Grizzly Adams

Брате ја би ти препоручио књиге Милтона Фридмана, Ф. Хајека, можда Ајн Ранд ако хоћеш да будеш баш оригиналан (мада њу треба интерпретирати пажљиво). Не знам за "хришћанско-економску" литературу, али - ако постоји - верујем да је већином социјалистички орјентисана и да не би могао чисте савести да препоручим.
Ево још једне коју препоручујем:
"Free to Choose", M.Friedman

http://www.amazon.com/Free-Choose-Statement-Milton-Friedman/dp/0156334607
Књига по којој је снимљена и чувена ТВ серија која описује како "слобода избора" изводи друштво из беде на примерима широм света - од Чилеа до Хонг Конга. За нас је посебно интересантан део где др Фриедман говори о бившим социјалистичким земљама Источне Европе.
ТВ серија се може погледати овде: http://www.freetochoose.tv/

"Wealth of Nations", Adam Smith
(An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations)

http://www.amazon.com/Wealth-Nations-Great-Minds-Smith/dp/0879757051
Књига коју је Адам Смит написао 1776-те је још увек актуелна. Објашњава темељне принципе на којима почива слободно тржиште и дао дефиницију чувене "невидљиве руке", тј. показао како када учесници на слободном тржишту раде у свом интересу, то има за последицу и општу добробит друштва.
Комплетна књига може се прочитати овде:
http://www.econlib.org/library/Smith/smWN.html

Не треба разлог. То правило је очигледно из природе. Свака особа јесте власник свог тела и има искључиво право да о њему одлучује. Очигледно је где се завршава твоје тело, као и где почиње моје.
 
 
Свако појединачно треба да одлучи шта да ради. "Ми" не може да ради ништа, јер "ми" није особа.

Не, него да се изолујеш од света.

Па не може да се пореди дивљање по ауто-путу где ти својим свесним деловањем угрожаваш друге и ситуација где се од тебе очекује да се шприцаш зато што ће можда некад негде нешто да се деси без твоје намере и деловања. То су две сасвим различите ствари.
 
Ја не смем да чиним ствари којима тебе доводим у опасност. Али нисам дужан да чиним ствари које тебе штите од могуће опасности. За то си одговоран сам. И не можеш мене да присилиш да свом телу радим нешто што не желим, то је моје тело. Ти са својим ради шта хоћеш.

То је мало погрешно протумачена "прва заповест". Ја никога не угрожавам ако се нисам вакцинисао. Угрожавам само ако сам заражен нечим и свесно ширим заразу.
 
А људи имају права да на свом приватном власништву ограниче приступ како желе, па тако могу бити приватне школе и институције које захтевају доказ о вакцинацији.
 

Па ништа.

Да ли се ти шалиш?
 
Како неко може уопште да буде за то да држава насилно људима убризгава нешто... Можда је Менгеле био за то, ал` ја сам дефинитивно против.

У међувремену, да бацим овде пар мисли на питање - шта је то "добар програмер"?
Обично људи мисле да доброг програмера чини велико знање технологија, програмских језика итд. Знање је свакако битно, али није главно. Добар је и цени се пре свега онај ко завршава посао. А сваки програмерски задатак може да се уради на сто различитих начина од који су неки "софистицирани", а неки "уз помоћ штапа и канапа". На крају је важно само - да ли ради поуздано.
Да се направи поуздан компјутерски програм најважније су неке карактерне особине. Упорност, систематичност, фокус, истрајност, вештина комуникације и сл. Треба сваки дан доћи за исти екран, отворити исте фајлове, пробати једну исту ствар сто пута, бележити све што приметиш или није јасно, постављати питања до бесвести и сл. Просечан програмер који има те особине биће десет пута продуктивнији од некога ко има докторат и зна сва знања, а нема их. Ми такве зовемо "architecture astronauts" - они вечито нешто "пројектују", измишљају топлу воду, проналазе компликоване начине да се реше једноставни проблеми и свима загорчавају живот. Такви су посебно досадни и деструктивни ако се дочепају неке менаџерске позиције, али их тимови обично брзо науче памети.
Са друге стране имаш људе који се ничим посебно не истичу, чак неке ствари раде на тотално застарео начин - и завршавају све што им даш без проблема. Такви "duct tape" (селотејп) програмери су злата вредни. Не губе време, само цепају и све завршавају. Имам колегу који још увек користи "епсилон" едитор од пре 30 и кусур година, уопште не користи Visual Studio и све те нове алате. Човек разбија. Значи, нема шта не може да направи. Једна од најпаметнијих особа које сам упознао у животу.
Значи, неко ко буде упоран и заврши овај наш курс, ладно може да буде продуктивнији од некога ко има факултет и "десет година искуства". Само ако је систематичан, упоран, дисциплинован итд. Данас знање није никакав проблем, све што ти икад буде требало за десет секунди можеш да нађеш пример/одговор на интернету - ископираш у програм, пробаш. Ради. Идемо даље.
Ето, мислим да је ово било битно да се нагласи.

