Мисао дана...

[Sara"]

  On 27. 7. 2013. at 17:14, Драшко рече

ahaha ovo je tako slatko

ma gde slatko, to ti je moja životna priča u dve rečenice

 

misao danšnjeg dana je identična

[Volim_Sina_Bozjeg]

Moj sin Milos 2 god in pol..

Laje vucjak na nas kad smo prolazili pored dvorista

Milosh uhvatio shprint a vlasnica kaze ma kuca hoce samo da se igra.

Tek ce milos uhvati se za glavu i kaze joj kuca hoce da se igra a ja bezim ))))))))

[Гром]

  On 27. 7. 2013. at 15:17, Margareta рече

Budala uvijek misli da su ostali ljudi budale.

M.S.

Mudar će i u najprostijoj stvari naći mudrost, dok  će glupan i u najvećoj mudrosti naći samo glupost.

Mi u svetu ne možemo naći ništa više od onoga što samo sami jer svet je ogledalo nas samih.

Kada je postavljao zakonitosti po kojima će svet da postoji, Bog je vodio računa o tome da svet svakome od nas odražava duševno stanje nas samih. Zato budala uvek misli da su svi ostali budale.

[JESSY]

Privilegija života je da budeš svoj.  Joseph Campbell

[Margareta]

 ,,Muškarci su hrabri pred smrću, a žene pred životom. Muškarci pred drugim muškarcem, a žene pred celom sudbinom.''

[Sara"]

Браћо, не бојте се грехова људских, волите човека и у греху његовом, јер је та

слика божанске љубави врхунац љубави на земљи. Волите све божје створове, и

целину и свако зрно песка. Сваки листић, сваку зраку божју волите. Волите

животиње, волите биље, волите сваку ствар. Будеш ли волео сваку ствар - и тајну

ћеш божју разумети у стварима. А схватиш ли је једном, ти ћеш је после неуморно

упознавати све даље и више, свакодневно. И заволећеш, најзад, сав свет

васцелом, васионском љубављу. Животиње волите: њима је бог дао клицу мисли и

непомућену радост. Немојте им је реметити, не мучите их, не одузимајте им

радост, не противите се мисли божјој. Човече, не узноси се над животињама: оне

су безгрешне, а ти, са својом величином, само прљаш земљу својом појавом на

њој, траг свој гнојни остављаш после себе - авај, скоро сваки од нас! - Децу волите

нарочито, јер и она су безгрешна као анђели, и живе да би нас радовала, ради

чишћења срдаца наших, као неки путоказ за нас. Тешко ономе ко учини нажао

детету. Мене је отац Анфим учио да волим децу: тај мили и ћутљиви човек, на

нашим путовањима за оне грошеве што нам их је свет делио куповао им је и делио

медењаке и шећерлеме. Он није могао проћи поред дечице без узбуђења: такав је

то био човек.

Пред по неком мишљу станеш у недоумици, нарочито гледајући грех људски,

па се запиташ: „Да ли треба силом побеђивати, или смерном љубављу?" Свагда

одлучуј овако: „Победићу смерном љубављу." Одлучиш ли се тако једном засвагда,

цео свет ћеш моћи покорити. Смерна љубав је страшна сила, од свих најјача,

нема јој равне на свету. Сваког дана и часа, сваког тренутка мотри на самога себе

и пази на себе, да ти лик буде племенит. Ето, прошао си поред малог детета,

прошао си љут, са ружном речју, са озлојеђеном душом; и ниси можда ни

приметио дете, али оно је тебе видело, и лик твој, ружан и зао, можда је остао у

његовом незаштићеном срдашцу. Ти то не знаш, међутим, можда си већ тиме

бацио рђаво семе у његову душу, а то семе ће можда и проклијати, а све због тога

што се ниси уздржао пред дететом, јер у себи ниси одгајио пажљиву и делотворну

љубав. Браћо, љубав је учитељица, али је треба знати стећи, јер се она тешко

стиче, скупо се плаћа, дугим радом и полагано, јер волети треба не случајно и за

тренутак, него засвагда. Случајно може свако заволети, и злочинац ће заволети.

Младић, брат мој, птице је за опроштење молио: то изгледа скоро бесмислено, али

је истина, јер је све као океан, све тече и додирује се: на једном месту додирнеш,

на другом крају света одјекује. Нека је безумље птице за опроштење молити, али и

птицама би било лакше, и детету, и свакој животињи око тебе, кад би ти само био

бољи но што си сад - макар за мрвицу. Све је као океан, кажем вам. Тада би се и

птицама почео молити, васионском љубављу мучен, као у неком усхићењу - молио

би их да ти и оне'твоје грехе опросте. Цени усхићење, ма како оно људима

изгледало бесмислено.

