Stepinac dobio spomenik u Jerusalimu

[Ćiriličar]

Управо сада, kopitar рече

Ako postoji neprekinuto apostolsko nasljeđe onda su ti i valjani sakramenti i punina DS(Duha Svetoga)

Види, брате, слажем се и ово је одлично запажање: "Аko postoji neprekinuto apostolsko nasljeđe...". Не бих да разглабамо овде, има тема о томе других, само да додам пар ствари:

1. Постоји и мора да постоји Апостолско наслеђе кроз "полагање руку", Свету Тајну Хиротоније, међутим ту имамо један проблем, а он се зове - Саборност. Рецимо Први апостолски сабор као узор где се рече, а апостол Јаков записа на почетку: "Изволе се Духу Светом и нама (Апостолима)...". Питање-констатација: Свако зна да се "није изволело" наследницима Апостола (тада 4 катедре: јерусалимској, антиохијској, констатинопољској и александријскиј) да римски епископ ради шта и како он хоће - дакле покидане су везе и престало је заједничарење у Чаши. Око тога се морамо сложити, зар не - саборности нема. А Свете Тајне (има их безборој, нису само оних 7 набројаних јер "Дух дише где хоће")? Сматрам да није наше да "меримо" нити можемо нити где Дух дише нити колико дише. Саборност мора да се успостави по угледу на Апостоле, а пут се зна - Сабором. Не верујем да римски папа може сам са собом да саборује. Након боравка у Италији све моје предрасуде о КЦ су полупане, јер сам КЦ гледао кроз цркву у Орвата - то су два света. Дакле осим жала што нисмо браћа у Чаши и саборно, немам никавих "мржњи", имам чак пошптовање и сматрам да, рецимо, Православље треба од католика да узме део, да се научи око каритативне делатности (не да постане социјална служба, него у мери).
2. Што се Николаја тиче - опрости ако сам био груб, не наступам са становишта: Србин ја, брани Србина Николаја - мала је премала Србија и Срби, мада је Николај неизмерно волео свој народ, за Николаја. Он је универзалан, као, усоталом и свака Светост. Бесмислица је поредити Степнца и Николаја, чак да је Степинац православац и Србин - то једноставо не иде.
3. Патријарх Павле је рекао, парафраза: Браћо, боље је да нестанемо као народ, да не буде ни мале Србије, камоли велике (иначе форе о тзв. великој Србији су пропаганда, знју хрватски историчари и говоре да Хрватска постоји данас захваљујући Краљевини СХС) - него да будемо нељуди. Дакле: свети човек говори: боље да нас нема, него зло да чинимо. Чинили су Срби зо, нађалост, али говорим о перцепцији ка злу светог човека. Шта је Степинац урадио док су усташе комадале српску одојчад у сатанситичким пировима? Много мање или ништа од једне Дијане Будисављевић. Једна жена, лаик да може да уради више против сатанистичко-усташког зла од архиепископа/надбискупа помесне цркве (у КЦ, надбискупије) - па то је асурдна лаж и лицемерје! Наравно да је могао да уради много да је хтео. Грех није само чинити зло, грех је НЕ чинити добро.
4. О универзалности Светости: Током комунизма долазаше Шиптари да се моле у Дечане, манстир наш на КиМ, пред оштима Светог Краља Стефана. Дошао Шиптар, довео жену нероткињу, питао игумана да је пусти код моштију у храм да се помоли. Игуман јој дозволи, наравно, и док се ова Шиптарка (мууслиманка) молила, напољу пита Игуман (Јустин) Шиптара; "Је ли, што се ви муслимани долазите молити нашим Свецима"? Игуман га мало искушавао, да чује како овај муслима гледа на све. А Шиптар му каже: "Еее, оче, ису Свеци ваши само, Свеци су свих нас"!

