Најбољи чланови

Према њему нико није равнодушан. Многи га воле, док, вееелика мањина сматра да је горак. Али свакако освежава! Наравно, није реч о пиву као напитку, него је реч о човеку, нашем форумском и у Христу брату, који зна да је истина у пиву. Па брате verum est in beer, да нам још дуго година поживиш у здрављу са својом породицом и да останеш добар човек и пријатељ какав већ јеси. На многаја лета брате! Не знам зашто, ал сад баш певушим онај ирмос из Канона Пасхе, наравно на црквенословенском А уз ову песму ти честитам рођус, није битно који и још једна за пријатељство

ko moze neka me pomene. Boze neka bude volja tvoja. neki posao je naletio al dosta je los za zdravlje,plata je mala,ne placa se redovno,kasni. danas sam zakazao,u nedelju pocinjem,pomenite, neka bude kako bude. pomeni Gospode sve koji slave Svetu Petku.Amin

A Zekoslava Mrkvu jel smemo da gledamo?

Муке моје нико не зна. И ја се правим да их не познајем.

Никако! Подмукла промоција содомије и геј бракова!

Потресно писмо момка којем је преминуо брат од рака Страхиња Андрејић (17), ученик Прве београдске гимназије преминуо је од рака, а његов брат Марко написао је потресно писмо упућено свима онима који су помогли донацијама, лепим речима и поступцима, али је и указао на бројне пропусте и одговорне за губитак једног младог живота. – Страхиња је добио све што је пожелео, све што смо могли купили смо му и омогућили. Добио је све сем прилике да оствари свој сан, да оздрави и научи да прави видео игрице. Добио је све сем прилике за живот – пише при крају Маркове исповести. Писмо преносимо у целости, а можете да га погледате овде: “Две године борбе, две године потрошеног времена, ко зна колико новца уложено у лечење, колико манифестација и догађаја организовано у његово име и у добротворне сврхе, две године смејања и плакања, уживања и болова, две године падоше тек тако. Поводом смрти мога млађег брата, седамнаестогодишњег ученика Прве гимназије Београда, желео бих да се неким људима захвалим за све што су учинили за мене и моју породицу, а некима и не. Хвала лекарима који су неспособни да успоставе дијагнозу неколико месеци, хвала им што не знају да читају МР снимке и да виде тумор на њима, већ чекају да се увећа и до четири пута и онда дођу до закључка да је то ипак тумор а не нешто друго што су мислили да је и онда буде касно за операцију у иностранству. Хвала др Даници Грујичић која је била толико пријатна и уљудна да је успела да издвоји два минута да помери своју гузу са удобне кожне фотеље и погледа мог болесног брата, њеног пацијента којег је оперисала, на самом паркингу у колима. Хвала јој што је након наших високих веза и многобројних одбијања, погледала његове снимке и рекла како је излечен, а није био очигледно. Хвала лекарима, њих пет, дежурних тај дан, са ВМА који нису хтели да га погледају када је имао први у низу многих епи напада, док се он грчи у колима хитне помоћи зато што он “није” њихов пацијент Хвала (већини) медицинских сестара које су увек биле ту када је требало и све су нам лепо објашњавале, никада нису биле дрске ни уживо ни преко телефона, које су имале смелости и храбрости да нас питају зашто смо тражили социјалну помоћ у виду пелена, када смо већ добили новчану помоћ. Па Боже мој, вероватно не знају да та новчана помоћ не покрива ни половину средстава и лекова за лечење мога брата, наша је кривица што нисмо сви медицински образовани па да им објаснимо како се понаша према болеснима. Сад знамо за не дај Боже, следећи пут. Хвала целом министарству здравља који сматра да особе у колицима могу изненада проходати испред зграде онкологије и попети се уз степенице, јер што би они трошили паре на поправку рампе за особе сa инвалидитетом. Није као да паре иду из њихових џепова али добро, кажу чуда се дешавају. Хвала таксистима који се испред исте зграде онкологије паркирају тачно на местима испред улаза и на пешачком прелазу да не можеш прићи и тако сатима седе и једу бурек, читају новине, мало играју “џепни билијар” па ако виде било какву полицију (обичну, саобраћајну, џукеле…пардон, комуналну) одмах скидају таxи знак са кола и беже. Хвала премијеру Србије, Александру Вучићу, који има (наше) паре за Београд на води, а болесне људе и даље лечимо СМС порукама. А они којима не желим да се захвалим су: Основне школе “Среван Сремац”, “Раде Драинац”, “Јован Ристић”, “Олга Петров” и “Kраљица Марија” и културно уметничким друштвима “Лира” и “ПKБ” који су заједно са нашим пријатељима године организовали хуманитарну приредбу за Страхињу и одушевили целу моју породици овим дивним гестом. Они су криви сигурно. Студију глуме “Две бесне глисте” који је организовао хуманитарну представу за Страхињу у којој су буквално сви уживали и новац донирали за његово лечење. И они су криви сигурно. БЕЛхосписе организацији и њеним волонтерима који су га стално обилазили, забављали, гледали филмове са њим, куповали му разне поклоне, трчали маратоне по Србији и Европи за њега, набављали му разне ствари како би му лакше било а које су готово немогуће за пронаћи. И они су криви сигурно. Саши Здјелару, младом фудбалеру који је без поговора прихватио позив да упозна Страхињу и поклонио му неколико дресова који су Страхињи пуно значили и долазио му у посету кад је могао. И он је крив сигурно. Рвачком клубу “Победник”, момцима и тренерима који су га редовно обилазили и забављали, учланили га у клуб и дали му чланску карту иако Страхиња није могао да устане из кревета. Момцима који су му поклонили многе медаље које су освајали на турнирима и били ту за њега до последњег дана. И они су криви сигурно. Младим кошаркашима Партизана, Михајлу Андрићу и Вањи Маринковићу што су дошли када је Страхиња већ био у заиста тешком стању и који су имали разумевања за ситуацију а опет су му дошли у посету и поклонили му дрес Партизана. И они су криви сигурно. Свим пријатељима и професорима из Страхињине основне и средње школе, који су га обилазили кад год су могли, донирали му новац и ствари, забављали га, смејали се и веселили се са њим, посветили улицу отвореног срца у Борчи њему, покушавали на било који начин да му олакшају борбу и помогну да победи болест. Нажалост “онима горе” то очигледно није било довољно. И они су криви сигурно. Надам се да неки неће погрешно схватити досадашњи сарказам, јер ја сам заиста захвалан свима (свима из дела којима “нисам” захвалан) који су ту увек били уз нас. А ви се и даље куните у ову прелепу државу, промовишите је по свету, останите у њој и радите за бедне паре и преживаљавајте уместо да живите, будите патриЈоте и гините за њу, браните Kосово рушењем и паљењем Београда и пљачком трафика и продавница и немојте се ни случајно жалити како је овде лоше. Хвала Србијо, натакнем те на к….”. А на крају писма Марко је указао на дан када му се брат родио, али и на онај када је нажалост остао без њега. Страхиња Андрејић 24.08.1999. – 30.09.2016. Видовдан

