Зоран Ђуровић: Ко су Исусова браћа и сестре? Мк 6, 3

[Bokisd]

пре 7 часа, logdanov рече

@Bokisd Витсавеја није приказана у негативном светлу. Штавише, она је жена једног, мајка другог цара и прамајка Христа. Она чак није представљена као развијен књижевни лик, већ само кроз улогу коју има у односу на протагонисте. Тиме ју је и сам богонадахнути писац изузео од српског суда који све мери кафаном и политикантством.

У Христовом родослову се налазе проблематичније особе од ње. Ту је Рава, блудница из Јерихона, а ту је и Тамара која се "снашла", ако тврдиш да се ова "није снашла". Ни једна од њих није представљена у негативном светлу.

Праслика у СЗ не мора да задовољи нечији сентимент. Кад Ребека украде идоле и седне на њих те неће да устане јер наводно има менструацију, то је праслика Цркве која је посрамила идоле, ма шта некоме пијетистички инстинкт сугерисао. Тако како си изложио, ни Навиново освајање Ханана не може да буде праслика освајања Царства Небеског јер је побио сву нејач где је стигао.

Најбоље је да одгледамо дневник, прочитамо главу из СЗ и одемо у кладионицу.

Polako sa dnevnik i kladionice.... 

Ono sto je najbitnije jeste da nam je jasno koja su opstapoznata mesta u SZ koja ukazuju i praobrazavaju licnost Bogorodice i koliko vidim nema sprora oko tih poznatih mesta.

Ono sto pricamo jeste o tim nekim drugim mogucim mestima i stihovima u SZ koji takodje mogu da praobrazavaju Bogorodicu. Jedno od tih mesta su i ovi stihovi koje si naveo i onda ostaje da nekako  vidimo da li zaista mogu da predstavljaju praobraze. Po meni najbolje resenje jeste pronaci tumacenja svetitelja i hriscanskih pisaca tih stihova i cele price i ako postoji odredjeno usaglaseno misljenje bilo za ili protiv praobraza onda tim putem dalje razvijati misljenje i rasudjivanje.

Ono sto je meni licno palo u oci (znaci striktno moje misljenje, ako se ispostavi netacno naravno da cu promeniti), jeste negativna uloga Adonija u toj prici zbog cega je na kraju izgubio i zivot, i sa tim u vezi molbu Vitsaveje caru Solomonu za tog Adonija. U tom smislu uloga Vitsaveje deluje 'negativna', tj. njen postupak je bio pomalo naivan i nerasudan i ako mislimo da njena licnost i delo predstavljaju praobraz Bogorodice mislim da ne moze da bude jer praobraz treba da ispuni odredjeno savrsenstvo i pozitivu jer je i sama licnost Bogorodice i Njeno zacece i porodjaj i sav Njen zivot su savrseni nacin poboznosti i svetosti i pravednosti i milosti i slicno i nikakav praobraz koji ne ispunjava odredjeno savrseno stanje ne moze da predstavlja praobraz Bogorodice.

Znaci zbog toga mislim da ovo ne moze biti praobraz Bogorodice, ali ako postoje odredjena jasna tumacenja i objasnjenja svetih sta i kako i zasto kao mogucnost praobraza, nije mi problem da promenim svoje,...... svetlonazore....

[Снежана]

пре 12 минута, Bokisd рече

Ono sto je meni licno palo u oci (znaci striktno moje misljenje, ako se ispostavi netacno naravno da cu promeniti), jeste negativna uloga Adonija u toj prici zbog cega je na kraju izgubio i zivot, i sa tim u vezi molbu Vitsaveje caru Solomonu za tog Adonija. U tom smislu uloga Vitsaveje deluje 'negativna', tj. njen postupak je bio pomalo naivan i nerasudan i ako mislimo da njena licnost i delo predstavljaju praobraz Bogorodice mislim da ne moze da bude jer praobraz treba da ispuni odredjeno savrsenstvo i pozitivu jer je i sama licnost Bogorodice i Njeno zacece i porodjaj i sav Njen zivot su savrseni nacin poboznosti i svetosti i pravednosti i milosti i slicno i nikakav praobraz koji ne ispunjava odredjeno savrseno stanje ne moze da predstavlja praobraz Bogorodice.

 

Богородица се моли и за тебе, да ли је због тога наивна и нерасудна, можда "негативна"?, или си можда ти вреднији од Адонија, а да не заборавим често помињаног разбојника на крсту... 

 

[logdanov]

@Bokisd Мора се Боки гледати целина и дух. Не буди буквалиста. Витсавеја је слика. Има прерогативе власти. Седи са десне стране цара сина. Заступница је грешника. Адонија је крив што је искао за жену Ависагу. Он је одговоран за оно што је тражио. И ми смо одговорни за оно што тражимо.

Праслике не црта покојни Тапи да буду хиперреалистичне.

Да је све из кеца у кец, не би морало да се открива.

[Bokisd]

Пре сат времена, logdanov рече

@Bokisd Мора се Боки гледати целина и дух. Не буди буквалиста. Витсавеја је слика. Има прерогативе власти. Седи са десне стране цара сина. Заступница је грешника. Адонија је крив што је искао за жену Ависагу. Он је одговоран за оно што је тражио. И ми смо одговорни за оно што тражимо.