 

Не верујем, и ти то знаш, да се за Степнца много отимају, Талијани, Ппанци и др. Кад би рекао једном Русу да је Николај само српски - сматрали би те/ме лудаком...Грку, Бугарину. Бугари су убијали Србе, али једва су дали тело/мошти Св. Саве Србима. Светост је универзална...упитај се сам, ко у Шпанији, Аргентини, Италији чита списе Степнца и плаче душе надахнуте? Нико и никад неће. Николајева реч не да разгаљује душе, него из темеља мења животе људима широм света, по Русији, Грчкој, Америци, Србији, Хрватској (тајно), па чак по Јужној Америци бивши индијанци, католици постају "српски" попови...Хрватима Срби требају, али они срљају у духовну и физичку провалију мржње и нестанка као народ. Нико их не воли, ни Немци, ни Аустријанци поготово не Талијани и Словенци - вашу католици? Упитајте се зашто. Све најбље:

Овде имаш  - онлајн - Николајева дела (па упреди их са Степичевим "духовним благом"):

https://svetosavlje.org/biblioteka-index/#vladikanikolaj

 

    

 

Када данашњи нараштај буде сасвим изумро, Николај Велимировић биће легенда и историчари ће скупљати сваки делић који би могао да пружи обавештење о њему. Његов живот, ако икада буде написан, показаће свету какав може да буде српски свештеник. Њиме ће се његов народ увек поносити.

Стивен Грам

 

 

[kopitar]

пре 11 минута, Ćiriličar рече

Види, брате, слажем се и ово је одлично запажање: "Аko postoji neprekinuto apostolsko nasljeđe...". Не бих да разглабамо овде, има тема о томе других, само да додам пар ствари:

1. Постоји и мора да постоји Апостолско наслеђе кроз "полагање руку", Свету Тајну Хиротоније, међутим ту имамо један проблем, а он се зове - Саборност. Рецимо Први апостолски сабор као узор где се рече, а апостол Јаков записа на почетку: "Изволе се Духу Светом и нама (Апостолима)...". Питање-констатација: Свако зна да се "није изволело" наследницима Апостола (тада 4 катедре: јерусалимској, антиохијској, констатинопољској и александријскиј) да римски епископ ради шта и како он хоће - дакле покидане су везе и престало је заједничарење у Чаши. Око тога се морамо сложити, зар не - саборности нема. А Свете Тајне (има их безборој, нису само оних 7 набројаних јер "Дух дише где хоће")? Сматрам да није наше да "меримо" нити можемо нити где Дух дише нити колико дише. Саборност мора да се успостави по угледу на Апостоле, а пут се зна - Сабором. Не верујем да римски папа може сам са собом да саборује. Након боравка у Италији све моје предрасуде о КЦ су полупане, јер сам КЦ гледао кроз цркву у Орвата - то су два света. Дакле осим жала што нисмо браћа у Чаши и саборно, немам никавих "мржњи", имам чак пошптовање и сматрам да, рецимо, Православље треба од католика да узме део, да се научи око каритативне делатности (не да постане социјална служба, него у мери).
2. Што се Николаја тиче - опрости ако сам био груб, не наступам са становишта: Србин ја, брани Србина Николаја - мала је премала Србија и Срби, мада је Николај неизмерно волео свој народ, за Николаја. Он је универзалан, као, усоталом и свака Светост. Бесмислица је поредити Степнца и Николаја, чак да је Степинац православац и Србин - то једноставо не иде.
3. Патријарх Павле је рекао, парафраза: Браћо, боље је да нестанемо као народ, да не буде ни мале Србије, камоли велике (иначе форе о тзв. великој Србији су пропаганда, знју Хрватски историчари и говоре да Хрватска постоји данас захваљујући Краљевини СХС) - него да будемо нељуди. Дакле: свети човек говори: боље да нас нема, него зло да чинимо. Чинили су Срби зо, нађалост, али говорим о перцепцији ка злу светог човека. Шта је Степинац урадио док су усташе комадале српску одојчад у сатанситичким пировима? Много мање или ништа од једне Дијане Будисављевић. Једна жена, лаик да може да уради више против сатанистичко-усташког зла од архиепископа/надбискупа помесне цркве (у КЦ, надбискупије) - па то је асурдна лаж и лицемерје! Наравно да је могао да уради много да је хтео. Грех није само чинити зло, грех је НЕ чинити добро.
4. О универзалности Светости: Током комунизма долазаше Шиптари да се моле у Дечане, манстир наш на КиМ, пред оштима Светог Краља Стефана. Дошао Шиптар, довео жену нероткињу, питао игумана да је пусти код моштију у храм да се помоли. Игуман јој дозволи, наравно, и док се ова Шиптарка (мууслиманка) молила, напољу пита Игуман (Јустин) Шиптара; "Је ли, што се ви муслимани долазите молити нашим Свецима"? Игуман га мало искушавао, да чује како овај муслима гледа на све. А Шиптар му каже: "Еее, оче, ису Свеци ваши само, Свеци су свих нас"!