Пошто очигледно има доста заинтересованих за то, ево циљ ми је овде да разјасним неке недоумице за апсолутне почетнике. Желео би да охрабрим све који имају жељу да се тиме баве - без разлике на пол, године и све остало - да крену и не одустају. То је "рупа у систему" која стварно може да поправи живот и отвори нове могућности.
Прво, да се разумемо - има пуно да се ради. Нема краљевског пута до науке. Само то не треба никога да обесхрабри. Пре свега, учење тих ствари је супер занимљиво једном кад се покренеш са нуле. И изузетно креативно. Једна од оних ствари које би радио и да те не плаћају, слично ко видео игрице... Само што ово плаћају и то добро.
Колико времена треба да се научи?
Као што негде рекох - тешко питање за мене пошто сам почео са тим као клинац. Осим тога, зависи шта хоћеш тачно. Два успешна програмера могу да се баве веома различитим областима које некад имају врло мало сличности. Обично се почетници интересују за "веб/интернет програмирање", што је исправно. То је област у коју можда може најбрже да се уђе и има пуно посла. Нека моја слободна процена је да за годину дана активног и дисциплинованог учења може да се дође на ниво који је "запошљив". Да се зна довољно да може неком тиму да приступи као "програмер почетник".
А то није пуно - већина нас овде на форуму смо већ годинама. Значи да си почео са учењем програмирања кад си дошао на форум до сад би био доктор компјутерских наука. Мислите о томе.
Како се тражи посао?
Па исто као и све друго. Потражиш огласе, распиташ се. Ја знам сад одмах фирму у БГ која тражи програмера, не могу да нађу. Позвали су неког дечка из Сибира се јавио да дође...  Па ти види. Осим тога, кад скупиш мало самопоуздања можеш да тражиш послове преко интернета, ту су већ могућности неограничене. Све је могуће. Не треба о томе бринути, посла има колико хоћеш. Важно је "квалификовати се за утакмицу". Фирме у принципу не траже дипломе. Важно им је шта знаш и да ли завршаваш посао. Радио сам у неколико фирми и никад ми нико није тражио диплому. У ствари, подигао сам је тек десет година након факултета кад сам се паковао за пут, једва су је нашли тамо.
Како да се почне учење?
Обично људи крену да траже курсеве и књиге по интернету. Погрешно. Треба ти неко ко хоће да ти помогне и одговори на почетничка питања. Није неопходно да то буде "професор" или некакав "курс" (у ствари сам помало и скептичан у вези тога, нисам сигуран да се исплати), важно је само да имаш кога да питаш кад негде станеш. Јер програмирање се не учи тако што читаш књиге или седиш и слушаш предавања. Учи се кроз примере. Значи одмах "правиш" нешто веома једноставно. Онда правиш нешто мало сложеније, па још сложеније и тако док не дођеш до нивоа који желиш. Ствар је у томе да када се прође "почетничка криза" где ти апсолутно ништа није јасно, долази се у фазу где капираш основне принципе и онда се пуно лакше напредује. Проблем је што изгледа већина људи удари у зид у самом почетку и одустане.
Шта да се учи?
"Рачунарска наука" обухвата пуно области у којима можеш да се "специјализујеш", нешто слично као медицина. Сви доктори знају неке заједничке "опште ствари", али да би био успешан обично се специјализујеш за нешто. С` тим што у програмирању нема "доктора опште праксе". Ево покушаћу да објасним конкретно.
Значи, учи се прво неки "програмски језик" - Java, C++, C# итд. Али то није довољно. Рецимо да научиш француски језик, али да би рекао на француском нешто о историји Париза, мораш да знаш историју... Значи језик је само "алат" који се онда примењује на неку "област" коју такође треба да познајеш. Тако да у C# можеш да правиш програм за Windows који се инсталира на рачунар и ради (као нпр. Word или Excel) или можеш да правиш web сајт (као Поуке) који ради "на интернету". И то су две прилично разлите ствари. Али није тако компликовано као што можда звучи, ту исто треба само неко да ти објасни основне принципе и усмери. После иде само.
Разне технологије
Обично се програмер, бар у почетку, фокусира на једну групу технологија које "иду заједно". На пример, PHP и MySQL су технологије које "иду заједно". Зашто? Зато што су оба бесплатне технологије које се развијају по моделу "отвореног кода" тј. програмери широм света бесплатно "донирају" своје време и праве те ствари. Онда C#/ASP.NET/SQL Server "иду заједно". Зашто? То су све технологије које развија Microsoft и раде на Windowsu.  И тако даље. Значи, када почнеш учење, одабереш једну од тих ствари и фокусираш се на то. Нема потребе учити "све одједном" или слично. Осим тога, кад се науче основни принципи у једном, после је много лакши пут да се научи друга група - јер су основни принципи исти. А програмски језици су често веома слични. Нпр. Java, C#, C++, Javascript су по синтакси веома слични тако да ако видиш само пар линија кода често је немогуће уочити било какву разлику.
Ето за почетак. :)