Слажем се. Сретене, нека те Бог чува.

Sretene, brate, jesi li siguran da ovo želiš? Ako je ovako kao što kažeš, mislim da se ne isplati. Izgubićeš zdravlje, novac nećeš dobiti i šta ćeš poslije?

Увек ми је био сумњив лик тај Боб... Хвала велечасном што је разјаснио ствари.

ОК, разумем. Само се не слажем са твојим решењима. Твоја врховна вредност је формални брак, моја врховна вредност је особа, појединац. Ја не видим како могу да "стабилизујем" нечију породицу. Ако се људи не воле, ту ми ништа не можемо да "стабилизујемо". Можемо само да их уверимо да трпе неку вештачку заједницу у којој нема љубави још неко време. А то није добро ни за њих ни за децу. У ствари је основни проблем што се ви - вероватно несвесно - нисте отарасили традиционалног, патријархалног погледа на свет где су неке ствари биле "срамота", "шта ће људи да кажу" и сл. Одатле долази фокус на "породицу", тј. "брак", а занемаривање особе, њене личне среће и живота.

Јелена, што би рекао наш народ ,, После кише долази сунце" Да ће Бог да се и ти и мајка опоравите и да се заврши у најбољем реду.

Свима пуно хвала! ! ! Живи и здрави ми били и самном много пива попили.

Размишљао сам о томе јуче, али ипак верујем да малди господин ипак на тај начин жели да подвуче свој став, а не да нарушава правила понашања интернет комуникације. Свакако, имаћу у виду сугестију, а сматрам да ће и господин Марковић уважити примедбу, те он као појединац и сви учесници теме генерално, довести до тога да, као што авва помену случај са једног руског сајта, да ова теме без проблема "живи" месецима и годинама... Уз дијалог, навођење и изношење ставова pro et contra, али у духу неке пристојне комуникације. Тако да вас, опет све најусрдније умољавам да разговор водите на такав начин. "Шибајте" се слободно цитатима, преводима, толмачењима и чиме већ све не, али без зађевица, упадица, вербалне јефтиноће, ликовања, спамовања, инсистирања на нечему што друга страна очито неће/не жели да уради, "чашћавања" којекаквим епитетима, опскурних фото-монтажа... Са поштовањем свачије личности, звања, знања и статуса... Без тога, сваки, па и овај дијалог је бесмислен. Хвала.

Баш си ме уплашио с тим да је посао лош по здравље. Размисли још једанпут. Гоку Те разумно пита. А сви смо у молитви с Тобом.

Ето, и тај је дошао. А знали смо да ће да дође, а неки су се и надали да неће... Зашто сам отворио посебну тему кад већ има Ракићева, питаће се неко ко је довољно докон да о томе размишља? ЈЕр сматрам да нашем брату @verum est in beer овом пригодом треба исказати потпуно поштовање. Ако треба, и више му пута честитати рођендан, јер је он то и заслужио, не само својим самопрегалачким радом на овом форуму, већ и својим трудом и активним и честитим животу у стварном свету. Животом који оправдава његов надимак - Истина је у пиву. Јер кад попије једно пиво и крене свима да нам прича како нас све мрзи и какви смо стварно, ми то не узимамо за зло, већ као истиниту исповест једне честите душе... Елем... Срећан ти рођендан желим једном песмом која потенцира хришћанске врлине вечне љубави, трпљења и праштања од једног певача у чијим се песмама крије много тога, само кад се загребе површина - Бобан Велики и песма "Праштам ти душо"

Srećan rodjendan sa Morave! Sad na Verumov rodjendan uvidite autentičnu moravsku staroslovensku folklornu travestiju koju su inače praktikovali svi Sloveni ali ostala je reliktno prisutna još samo u moravskom folkloru, balkanskim Dodolama i ponegdje još na poklade, fašnjak i koju su imali prilike vidjet još sveti Ćiril i Metodije tada kad su bili u 9. vijeku na Velikoj Moravi. Na prvom videu su ženske obučene kao muški a na drugom muški kao ženske.. Bolje pivo u želucu nego voda u plućima. Jára Cimrman

Da se prikljucim i ja: Brate Pivstino, neka je sa srecom i da si ziv i zdrav i u miru!

