Хришћанска фразеологија

[Млађи Катон]

Управо сада, Bokisd рече

Ajd, da nesto ne pametujem mnogo, mislim da je ovde opisan odnos forme i sustine :

23  Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што дајете десетак од метвице и од копра и од кима, а остависте шта је најпретежније у закону: правду и милост и веру; а ово је требало чинити и оно не остављати. (Matej, 23, 23)

42  Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати. (Luka, 11, 42)

Ovo je trebalo ciniti i delovati po pravdi, milosti, ljubavi i veri,....ali, i ono ne ostavljati, znaci formu....dok su fariseji i knjizevnici prenaglasili formu na ustrb sustine (forme) i zbog toga su,..... Вође слепе који оцеђујете комарца а камилу прождирете.....Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама.....А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите.... itd....

I, kaze, Isus da cemo ih po delima prepoznati (one kojima je forma iznad sustine), mislim da nema neke velike filozofije.

Амин!

[Milica Bajic]

пре 4 часа, Broken рече

"Pomaze Bog" I "Bog ti pomogao".

Мене напротив увек обрадује када ме неко тако поздрави, исти осећај имам као када кажемо - Христос међу нама. 

Не могу да нађем да ми ишта смета, волела бих чак да се и више у свакодневном разговору срећем са људима који их користе.

[Иван Ивковић]

пре 2 часа, Млађи Катон рече

Амин!

Каже се "Амин", а пише се "Амин+++".

Иначе, и сам хтедох рећи, радо игноришем преподобна писанија колико је могуће. А искреност побожности се много више препозна непосредно. И камо среће да то најпре рашчистимо са собом а за друге "даће Бог".

Елем, постаје ми све... теже посматрати братију и сестре који се "крију" иза неке "православне" естетике, било на мрежи или уживо. Одмах ми нешто "звечи" и намеће јаз. Свакако да бих радо неговао отворен став али понекад ова естетика није само јаз него баш препрека да се гледамо лицем к лицу. Некад је то лични изглед ("имиџ"), некад (лако) усиљена благонаклоност ка црквеном благољепију, некад изражавање, као што поменусмо. Све то, и поред све добре воље доста одише сујетом и поражава. С друге стране, био би промашај (грех) и презир чак и према "преподобнима"...

[Иван Ивковић]

Примећујем, а то је моје лично мишљење, да су неки нехришћани (стоици, нпр.) са очигледнијом лакоћом израза и мањим оптерећивањем формама изражавали неке животне истине. И стојим иза тога да треба имати слуха и за њих. Јесте ли некад ослушкивали нехришћане (или бар строго номиналне хришћане) и покушали да стекнете корист од тога. Мислим да вреди покушати.

[Broken]

пре 11 часа, Milica Bajic рече

Мене напротив увек обрадује када ме неко тако поздрави, исти осећај имам као када кажемо - Христос међу нама. 

Не могу да нађем да ми ишта смета, волела бих чак да се и више у свакодневном разговору срећем са људима који их користе.

Nemam problem sa tim pozdravom nego sa pojavom da se u nekom okruženju ( hrišćanskom ) očekuje da ga koristiš skoro uvek.

Ako je nekom unutrašnje stanje takvo da može iskreno pozdraviti čoveka sa Pomaže Bog! želeći mu u tom trenutku stvarno svaku pomoć od Boga ili šta već, onda svaka čast tom čoveku. Ja izbegavam jer se ne osećam tako.

Negde 2001. možda 2002. odlazilo je nas nekoliko s vremena na vreme u manastir Kovilj. Ima ljudi ovde koji to mogu da potvrde.

Uglavnom, ako se dobro sećam, jednom smo pristigli u manastir...nije bilo struje, monah Jelisej  nas dočekuje sa svećom u ruci i  sa osmehom pozdravlja: "Gde ste slepci?!" Taj pozdrav mi je bio draži od ne znam koliko pomozbog i slično.

Jednostavno u susretu sa nekim koga mi je drago da vidim nema odakle da izađe Pomaže Bog a da bude iskreno i od srca, što naravno ne znači da tom čoveku ne želim od Boga svako dobro.

