минирана кућа на острву Виру, 98. Покрајац Томо, стан, запаљен, 99. Недић Томислав, кућа, опљачкана и разорена, 100. Кудра Никола, аутомобил "ситроен", запаљен 101. Мирковић Милош, кућа за одмор у ражанцу, запаљена, 102. Глигоровић Милош, кућа у ражанцу, запаљена, 103. Кресовић Ђуро, кућа запаљена, 104. Драча Раде, кућа запаљена, 105-126. Викендице, 22, више власника, на подручју Привлаке, Вира и Нина. Локали друштвених фирми из СР Србије 127. "Нови дом", салон намештаја, Београд, салон демолиран и опљачкан у потпуности, опљачкана роба одвезена камионима, једна фотеља је запаљена испред зграде задарског суда, 128. Представништво "Јат"-а, потпуно демолирано, 129. "Путник" - Београд, услуге најма аутомобила, демолирано, 130. "Авис" - Београд, услуге најма аутомобила, демолирано, 131. "Беко" - Београд, иако раније исељен, локал је полупан, 132. "Меркур" - Бачка Паланка, продавница кожне галантерије, потпуно уништена и опљачкана, 133. "Клуз" - Београд, салон одеће, уништен, 134. "Југотурс - представништво демолирано, 135. "Бетекс" ("Алкар") - Београд, продавница спортске одеће, опљачкана и демолирана, 136. "Петар Велебит" - Београд, продавница обуће, демолирана и опљачкана, 137. "Обућа" - Београд, продавница обуће, демолирана и запаљена, 138. "Фрушка гора" - Рума, продавница обуће, опљачкана и демолирана, 139. "југобанка" - Београд, разбијени излози, 140. "Чик" - Куманово, продавница обуће, демолирана и опљачкана, 141. "Стандард" - Зајечар, продавница кожне галантерије, демолирана и опљачкана, 142. "Симпо" - Врање, салон намештаја, демолиран и опљачкан, 143. "Војводина" - Стара Пазова, салон намештаја, опљачкан и демолиран, 144. "Ледерланд" Београд - локал на пијаци, 145-148. "Борба" - четири киоска, уништена и запаљена. Уништени објекти у Бибињама 1. Павловић Бранко, из Корлата код Бенковаца, кућа спаљена, 2. Бојчић Гојко, ради у Швајцарској, кућа спаљена, 3. Др Боројевић, ради у Швајцарској, кућа опљачкана и спаљена, 4. Кресовић Милош, из Задра, кућа опљачкана и спаљена, 5. Кошевић Петр, из Задра, кућа опљачкана, 6. Ковач Милош, из Задра, кућа опљачкана и запаљена, 7. Вујатовић Мирко, из Задра, кућа спаљена, 8. Руменић Стево, из Задра, кућа запаљена, 9. Кресовић Ђуро, из Задра, кућа демолирана, 10. Самолов Стојан, кућа спаљена, 11. Рокнић Перо, кућа спаљена, 12. Др Живорад Зојић, кућа спаљена, 13. др Душан Рњак, кућа спаљена, 14. Ожеговић Страхиња, кућа спаљена, 15. Жунић Симо, кућа спаљена, 16. Павловић Владо, опљачкана кућа, 17. Ожеговић Мирко, опљачкана кућа, 18-27. Десет кућа у делу званом "Пунта" у Бибињама, запаљено, 28-37. петнаест кућа, у делу званом "Режани", запаљено. НАЛОГОДАВЦИ Ливљанић Иво, председник општине Задар, касније амбасадор Хрватске у Ватикану, Шекс Владимир, потпредседник хрватског парламента, Шале Петар, високи функционер ХДЗ из Загреба, Брзоја Љ. Иван, рођен 12.10.1954. године у Надину, општина Бенковац, начелник ПУ Задар, Икић Ј. Анте, рођен 22.5.1953. године у Горици, општина Задар, радник ПУ Задар, Станић Томислав, високи функционер МУП Хрватске, начелник полиције у Задру. ПОСЛЕДИЦЕ Дан касније, 3. маја 1991. године Задар је био опустошен град, а у њему су биле банде које су и даље вршили пљачкање имовине Срба. Након овог рушилачког похода и пљачкања, велики број Срба из Задра и околине није се више осећао сигурно и многи се одлучују на исељавање. Отишло је више од 80% Срба који су до 1991. живели и радили у Задру. А то је и била жеља локалног руководства ХДЗ. Занимљиво је да за овај рушилачки поход и пљачкање нико још није одговарао, и да хрватско Тужилаштво није подигло ниједну оптужницу, иако се све одиграло по дану, па су хиљаде људи могли да виде шта се дешава. 1992. године је Окружни Суд у Задру читав предмет о кривичном делу уништења и отуђења туђе имовине у Задру 2. маја 1991. проследио на Жупанијски суд у Сплиту, а одатле је опет све прослеђено Војном Тужилаштву Хрватске у Загреб, где је 2002. године случај затворен. Што значи да нико неће одговарати за организовање и извршење овог кривичног дела. http://www.zlocininadsrbima.com/Zlocin.aspx?Naslov=Задарска-кристална-ноћ-1991