 

Не верујем, и ти то знаш, да се за Степнца много отимају, Талијани, Ппанци и др. Кад би рекао једном Русу да је Николај само српски - сматрали би те/ме лудаком...Грку, Бугарину. Бугари су убијали Србе, али једва су дали тело/мошти Св. Саве Србима. Светост је универзална...упитај се сам, ко у Шпанији, Аргентини, Италији чита списе Степнца и плаче душе надахнуте? Нико и никад неће. Николајева реч не да разгаљује душе, него из темеља мења животе људима широм света, по Русији, Грчкој, Америци, Србији, Хрватској (тајно), па чак по Јужној Америци бивши индијанци, католици постају "српски" попови...Хрватима Срби требају, али они срљају у духовну и физичку провалију мржње и нестанка као народ. Нико их не воли, ни Немци, ни Аустријанци поготово не Талијани и Словенци - вашу католици? Упитајте се зашто. Све најбље:

Овде имаш  - онлајн - Николајева дела (па упреди их са Степичевим "духовним благом"):

https://svetosavlje.org/biblioteka-index/#vladikanikolaj

 

    

 

Када данашњи нараштај буде сасвим изумро, Николај Велимировић биће легенда и историчари ће скупљати сваки делић који би могао да пружи обавештење о њему. Његов живот, ако икада буде написан, показаће свету какав може да буде српски свештеник. Њиме ће се његов народ увек поносити.

Стивен Грам

 

 

Slažem se oko teološke veličine i nisam to htio uspoređivati jer bi onda bi izabrao nekog drugog recimo biskupa Štrosmajera.

Rekao sam da je sličnost samo u tom djelu da ih neki vide u suradnji sa nacističkim idejama .

A već sam rekao da su za mene obojica sveti.

[Ćiriličar]

Управо сада, kopitar рече

A već sam rekao da su za mene obojica sveti.

Од среца, опрости, ако сам, а мора да јесам, рекао ружне ствари ка човеку којегга сматраш светим - искрен сам! Требао сам бирати речи. Ипак, не одричем се суштине реченог.

Сад ме већ нагониш у расправу: Можеш ли, такстативно, сађети, исписати своје познавање Степинчевог дела и зашто га сматраш светим?

Ја, признајем, познајем Николаја, Степинца, не. Гледам га из контеста ужаса којег је проводила НДХ и усташе, те његове позиције надбискупа. Молба, ако ти се да, испиши по тачкама, због чега ти сматраш Степинца светим? Унапред хвала (и није провакације).

[Панарет]

пре 55 минута, kopitar рече

Izvor svetih tajni je Isus Krist a ne pravoslavna ili katolička vjera i njihovo djelovanje ovisi o Duhu Svetom.

Ako je neko oženjen ili ako je svećenik onda zauvjek ostaje to da je taj bio oženjen ili da je bio svećenik.

