Васкрс и забрана кретања

[Вукашин]

пре 2 часа, slovoA рече

Али зашто то најнормалније не ураде? Као што можеш ићи на посао или шетати кучиће у одређено вријеме, да сасвим слободно може и народ на литургију? Па нека нас прате до храмова, још би то било и корисно, и они што би пошли негдје друго завршили би у храму.

Намам појма, да ли се плаше због јавности - читај гласача, или им је наређено, или се искрено плаше већих посета због заразе...

[Вукашин]

Пре сат времена, Bokisd рече

A, bre Ziko,.... slavimo Vaskrs i spremamo se 40 dana i jak post na vodi, i onda dodje Veliki Cetvrtak i Petak i Subota i crnina i tuga u molitvama zbog Raspeca .... i na kraju dodje svrha svih ovih Velikih dana i 40 dana posta,......svetli dan Vaskrsenja,....i, puufff, slikajte se za licnu kartu hriscani, nema liturgija i sluzbi .... to nam prakticno porucuju,...

Ако ништа, у недељу јак мрс, па да се причестимо у понедељак 

[Вукашин]

пре 49 минута, Desiderius Erasmus рече

To me zanima, jel' ima neko informacije kako u praksi izgleda sprovođenje onog Patrijarhovog uputstva o pričešćivanju bez dodira sa ustima pričesnika?

Још ти и кашичица... 

[Aandrej]

Ali to ne razumem u ponedeljak će biti ok ali u nedelju ne. Pa nek rotiraju prokleti policijski čas 

[Desiderius Erasmus]

пре 4 минута, Вукашин рече

Још ти и кашичица... 

Pitam jer ako se to dosledno sprovodi, stvarno bi trebalo pritisnuti državu da dozvoli vernicima da odu na vaskršnju Liturgiju (na otvorenom, naravno, i sa razmakom između ljudi).

[Ромејац]

[Вукашин]

пре 8 минута, Aandrej рече

Ali to ne razumem u ponedeljak će biti ok ali u nedelju ne. Pa nek rotiraju prokleti policijski čas 

Вероватно се плаше великих посета. У недељу на први дан Васкрса дође и онај ко не уђе целу годину у цркву. Немам појма шта им је на уму...и не трудим се да их разумем у свему 

[slovoA]

пре 11 минута, Вукашин рече

Ако ништа, у недељу јак мрс, па да се причестимо у понедељак 

Ма није ми за то, причестићу се, али је сулудо да на Васкрс не можемо у Цркву.

[Срђан Шијакињић]

Пре сат времена, Desiderius Erasmus рече

To me zanima, jel' ima neko informacije kako u praksi izgleda sprovođenje onog Patrijarhovog uputstva o pričešćivanju bez dodira sa ustima pričesnika?

Имам мали узорак, па не бих да дајем закључке. Ја нисам чуо да је ико то нампоменуо људима, мада су мене тако причестили (и обрисали истим делом убруса као и све остале ). 

[jovanstanic]

Quote

Ја изражавам наду и молим се Господу, апелујем на све надлежне, да макар за Васкрс, Празник над празницима – ... – можемо директно, а не само преко малих екрана или радио-таласа, да пратимо свету Литургију. Литургија претпоставља не само интелектуално него живо, органско учешће у њој.

Videh ovo malopre na sajtu kod e. Irineja kojeg inače veoma poštujem i slažem se sa mnogim stavovima. Inače ovo što ću napisati nije na njegov račun, jer mnogi danas u vreme karantina ističu učešće naroda, nego me ponovno susretanje sa tim argumentom isprovociralo na razmišljanje i pisanje.

Dakle, mnogi često ističu da je važno da narod bude na liturgiji (sa čim se naravno slažem) ili čak da bez naroda nema liturgije (mada je koliko znam kanonski određeno da ne sme jedan sveštenik da je služi sam nego mora bar još neko da bude prisutan kao vernik, crkvenjak, pojac, đakon, sveštenik itd.).

U tom kontekstu pitam se: Šta to tačno znači organsko učešće na liturgiji naspram (samo) intelektualnog (preko medija)?

(Ovde neću da ulazim u teološki aspekt da smo mi udovi tj. organi jednog Tela Hristovog bez obzira na način i stepen učestvovanja u liturgiji. Mada, skoro sam čitao tekst jednog episkopa koji bi, mislim, i tu postavio znak pitanja, i što se mene tiče sasvim opravdano.)

Dakle, verovatno se pod organskim učeščem misli na fizičko prisustvo vernika (naspram "prisustva" preko medija).

Ali, kao što većina vernika (koji su redovno na liturgijama) zna, vernici ipak učestvuju samo intelektualno čak i kada su fizički prisutni. Jer osim što prisustvuju i posmatraju liturgiju oni ništa drugo ne rade. Maltene kao i preko televizije. Jer na prozbe sveštenika odgovara pevnica ili hor a retko gde to zaista radi ceo hram. (U to ne ubrajam većinsku situaciju da peva hor ili pevnica a manji broj vernika to manje ili više uspešno tiho ili ćutke prati.)

To organsko (ne)učestvovanje na liturgiji je vidljivije ako se liturgija posmatra kao obed, kao što i jeste kao večera ustanovljena na Veliki Četvrtak. Da li svi na liturgiji imaju utisak da ravnopravno, jedinstveno, organski u svakom pogledu učestvuju u zajedničoj večeri? Teško. Jer verni su odvojeni i kroz pevanje i pregradom oltara i načinom pričešćivanja i režimom posta i ispovesti i učestvovanjem u ostalim aspektima života parohije.

