Нафора након литургије: зашто се узима и шта представља?

["Tamo daleko"]

пре 7 часа, Драгана Милошевић рече

Redovno uzimam lekove uz malo meda i vode pre službe. Da li grešim? 

Verujem da ti je tvoj paroh to vec odgovorio I blagoslovio?

[Драгана Милошевић]

Тренутно је у току привикавање на новог пароха - исповедника.

Савест ме не оптерећује толико по овом питању. Улењих се "само тако".

[Тражитељ]

On 14.10.2019. at 9:19, Александар Милојков рече

Немојте се љутити, није било ништа лично.

 

Не, не, нема љутње, напротив. Било би и незахвално са моје стране, јер сам ја тај који је отворио тему јер нешто не зна. Разговор је замало ухватио други ток јер сам споменуо надовезујући се на нешто друго, да сам један од оних који осећају глад, а не да то сматрам каквом великом муком - имали смо не тако давно време стварне глади, а толико гладних и даље има и данас, оно је било тотално ван тог контекста.

Искрено, ако могу да будем помало и личан под велом анонимности, нисам баш срећан што чланови моје породице, иако су верујући хришћани, просто не желе да иду на литургију. Не знам каква су искуства осталих, а то је можда и посебна тема. Једноставно не желе да стоје сат и по и не желе да недељно преподне проведу на тај начин и ту нема силе - понекад неко и крене са мном, видим чисто из жеље да мени учине, али и тад излазе напоље, враћају се мало касније и сл. Исто и људи из моје непосредне и професионалне околине, а који се сматрају православним хришћанима. Оду у цркву често да се помоле и упале свећу, дају прилоге и милостињу (чак и велике суме), читају црквену литературу и Свето писмо и познају га, крштавају се, венчавају у цркви, сахрањују уз опело али литургија - "немам ја ту навику".

[Тражитељ]

Хвала много још једном свима на одговорима и труду да се напишу, надам се да су још неком били од користи осим само мени!