АВА О МОЛИТВИ Иако изгледа невероватно да ја нешто могу да кажем на ову тему...:)) Није битна молитва него ваш дух. Њега треба да градите и негујете. Јер смо створени по лику, али морамо да се трудимо да и наликујемо на лик божански који нам је утиснут. Зато је молитва ка Богу, кроз Исуса, непрестана, али никад опсесивна. Јер вели да са мало речи кажемо, пријавимо оно што нам фали. Не може се Бог умолити. Зато треба да му се радујемо на свему што нам даје. Никада малодушни. Стално као Јаков у борби са њиме, никад равнодушни. Живимо у усраном времену, мада ко зна историју, ни друга нису била много боља. Било неког благостања па се људи уљуљкивали и заборављали на Бога. Али и сада, када нестајемо, понашамо се као тврдоврати Израиљ. Нећемо да чујемо његову благу реч. Бич и беда који су нас снашли су као избрисали сваку наду и радост у нама. То је оно: Убио Бога у њему! Тога не треба да буде међу вама. Мора радост и благодарност на сваком удисају ваздуха који имамо. Без љубави смо ништа. Само земља. Каже Јерма: Молитва тужног не лети на Небо! Не разумите погрешно: молитва очајника који није очајан лети на Небо! Иако си умртвљен, дај Духу да из тебе завапи: Абба, Оче! То је Дух усиновљења који смо примили, не хулимо на њега. Он нас радује. Зато заборавити на фрустрације. Не бити маловерни. Молећи се са вером видите да нисмо само прах, него да има неки траг божански на нама. Да га нема, не бисмо лудовали и молили се. Били бисмо као бесловесне звери. Запао нам је горак колач, у овој нашој ситуацији, али може да се иде напред само са надом коју љубав са вером опредмећује. Да вам Господ буде испред лица! Он се поистоветио са нама. Неће вас заборавити. Нисмо особа кад се споје сперматозоид и јајна ћелија. Растемо полако. Ми смо биће у настајању. Растући, и наша молитва и срастање са Господом ваља да буду такви. Да постанемо као дрво у чијем хладу ће се одмарати птице. Не постоји никаква магијска молитва или рецепт за "праву" молитву. Постоји само обликовање твог духа. Тако и ви: Што рече Исус: Тражите да волите Господа. Остало следи. Не мислите да је "све остало" безвезе. Не, уживајте у томе и благодарите Дародавцу. Јер нас он кроз све то полако узводи себи. Али су његови дарови. Његова лепота и доброта. Укуси, мириси форме којима се дивимо су божанским проткани. Нећеш доћи до Бога презирући све ове кораке. Ходајте полако и уздајте се у Оца. Од њега смо и није нас заборавио. Све муке које пролазимо су из тога да нас учини себи достојнима. Да нас награди. Верује да ми можемо да му кажемо да хоћемо са њиме. И, Он, испражњен од себе, нас испуњава и узводи себи. Поштује нас како нас нико никада није поштовао. Имао је поверења у нашу слободу, у нашу могућност да волимо. То је молитва. Наравно у једној димензији коју сам хтео да осветлим, а да помирим оно што је наоко противречно: "Молите се непрестано" и "Молите се са мало речи". Прво се односи на непрестано васпитавање нашег духа у врлини, друго на неке конкретне потребе и кад помало шмерцујемо по саставима. За ово друго се радујем са вама, јер ја више не верујем у чуда, јер су она стална, а за прво се увек плашим, да ми не каже: Не познајем те! Ништа смо, драги моји, али смо и богови. Трудимо се око првог, не презиримо шансу коју смо добили.

Da krenem od sebe , nikad mi nije palo na pamet da bilo koga slabijeg udarim zbog bilo cega .Nikada . Par puta bila tuca i letele flase , ali to je kafana , tu se znaju pravila (bar su se znala) . Sto se porodice tice ,ne mogu da razumem coveka koji maltretira zenu i decu , ali odlicno razumem odakle nailje dolazi i na zalost kod nas se smanjiti nece . Nasa "matcho " kultura , srednjovekovno patrijarhalo vidjene sveta pomesani sa primitivizmom i kompleksima su savrseno tlo za razvoj svih vrsta nasilja , ne samo porodicnog i dok drustvo u celini ne napravi korak napred po apsolutno svim pitanjima ( a nece jer ako nije od vemena Nemanjica zasto bi sad) , nema smanjenja nasilja .