[Broken]

пре 8 часа, Jace Jerimoth рече

Примећујем, а то је моје лично мишљење, да су неки нехришћани (стоици, нпр.) са очигледнијом лакоћом израза и мањим оптерећивањем формама изражавали неке животне истине. И стојим иза тога да треба имати слуха и за њих. Јесте ли некад ослушкивали нехришћане (или бар строго номиналне хришћане) и покушали да стекнете корист од тога. Мислим да вреди покушати. 

De malo razradi ovo da bolje razumem pitanje.

[Milica Bajic]

@Broken разумем. Твоје окружење је и, верујем, доста различито од мог, колико знам, и сам си теолог тако да је твоје запажање о томе сигурно много дубље.

 

[Broken]

Управо сада, Milica Bajic рече

@Broken разумем. Твоје окружење је и, верујем, доста различито од мог, колико знам, и сам си теолог тако да је твоје запажање о томе сигурно много дубље.

 

Veruj mi, pomislio sam d aokruženje ima veze sa tim.

Ovo drugo...teolog...ne pominji više, jer i to je samo neka forma, bar u mom sluičaju.

[Aleksandra_A]

@Broken mnogo mi se sviđa ovaj ceo tvoj komentar, nekako sam najviše, i čini mi se najsuštinskije, pomoću njega shvatila šta je to što je glavni problem sa frazeologijom. Uglavnom, suština te problematike je u tome da ljudi treba da komuniciraju iskreno, a ne licemerno. I ta iskrenost uključuje i spontano izražavanje, i odvajanje od forme, ukoliko je emocija ne prati. Dakle, iskrenost pre svega prema sebi i Bogu, a posledično i prema drugima. 

Pomenuste okruženje - meni je praktično  jedino okruženje u kom čujem takav govor, ovo ovde ako izuzmem Crkvu u koju idem, naravno, ali tamo jedva da poznajem ikoga. Tako da to sigurno utiče na naše vizure a inače, meni se desilo da budem iskulirana kad koristim takvu frazeologiju, i shvatila sam i tad šta je u pitanju - vrv taj neko sluša po ceo dan to, neće da se opterećujemo tim formama, verovatno deli stav s mnogima od vas ovde po tim pitanjima, itd, i naravno sve ok, nije uticalo na dalji tok komunikacije, ali istovremeno - ti prilaziš s nečim lepim čoveku, a odmah se negde između redova provlači pitanje autentičnosti tog postupka.. Iako se sve to zaista lako upegla, zapravo se brzo ljudi ukapiraju po osećaju.. Meni je ono što je @Milica Bajic rekla blisko, bar dok ne promenim okruženje a opet ovo o čemu ste pričali ima oslobađajuću notu, i to dosta prija..

 

 

[Иван Ивковић]

пре 1 сат, Broken рече

De malo razradi ovo da bolje razumem pitanje.

Рецимо, упетљамо се тако у житејска попеченија (можда чак и "побожно"), нека су и лична нека су и на ширем плану, међуљудски односи првенствено, политика општа, црквена... Изнуримо се тиме поштено и онда сретнемо, макар у виртуелном свету неког будисту или неопаганина који благодари (небитно сад коме или чему, али - благодари) на сунчаном или кишном дану, на нечему што има или нема. Сретнемо муслимана који смерно и предано служи Богу како год Га доживљавао. Можда налетимо на филозофа који се сећа смрти, при чему не очајава већ задивљено (зачуђено) и неодступно стоји пред тајном...

Сврха ових размишљања у којима сам ставио акценат на форме изражавања (које су у ствари само симптоми, пројаве наших унутрашњих стања) јесте преиспитивање вредности данашњег простор-времена и вредности које га надилазе, налажење средњег пута између поменутог "чињења" и "неостављања", Мартиног многобрижја и Маријиног доброг дела.

Може ли се рећи да је лаж и лицемерје, као њен облик посебно присутан код данашњих хришћана, нераскидиво везана са неким душевним стањима (депресија, анксиозност, зависности...) и како је препознавати у спољашњим (конвенционалност, бон-тон, спољашња побожност, пијетизам) и унутрашњим пројавама (разне нијансе узнемирености)?

Мислим да је један од начина за остваривање нас као аутентичних људи достојних Христовог имена пажљиво ослушкивање свет(ов)а док ходамо пред Божјим лицем.

