PREMINULA ISIDORA BJELICA ! Pred smrt napisala: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnu!"

[JESSY]

Književnica izgubila višegodišnju bitku sa opakom bolešću.

Kako portal Pink.rs saznaje ovog popodneva je u Beogradu preminula književnica Isidora Bjelica. Ona se godinama borila sa opakom bolešću, o čemu je često pisala kroz svoje knjige, ali i o čemu je redovno govorila u javnosti.

FOTO: PINK.RS

Ovu inforamciju za njene medije potvrdila je Isidorina sestra, a kako portal Pink.rs saznaje Isidora je preminula u stanu svojih roditelja na Novom Beogradu.

FOTO: INSTAGRAM.COM/ISIDORA BJELICA

Nažalost, izolacija mi je došla glave za moju primarnu bolest. Praštajte, Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnu - napisala je nedavno Isidora na društvenim mrežama.

https://www.pink.rs/domaci/226047/isidora-bjelica-preminula-u-stanu-svojih-roditelja-pred-smrt-napisala-gospode-isuse-hriste-pomiluj-me-gresnu

[Драшко]

Ajoj

Bog neka joj dušu prosti

Bila je ličnost!

[Вилер Текс]

Бог да јој душу прости. Христос Васкрсе!

[JESSY]

"Sećam se koliko suza sam prolivala na svaku zlu reč koju bih dobila kad mi je bilo najteže- a baš tad su udarali najjače, vapila sam Bogu pitajući zašto, kako se može biti tako okrutan, zao a onda kada se to ponavljalo i ponavljalo kad nije bilo jasno da li me mrze više zbog toga što su verovali da jesam ili nisam, šta sam uradila, govorila, pisala ili još nisam umrla shvatila sam da to nema nikakve veze samnom da je to samo njihova nesreća i da ljudi uvek vide samo ono što je u njima samima- čistima je sve čisto - prljavima sve prljavo - to je mrak duše koja je zatvorila svoje kapije za svetlost - a moj je problem što sam verovala da mogu i treba da im bilo šta objašnjavam osim da se pomolim za njih i razumem da rade i misle najbolje što mogu. Niko nas ne može emotivno povrediti ako taj mrak ne postane deo zapitanosti naše duše- ako tražimo potvrdu od bilo koga osim dragog Boga koji zna šta prolazimo i koliko snage je potrebno za sve to - ali bez te mržnje, zavisti zapravo nikada ne bih shvatila koliko sam hrabra i smela i luda i slobodna... Bez tog otrova nikada ne bih naučila da najzad prekinem da mučim sebe tražeći svoj odraz u očima koje vide samo tamu...da se nisam susrela sa sa najcrnjim mrakovima ljudske duše nikada ne bih shvatila koliko sam blagoslovena kroz sve muke i bolest jer su me toliko naučile o ljubavi... hvala svima koji su noćas bili na radionici, kakva je radost deliti znanja i emocije sa ljudima punim svetlosti...kakva je sreća moći pomoći nekom drugom da ne mora da nauči da voli sebe i druge na najteži način - i da se ne mora svaka lekcija učiti kroz suze već može i kroz smeh... - niko ne vidi dalje od svog nosa ja sam i tu blagoslovena sa baš velikim nosom koji nikad nisam htela da skratim da bi mi vidik ostao tako širok..."

писала је Исидора...

[JESSY]

"Dok god ne razumemo da su sve naše tuge, depresije, povredjenosti samo produkt zamućenog vida zbog diskonekcije iz Božije ljubavi - kao emotivni virus prenosiće se sa generacije na generaciju - zato je važno da destruktivna emotivna uverenja očistimo za mir svoje duše i naših ćerki i predaka. Jer genetika nije sudbina kažu epigenetičari ali uverenja jesu - zato ih menjamo na radost dižući emotivni imunitet"

[JESSY]

"Svaki čovek ima jedan zadatak u ovom životu da postane heroj, da se oslobadja jednog po jednog straha, jedne po jedne vezanosti , jedne po jedne zamke ega- tek tako slobodan može istinski da primi Boziju ljubav u sebi u suprotnom će strahovi, vezanosti i taština stalno činiti mizernim, jadnim i nemoćnim. To niko ne može da uradi za nas, to moramo mi sami. Zato samo heroji znaju istinski da vole."