Миле Столар: Морамо вратити људима наду и помагати једни другима, али то није лако! 27. октобра 2016. Милорад Јурковић, познат широм региона као Миле столар, који прави и поклања столице за децу али и чини много више од тога да би помогао људима, дао је интервју за читаоце сајта ПАТРИОТ у коме говори о проблемима са којима се сусреће али и о радости и мотивима који га покрећу на ово хумано дело. Да ли вреди хуманитарним радом уливати наду људима данас када је безнађе преплавило народ? Наравно да вреди хуманитарни рад. Уверио сам се у ово што радим. Људи живе у неком безнађу и оскудица је велика свуда, нису ни свесни шта им се деси када се појавим са том столицом. Неки наруче ту столицу али не верују. Међутим када се појавим и када добију ту столицу тад буквално почиње веровање у бајке. Почео сам са једном објавом на Фејсбуку, после тога је кренуло да се препричава о Милету столару који дели дечије столице. Убрзо се вест проширила што путем интернета што вербално. Људи су, колико сам ја приметио, почели да се буде, барем ови којима сам поклонио столицу и људи из мог окружења. Вреди започети нешто, вреди с нечим кренути, јер како се човек мало подстрекне, пробуди, то ствара ланчану позитивну реакцију. Та позитивна реакција се шири, иде од родбине до родбине, вест путује, чује се за то. У одсуству позитивних дешавања та вест да је неко почео да дели нешто за децу, бесплатно, је буквално преплавила Србију па чак и регион. Нешто што сам започео из чистог бунта, постављањем статуса на свом Фејсбук профилу: „Ово је столица за храњење беба, коме треба ја поклањам, направићу му бесплатно.“ , и видите на крају докле смо дошли. Шта Вас је покренуло на тај бунт? На тај бунт ме је покренуо револт према скупоћи, према ценама. Пар пута сам изигран у неким великим трговинским маркетима. Два пута насео на једну причу. Оно као нешто добијате повољно, међутим кад дођем тамо, од тога нема ништа. Тако револтиран тим маркетиншким триковима супермаркета, кажем својој супрузи да ћу сад ја нешто заиста поклонити бесплатно. Ваћ сам и раније мојим пријатељима правио бесплатно те столице, колевке или већ шта је год коме требало. Решио сам да ћу направити ову столицу и поклонити је. Поставио сам слику на Фејсбук дечије столице, коју сам правио за своју децу, за свог сина. Написао сам да је то столица за храњење беба, коме треба нека се јави. За два дана је настао такав хаос да ми се Фејсбук профил срушио, угасио се. Било је по двеста порука дневно на ФБ профилу. Колико сте до сада направили столица? 715 ево са данашњим даном, послато, подељено, почевши од 9. Маја 2015. до данас правим и делим дечије столице. Неки пут за један дан направим једну столицу, неки пут за дан направим шест, све зависи од материјала. Да ли тај хуманитарни рад смета Вашем послу? Не смета. Тако сам организован да мало спавам. Довољно ми је мало да одспавам и настављам да радим. Иначе сам хармоникаш. Свирам ноћу и тако прехрањујем породицу, иако сам столар, али столаријом се не може зарадити као хармоником. Зато ми је преко дана досадно а имам машине и алате за столарски посао који волим. У радионици увек нешто чепркам. Сада је то прерасло у нешто сасвим друго, па смо са тих столица прешли у нешто треће, отишли у неке више воде. Где год се појавимо видим да људи лоше живе. Треба им и шеталица, треба им и ћебенце, пелене, и верујте ми све успевам да набавим преко своје Фејсбук странице. Ви сте практично направили хуманитарну организацију од Фејсбук странице Буквално организацију. Рекао сам: „Ово није моја страница. Ово је страница људи доброг срца.“ Једноставно шта год да ставим на Фејсбук објаву да је потребно људи се ангажују да помогну. Ево сад сам имао, на пример, мајку са петоро деце. Супруг ју је оставио.Јавила ми се: „Миле јел можеш да помогнеш, имам деци за 2 дана пелене и да им дам да једу“. Мала деца. Назвао сам колегу који је у новосадском удружењу грађана, Горана Бајшанског, који знам да ће изаћи у сусрет. Реко сам му да оде погледати шта је у питању. Ујутро је све било спремно, и од тога дана за наредних 15 дана су имали све. Њено одушевљење је било велико а ја сам био само посредник. Онај који је их је повезао. Људи ми сад верују и обраћају се преко те странице, шта год затреба ту смо, колица, стигла су колица, креветац стигао је креветац, дакле било шта да је потребно обично се нађе и пошаље се. Дакле међу људима још увек постоји добра воља да помажу једни другима Наравно. Баш сам недавно био код једне мајке са једанаесторо деце и петоро унучади. Ту сам искрено био затечен, кад сам дошао и видео да толико деце и да је кућа веома уредна и чиста, да су деца чиста и вредна. Види се да се о њима води рачуна и да су добро васпитавана. Тад сам питао да ли могу још некако помоћи, на шта је мајка рекла да је то довољно. Па, ево рекох, ја могу још преко моје странице. Немају дрва, то им је проблем. Отац је иначе инвалид без једне руке, дела главе и тако иде и вози камион, превози, буквално се боре за живот. Чим сам дошао кући, одмах сам направио објаву на Фејсбук страници. Поставио слику те породице и написао да молим за њих да им се изађе у сусрет и обезбеди огрев. Видео сам у каквим условима живе и да су то добри и вредни људи, али да ето немају. За кратко време, за неке две недеље, смо успели скупити за камион дрва. Позвао сам породицу. Кад смо дошли са камионом дрва, то су сузе радости, то треба доживети, ту радост и њихову али и нашу. Ето то је још један део онога што смо урадили преко странице. Ту сам ја практично само посредник, мада сам нешто и сам учествовао у новцу за та дрва. Ипак ту су се првенствено људи сами одазвали на страници. Фотографисао сам овај догађај и поставио на ФБ страницу како су људи добили та дрва. Ваша фејсбук страница је претходно била укинута, да ли знате који је узрок томе? Да, претходна страница на Фејсбуку је бројала 26 640 људи-лајкова. Баш сам радио на страници када је нестала. Нестала па се вратила на момента и поново нестала. Од тада и ја и пријатељи који су много писменији што се интернета тиче, смо покушавали да повратимо странцу. Дванаест дана није уопште никакав одговор од Фејсбук администрације стизао. Тек потом је стигао одговор да је у питању технички проблем. Мноштво података који су се ту налазили су просто нестали. Мада главне податке и фотографије ипак имам сачуване у својој приватној архиви, ипак неки подаци, контакти и много чега другог су практично нестали са том претходном страницом. Претходна страница је грађена више од годину дана. Отворио сам нову ФБ страницу и за два дана је дошло 5 000 људи. Нисте успели да сазнате разлог зашто је Фејсбук укинуо страницу? Не. Кад год пошаљемо Фејсбук администрацији питање добијемо одговор да је у питању технички проблем и ништа друго. Недавно смо исто послали молбу да нам врате ту страницу па да је објединимо са новом, која сада већ броји преко 10 000 људи-лајкова, али ни за то још нисмо добили одговор. Шта Вас је натерало да на Фејсбук страници истакнете обавештење да су политичке теме строго забрањене? То обавештење је стајало и на претходној као што стоји и на овој новој фејсбук страници. Просто не дозвољавам политику али ни псовке и уопште неприлично и вулгарно понашање. Ова деца којој се помаже нису обојена ни једном заставом. Деца са политиком немају везе. Мене такође политика не занима. Нисам хтео да приступим ни једној партији. Избори кад су били, био сам разапињан на све стране и тада сам се оглашавао када год нека странка злоупотреби неку моју објаву или хуманитарну акцију, да људи знају да ја нисам ни у једној партији и да никоме нисам дао сагласност да злоупотребљавају мој хуманизам у своје политичке сврхе. Лојалан сам својој држави, ко год да је на власти. Волим своју земљу, али нећу да се политика меша у ове хуманитарне акције. Добили сте више награда за хуманитарни рад, између осталих и на манифестацији „дечија недеља“ , колико Вам је та награда значајна и како се осећате када Вам друштво на овај начин кроз награде укаже поштовање? Да, то је награда „Маслачак“, пре тога сам добио Хелоу награду, Бејби егзит награду, и многе друге и Бебац портал ме је баш данас звао и они су ме изабрали да ми доделе награду. На те дечије награде се одазивам, на ове друге се не одазовем али ми пошаљу. Највећа награда за мене су ипак дечији осмеси и захвалност родитеља, а ове друге награде ће више служити мојој деци на част и да крену мојим путем, да наставе ово што сам ја започео. Наравно, свака награда прија и ја се захваљујем на свим наградама које су ми до сада уручене. Да ли се исплати бити добар човек? Да би био добар човек и да би био хуманиста и да би човек могао да радио ово треба да има јак желудац и оштре зубе. Помагати другима није једноставно, јер се изазивају људске сујете. Упадате другима у очи, у веома велике неприлике, међу људе који су завидни. Избегавао сам у почетку медије али су медији ипак на крају дошли до мене.Тешко је од њих побећи. Променио сам однос према медијима када сам схватио да преко медија могу да допрем до људи којима је помоћ потребна, а то је оно што је најважније. Наравно да се исплати бити добар човек али не у материјалном смислу, него пре свега у јер то чини човека човеком. Чини га испуњеним и задовољним. Мени новац ништа не значи. Подстанар сам, иако, ево већ десета година како градим своју кућу и ставио сам је под кров али просто немам могућности да тај посао завршим. Када учините једно добро дело оно вас испуни за цео тај дана, а са овим до сада шта сам урадио, мислим да ћу бити испуњен и за цео живот. Треба се пробудити, јер има наде, треба помагати људима. Данас сви мисле да имају мало, и да не могу никоме помоћи. Подели и то мало и видећеш да ће ти се вратити, јер добро се добрим враћа. И од Бога ћеш добити награду за то мало што си поделио са неким. Ако не даш, не може ни да добијеш. После ових годину дана, могао бих написати књигу анегдота шта ми се све дешавало. Носили смо столице и слали по целом региону, не само по Србији. На границама нам праве пробелеме као да превозимо оружје, а не поклон за децу. Носио сам столице и за Републику Српску у Поткозарје, па смо залутали и ушли у минско поље, па се опет некако извукли. Тако су нас звали и из Босне па питали да ли ми то радимо само за „своје“ или за све. „А који су то моји, а који су Ваши?“- питао сам. Ако смо људи онда смо сви своји. Порука за читаоце сајта Патриот Ајнштајн је добро рекао да је свет опасно место за живљење, али не због злих људи, него због добрих који ништа не ураде. ……………………………………………………………………………………………………………………….. Позивамо све читаоце сајта ПАТРИОТ да се учлане на Фејсбук страницу Милета столара и тиме помогну развој ове нове странице: Патриот.рс