Da li neko ikada pita verne išta oko hrama, poslovanja, organizacije i ostalog u parohiji osim kada treba nešto da se pomogne? Retko. Vladike i sveštenici rade kako oni smatraju da treba a verni su tu samo kao radna snaga ili pomoć. Je li to organsko učešće u parohiji = zajednici = liturgiji? Teško.

Kada ste poslednji put videli da vladika pita verne za sveštenika kojeg postavlja? I to ga postavlja da služi baš tim vernima a oni ga prvi put u životu vide. I na tom rukopoloženju se viče "Aksios!" tj. "Dostojan!" a ljudi nemaju pojma ko je čovek. Zna vladika i sveštenici, a verni? Verni su tu da kao prisutni (roboti) kažu "Dostojan!" i time je forma ispunjena. A organsko učešće?

Reći će neko: Ima u crkvenim odborima vernih. Ima, tako je, ali se uglavnom biraju poslušni i imućni. Poslušni da ne prave probleme a imućni da pomognu da se neki poslovni (lakše) završe. Neke od tih imućnih viđamo samo par puta godišnje kada dođe vladika ili bude slava hrama. Dakle, to je još jedna forma bez organskog učešća.

Kazaće neko: To je tako odavno. Jeste, na žalost. I to me dovodi do završnog citata iz saopštenja v. Irineja:

Quote

Ми се надамо да кроз нашу искрену веру, кроз наше искрено покајање за све оно чиме смо љубав Божју презрели... да ће и то проћи и да ћемо из ове кризе – која је више духовна него телесна – изићи макар мало бољи него што смо били до сада.

Moram da kažem: Amin, daj Bože!

Ali i da dodam da sam pesimističan da ćemo iz ovoga išta da naučimo a kamoli pretočimo u novozavetno autentičnu praksu.

Jer je moj utisak da je ova pandemija, makar kod nas pravoslavnih, uspela, možda i Božijim promislom, da jedan za drugim otkriva slojeve naših tradicija i praksi kojima smo se udaljili od onoga što čitamo u Novom Zavetu. Maltene da nema zastranjenja i osude koju je Hristost izrekao za fariseje, sadukeje, zakonike i književnike a da to nije danas naša praksa. Kada čitamo praksu i rasuđivanja Otaca iz 4-5 veka, koji ne bi trebalo da nam budu strani jer ipak nije reč o baš prvim hrišćanima, stiče se utisak kao da je to neki drugi svet sa kojim nemamo veze.

Rasplamsavanje raskola u Ukrajini pokazalo je krizu u sabornom pravoslavlju, pokazalo je da možemo da izgubimo deo Simvola vere o Sabornoj Crkvi, i to se videlo na poslednjem sabranju u Jordanu. Odmah zatim kriza sa pandemijom je izbacila na površinu temeljno odsustvo liturgijske svesti kroz njeno formalno ispunjavanje, pokazalo je duboke rascepe u shvatanju evharistije, litugije, pričešća i učešća vernih.

Neki koji su se međusobno svađali oko sujeta sada to isto rade na nivou svetskog pravoslavlja, neki drugi koji su terali "nedostojne" verne od pričešća sada ih teraju da se pričešćuju uprkos apelima sopstvene Crkve, neki treći koji (osim retkih izuzetaka) verne nikad ništa nisu pitali sada ih pozivaju jer se bez njih ne može.

Iskreno se nadam da se neće tako nastaviti. Jer imali smo dva drmanja, dva upozorenja, dva zemljotresa, jedan kroz Ukrajinu drugi kroz pandemiju, i nismo se još trgli. Još se gleda da se izvrdaju i jevanđelje i apostoli i Oci. Pitam se kakav će treći zemljotres da bude ako ovako nastavimo.

[Срђан Шијакињић]

пре 14 минута, Вукашин рече

Вероватно се плаше великих посета. У недељу на први дан Васкрса дође и онај ко не уђе целу годину у цркву. Немам појма шта им је на уму...и не трудим се да их разумем у свему 

Сумњам да они уопште размишљају о Васкрсу онолико колико се нама понекад чини. Вероватно је "шта ћемо за Васкрс? Хоће бити гужва, хоће? Затварај" и ћао.

[Desiderius Erasmus]

пре 1 минут, Срђан Шијакињић рече

Имам мали узорак, па не бих да дајем закључке. Ја нисам чуо да је ико то нампоменуо људима, мада су мене тако причестили (и обрисали истим делом убруса као и све остале ). 

Drugim rečima, to je izgleda bilo više onako za javnost... E, pa, ondak ne treba da se čudimo što ćemo za Vaskrs biti kod kuće...

[Вукашин]

пре 5 минута, Desiderius Erasmus рече

Drugim rečima, to je izgleda bilo više onako za javnost... E, pa, ondak ne treba da se čudimo što ćemo za Vaskrs biti kod kuće...

Погледај пост изнад:

пре 6 минута, Срђан Шијакињић рече

Сумњам да они уопште размишљају о Васкрсу онолико колико се нама понекад чини. Вероватно је "шта ћемо за Васкрс? Хоће бити гужва, хоће? Затварај" и ћао.

И ја верујем да то изгледа овако  Баш они размишљају како свештеници причешћују народ 

[Вукашин]

То са причешћивањем је био добар повод да се још једном пљуне на Цркву, а нажалост и многи верници су се примили.

[Desiderius Erasmus]

пре 1 минут, Вукашин рече

И ја верујем да то изгледа овако  Баш они размишљају како свештеници причешћују народ 

Znaš kako, ako su još u Kraljevini umeli da zabrane pričešćivanje u vreme epidemija, mislim da ni ovima danas to nije svejedno... pogotovo što je već bila frka u javnosti oko toga. Ali, kako god, ne treba se mnogo sikirati...