фото: Курир Спорт/Ања Вукашиновић Евролига је позвала учеснике да пред утакмице обележе „Ноћ вештица“, на шта су Црвена звезда и Делије имали жесток одговор. Евролига је предложила да се приреди маскирање за „Ноћ вештица“. Црвено-бели су, уместо тога, организовали програм посвећен српској традицији у увертири меча. Ту су били трубачи, као и део са духовном и етно музиком. А Делије су имале посебан одговор Евролиги… Развили су крст преко целе трибине и поручили: „ОВИМ ПОБЕЂУЈ“! КРСТ ПРЕКО ЦЕЛЕ ТРИБИНЕ: Делије жестоко одговориле Евролиги на позив да се обележи Ноћ вештица | ИСКРА ISKRA.CO Евролига је позвала учеснике да пред утакмице обележе „Ноћ вештица“, на шта су Црвена звезда и Делије...

(Текст је упућен хришћанима, ако неко није схватио по наслову (дешавало се), остали нека верују у шта год и како год желе.) „Деца се забављају, маскирају, радосна су, какво је зло у томе?“ „Зашто не бих отишао на Хелоувин журку, ја не верујем у то, идем само да се зезам.“ Мислим да је један од већих разлога зашто је православни етос све слабији тај што га многи узимају здраво за готово. Ако и верују у Бога смтрају га неком „Добрицом“ која ће опростити све њихове пропусте. „Чему осуђивање, Бог је љубав, знате?“ Бог је Љубав али Бог није хипик. Не може неко бити и православни хришћанин и прихватати синкретизам („вероваћу у Христа и све што ми се понуди“). Поштујемо друге религије и њихове обичаје, али их не усвајамо као своје. Прихватање туђих обичаја би било могуће уколико се они не косе са Јеванђељем. Такозвани празник „Ноћ вештица“ се суштински коси са свим у шта хришћани верују. Ево како то објашњава Свети владика Николај: «Према паганском келтском предању, душе умрлих би потпуно припале власти бога Самхаина, кнеза смрти, кога је ваљало умилостивити жртвоприношењем на дан нове године, а Самхаин би дозвољавао да тога дана душе умрлих посећују домове својих породица. Отуда обичај „маскирања“ у костуре, духове, вештице и демоне. На тај начин би живи ступали у „мистичну“ заједницу са умрлима, кроз чин подражавања мртвих и тумарања по мраку (гасила би се ватра огњишта). Према веровању, душе мртвих које би долазиле у „посету“ биле су изнурене глађу и молиле су за храну, па их је ваљало нахранити. Уколико неко од живих не би угостио душе умрлих, стигла бих их освета бога Самхаина.» Данас већина не верује у овај пагански обичај али га, гле чуда и нелогичности, упражњава. Маскирање и тумарање по мраку је својеврсно богослужење у складу са поменутим веровањем. И можда Келти нису веровали у Сатану, али Самхаин би, по својој функцији и својствима, овде био њихова верзија истог. Тако да не би било изненађење уколико би у будућности деца похитала насмејана од уха да сакупљају ноћу слаткише, са пентаграмом исцртаним на прсима, вештачком крвљу по целом телу и осталим морбидностима који овај празник изискује. Ми смо као деца сакупљали јаја и слаткише на Васкрс. Преко дана. Успут се куцали јајима и забављали. За Божић бих кренуо у својеврсну турнеју као положајник. И опет би било пуно слаткиша и забаве. Био сам обучен уобичајено, нисам осећао никакав притисак друштва да треба да купим одређену маску или одећу, нити је од мојих домаћина очекивано да имају купљене слаткише. Носио сам исту мајицу као сваки дан, за Божић своју карирану кошуљицу (мало свечаније), а домаћини би ме понудили воћем, домаћим колачима, јајима, пршутом и соком од вишње. Али данас то није довољно. Не можеш стрпати детету тек неку јабуку или јаје у торбу, нити печен колач, дај му раније купљен слаткиш. Награди његову раније купљену маску. Млади, дајте новац на журку која се одржава невезано за викенд, ипак је то кул и забавно. Подржи тренд који је туђ и вештачки јер је то данас модерно и пожељно. Хришћани у прва три века: "Нећу учествовати у паганском богослужењу јер би то било одрицање од мојих веровања и од љубави којом ме је Бог први заволео. Радије ћу умрети." И умирали су због тога. Хришћани у 21. веку: "Учествоваћу у журци