а ово је тек жалосно

Mnogo bre naporne teme svuda po forumu, cak i u razbibrigi. `Ocemo malo relaksacije i opustanja. Dajte ovde muziku, zvuke i slike za relaksaciju i opustanje...

А да је којим случајем Исус, уместо доње одеће обукао плаву, а после црвену, ти га не би препознала? Добра моја сестро, ја сам православни поп. Али Христа једнако видим у католика. Ми смо расцепљена црква. То треба схватити, видети тај бол. Не разумем како неко може да буде толико бездушан и равнодушан и да не ради на зацелењу рана? Нисам ја тужан, него Христос тугује у мени, ако можете да разумете... Ја гледам као онај Отац из параболе о Блудном сину, и радујем се одмах да имам сина са собом, не тамни ми лице од зависти ако се брат враћа, или ако се ја враћам њему! Нисам љубоморан ако Отац једнако плати радника који дође 5 минута пред крај посла. Јер треба да се радујемо раду, треба да певамо Очево милосрђе који нам прави гозбу! Нема овде победника и исправних, заборавите на то, јер је Бог једини који је праведан. Срећом да је више милосрдан него праведан, тако да нам даје живот. Поражавајуће је не бити свестан да лежиш у греху. И само је божанска љубав која те ослобађа од тога. Саветујем да се за то вежете, јер нема цркве и вере која може оправдати човека. Јуда би са Исусом и ништа му не би на корист. О томе вам говорим. Био је православан и католик. Крстио, изгонио демоне. И? Спаси се онај ко је дао чашу воде. О томе нам Господ говори, а не о овим бесмисленим надгорњавањима. У томе треба да будете његови ученици, а не да се распреда о питањима која дрски постављају и убацују људи у пакао. Лепо рече св. Теофан Затворник: не лудујте о томе. Он сам вели да је немоћан да нешто одређеније каже. Верује у своју цркву, у евхаристију где се каже: Верујем Господе да је ово пречисто тело твоје... И нигде не каже да и у другом дворишту га нема. Али га види код себе. А ми, ако смо браћа, ако имамо Духа, радићемо на томе да се несугласице превазиђу. Толико од мене...