Zato se u crkvi ne daje rastava nego se na neki način ne želi čovjeka otjerati od crkve i sakramenata nego zadržati pa mu crkva daje svoj blagoslov a ne rastavu jer sakramenata ženidbe ne udjeljuje svećenik već mladenci jedan drugome. Crkva samo potvrđuje kao svjedok njihovu privolu.

 

 

 

 

Управо заговараш католичку теологију. То је ваш екуменизам и теорија о раздробљеној Цркви (али ви сте чувари Истине). 

[kopitar]

пре 9 минута, Ćiriličar рече

Од среца, опрости, ако сам, а мора да јесам, рекао ружне ствари ка човеку којегга сматраш светим - искрен сам! Требао сам бирати речи. Ипак, не одричем се суштине реченог.

Сад ме већ нагониш у расправу: Можеш ли, такстативно, сађети, исписати своје познавање Степинчевог дела и зашто га сматраш светим?

Ја, признајем, познајем Николаја, Степинца, не. Гледам га из контеста ужаса којег је проводила НДХ и усташе, те његове позиције надбискупа. Молба, ако ти се да, испиши по тачкама, због чега ти сматраш Степинца светим? Унапред хвала (и није провакације).

Ima samo ovo:

• Katehetske propovijedi, sv. 1 i 2, (uredio: Nikola Borić), Nadbiskupski duhovni stol u Zagrebu, Zagreb, 1956.^[29] (2. izd. Postulatura blaženoga Alojzija Stepinca, Zagreb, 2015., prir. Juraj Batelja)
• Propovijedi o Deset zapovijedi Božjih, Postulatura blaženoga Alojzija Stepinca, Zagreb, 2013., (prir. Juraj Batelja)^[30]

Nažalost nisam još ništa pročitao.

•  

[Milan Nikolic]

Самим тиме што 'католици' мисле да су испред других хришћана, чини их немоћним да буду хришћани. Исус Христос нема везе са таквим понашањем.

[Ćiriličar]

Управо сада, kopitar рече

Nažalost nisam još ništa pročitao.

Брате, онда је то идеологија, разумеш. Светост није: ствеостизам, комунизам, троцкизам, либерализам, феудализам, капитализам.

Ја бих ти о Николају могао писати дисертације, и о његовом духовном, писаном, благу, и о његовом животу. Могао бих са тобом, а и са високообразованим, образованијим од мене, православним теолозима, да дискутујем о најдубљим догматским стварима цитирајући или парафразирајући Николаја. Боље парафразирајући, али тачно, јер бих тиме показао колико га познајем - његово дело, не њега. Николајеве висине, брате - плаше.

Рецимо почетак његових "Нових беседа под гором" где тумачи Јованово Јеванђење плаши - води у висине за које нисмо спремни.

Његове "Молитве на језеру" су нешто најдубље и најлепше написано у историји Цркве (ако очеш у ваше, католичке, западне епископије) од Давидових Псалама на овамо.

Мислим, немој да се "лупамо" идеологијама о "светости" - то је унижење за теологију и хришћанство уопште.

[kopitar]

пре 8 минута, Панарет рече

Управо заговараш католичку теологију. То је ваш екуменизам и теорија о раздробљеној Цркви (али ви сте чувари Истине). 

Pa normalno , ja na te stvari gledam tako. I dopuštam i drugčiju praksu što nema veze sa ekumenizmom.

[kopitar]

пре 15 минута, Ćiriličar рече

Мислим, немој да се "лупамо" идеологијама о "светости" - то је унижење за теологију и хришћанство уопште.

Čuo sam da je Nikolaj bio ekumenista ali da se kasnije povukao. Zašto?

 

[Ćiriličar]

@kopitar Још ово - мислим, нема шта да расправљам са тобом, опрости, о нечему/некоме кога не познајеш, да се сукобљава теологија правсолавна са идеологијом, ма којом и чијом.