Ако верујете у св. Тројицу и пијете пиво нема проблема!

ОК, акција се није звала "Бели Анђео", али нема везе... Да ти кажем како је брат све то доживео, овако из срца.
 
Наша је власт брате од краја 80-тих упорно понављала исте грешке изнова. За нас који смо мало старији и били учесници свих тих догађаја било је просто излуђујуће гледати како они из дана у дан ударају главом у зид. Не знам како да ти објасним колико је било невероватно гледати то лудило... Замисли човека који изађе на улицу, удари га ауто. Онда он опет изађе на улицу и опет га удари ауто. Он се дигне, опет изађе на улицу, удари га ауто. Опет се дигне и изађе на улицу... Е, такав неки осећај сатанског лудила нас је пратио свих тих година. Пробудиш се изјутра и не можеш да верујеш да си у стварном свету, а не у некој саркастичној траги-комедији. И тако годинама.
 
1999-та није била за нас никакво изненађење. То је била само неизбежна и логична последица њихових лудачких поступака. Једноставно, већ почетком 90-тих, могао си јасно да видиш да ће се то тако завршити. Без обзира што је за нас који смо имали један више-мање нормалан живот пре тога било потпуно сулудо и болесно, невероватно, немогуће... Али могао си јасно да видиш. Јер људи који су тада водили Србију били су особе чију болест још увек не успевам да дефинишем, а све више сумњам да ли је у питању болест или нешто пуно горе.
 
Сад они децу уче "патријотизму" и како смо ми "на правди Бога" страдали, ни криви ни дужни, од некакве "зле алијансе"... То је брате једна велика лаж. Није НАТО безгрешан, далеко од тога, могу да ти пишем на сто страна шта су све згрешили, али главни разлог нашег страдања је била наша власт. Пре свега онај непомјаник Милошевић. Да је уместо њих био неко, не много паметан, него само нормалан, здрав у главу, свега тога не би било и ми би данас били једна нормална земља у којој се нормално живи. Али ето...

Слушао сам доста као младић, имају веома добре ствари.
Почев од више-мање стандардних песама као "Wish you were here", "Money" и сл. па до тоталне психоделије попут Echoes, Shine on you crazy diamond итд. Веома занимљиво, мож да осетиш како LSD делује на људски мозак, без да пробаш.
Данас их мање слушам, али и даље волим. Ове "певљиве" и свирам по некад, посебно WYWH, она је баш онако "гитарска" песмица.