Не верујем у реинкарнацију, али овде може да се види јасна паралела између ових мрзитеља људског рода ("праведника") и мене: А Јудејци одговорише и рекоше му: Не кажемо ли ми добро да си ти Самарјанин, и да је демон у теби? Ἀπεκρίθησαν οἱ Ἰουδαῖοι καὶ εἶπαν αὐτῷ Οὐ καλῶς λέγομεν ἡμεῖς ὅτι Σαμαρείτης εἶ σὺ καὶ δαιμόνιον ἔχεις; Самарјанин или католик, то ти дође негде на исто. Пси су и једни и други. А без сумње ови виде у Исусу и мени демона. Јудејци у Исусу, ови православци у мени. Јер не читају Писма и не слажу у срце: 47. Онај који је од Бога, речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога. Ја прихватам католике као што Ис прихвати Самарјане (условно да се узме, јер их Ис и моја маленкост сматрамо браћом). Кога ови "православци" прихватају да би их неко оптужио за самарјанство? Никога. Све бацају у пакао. Они су повлашћена раца. Шта из Јеванђеља се види у овим људима? Ништа. Виде се само људске науке. Како сведочи Јн 52. Тада му рекоше Јудејци: Сада знамо да је демон у теби. Авраам умрије и пророци, а ти говориш: ко одржи ријеч моју неће окусити смрти вавијек. Неће да разумеју. Хватају га у речи. Јер је доказ "недоследности" Исусове као када Иван мени цитира да се јеретици не могу спасити. Ови људи не разумеју Писма и не знају силу Божију. Зато умиру у својим гресима. И, верујте ми, није то Отац узалуд сакрио од "мудрих". Није вечни живот ствар разума него срца и разума који сиђе унутра. Ис саблажњава људе тако што прихвата жене, малу децу, последње овог света, излази из привилегованог дворца. Цени најниже. Кога ови цене? Веле да ће се спасити само њихова секта? Ко сте ви, људи? Мрзите друге. Је ли вас томе Ис учио? Онај чини чуда, а није из апостолске групе, Ис вели да га не дирају! Како изгони демоне ако не Ис именом?! Зар сте толики слепци? И није канонски епископ или поп или не знам шта православне цркве. И онда кажу да је католик пас и свиња, да је некрст. Неће да прихвате католичке свеце. Јер је немогуће да се католик спаси! Јер сваки који је спашен је светац. Али неће да се помоли католичком свецу да се не би запрљао! Исус је љубављу и ширином саблажњавао, а ови, једноћелијски организми, нас саблажњавају чиме? Својом ускогрудошћу! То мене саблажњава! Исус је саблажњавао широкогрудошћу, рушењем граница, ови би да кажу да су Знак саблазни, јер Исус јесте Стена скандала о коју ће се сви сломити, Крајеугаони камен који зидари одбацише, тиме што ће мржњу према људском роду прогласити љубављу?! Лудило мозга! Дајте ми само једну црту у вама којом је Исус саблажњавао свет па да вас пригрлим! Али, остаће само мук, као када сам тражио 1 оца (заиста много, јер ја се иживљавам) који је подржавао безумну кољиварску тезу, и нисам добио ниједног! Сви јунаци ником поникуше и у црну земљу погледаше! Камен би се ваљда оронуо после свих ствари које смо вам изнели, али ви сте неуништиви. Јер вас не руководе ни срце ни разум. И онда се питам са Исаијом и Јеремијом: Зашто да им проповедамо, Господе? - Ти причај, није твоје да знаш!

Razvod jeste manje zlo ali je i resenje sto dokazuje i primer tvog rodjaka. Razvod njegovih roditelja potvrdjuje da je bio opravdana i dobra odluka jer njegov otac nije zainteresovan za njega i nema tog papira koji ce ga naterati da se zainteresuje i da ga voli. To je uzasno bolna ali istinita cinjenica i bolje da joj sto pre pogledamo u oci a ne da zivimo u iluziji da je neko dobar i da nas voli ali malo ima nezgodnu narav pa nas povredjuje. Takva ambivalentnost osecanja (koja je pre pravilo nego izuzetak) prema nasilniku vodi direktno u psihicko obolenje koje neretko opet zavrsava nasiljem prema sebi (suicid, depresije, droge, alkohol itd) ili prema drugima. Zato je bazno da se krug nasilja prekine sto pre.

Ау, Сунце ти цоким...

