Зашто је Косово важно за НАТО

[Justin Waters]

Зашто је Косово важно за НАТО

 

Као и хабсбуршки циљеви у БиХ са почетка Велике источне кризе, и амерички циљеви на Косову имају шири контекст који се тиче истискивања Русије са Балкана

Док су августа 1875. устаници ослобађали Невесиње и опсађивали Требиње, у кабинету Адолфа Ауершперга неки остадоше затечени реакцијом Турака који нису способни савладати „ово“ (diese!). Милорад Екмечић пише како се тек касније видело да је устанак имао далекосежне последице. Невесињска пушка одјекивала је континентом, договори из 1878. године донекле су узроковани дешавањима у Херцеговини. Али, у првом тренутку, све је изгледало једноставније. Ништа озбиљно, већ „ово“ чиме руководи неки Перо Тунгуз са гатачког Сливља, тешко и за изговорити, немогуће и на детаљним картама пронаћи.

У канцеларијама Хофбурга и здања на Балхаусплацу „ово“ је било важно јер је потврђивало још раније разрађену тезу о „аспирацијама Србије“ и указивало на слабост „болесника са Босфора“. Лек за обе „болести“ је окупација БиХ, касније ће уследити и анексија. На кратак рок, то ће спречити западно ширење Србије и Црне Горе, а на дуги рок БиХ постаје „одскочиште“ за јачање утицаја на целом Балкану, евентуално контролисање јадранско-јонског ареала. Отомански Балкан је прошлост, хабсбуршки – будућност. Начин да се, после пораза у Италији и уједињења Немачке, сачува статус велике силе. Ратни циљеви из 1914. године само ће потврдити ову тезу.

ЗАШТО НАТО ЖУРИ
Америчким дипломатама данас (као и њиховим колегама почетком деведесетих) текуће „балканске околности“ изгледају слично. У Бриселу бејаху и нож и погача, а балканске државице сиромашне, народи гладни, са елитама које су понављале мантру о „безалтернативности“. И поред тога – резултат је мршав. БиХ и даље „подељена“, као и Северна Македонија, Црна Гора усталасана, а Косово…

Логичан закључак: бриселски Балкан је прошлост, амерички – будућност. У том контексту, треба пожурити са ширењем НАТО. „Српске аспирације“, око статуса Косова, очувања Српске, одбране црквене имовине у Црној Гори или неке будуће регионалне пројекције – тиме се у потпуности анулирају. А дугорочно, „комплетирани Балкан“ постаје одскочиште за интервенисање на истоку (против Русије) донекле и против остатка ЕУ, ако затреба.

Споменик НАТО-у у Призрену (Фото: monumentbeta.files.wordpress.com)

Американци су затечени реакцијом ЕУ која није способна савладати ни „ово“ (this!). А „ово“ се своди на статус Косова. На том питању све почиње и све се завршава! Када се „Косово реши“ остало долази, само по себи. Отуда и размишљање о разграничењу код Ричарда Гренела. Жозеп Борељ је то наговестио, Џејмс Хупер потврдио. Данашња административна линија се помера јужно, обухвата општину Лепосавић и пола општине Зубин Поток, али би суштински била проглашена међудржавном. Србија, вероватно, не би морала успостављати билатералне односе са Приштином, али би се сагласила са пријемом „Косова“ у УН.

КАКО АНЕСТЕЗИРАТИ ЈАВНОСТ
Обећања о заштити цркава, економском развоју и слично, послужиће за покушај анестезирања српске јавности. За анестезирање албанске, ту је пар прешевских села. За анестезирање Вучића и Тачија, већ виђено о Нобеловој награди… Као у Скопљу децембра 2018, када је Уидед Бушамауи (из Тунижанске четворке, лауреати за 2015. годину) обећала да ће за ово признање предложити Ципраса и Заева. Довољно да обојица поверују.

У међувремену, Ципрас је изгубио две изборне трке (за Европски парламент, па националну у јулу 2019), стрмоглавивши се на северу земље (због Преспанског споразума), а влада Заева је неславно пала (јануар 2020), остављена на цедилу. За изборе који следе, веће се шансе дају ВМРО (рејтинг од 42,6 одсто у истраживању пре пандемије). Истовремено, застава Северне Македоније подигнута је испред седишта НАТО 30. марта 2020. Само је то битно. Кога у Вашингтону интересују судбине Ципраса и Заева!?

Циљ „историјског разграничења“ је идентичан. Увлачење у НАТО Србије, за њом и БиХ. Јер, како би у датој ситуацији, када се „Република Косово“ као чланица УН, без икаквих проблема и ограничења експресно придружује НАТО, Србија могла осигурати сопствени „јужни коридор“. Другог избора нема. За Србију и Србе отварају се тада бројна питања, од саглашавања са историјском сликом о „оправданом бомбардовању“ једног „геноцидног народа“, до енергетске безбедности и Турског тока. Ширење НАТО усмерено је на дугорочно истискивање сваког озбиљног утицаја Русије са Балкана. Као и хабсбуршки циљеви у БиХ са почетка Велике источне кризе, и текући амерички циљеви на Косову имају значајно шири контекст.