поводом старог паганског обичаја, свакако у њега не верујем, па се не рачуна. Или ћу децу усмерити да у томе учествују, важно да је нама лепо." И то чине јер им представља превелику жртву да то вече остану кући и разликују се од већине. Кажу, нема то везе са Ноћи вештица, него са маскама или са журкама. У реду, зашто се то онда ради баш 31. октобра? У већини школа постоји маскенбал за време Дечије недеље. Не види нико ништа лоше у томе да се деца забаве. Не морају се маскирати у серијске убице из филмова, нити обележавати туђи празник. Исто и за журке. Ако нема везе са Хелоувином, зашто је журка тог датума? Помпа за Ноћ вештица је још једна у низу доскочица великих трговинских ланаца и кафића да што боље продају своје производе. То уједно користи и да се православни обичаји и празници замене туђим. Неколико генерација касније то ће се и десити. Да се разумемо, сличне доскочице да продају свој производ маркети и кафићи користе и за православне празнике, те данас није ником чудно ако може у маркету да купи «освештан бадњак», или да дочека православни Божић у дискотеци уз промоцију куване ракије и го-го плесачице. То је тек наша срамота. Почевши од оних који освештавају бадње дрво да би га други купили као амајлију или било какву ствар невезану и за Христа и за смисао празника (зар заиста освештавају или је то лаж?). Преко оних који хришћанске празнике своде на још један повод за опијање, без икакве повезаности и са вером, и са Црквом, и са Христом, некад и са сопственом породицом - напију се с друштвом и крај. Хришћанима је Ноћ вештица прихватљива као лекција страног језика у којој се упознаје са туђим обичајима. Било какво маскирање, обилажење хелоувин журки где се не плаћа улазак ако носиш маску, или било каква митологија која се испреда око Ноћи вештица и подржавање исте, коси се са вером у радосну вест о Васкрсењу, а самим тим и са хришћанством. Занемарујемо ћирилицу, заборављамо наше старе песме и фолклор, одбацујемо хришћанске вредности, гнушамо се патриотизма и упиремо прстом у њега као да је нацизам, а на сваки позив Цркве како су неке стваре неспојиве са нашом вером – згражавамо се зашто је она тако ускогруда и нетолерантна. Или буди хришћанин или немој да будеш хришћанин. Са неким стварима морамо раскрстити или ћемо нестати као народ, а све мање нâс има уопште право да се назива православнима. Не можеш служити и Богу и мамону. Одлучи се. Буди Христов следбеник а не потрошач робе коју ти потурају. Ко год и како год је потурао. (M.R.)

ДАНАС СЕ НАВРШАВА 19 ГОДИНА ОД ЗЛОЧИНАЧКЕ НАТО АГРЕСИЈЕ НА СРЈ. У ЗНАК СЕЋАЊА НА ПОГИНУЛЕ КОЛЕГЕ, САБОРЦЕ И НЕВИНЕ ЖРТВЕ ОВОГ ВАРВАРСКОГ ЧИНА АМЕРИКЕ И ЊЕНИХ САТРАПА, ДАРУЈЕМ ВАМ ОВУ ИСТИНИТУ ПРИЧУ ИЗ КЊИГЕ "ДОСАЊАНО НЕБО". Ове године се навршава деветнаест година од почетка ваздушних напада НАТО пакта на Савезну Републику Југославију. Напади су трајали једанаест недеља и у њима је, према проценама из различитих извора, погинуло између хиљаду двеста и две и по хиљаде људи. У бомбардовањима, која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе... У предвечерје очекиваних удара који су били потпуно извесни, наша јединица је читаву седмицу развозила убојна средства за авионе Миг-29 који су били размештени по свим аеродромима које смо тада поседовали. Тог 24. марта 1999. године, нашла се на задатку „моја посада“: Јарослав Хартман, Данило Милић, Љутомир Рундић, Славољуб Милошевић и Владо Шајбен. Цео дан смо летели, превозећи ракете на аеродроме Лађевце код Краљева и Поникве код Ужица. Слетели смо у 18.45 часова те вечери на матични аеродром Батајницу. По слетању, контролор нам је јавио да авион паркирамо поред торња јер је тако било наређење из јединице. Упаркирасмо се, и по изласку дочекала нас је нека злослутна тишина. Нигде никога, нити се шта чуло! Кренусмо смо према згради ескадриле. Сва светла у згради су била погашена. На улазу нас дочекаше дежурни јединице Родољуб Тица и Мирослав Марковић. Од њих добисмо информацију да је аеродром евакуисан и да су остали само дежурни јединица, команданти, екипе