Не разумеш зашто сам то прокоментарисао, па да објасним. Значи, када ти кажеш "развод је зло" (мање или веће, није битно) онда тиме особи која је већ у тешкој и немогућој ситуацији на савест стављаш додатни терет. То је и даље - опет и опет - стари женски проблем "ма добар је он у души, нема везе што ме бије". Што је за мене, као некога ко воли жене као и све људе, апсолутно недопустиво! Није зло. За насиље нема апсолутно никакве толеранције. Ако те било ко малтретира не смеш ни једну секудну да будеш у дилеми да ли је одлазак било какво "зло". Наравно да није зло. То је добро. За тебе, за децу, за све. Не разумеш да твоја изјава "најбоље да до развода не дође" особи која је у таквој ситуацији одмах уноси несигурност и подстиче је да насиље и даље толерише. Није зло! Get the f**k out! Одлази и не окрећи се. Заслужујеш нормалан, срећан живот. Да се радујеш, да живиш. То није никакво зло него је највеће добро. Зло је продужавати нешто што не ваља. То није живот него смрт.

Истина је у пиву, истина, истина тражи истину на многаја љета.

Ja pokusao da napravim nesto kao ovaj stolar , da objavim knjigu a da sav prihod ide manastiru SV.Petke kod Paracina . Naravno da niko nije hteo da izadje u susret . Ja nemam para da sam fifnasiram stampanje a bio sam dogovorio sa ljudima koji drze klubove borilackih vestina da se angazuju i da svi clanovi kupe po primerak . Tako ti je to u Srbiji . A Miletu svaka cast , eto coveka koji ce direkto da ode u raj .

Vise ne radim...pukao me adrenalin kao ista...pomjanite...

Таман посла. Какав гнев! Што би се ја гневио на тебе. Свашта. Ниси ти крив, што си hardcore. Сви кроз то морају да прођу. То је пут боготражитеља. Прочитај Solioque од Августина, и биће ти много што шта јасније. Нажалост нема на српском, али фала Богу, теби неће бити проблем да читаш на грчком или латинском.Мислим да има и на енглеском, али морам да проверим (готово да сам сигуран).

Не слажем се са тобом. Деца ће заувек имати родитеље без обзира да ли су у браку или нису. Ако су родитељи разведени то не значи да немају никакве обавезе према деци. Знам и ја. Такође мој бивши супруг и ја након развода остварили смо много бољу комуникацију и добро се слажемо. Заиста могу да кажем да је добар отац без обзира што нас двоје нисмо заједно.

Тек неће да знају. Најбољи радиолози побјегоше из земље или у приватну праксу.

Феминисто!!!!

Зашто би развод уопште био "зло" у таквој ситуацији? Не слажем се уопште да је зло, него је добро. Јер тај брак је давно поништен насиљем, он више не постоји осим формално на папиру.

Ljudi, e ako sam ja normalna vi me pomenite i mene i Nataliju Ja nisam za ovo vreme, i ne razumem vise nista, tj moj mali mozgic ne moze da razume zasto nekog u 21v muciti i izivljavati se nad njim eto jer ti se moze. Mama mi je jos u bolnici, imala je jos jednu operaciju tj intervenciju. Vajni profesor je bio dobar samo dok je mislio da ce dobiti nesto ili to ici kako je zamislio. Da nismo nasli drugog dr koji je sa drugog odeljenja dosao i bukvalno se istresao na njega hteo je da je otpusti kuci sa nekrozom rane, vodom u plucima i infekcijom od gnoja iz te rane. Bogu hvala taj drugi dr koji je isto neko mu.. je intervrnisao, njena rana je sanirana i evo vec nedelju dana joj se cisti gnoj iz iste, infekcija se povlaci, dijareja sredila. Pa to samo da uhvatis i da ubijes. Nista vise. O dekubitima i cudima necu da pricam, sramita da se dopusti u 21v da ti oacijent dobije dekubit, a ne da lezi godinama nrgo posle deset dana lezanja. Jos uvek ima krize svesti, zove u pola noci sa nekim teorijama zavere, usoanici se potpuno dezorjentisana, a ja kad vidim u tri ujutru njeno ime na telefonu samo se stresem jer znam koji me razgovor ceka. Ja sam i dalje georgina, s tim sto se lista komplikacija siri. Beba je sad vec velika i vec nedelju u stvari i vise mi je pritisla neki zivac na kicmi gde li vec. Ne mogu da sednem bukvalno na pozadinu, to su bolovi toliki da bi radije radila deset apikotomija dnevno. Ne mogu da stanem na noge u uspravnom polozaju niti da idem u wc. A upalu sinusa ne mogu da sredim vec mesec dana i od kaslja imam jake kontrakcije. Bejah kod dr i prica je sledeca - pa dobro ti imas taj virus i niposto ne smes prirodno da se porodis, ako zelis zdravo dete, imas secer, pritisak, istoriju spontanih, ne znam astmu ovo ono i da, ok je radicemo ti carski. Imas te kontrakcije i otvorena si malo al Boze moj jos ti nije poceo porodjaj, dođi tri dana pred termin. Ja ne razumem, sa prvim su me bas zbog svega porodili na pocetku devetog meseca jer niposti ne smem da cekam prirodni porodjaj. Sad imam pritisak pride koji tad nisam imala, vise godina, vise virusa, bolove i kontrakcije i ti me drzis dok ne udjem u 41 nedelju, pa dobro jel si moron il ti se samo tako prosto moze da se izivljavas nada mnom jer nisi dobio pare po tarifi jbg? Pri tom jos jednom, prirodan porodjaj je smrtna presuda bebi kako god da okrenes i sto me onda zajjjj? Necu ja razumeti neke stvati zaista, samo znam da od bolova se ne secam kad sam spavala, ovo sa mamom me dotuce psihicki jer ne mogu ni da odem do nje u ovom stanju, ona je u gadnim bolovima i pitanje sta ce sve tu biti, a na noge nece moci jos ko zna koliko i tako dan za danom pred kockastim ekranom.

