Личност Стефана Немање на удару Блиц-а

[Justin Waters]

Ових дана се много говори о споменику Стефану Немањи и страсти се још не смирују. Многе душе, оне који мрзе себе до подне, а послије тога цијели свијет ових дана просто не могу да се задрже од отровног бљувања и најбезочнијег понижавања важних личности српске историје. 

Док би се могло говорити о оправданој замјерци на овај споменик, са аспекта локације гдје је постављен - да ли је могла нека друга, умјетничког облика - да ли је могао другачији, да ли некакви детаљи несодстају и слично, почела је бјесомучна кампања на блицу да се због споменика на најгори могући начин облати личност Стефана Немање. 

Изашла су два текста у премијум издању, једно је потписано од "послушног грађанина Србе", друго од Драгана Јовановића, колумнисте НИН-а. 

[Justin Waters]

Ko je, zapravo, Nemanja?

Prođe gungula oko Nemanjinog spomenika na Savskog trgu u Beogradu! A rasprave su se, uglavnom, vodile oko sasvim sporednih pitanja. Srbi, po pravilu, čeprkaju samo po površini svoje nesrećne istorije. A, otkrivanje spomenika bila je prilika da se neko ozbiljan, ozbiljno, zapita: ko je, bre, zapravo, bio taj Nemanja?

 

A mene je to počelo da kopka još iz gimnazijskih dana. U ta olovna vremena, Milan Kovačević, moj profesor filozofije iz Devete beogradske gimnazije, napisao je Ontološki triptih, a, u jednom od tri eseja, upoređivao je Nemanju sa drugom Titom?! I tu je moj profa ukazao da su obojica bili pogibeljni za Srbe! Elem, Nemanja je na silu uterivao judeohrišćanstvo u Srbe, a drug Tito ih je, takođe, surovo prisilio na komunizam. Po ruskim izvorima, Nemanja je pobio dvesta hiljada duša, dvesta hiljada je proterao u Bosnu, a ono što je ostalo pokrstio je, ali dvoručnim mačem, a ne onim „perorezom“ koji drži u ruci na Savskom trgu.

Protiv mog profe Kovačevića, zbog eseja o Nemanji i Titu, digla se, onomad, komunistička hajka. Opštinski komitet SK Novog Beograda zahtevao je od Velje Miloševića, direktora moje gimnazije, da otera s posla mog profu. Ali, onda se pobunilo Nastavničko veće, a i đačke razredne zajednice, i opštinske komitetlije su se uprpile i profa Milan ostade u školi. On će kasnije i doktorirati. Ali, Udba, Udba teško zaboravlja, tako da će Milana Kovačevića ubiti struja iz bojlera dok je bio na godišnjem odmoru negde na Crnogorskom primorju...

 

Misleći na profu, stojim ispred Nemanjinog spomenika onomad, na dan Jovana Krstitelja, kada sam bio nakratko u Beogradu. I, gle, šta zapazim! Ispod rascvetane vizantijske kacige, na žiru utisnut Levijatanov satanistički krst?! A takav isti uklesan je i na severnoj strani crkve u Studenici koju je Nemanja sagradio u Raškoj po povratku iz Rima gde je primio krunu i poneo Levijatanov krst. Što će reći, još tada su se upražnjavali satanistički rituali.

Nego, još u prvom veku, ranohrišćanska barbelognostička zajednica u Aleksandriji, priređivala je tajne seksualne orgije sa elementima kanibalizma, a barbelognostici su tvrdili da oni samo oponašaju rituale sa Isusove tajne večere.

K. G. Jung, moj guru iz Švice, stoji iza mojih leđa i zuri i on u Nemanjin spomenik: „Zaista, niko nije do kraja rastumačio tajnu Isusove tajne večere. A u sva četiri jevanđelja piše da Isus traži od svojih apostola da piju vino koje je, u stvari, njegova krv i da jedu hleb koji je njegovo telo. Teolozi kažu da je to samo metafora. Ne smem ni da pomislim da je satanizam naličje judeohrišćanstva...“

 

Od Nemanjinog spomenika krećem Nemanjinom ulicom ka gradu, i, tu počne da me opseda misao - ko je, zapravo, Nemanja? Po nekima, ima „sedam kandidata za Nemanjinog oca, a ime majke se uopšte ni ne pominje“ (R. Krivokapić-Kalčinski). Ljubodrag Stojanović, predratni akademik, tvrdio je da je Nemanja jedan od Likinijevih praunuka, ali i da je „gotskog porekla“. A, pritom je i praunuk i cara Konstantina te ispada da „nema 800 godina srpske srednjovekovne istorije“?! Živko Topalović je, pak, tvrdio da je Nemanji to bio nadimak jer je bio – Nemac?! Od svega toga mi se zavrti u glavi...