НЕОДРЖИВО РЕШЕЊЕ
Пословично америчко багателисање постојећих правних и политичких оквира приметно је и када говоре о разграничењу. То је за њих „ово“, ништа што се не може превазићи притисцима и разним интервенцијама. Иако је, из ове перспективе посматрано, немогуће да разграничење може бити „правно упаковано“ а да остане у сагласности са Резолуцијом 1244, Уставом Србије, Ахтисаријевим планом (послужио као основа за „Устав Косова“) и низом других одлука (рецимо, став Контакт групе о „три не“, међу којима је и „нема промене граница Косова“, а што је полазна основа за Ахтисарија).

Отуда и велики опрез европских званичника. Рушење конструкције коју су једва изградили уз многа „креативна тумачења“ може узроковати свашта. Исто тако, из ове перспективе посматрано, није разумљиво зашто би се Русија сагласила са таквим планом. Последњи говор амбасадора Василија Небензје током априлске сесије СБ УН о Косову врло је директан и недвосмислен. Логично, у интересу НАТО је да се Русија „заобиђе“, али како то извести све док је на снази 1244, остаје нејасно (или није разрађено).

Брљотине САД на Косову, гажење свих норми и принципа, бахатост и посматрање тог питања као „ово“ што ће се пре или касније „решити“ милом или силом, не може бити поправљено новим притисцима, нити једностраним потезима. Учињено је већ оставило далекосежне последице. Једини начин да те последице не оптерете будућност јесте враћање дијалога у правне и политичке оквире око којих постоји сагласност „великих играча“. Пре свега у УН. Можда се Гренелу то чини смешним. Он гледа из другачијег угла.

Специјални изасланик председника САД за Косово и Метохију Ричард Гренел (Фото: Visar Kryeziu/Associated Press)

Исто се чинило и цислајтајнијским дипломатама. Чак и у тренутку када је Перо Тунгуз пробијао Солунски фронт. Разграничење, овако како је замишљено, није одрживо. Тако се утире пут даљим нестабилностима.

НОВИ СТАНДАРД

[uomo del Ve.Te.]

Ево зашто је Косово важно за Луциферов накот/следбенике:

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=-s6XqI3jF_I

Лично сматрам да је Др. Шешељ одбранио Српски народ на правној позорници целог света... историја ће ову истину тек да покаже.... Шеки је испунио своју мисију на земљи.....

Већина људи није свесана чак ни данас у каквом положају је Шеки био у Хагу.... Др. Шешељ је имао за противника једну Џиновску машинерију која има неограничене ресурсе у сваком погледу.....заиста један надителигентан човек .....успео је да се избори.....

Кад је у питању Хаг човек треба да одвоји политику од онога што је он урадио у Хагу....

Ово што пишем је без имало неког политичког/страначког симпатисања...никада нисам гласао кад је у питању политика/избори.....наравно има ствари које никако не подржавам код Шекија... али кажем опет треба имати поштовања према његовој јуначкој борби у Хагу...

Шеки је на правном пољу бранио интересе Српског народа и изборио се....и треба имати поштовања према томе као што већ рекох....ко је имало пратио то суђење зна да је изнео небројене доказе/чињенце шта се стварно дешавало у томе периоду за који нас Запад оптужује.....једна од ствари која је за изузетно поштовање је његова вештина да кроз своје суђење повеже и све друге процесе, тј. да се позове на детаље из други суђења Србима и доводио кредивилитет суда у питање... тако да једног дана ко то буде све изучавао мораће да узме у обзир сва сућења а не само працијално његово/Шекијево суђење....Историја ће тек да покаже.... добро је што имају сви ти видео,аудио и текстуални записи....   Као што то каже један чоек: Покољења дјела суде што је чије дају свјема....

Ко имало прати дешавања на Западу може да примети да у протеклих 10 године Запад/људи са Запада су донекле изменили мишењење о дешавањима из проткелог рата на нашим просторима, тј. због доступних информација поготово преко интерента све више људи види да је цела ситауција много комплекснија и да Срби нису једни кривци....

Поготово ово данас важи за Косово... интерент треба да се користи да се изнесе што више детаља на 7 најзаступљенијих светских језика....НАЖАЛОСТ има мали број људи који разумеју колико је ово битно....

Мени отужно буде кад видим да се код нас на ТВ-у или на радио станицама говори изнова и изнова шта се све догађало на Косову и то сами себи понављамо укруг....да то треба, никако то не треба и не смемо да заборавимо... АЛИ би било много корисније да имамо тим људи држава/Црква која би на разним језицима још више упознала светску јавност о Косову, о свим дешавањима....борба за Косово коју имамо сад је на дуге стазе и требло би да имамо стратегију....