Сваки пут изнова улећу у машину и сваки пут излећу као да их је избацила центрифуга. Да апсурд буде већи, јасно ударају контру на било који доказ релативизујући све. Видите ово ми је највећи хит, аутор је Васијан који у свом стилу каже следеће: ,,Наравно да све почиње Крштењем, или, ако хоћемо да будемо баш прецизни, почиње оглашењем. Наравно, оглашење је саставни део Св. Крштења." А ја велим: јок, него све почиње заказивањем код попа! Какав покушај дезавуисања теме. Страшно!

Nestalo dete, Boze pomozi da ga zivog nadju http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=10&dd=27&nav_category=12&nav_id=1192668

Ово је наша изворна, народна вјера на којој је почивало наше друштво.

Za dvostruke standarde se slažem - ali oni potiču od toga što muškarac 'mora' da bude 'taki i taki' pa onda i 'zakukava' ako govori o nasilju nad muškarcima. Niko ne treba da trpi nasilje i pre toga niko nema pravo da vrši nasilje nad drugim.

@Дијана., што пре се дете раскачи са те дроге у којој су "мама и тата заједно али се не воле" то ће пре почети да се ослобађа и чисти гомилу срања којим су га затрпали. Па ће тако пре и дођи до своје воље и имати већу шансу да ако једног дана зажели брак и породицу та његова заједница буде срећна. Што дуже остане у том амбијенту формалног брака то теже последице. Уосталом, однос родитеља може бити функционалан и ван брака, односно ако је циљ функционалност, она може бити и неформална. Са насиљем, породица је дисфункционална и ту никакве формалности нису ни од какве помоћи. Само штете.

Морам признати да ме већ помало иритира форсирање приче о насиљу над женама. Наслов топика се односи на насиље у породици па није згорег проговорити и о насиљу и над мушкарцима. Сад, реакције на ово последње речено могу бити "ма да, није него, о чему овај, ово је Србија, патријархална средина у којој влада конзервативни мушки принцип", итд, међутим...Осим насиља над женама, које је доминантно физичко, треба говорити и обостраном психичком насиљу. Оно је много злоћудније, и може бити увод (а по мом мишљењу неретко и јесте) у физичко насиље. Овде у први план, сходно уводној реченици, желим да укратко проговорим о насиљу над мушкарцима, психичком насиљу. Шта је то у свом појавном облику и одакле потиче. Пре свега да подсетим на мој недавни коментар па ћу онда даље. Дакле, имамо једну патријархалну средину у којој важи мушки принцип. Мушкарац је газда, јел, његова се рачуна, жена мора да ћути и трпи. Њено је да рађа децу, одржава домаћинство, кухиња, кецеља, кутлача, оклагија, да га чека кад се врати из кафане и ако је мало припит мора да отрпи неки шамар, увреду, ружну реч и тако томе слично. То је образац. Ствар је у наметнутим друштвеним улогама. Од жене се очекује то и то, али, и од мушкарца се очекује то и то. Жена, васпитана, одгојена у том обрасцу, има одређена очекивања од мушкарца. Мушкарца нико не пита да ли он то хоће, једноставно мора тако. Обратити пажњу на реч "мора". Нико га не пита, имаш да будеш то и то, да живиш и радиш тако и тако. Рођењем и одгојем он је од старта, мимо своје воље укалупљен, стандардизован. Као такав он улази у брак, рађају се деца, породица започиње свој живот итд. Другим речима, од малена је "навијен" да се креће у одређеним подразумевајућим оквирима. И жена то очекује од њега јер је и она одгајена у моделу који јој је формирао свест о подразумевајућем, једино пожељном и једино исправном обрасцу понашања мушкарца. Ако мушкарац своје понашање не прилагоди очекивањима, ако под тим наметнутим теретом пројави ону искру личне слободе, креће психичко насиље од стране жене. Жена је егзистенцијано биће. Код ње нема "не брините се шта ћете јести и шта ћете пити и шта ћете обући". Очување потомства и обезбеђивање продужења врсте није ништа мање изражено код жена него код мушкарца "сејача живота". Жена није ништа мање адамовска од мушкарца, она неће да трпи егзистенцијалну несигурност. Саре, које ће пристати да са Аврамом крену у непознато, неистражено и несигурно, које ће напустити ситуираност "племена" су реткост у Србији. И ту сада настаје конфликт. Са једне стране имате промаљање порива за кидањем букагија, промолио се Аврам у мушкарцу, са друге стране затезање дизгина, зауздавање. На крају се завршава са сталним унижавањем личности мушкарца и...у једном броју случајева реакција на то унижавање вредности због неиспуњених очекивања јесте физички насртај мушкарца на жену. Кључно, а то је само моје лично запажање и мишљење, дубински, тај физички насртај на жену није насртај на њу. То је обрачун са обрасцем и моделом понашања са којим се жели раскинути. А знам многе мушкарце старијег доба који су се због таквог третирања од стране жене повукли, утишали, смањили, погрбили, направили на ништа. И то више није ношење крста, ни свог ни Христовог, то је мазохизам, патологија. И породица је остала на окупу, али то је туробан амбијент настао под притиском злостављања очекивања, и такве породице нису срећне, чак ни функционалне.

Слава Богу, живи су! According to preliminary data, Syrian bishops abducted in the vicinity of the country's northern city of Aleppo in 2013 are alive and currently in the city of Raqqa occupied by the Daesh militant group, a mother superior at the Monastery and Convent of Saint James the Mutilated, located in the western Syrian town of Qarah, said Wednesday. http://www.pravmir.com/bishops-abducted-syria-2013-alive-currently-raqqa/

Aaaa, citaj ono sitnim slovima...