Moja Crna na sve to kaže: „Nemoj da se smaraš poreklom Nemanje! Šta ako je bio i Nemac, pa i satanista?! Srbi nikad nisu upravljali Srbijom, a tako je, kao što znaš, i danas...“

Ili: ako je svojevremeno Milan Kovačević, moj profesor filozofije iz Devete beogradske gimnazije, zbog eseja o Nemanji i Titu zamalo ostao bez posla, jesu li i danas u Srbiji olovna vremena

Autor: Dragan Jovanović, dugogodišnji kolumnista NIN-a

BLIC

 

[Justin Waters]

"Dobili smo spomenik čoveku koji se DIVLJAČKI obračunavao sa neistomišljenicima"

Spomeniče njegovom egu,

 

Iako si formalno postavljen kao spomenik jednom srednjovekovnom vođi - suštinski, ti si spomenik razornom egu ovog vođe, koji neskriveno gaji srednjovekovne manire. Sve u vezi tebe, grandiozni spomeniče, diskutabilno je. Da ostavimo po strani to što čučiš na kinder jajetu, što ti je kaiš oko struka kao poslednji model iz „Zare“, što su ti uzeli krst i stavili mač u ruke, dok si valjda jedini svetac koji nogom gaziš po krstu - na postolju, za koje nas ubeđuju da je vizantijski šlem. I to je interesantno. Ti koji si ceo život bio vizantijsku vazal sad pobedonosno stojiš na njihovom šlemu. Što je velika simbolika za vazala ovovremenog, kod koga je situacija istovetna. I on se busa u prsa da je junak koji je pobedio sve one kojima se beskičmenjački klanja i izvršava njihove naloge.

Na pitanje koliko košta spomenik, čovek koji se predstavlja kao gradonačelnik Beograda kaže da ne zna. Onaj koji se ponaša kao da jeste gradonačelnik kaže da će cena biti objavljena kad objavi vajar. Što znači da vajar odlučuje da li će se objaviti podatak o tome koliko sredstava je utrošeno iz budžeta koji pune građani Beograda. Što je više nego protivzakonito, ali koga briga. Dok vajar ne dozvoli da se objave podaci i dalje će se pričati da spomenik bolesnom egu sadašnjeg vladara košta oko 10 miliona evra. Što je samo pet puta više od muzičke fontane na Slaviji - koja odavno ništa nije otpevala.

 

Ali, najbitnije je da je otvaranje spomenika bilo veličanstveno. Dva vladara jedan do drugog - a metrima daleko od njih nadžidžana svetina u gomili, na jednoj od najvećih korona žurki na svetu. Uz gromoglasno ćutanje karikaturalnog Kriznog štaba. I gunđanje navijača, inače velikih vernika kojima nije jasno kako ljudi mogu da se guraju na Savskom trgu, a ne mogu na Zvezdinom stadionu na utakmici Zvezda - Milan. Što im je lepo objasnila zvezda Kriznog štaba i novopečena ministarka: „Razmatrali smo pitanje igranja pred publikom, ali imajući u vidu epidemiološku situaciju, ne vidimo mogućnost za takvu odluku zasad“. Što je sasvim ispravno. I politički korektno. Jer pred publikom može da dribla samo aktuelni vođa.

P. S. DAO SI SVE OD SEBE DA OD BEOGRADA NAPRAVIŠ SKOPLJOGRAD. MADA SVI VERUJU DA VIŠE LIČI NA PATKOVGRAD.

Zato, ne dešava se slučajno ovaj spomenik ovom srednjovekovnom vladaru - baš sada. Naime, ospomeničeni vladar je jedan od onih koji je izvršio najveće pokolje nad sopstvenim stanovništvom. Bogumile, hrišćane koji su se protivili neumerenom bogaćenju vlastele i sveštenstva, borce protiv materijalnog, one koji su propovedali ravnopravnost, koji su živeli skromno i molili se Bogu bez pompe, čije žene su dostigle zavidni nivo emancipacije, pacifiste koji su bili protiv ratova - istrebio je na najsuroviji način. Onoliko koliko je ponizno bio sluga Vizantije - toliko je surovo gazio po svom stanovništvu. Bogumile, koje je proglasio jereticima, spaljivao je na lomačama, oduzimao je njihove kuće, palio njihove knjige, mnogima od njih je sekao jezike da ne bi više mogli da govore, utiskivao im je žigove na čelo, proterivao ih iz njihovih domova.