Пријатељи моји, молите радост од бога. Будите радосни као деца, као

птичице небеске. И нека вас у вашем делању не буни грех људски; не бојте се да

ће он затрти дело ваше, и да му неће дати да се изврши. Не говорите: „Јак је грех,

јака безбожност, јака рђава средина, а ми смо усамљени и немоћни, сатреће нас

рђава средина и неће дати да се изврши добро дело." Клоните се, децо, те

слабости! Једини је ту спас: узми и учини себе одговорним за сав грех људски. А

то, пријатељу, и јесте тако: јер чим ти себе искрено учиниш одговорним за све и

свакога, онога часа ћеш увидети да тако и јесте у самој ствари, и да ти и јеси за

све и за свакога крив. А пребацујући своју леност и своју немоћ на људе,

свршићеш тиме да ћеш се припојити сатанској гордости и на бога ћеш узроптати.

А о гордости сатанској овако мислим: нама на земљи је тешко њу схватити, и

стога је тако лако пасти у погрешку па се припојити њој, па још при том мислити

да нешто велико и лепо радимо. И много шта од најјачих осећања и побуда

природе наше ми на земљи засад схватити не можемо, али ти се тиме не

саблажњавај, нити помишљај да ти то ма у чем може служити као оправдање; јер

ће ти вечни судија судити за оно што си могао учинити, а не за оно што ниси

могао; сам ћеш се у то уверити, јер ћеш тада све правилно увидети и нећеш више

порицати. На земљи ми заиста као да лутамо; и да нема драгоценог Христовог

лика пред нама, ми бисмо пропали и залутали сасвим, као род људски пред потоп.

Много је на земљи нама непознато, али нам је наместо тога даровано тајно

скривено осећање живе везе наше са другим светом, са светом горњим и вишим;

клице наших мисли и осећања нису овде, него у другим световима. И ето зашто

кажу филозофи да се суштина ствари не може спознати на земљи. Бог је узео семе

из других светова и посејао га на овој земљи, и однеговао врт свој, и никло је све

што је могло никнути, али оно што је израсло живи и живо је само осећањем свог

додира с другим тајанственим световима; ако то осећање у теби слаби или нестаје,

онда умире и оно што је израсло у теби. Тада ћеш постати према животу

равнодушан, па ћеш га чак и омрзнути. Ја тако мислим.

Достојевски

[Zero]

"Video sam mnoge uništene ljude - ne od sveta već od sebe samih."
Džefri Vin

[Биљана]

"Истините ријечи не морају бити угодне, а угодне ријечи не морају бити истините!" Кинеска пословица

[Ayla]

"Iza tuče vedrije je nebo,

 Iza tuge bistrija je duša,

 Iza plača veselije poješ."

 

 

Petar II Petrović Njegoš

[Sara"]

Za spasenje vaše nije ni najmanje važno da li ćete vi u ovom životu imati više prijatelja ili neprijatelja,nego je važno da vi ne budete nikom neprijatelj a svima prijatelj u srcu svome,u molitvama svojim i u mislima svojim.

 V.Jerotić

 

ali stvarno!

[Grizzly Adams]

"In the beginner's mind there are many possibilities; in the expert's mind there are few."

 

Shunryu Suzuki

[Margareta]

Na poljima od snova ne pušta se korenje...

[Zero]

"On nije mogao ne plakati nad sobom, čim je okom Hristovim sagledao sebe. Sagleda li čovek sebe Hristom, ne može ne uzavreti od suza."

Ava Justin Popović

[JESSY]

"Sjetite se da je opraštanje vrlina koju malo ljudi razvije, ali jedna od najvažnijih za održavanje mirnoće uma. Mark Twain je napisao da je opraštanje miris koji ljubičica ostavi na peti koja ju je zgazila. Vježbajte opraštanje osobito u situacijama gdje je to naizgled teško. Koristeći češće svoje emocionalne mišiće praštanja, sitne nepravde, primjedbe i omalovažavanja vas neće dirnuti i ništa neće prodrijeti u vaše koncentrirano, smireno raspoloženje.

[Oglo]

“I leave Sisyphus at the foot of the mountain. One always finds one's burden again. But Sisyphus teaches the higher fidelity that negates the gods and raises rocks. He too concludes that all is well. This universe henceforth without a master seems to him neither sterile nor futile. Each atom of that stone, each mineral flake of that night-filled mountain, in itself, forms a world. The struggle itself toward the heights is enough to fill a man's heart. One must imagine Sisyphus happy.”

― Albert Camus