Хвала ти мајсторе!

Увек је лакше наћи оправдања и изговоре него признати да нешто не ваља и треба да се мења.
 
Што се мене тиче - верујем у Христа васкрслог и баш ме брига за све то. Свештенство има проблем. СПЦ има проблем. Само констатујем. Превише сам стар да се нервирам, превише млад да одћутим.
 
Певам свој блуз без намере битне...
 

Ево још пар детаља, како ми шта пада на памет...
Амери су фанатици за туширање. Кад се дигне изјутра - под туш. Дође с` посла - под туш. Врати се из града - под туш.
Немају никаквог проблема да изађу са мокром косом напоље без обзира на температуру. И на минус 10. Додуше, само од (наравно загрејаног) аута до продавнице и сл. Али мене моја баба никад не би пустила ни близу...
Такође су фанатици за вежбање (они који вежбају). Пре пар дана сам видео двоје у тренеркама како трче, напољу је било око око -15° целзијуса ако се не варам.
Свако има и живи по "schedule", тј. распореду. Зна се тачно унапред шта ће када да ради и где да буде. Ако некога позовеш "е, хајде да изађемо на пиће", он каже "супер идеја, важи" - онда извади календар и каже "ево слободан сам у следећи понедељак у 7:30, али могу само до 8 јер онда имам заказано то и то".

Ти ме ниси вређао, све ОК.
А ја пишем оно што је истина - да смо страдали због греха својих великаша. Немам намеру уопште да ”попуштам” зато што је неко неспособан да прихвати истину. Није мој проблем.
Срби немају никакво морално право да криве било ког другог за своје страдање кад су наши кнезови били први зликовци, а нисмо их зауставили. Сами смо криви.
Јес да је празник, али је уједно и празник истине. Узалуд га славимо ако живимо у лажи.

Кад ме страх од нечег само се сетим смрти. За који дан, месец, годину, деценију ако сам баш ”лаки” доћи ће и то. Сви смо већ осуђени на смрт. Па шта горе може да ми се деси?
Да ме неко одбије? Да изгубим посо? Да немам пара? Да спавам у парку? ...
Шта је све то наспрам смрти?
Пис оф кејк...

Кад ме страх од нечег само се сетим смрти. За који дан, месец, годину, деценију ако сам баш ”лаки” доћи ће и то. Сви смо већ осуђени на смрт. Па шта горе може да ми се деси?
Да ме неко одбије? Да изгубим посо? Да немам пара? Да спавам у парку? ...
Шта је све то наспрам смрти?
Пис оф кејк...

Право је изнад науке, може да те стрпа у ћорку...

Па и ови што раде код неког раде за паре и превасходно ради своје зараде.
Ја мислим да народ ипак треба да развија свест о томе да су предузетници ти који нам својом жртвом омогућавају да живимо боље. Јер тај ”сигуран посо” где само одеш, урадиш шта ти кажу и плата легне на рачун сваки месец постоји само зато што је неко преузео на себе огроман ризик и одговорност.

Бизнис је велики подвиг - захтева врлине, храброст, одлучност, марљивост, упорност, велико одрицање. Осим тога је и добро дело - предузетник од овог света прави боље место, решава проблеме, помаже људима да боље живе, ствара нове послове и плате за ближње.
Хришћанство би требало да слави предузетнике одмах иза светитеља. Светитељи унапређују овај свет духовно, предузетници материјално. Олакшавају нам овај привремени боравак на Земљи који јесте и биће увек у суштини страдање, али све што можемо да урадимо да га ублажимо је добро.

Чувени баптистички проповедник Били Грејем упокојио се данас у 99. години у свом дому у Северној Каролини.
Rest in peace brother!
 

Замисли кад генерације и генерације научиш да светкују култ зликоваца и масовних убица... Са све иконама и празницима.
Где ћеш већи сатанизам. Предукус апокалипсе.

Највеће зло ХХ века. Предукус апокапипсе...

Био сам да гледам ово данас, али ме нису усликали...