за задимљавање и дежурна ловачка пара. У том моменту се појавио и командант Дарко Биочанин који нам пренесе да се очекује удар и да смо принуђени да заједно са њих осморицом останемо у јединици. Остависмо ствари и кренусмо према склоништу, преко пута зграде. Ноћ удара у јединици су дочекали дежурни официри ескадриле: Родољуб Тица и Мирослав Марковић, затим командант Дарко Биочанин и четворица старешина: Саша Пејчић, Владимир Вулетин, Рики Ђокић и (сада) покојни Мартон Лечеи који су имала задатак да пале старе гуме посуте уљем ради задимљавања простора око стајанке. Непланирано остао је и Ашанин Зоран који је преспавао евакуацију јединице, а касније није имао чиме да се превезе. Њима се по слетању прикључила и наша посада. Дошавши до склоништа, већина старешина је ушла у објекат, напољу смо остали Рики, Саша и ја. Седели смо испред и причали. Било је око 20 часова када су полетела два ловца Миг-29. Таман смо коментарисали да је вероватно почео напад чим авиони полећу у пресретање, одједном се изнад Нове Пазове појавила летелица са упаљеним фаром за слетање. - Ено га један се враћа! Види угаси фар када му је најпотребнији! - рекох гласно. - Није то авион, то је ракета! - викну Рики и сва тројица ускочисмо у „рупу“. Док смо спуштали поклопац, ракета погоди хангар наше ескадриле, само десетак метара од нашег склоништа. Удар нас баци на земљани под. Крену затим канонада која је трајала добрих пола сата. Кроз главу ми прође мисао да је то била ракета Томахавк која има два мотора, један крстарећи који одбацује кад упали рефлектор и "угледа" мету, а са другим мотором се обрушава на циљ. У склоништу је био мрак и владала је тишина. Мики Марковић упали батеријску лампу и обасја простор у којем смо се налазили. Није било струје, па Славољуб и Владо упалише две акумулаторске сијалице за „ноћни старт“ које смо ту прет- ходних дана унели. Сви смо били бледи, а при томе прашњави од земље која се сручила по нама. Рупа у којој је било сакривено тринаест старешина више је личила на трап за кромпир, јер како другачије назвати склониште озидано циглом у земљи, са једним улазом који се затварао металним поклопцем. Имали смо те ноћи много среће што ракета није погодила коју десетину метара бочно од хангара... Сви су ћутали. Одједном Дачо се јави „Има ли ко ракије код себе?“ Мики бојажљиво извади чутурицу која крену из руке у руку, гутљај сваком и испразнисмо је. Многи до тада никада нису имали прилику да доживе овакве експлозије и тачно се видело на лицу сваког од нас различито преживљавање бомбардовања. Моја срећа, ако се тако може рећи, била је што сам све то већ преживео у Мостару и на другим ратиштима у Босни и Херцеговини, тако да сам релативно мирно поднео ударе. Дарко је грицкао нокте, Тица је нешто филозофирао, а већина је гледала у празно. Негде око поноћи одјеци експлозија који су допирали споља почеше да јењавају. Вулетин и ја решисмо да изађемо напоље. Неки су се противили томе међу њима и Дарко. Међутим ми подигосмо поклопац и полако изађосмо. Призор је био стравичан! Хангар поред наше зграде са објектом за смештај техничког састава је био буквално „одуван“ као и кров зграде ескадриле. Кренусмо према торњу, пазећи да се крећемо само бетонским површинама због касетних бомби за које смо претпостављали да ће их злочинци бацати. Цео аеродром је горео. Многи авиони су били оштећени, ни један хангар у том низу према Батајници није био читав. За дивно чудо торањ аеродромске контроле летења је био недирнут. Обишли смо део стајанке, али смо се морали вратити назад истим путем јер је стајанка била разрована и затрпана свим и свачим. Дошаваши поново пред зграду јединце, пажљиво уђосмо у приземље. Сви прозори и врата су били полупани, неки изваљени из зида. Вратисмо се до склоништа и испричасмо осталима шта смо видели. Потмуле експлозије су се чуле с времена на време из јужног дела аеродрома и са друге стране писте где је била смештена ловачка авијација. Касније смо сазнали да су то биле експлозије убојних средстава и кисеоничких боца које је ватра