Ево ти поређење само једно, има их милион, како Светац делује у Другом рату:

• Србија је окупирана, раздробљена. Окупирана од Хитлерових фашиста, а води се истовремено и грађански рат - Краљева војска у отоаџбини (четници) против комуниста. Николај Велимировић са Патријархом Гаврилом (Дожићем) је заробљен у кућном притвору у манастиру - Немци држе већину територије Србије, као и усташка НДХ један део. Истовремено, у усташкој НДХ, Степинац је надбискуп, поглавар цркве у Орвата, а државна војска, усташе, врше геноцид над Србима - измишљају начине убијања: жена, стараца, одојачади, имају логоре за децу - немачки фашисти се згражавају методама и зверствима убијања које надилазе демоне (Јустин Поповић у предговору Православне догматике каже да човек има способност да постане гори од демона - усташе су бруталан пример тога, кажем ја!).
• У манастир где је Николај и Патријарх у притвору, пре депортације у Даху логор, долази немачка делегација (Николај је говори перфектно немачки јер је доктор из Берна, швајцарски кантон немачког говорно подручје). Немачка делегација тражи од Патријарха и Николаја (Николај је био "савест" Српске Цркве и најобразованији), дакле траже, нуде нагодбу следећу: да СПЦ потпише проглас против комуниста, и да се то народу обзнани. Јер партизани су почели да наносе губитке Немцима. За узврат нуде олакшице СПЦ, дакле нуде Цркви савезништво - највећа сила света која је окупирала Србе и ето заробила Патријарха и Николаја  нуде савез СПЦ!
• Патријарх Гаврило се двоумио. Није рекао да пристаје (он и Николај су остали сами да размисле). Николај је видео да Патријарх тражи начин да спасе народ, и да је "омекшао" да са ђаволом оће "да сади тикве". Али није директно рекао, него: "Шта ти мислиш Никола, опет си ти најобразованији?"
• Николај је би љут, бесан, јер је Патријах имао дилему! Дрско је одговорио: "Ви сте Патријарх, Ви знате набоље Ваша Светоси"! Патријарх је знао да га Николај кори, да му савест напада: "Па, Никола, изгибе народ, немој тако, ајде реци...опет ти најбоље знаш"!

Николај му је "одржао говор" да Црква није од овога света, да нема компромиса са злом по цену мучениптва, да ако СПЦ треба да осуди комунисте, који јесу зликовци и безбожници, треба истио тако да осуди и фашисте који су (како је писао касније) "два сина, два порода истог оца - сатане"!

 

Е, роде, то је Светитељ. Када су Немци почели да стрељају народ 100 Срба за једног Немца (јер су партизани убијали Немце!), шта мислип како је Николају било? Да је потписао проглас можда не би стрељали? ТО је Светост! Изашао је и рекао: "Не убијајте народ, ево мене убијте, није народ крив"!

Крвавим сузама и молитвама је сваку душу испратио...и ти, ви, мученици самих себе и других, причате о светости? Поред милионе мудрости рекао је и ову: "Убиће нас незнање"!

Ис то лов лајвел, дискашн, фром мај сајд, ис овер. Хаве а најс лојф.

[Ćiriličar]

Управо сада, kopitar рече

Čuo sam da je Nikolaj bio ekumenista ali da se kasnije povukao. Zašto?

Николај је екумениста, посебно сада - волео је цео свет. Толико, да је био спреман умрети за Православље, али да је позивао децу свег света да се свако моли "своме" богу...не може то идеолошки, чак ни католички, унијатски, ум да појми. Сваки светитељ је екумениста и надекумениста...али не како екуменизам неки тумаче. Био је екуменста и остао, али је папу током конкорадата звао "бели син црног ђавола"...велики екумениста, у буквалном смислу - православног екуменизма!

Не само то, воле је и Индију, Кину, посебно је ценио и волео Индију!