[Иван Ивковић]

"Биће добро, даће Бог..."

Фраза својствена "Божјим адвокатима"... Откуд ти знаш шта ће Бог дати и шта је уопште добро за тебе или било кога, те са таквом "сигурношћу" иступаш? Или само по инерцији покушаваш да отупиш бол суочавања са ништавилом из кога сте и ти и твој саговорник Божјим благовољењем призвани у постојање?

Цитат

Ствари од којих страхујеш или које избегаваш не долазе теби, пре ти одлазиш њима. Обуздај стога своје мисли о њима па ће и те ствари остати у миру, а ти их нећеш морати ни избегавати ни прогонити.

Прво је правило сачувати дух од брига. Јер све што постоји мора се покорити закону природе… Друго је правило гледати стварима у очи и препознати их таквима какве јесу, имајући на уму да ти је дужност бити добар човек. Учини без одлагања оно што ти природа налаже; реци оно што ти се чини најисправнијим – али с уљудношћу, скромно и искрено.

Тренутак твог одласка све је ближе. Ако заборавиш све друго и своју пажњу усмериш на своју душу, на божанску искру у њој, ако свој страх од свршетка живота замениш страхом да га још ниси ни почео живети у складу с природним законима, тада још можеш постати човеком достојним универзума који ти је дао живот.

- Марко Аурелије

 

[Агница]

пре 38 минута, Jace Jerimoth рече

Рецимо, упетљамо се тако у житејска попеченија (можда чак и "побожно"), нека су и лична нека су и на ширем плану, међуљудски односи првенствено, политика општа, црквена... Изнуримо се тиме поштено и онда сретнемо, макар у виртуелном свету неког будисту или неопаганина који благодари (небитно сад коме или чему, али - благодари) на сунчаном или кишном дану, на нечему што има или нема. Сретнемо муслимана који смерно и предано служи Богу како год Га доживљавао. Можда налетимо на филозофа који се сећа смрти, при чему не очајава већ задивљено (зачуђено) и неодступно стоји пред тајном...

Сврха ових размишљања у којима сам ставио акценат на форме изражавања (које су у ствари само симптоми, пројаве наших унутрашњих стања) јесте преиспитивање вредности данашњег простор-времена и вредности које га надилазе, налажење средњег пута између поменутог "чињења" и "неостављања", Мартиног многобрижја и Маријиног доброг дела.

Може ли се рећи да је лаж и лицемерје, као њен облик посебно присутан код данашњих хришћана, нераскидиво везана са неким душевним стањима (депресија, анксиозност, зависности...) и како је препознавати у спољашњим (конвенционалност, бон-тон, спољашња побожност, пијетизам) и унутрашњим пројавама (разне нијансе узнемирености)?

Мислим да је један од начина за остваривање нас као аутентичних људи достојних Христовог имена пажљиво ослушкивање свет(ов)а док ходамо пред Божјим лицем.

Мислим да је једино рјешење препознавати лаж и лицемјерје искључиво у самом себи.. 

[Снежана]

пре 19 часа, Broken рече

"Pomaze Bog" I "Bog ti pomogao".

оришао дечко у Дубровник да ради у кафићу... улази гост... 

- Бок!          

- Бок ти помогао!  

Истог секунда је добио отказ 

[Bokisd]

U principu sam izneo svoj stav i mislim da ipak moramo da budemo oprezni u tom nekom ispitivanju sta se nalazi iza reci i frazeologije bilo koga ...  recimo, kad sljakam i idem na teren i kada dodjem u goste nekome lepo mi je da cujem, pomoz Bog,....ili, kada odlazim, ... Bod ti dao zdravlja.... iako nemam pojma ko je i kakav je taj covek.... nisam siguran da treba bas da budem u takvim situacijama indijana djons i da istrazujem sta ko i kako tacno misli i govori... .. (to moze u nekim drugim prilikama kada je neophodno...)

[Toma]

пре 13 минута, Снежана рече

оришао дечко у Дубровник да ради у кафићу... улази гост... 

- Бок!          

- Бок ти помогао!  

Истог секунда је добио отказ 

A па триба је рећ: 
"Бок ти помога!"

:)