 

Da bi godinu dana nakon svoje smrti - postao svetac, bez uobičajene procedure kojoj se kandidatu za sveca najpre dokažu čuda koja je činio. Zato je proglašen osnivačem srpske države - čime je poništeno tri veka srpske istorije - od kneza Višeslava, koji je vladao od 780. do 814. godine - do tvorca države, koji to nije. Dakle, podignut je spomenik čoveku koji se divljački obračunavao sa svojim neistomišljenicima. I ko mu ga podiže, kao kičerajski spomenik svoje megalomanije i svoga ega? Isti takav jedan vladar koji se obračunava sa neistomišljenicima. Kome je još jedino ostalo da sam sebe za života proglasi za sveca. Kako bi nadvisio i onoga, kome je, navodno, podigao spomenik. Nepoznate cene.

Zato te pozdravljam tvojim tradicionalnim pozdravom: Spomeniku kličeš - dok na narod vičeš!

Zauvek vaš poslušni građanin, Srba

                                    BLIC

[Тражитељ]

Ја овакве чланке не бих забрањивао и мислим да је најбоља борба против њих да сами будемо свесни чињеница и да нас ништа не изненади.

Једино оне који не знају да је Немања био из римокатоличке породице може да изненади чињеница да је цело то подручје пре Светог Саве (а и у његово време) било већински римокатоличко. Једино оне који баш не познају средњи век може да изненади чињеница да је Византија у то време била непријатељ Србије, а Рим потенцијални савезник. Једино оне који не познају историју тог времена може да изненади колико је то време било сурово и нечовечно према данашњим стандардима: Византија је Самуилову војску комплетно ослепела, тек сваком 100-ом војнику остављала по једно око и такве и послала у сакатој колони кућама; српски владари су вршили одмазде над селима где би се сељаци усудили да се окупе на сеоској скупштини, великаши су имали статус надљуди у односу на сељаке, а обрачун са нпр. богумилима је био такав да су им наживо чупали језике и палили села. То је период историје који не треба идеализовати и не замишљати Немањиће као некакве Христове апостоле око којих се шири Божја благодат куда год пролазе.

[Bokisd]

Nista novo pod ovom kapom nebeskom, Nemanja i bogumili, samo onaj ko nije upoznat sa razornim delovanjem bogumila po drzavu moze da pise ovakve besmislene tekstove, bogumili su kod nas poceli da prave tkz. drzavu u drzavi, i Nemanja nije mogao to da dozvoli i moralo je i silom i vojskom da se intervenise, evo bogumili su slicni danasnjim jehovinim svedocima pa ako neko misli da oni mogu da imaju neku vlast u drzavi sa svojom razornom ideologijom, onda su mogli i bogumili u doba Nemanje.

[sanja84]

U Beogradu ima toliko spomenika i ulica koji nose nazive po ljudima o kojima ne znamo baš ništa, niti nas je ikada zanimalo; a možda nisu zaslužili te nazive ulica.  Otkud sad tolika želja i poriv da se podignut spomenik Nemanji toliko blati? Šta je to sa nama? Pljuni po svemu što te čini članom neke nacije, zabrani drugima da se ne slažu... i prozovi ceo narod maloumnim zlikovcima.

[Тражитељ]

  On 11. 2. 2021. at 12:30, sanja84 рече

U Beogradu ima toliko spomenika i ulica koji nose nazive po ljudima o kojima ne znamo baš ništa, niti nas je ikada zanimalo; a možda nisu zaslužili te nazive ulica.  Otkud sad tolika želja i poriv da se podignut spomenik Nemanji toliko blati? Šta je to sa nama? Pljuni po svemu što te čini članom neke nacije, zabrani drugima da se ne slažu... i prozovi ceo narod maloumnim zlikovcima.

Expand  

Мислим да људе само иритира идолизовање Стефана Немање, па се зато из петних жила труде да разбију "илузије" о њему.

Зато и мислим да је одговорност сваког патриоте да одашиље такав став, да се не ради о идолизовању ни идеализовању, већ о елементарном поштовању према националном великану из прошлости.

Неки од примера те искривљене идеалне слике су и оне несмотрене изјаве које су се могле чути са врха власти, да није Немање како не би ни Срба било, како се захваљујући Немањи презивамо на -ић, како са њиме почиње наше постојање и како је нешто попут нашег митског праоца и слично. Такве идеје, иако легитимне, не дели један део наше нације и иритирају их, зато овако реагују и зато их треба разоружати меким методама: говорењем истине како овај споменик није уперен ни против секуларности државе, ни против других вера, нити му је циљ да од наше нације прави некакве једноумне талибане или зилоте, нити националне егоцентрике. А то је све истина.

[Božena]

Kao što je film ''Dara iz Jasenovca'' tu  da Srbima objasni da nisu Jugosloveni, tako je i spomenik Stefani Nemanju tu da ukaže da Beograd nije jugoslovenski grad.