[Maslacak_]

Bog da joj dusu prosti!

[JESSY]

Књижевница Исидора Бјелица преминула је у Београду у 52. години, потврдила је Издавачка кућа Лагуна.

Исидора Бјелица је рођена у Сарајеву 10. децембра 1967. године где је и завршила гимназију, а затим је дипломирала на Факултету драмских уметности у Београду (одсек драматургија) и магистрирала са тезом „Технотрилер као савремени облик трагедије“.

Била је у браку са Небојшом Пајкићем с којим је имала двоје деце.

Аутор је више од 40 књига посвећених различитим генерацијама, а осим тога, писала је више позоришних комада и радио драма…

Редитељка је филма „Дорћол-Менхетн“, а у позоришту је режирала „Сарајку у Београду“ и комедију свог супруга Пајкића, „Мархатана“.

Као ТВ аутор радила је неколико пројеката, од тога „Клот-Фркет“ на БК телевизији и БН телевизији, и „Исидорин љубавни водич“ на телевизији Метрополис, пренео је Танјуг.

https://rs.sputniknews.com/vesti/202008051123148784-preminula-isidora-bjelica/

 

[geronymo]

Pokoj joj dusi

[JESSY]

"Nisam htela da vas davim, mislila sam da mogu sama. Međutim, ovo su tako jezive fizičke i psihičke muke, da ću vas zamoliti da umolite dragog Hrista da prašta i da više završi ovu agoniju. Sve što je bilo u mojoj moći ja sam probala, ali čemu je služilo? Ničemu. Samo još više i više bola. Nažalost, izolacija mi je došla glave za moju primarnu bolest. Praštajte, Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnu", započela je Bjelica tada na svom Fejsbuk profilu.

"Trebalo je da umrem u proleće 2013, samo zahvaljujući mojoj prijateljici dr Dušici Matović otkrili su mi kancer na levom jajniku veličine deset cm koji je već metastazirao. Loša prognoza od 6 do 8 meseci života. Ja sam izdržala cele četiri godine. Ovo vam, da pogrešno ne pomislite pišem iz očaja a ne da bi se pohvalila ako ste tako pomislili. Naprotiv žalim iz dubine duše što sam uprkos svemu ovoliko izdržala. Da sam umrla na vreme, ne bih saznala za mnoge izdaje, žalili bi me od srca svi koji su tvrdili da su mi prijatelji, a bilo ih je jako jako mnogo... Ne bih prošla sve teške terapije i još teže izdaje, obmane i laži, ne bih doživela da me čak optuže da sam izmislila bolest i šta sve već ne, deci bi bilo teško ali bar im ne bih rasprodala svu imovinu da još malo produžim život i ne bi nesrećni odrastali po bolnicama i gledali me u strašnom stanju gde se gubi svaki ljudski dignitet", govorila je Isidora o svojoj bolesti.

 

Da sam lepo umrla na vreme ne bih dozivela da nanosim tolikу bol najmilijim i da gledam kako rak ne jede samo mene nego i sve dobro sto smo imali u zivotu... a rak bas ima apetit, jede kao lud sve romantiku, humor, veselost, novac, secanja, nadu. A seje strah, bedu i patetiku. Sve na sta naidje pojede i kad pozivis predugo ne ostane ti bas nista...
Da da se nisam ovoliko borila za zivot ostala bi bar iluzija o mom zivotu, ovako kad sve iluzije pokopate pre sebe malo sta ostane za pokopati... da da se nisam borila kao lavicai da sam lepo umrla na vreme sa stillm u ranim cetrdesetim ne samo da bih izbegla trideset hemioterapija nego nikad ne bih znala kako je to jesti kubanske bube i piti caj oleandera kao sto ne bih prosla agoniju preko trista krajnje opskurnih i sumanutih alternativnih metoda koje sam probala i koje niko normalan ne bi probao...Da se nisam borila kao sumanuta ne bih dozivela dam rda smetam svima koje sam volela i nikad ne bih shvatila koliko sam prokleto sama niti bih saznala kako je to kad oni koji su vas voleli cekaju da odete jer vise ne mogu da izdrze da gledaju kako svaki dan ima sve vise bolesti a sve manje vas.
da, da se nisam ovoliko borila i sve podnosila hrabro i odvazno otisla bih kao mnogo voljenija i postovanija i srecnija i sinonim za moje ime ne bi bio bolest..