Праслике не црта покојни Тапи да буду хиперреалистичне.

Да је све из кеца у кец, не би морало да се открива.

Ali, vidi, bas nekako trudim da sagledam siru sliku i ulogu Vitsaveje u tome.

Recimo ovde Lopuhin pise za nju da nije bas shvatala siru perspektivu u kojoj deluje Adonije i da Solomon nije video opasnost i da je snishodio Vitsaveji koja je naivno mislila o Adoniju, onda bi i ona imala udela u tom problemu koju bi stvorio Adonije da ga Solomon nije sprecio u tome.

 

[Bokisd]

пре 1 сат, Снежана рече

Богородица се моли и за тебе, да ли је због тога наивна и нерасудна, можда "негативна"?, или си можда ти вреднији од Адонија, а да не заборавим често помињаног разбојника на крсту... 

 

ne znam mozda ..... 

[slovoA]

пре 5 часа, logdanov рече

Брате, претера га. Па ми се ни не познајемо.

Извини ако сам претјерао, али кажи ми шта је ту било спорно? Ево, преформулисаћу мало.

Стојимо у Цркви и не видимо да смо Тијело Христово, само гајимо неку мисао и умјесто да Христа откривамо у том Тијелу (Цркви) ми се задржавамо на ријечима. Али којим? Зар не служи Свето Писмо томе да нас упути на оваплоћенога Логоса? И шта је ту спорно? Ако се стално враћамо на те ријечи, то значи да још нисмо упућени, па зато ни друге не упућујемо на Христа, него на Свето Писмо. Међутим, ми нисмо Учитељ и наравно да ћемо се враћати на Писмо, али не, до пуноће ријечи, већ до пуноће Христове.

Ми треба да се возглавимо у Цркви, а не да у себе возглављујемо ријечи. А то, што мислимо да смо већ возглављени и спасени, то би баш волио да ми неко сад објасни, одакле потиче?

[slovoA]

Ево ти један занимљив примјер. Ти кажеш:

пре 11 часа, logdanov рече

.Моја баба није била протестант, а сваки дан је читала Свето Писмо. Мој отац и стриц се, тако, играју и мувају око ње и питају је зашто стално чита исту књигу.

То је, децо, Књига у којој сваки пут друго пише - одговорила им је.

А ја кажем:

пре 14 часа, slovoA рече

Ако је нпр. у Светом Писму већ изражен смисао тог писма, зар Црква није сувишна? Разумијеш ли

да је у овом случају твоја баба управо то што причам, Црква (члан) која открива смисао Светог Писма?

 

[logdanov]

@slovoA Брате, упорно инсинуираш да сам нецрквен, а сада и да ми је баба била нецрквена. Ако ме питаш где си погрешио, кажем ти да је грешка у томе. 

[slovoA]

Пре сат времена, logdanov рече

а сада и да ми је баба била нецрквена.

Јеси ли ти слијеп? Како је нецрквена, ако је она "Црква (члан) која открива смисао Светог Писма?"

Шта радиш то? Видиш оно што хоћеш да видиш, а не оно написано?

[slovoA]

пре 1 сат, logdanov рече

упорно инсинуираш да сам нецрквен

Не, брате, ништа слично нисам рекао, већ да

пре 5 часа, slovoA рече

Стојимо у Цркви

Али сама црквеност није довољна, управо смо на том питању пали. Као што протестанти мисле да им Црква не треба и да су већ спасени, тако ми мислимо да нам је сама црквеност довољна. За спасење, наравно, јесте, ако се ту задржимо, али за богословље дефинитивно није. И то је тај проблем, што имамо и црквене и школоване богослове који не знају шта причају, виде оно што хоће да виде, чују оно што хоће да чују итд.

Ово што ми данас радимо је један општи индивидуализам. Али добро, нећу ти више досађивати. Праштај.

[slovoA]

@Zoran Đurović

On 8.2.2021. at 3:07, slovoA рече

Ријечи су увијек само ријечи, а по пријемном уму оне постају нешто више.

Узми неко писмо и остави га на скривеном мјесту, гдје га нико неће видјети, и више то неће бити писмо, већ само ријечи које ником нису упућене. Али једном се врати на то скривено мјесто и узми да читаш то Писмо, лично теби упућено, и те ријечи ће тек тад постати нешто више.

On 8.2.2021. at 3:07, slovoA рече

А шта, то зависи, наравно, од пријемног ума.

Ако у тим ријечима будеш видио јасно значење, провјери то само на једној ријечи. Постави је као ствар пред себе, да опише круг у којем ће бити то јасно значење, те ће и сама та ријеч бити знак који потпуно описује то значење, то означено у кругу. И тако ћеш јасно показати и доказати то значење.

On 8.2.2021. at 3:07, slovoA рече

Али тиме то означено, односно, сам појам, постаје сувишно откривати и ту је већ коријен свих наших заблуда.

Ријечи нису знакови, већ њима изражамо појмове који тиме још нису јасни, ни нама, ни другима, ако ту има уопште разлике. Али, нешто нисам сигуран да то желим даље да појашњавам, а ниси то ни тражио, па ћу те и оставити с тим заблудама.

(Реченицу, по реченицу, оче, иза сваке стојим. А оно што не знам, о томе ни не причам. Питам.)