[Тражитељ]

Ни ту не треба правити радикалне резове - ако југословенство третирамо једнако као и словенство, европејство, "балканство" и друге описне колективне одреднице које практично ништа не значе, нема у томе ничег лошег. Само се ослободити заблуде југословенства као неке везивне идеологија која нас спаја и којој треба да подредимо националну идеологију и националне интересе.

[Рапсоди]

  On 11. 2. 2021. at 12:51, Тражитељ рече

Мислим да људе само иритира идолизовање Стефана Немање, па се зато из петних жила труде да разбију "илузије" о њему.

Expand  

Е па ја не мислим . Људе ништа не иритира , читај  " народ  " . Другосрбијанце иритира све што се тиче српског етоса  и уопште српске историје. 

  On 11. 2. 2021. at 12:51, Тражитељ рече

Зато и мислим да је одговорност сваког патриоте да одашиље такав став, да се не ради о идолизовању ни идеализовању, већ о елементарном поштовању према националном великану из прошлости.

Expand  

Е зато ја не мислим да патриота треба да има  САМО елементарно поштовање према  светом Симеону Мироточивом. И он није национални великан из прошлости, већ отац нације  и да не заборавим...са  св.Симеоном Мироточивим  почиње  наше истинско постојање .

[Тражитељ]

  On 11. 2. 2021. at 15:56, Рапсоди рече

Е па ја не мислим . Људе ништа не иритира , читај  " народ  " . Другосрбијанце иритира све што се тиче српског етоса  и уопште српске историје. 

Е зато ја не мислим да патриота треба да има  САМО елементарно поштовање према  светом Симеону Мироточивом. И он није национални великан из прошлости, већ отац нације  и да не заборавим...са  св.Симеоном Мироточивим  почиње  наше истинско постојање .

Expand  

Не мислим на Другу Србију, они су безнадежни. Мислим на ону масу људи коју воде други мотиви и коју не би требало да без потребе антагонизујемо јер нам по природи нису непријатељи, нити су по природи рђави, већ се ради о нашим сународницима, сродницима, комшијама, рођацима, члановима породице.

Ја не мислим да је Стефан Немања нити отац нације, нити неко с ким почиње постојање моје нације. Елементарно поштовање није "само" и није нешто за потцењивање, Немања је великан из наше националне прошлости и то није "само". Одбијам само да од њега правимо неког хероја старогрчког типа, јер то није био и то није одраз непоштовања према њему.

[Božena]

  On 11. 2. 2021. at 15:04, Тражитељ рече

Ни ту не треба правити радикалне резове - ако југословенство третирамо једнако као и словенство, европејство, "балканство" и друге описне колективне одреднице које практично ништа не значе, нема у томе ничег лошег. Само се ослободити заблуде југословенства као неке везивне идеологија која нас спаја и којој треба да подредимо националну идеологију и националне интересе.

Expand  

Da je bio radikalan rez ne bi se film o genocidu Hrvata nad Srbima tek sad snimio, odnosno ovakve komunjarske kolumne pisale o Stefanu Nemanji.

[Рапсоди]

  On 11. 2. 2021. at 16:27, Тражитељ рече

Мислим на ону масу људи коју воде други мотиви и коју не би требало да без потребе антагонизујемо.

 

Expand  

Значи, треба да се склањамо у страну, да не потенцирамо национално, боље рећи  патриотско и родољубиво  само зато  да не бисмо иритирали неистомишљенике. Да св.Стефана Мироточивог сматрамо великаном прошлости а не оцом нације, само зато да бисмо показали  толерантност и човекољубивост према неистомишљеницима. Да се извињивамо после сваке одслужене Литургије, да будемо невидљиви када идемо у Литије, и све само зато да покажемо колико ми Срби... ето поштујемо ту европејску толерантност и политичку коректност...мало сутра. 

[Тражитељ]

  On 11. 2. 2021. at 16:33, Božena рече

Da je bio radikalan rez ne bi se film o genocidu Hrvata nad Srbima tek sad snimio, odnosno ovakve komunjarske kolumne pisale o Stefanu Nemanji.

Expand  

Па нису комуњарске, Драган Јовановић је антикомуниста. Он је занесењак типа Милића од Мачве, који стари Египат лоцира на подручје Мајданпека, а Троју у Подунавље, а српску историју у античко доба. Антицрквен је, то стоји, али његова мотивација није ни комунизам, ни издајништво, ни другосрбијанштина, ни антинационализам, већ неки антички псеудо-историјски национализам деретићевског типа.

 

[Božena]

Dakle, istorija što dalja, a komunizam, socijalizam preskočiti....izjave njemu sličnih su bile - ustaće narod zbog slovenstva i stare vere, ali kad su litije trajale godinu dana - ućutali