Da verovala sam da je hrabrost boriti se za jos jedan dan zivota danas znam da je veca hrabrost otici na vreme. Zato Izvinjavam se svima porodici, prijateljima, citaocima kojima sam svojim krajnje neukusnim i predugim prezivljavanjem kao i nedolicnim ponasanjem za kancer bolesnika izazvala dodatnu bol, neprijatnosti i myke.
Izvinjavam se i sebi jer mi sve ovo nije trebalo a mora se umreti svakako. Ne zamerite mi, preklinjem vas sto sam bila toliko glupa. Jedna od stvari koju izmedju ostalog spoznas kad zivis duze nego sto je trebalo je koliko si beskrajno glup i koliko je ljudska pamet precenjena kategorija.

[Поуке.орг инфо]

Вечан спомен, Бог да јој душу прости!

[БанеЛ]

Бог да јој душу прости и подари рајско насеље! 

[Дуња]

Šteta. Baš sam verovala da će se iščupati. Mlada je. 

Verujem da je u višegodišnjoj borbi sa mukama koje bolest nosi ojačala još više i spremna otišla. 

Neka je pomiluje Gospod!

[JESSY]

Пре сат времена, Дуња рече

Verujem da je u višegodišnjoj borbi sa mukama koje bolest nosi ojačala još više i spremna otišla.

[JESSY]

Ne činimo stvari da bi bili voljeni zauzvrat nego jer volimo, ne prinosimo darove ni Bogu ni ljudima da bi sutra bili od njih nagradjeni nego iz ljubavi, ne radimo bilo šta iz straha i pragme nego zbog praćenja svoje radosti...- bilo šta što uradimo naizgled dobro iz straha ili interesa biva energetski automatski poništeno kao što molitva i zahvalnost bivaju poništeni ako ih prate strah i briga.

Krajnji cilj ljudske egzistencije u ovoj dimenziji jeste postati čista ljubav, odnosno ukloniti sve prepreke taštine, straha, destruktivnih uverenja koje čine da još uvek imamo frekvencije u sebi koje primaju talase onoga što ljubav nije... Dok god osudjujemo, dok god mislimo da precizno prepoznajemo šta treba osuditi znači da u nama još rezonira frekvencija neljubavi, cela igra života i radosti i tuge, patnje i sreće je tu da bismo ponovo postali potpuno propusni za Božiju ljubav i slepi i nedodirljivi za zlo... čovek ispunjen ljubavlju nalazi opravdanja za svakoga jer zna da kad neko besni, povredjuje, mrzi to je pakao u njemu koji vrišti, to je vapaj odsustva ljubavi u izgubljenoj duši - kao što je mrak samo odsustvo svetla-, a nema smrtnog čoveka koji nije osetio kakav je to bol i užas kad nam dušu napusti Božija milost... kada se duša iz bilo kog razloga zatvori u iluziju klaustrofobije svog ega i prosto postaje potpuno slepa i nepropusna za ljubav kao što svetac postaje slep i nepropusan za zlo- jer u njemu nema ničeg sa čim bi rezoniralo...zato su dragocene osobe i pojave koje nas nerviraju da vidimo šta to još nismo iscelili u sebi i da osvestimo koji to program straha i destrukcije nas čini tako agresivnim u osudi.