активирала. Већина је седела напољу. Ја сам био унутра када је око пола три ујутро кренуо други удар. Улетеше сви у склониште и чусмо експлозије шест ракета које су погодиле различите циљеве на аеродрому. Са свитањем престали су и напади. Око пет сати се све помало стишало и тада неколицина нас крену према капији. Наиђосмо поново поред торња који је у у другом таласу био погођен и деловао је сабласно. Команда 204. ловачког авијацијског пука била је погођена са две ракете, једна је погодила крило зграде у коме се налазио центар везе, а друга централни светларник. Око осам сати у јединцу су се вратиле и остале старешине. Тог јутра прелетели смо на аеродром Сурчин све неоштећене и исправне авионе. Љутомир РУНДИЋ

Ноћ вештица је светковина која се обележава 31. октобра, на дан када наша Света црква прославља светог апостола Луку и светог Петра Цетињског. У данашњем времену лако је убедити многе, а младе поготово, да је порекло оваквих светковина безначајно. Међутим, да ли је баш тако? На ову тему разговарали смо са презвитером Игором Игњатовим, парохом ветерничким. Извор: Радио Беседа View full Странице

Традиционална манифестација под називом Дуга ноћ цркава, која је у Аустрији покренута 2005. године, одржана је 9. јуна 2017. године. Ове године, до касно у ноћ, биле су отворене све три српске цркве у Бечу. У склопу садржајне понуде Дуге ноћи цркава одржани су многобројни концерти, разгледања храмова, књижевне вечери, пројекције филмова, изложбе, дискусије. Иницијатори пројекта истичу да је циљ манифестације да се охрабре људи, који иначе не обраћају посебну пажњу на цркве, да их посете, као и да се нагласи присутност хришћана у овој земљи. Овај пројекат, у коме учествују све хришћанске Цркве које су признате у Аустрији, а има их 16, и које чине Екуменски савет цркава Аустрије, на свој начин подржавају и Православне Цркве. У катедралном храму Светог Саве обележавање манифестације отпочело је вечерњим богослужењем, на коме су заједно са Његовим Преосвештенством Епископом аустријско-швајцарским г. Андрејем и братством храма, појали и гости, мешовити хор Свети кнез Лазар из Крушевца, чији су чланови посебно за ову прилику допутовали у Беч. У наставку је одржан округли сто и дискусија на тему Донирање органа и трасплантација у Аустрији, на коме су поред Његовог Преосвештенства узели учешће и гости др Hubert Herc и др Barbara Schleicher. Управа храма се потрудила да у наставку вечери приреди коктел на коме су служена и традиционална српска јела. Присутни гости, а нарочито Аустријанци имали су прилику да осете нашу непосредну гостољубивост и културу давања коју у целини негује наш српски народ. Круна вечери био је целовечерњи концерт мешовитог хора Свети кнез Лазар из Крушевца. Исте вечери, у храму Васкрсења Христовог посетиоци су имали прилику да чују предавање о Господњим празницима које је одржао владика Андреј, а у храму Рођења Пресвете Богородице, који је наша црква добила на поклон од Римокатоличке Цркве, Епископ је пред великим бројем заинтересованих одржао предавање о Богородичиним празницима. Извор: Епархија аустријско-швајцарска Хришћански свеt View full Странице

Излив покајања удобнији је ноћу него дању. Свети Владика Николај Ако човек ноћу покајнички плаче, дању ће се радовати, радоваће се као новорођени, као окупани, као олакшани од бремена греха. Ако ли пак ноћ проводи у греху и безумном весељу, освануће му дан жалостан и плачеван. Неки проводе ноћ читајући псалме Давидове који изазивају умилење, неки се моле молитвама покајања и умилења, а неки деле ноћ на молитве и читање. Душа током ноћних молитава осећа бесмртни живот, свлачи одежду таме и прима Духа Светога. Међу свим монашким делима ниједно није узвишеније од ноћног бдења. Душа током ноћних молитава осећа бесмртни живот, свлачи одежду таме и прима Светога Духа. Монах који истраје на бдењу, имајући расуђујући ум, неће изгледати као да је одевен у тело, јер је то уистину дело ангелског чина. Након тога немогуће је да таквом монаху Бог не остави велике благодатне дарове. Свети Исаак Сиријски