 

ПС

Буди ти, бррате, католик, али крени да читаш Николаја. Вечина његових дела су универзално хришћанска. Ево, за твој ниво, узми "Беседе под гором", видећеш да је писао и теби, Светитељ нема граница, нације, боје коже - он се не одриче Христа, али воли и не-хришћане, а посебно тугује за хришћанима у заблудама.

Дакле Беседе под гором су добар почетак духовног узрастања свакоме.

https://svetosavlje.org/besede-pod-gorom/

 

Све набоље, од срца...поздрав.

[Ćiriličar]

Овако, брате, говори Светитељ - један од највишег ранга, иако се Светитељи утркују да буду задњи, за разлику од папе.

ЕСЕДЕ ПОД ГОРОМ
 
ПРЕДГОВОР
 
Христос је беседио на гори (Матеј 5-7), ја се усуђујем беседити само под гором. Невидљиви Христос и данас стоји на гори, тј. на висини, и беседи људима кроз своје јеванђеље и кроз дух свој, а ја стојим под гором, ослушкујем Христа и говорим браћи својој, која се налазе заједно са мном у низини.
Христос је говорио с ауторитетом, ја говорим без ауторитета. Сав мој ауторитет је у мени, не ван мене; не у моме пореклу или звању или мисији, но у мојој вери, којом живим, и у мојој љубави, с којом предлажем своју веру браћи својој. Ја само предлажем своју веру, ја је ником не намећем. Да ли ће ко усвојити моју веру? Ако је нико од људи не усвоји, ја ћу остати сам под гором, – сам са својом вером. Но такве самоће ја се не плашим. Ја се не плашим самоће без људи, ја се плашим једне празније самоће, – плашим се самоће без вере.
Ја бих желео, да моју веру усвоје сви они, који су осетили самоћу без вере, или, празнину живота без вере. Не бих ја то желео због тога, што би моја вера била славнија због множине својих следбеника, но због тога, што би кроз ту веру следбеници њени постали славнији у животу своме и у смрти својој. Није мени до части вере но до части људи. Није вера циљ но мотив живота. Не постоји вера вере ради ,нити Бога ради, но људи ради. Својом вером људи могу учинити већим и славнијим само себе, не Бога. Пред величином Божјом подједнако су ништавни и људска вера и људско безверје. Бог хоће да људи верују не ради Његове величине но ради њихове.

[Kafanski amater]

Нажалост, све је дозвољено што није у интересу нас Срба.

[Баба]

пре 13 часа, Панарет рече

Ово је пука интерпретација неких савремених аутора. 

Vikipedia izvor, jbg

[Баба]

пре 13 часа, Панарет рече

У књизи "Кроз тамнички прозор" Николај јесте износио одређене ставове који би се могли подвести под антисемитизам. То је за осуду, али он се није посветио због тога што је све што је радио и говорио било непогрешиво већ зато што је доживљавао драматичне сусрете са живим Богом, што је свој траг оставило у "Молитвама на језеру". Николај није никада благосиљао Недићеву Србију нити посредно или непосредно доприносио холокаусту и кампањи геноцида. "Кроз тамнички прозор" је написао као заточеник и логораш, не као поглавар цркве у центру  квислиншке творевине. 

Чак и да јесте благосиљао Недићеву Србију разлика између Недићеве Србије и НДХ је као између Срба на северу Косова и Метохије и шиптарске власти у Приштини. Једно су окупиране територије са нематнутом каквом таквом управом а друго су нацистичке државе са 80% самосталном управом и иницијативом каква је била НДХ.

Што се тиче књиге "Кроз тамнички прозор" постоје индиције да је подметнута од стране Љотићеваца након Николајеве смрти. Пре тога Николај не помиње ништа слично нити пише ишта слично. Од безброј његових писанија само та књига је концизно антисемитска и готово идеолошка. Да је ово био његов став, могао би се наћи и у претходним радовима, али га нема. Друго књига је објављена мистериозно тек након његове смрти, наводно на основу рукописа. Николај ту књигу никад није штампао.