Епископ западноамерички Максим: Пасхални прелаз

[Kifa]

Велики успеси владике Максима. Успео је да саблазни на хиљаде 

[Kifa]

Владика Максим је показао изузетан таленат за :

1. холивудску глуму,

2. прекрајање својих сопствених саопштења,

3.подметања другоме оно што овај никада није написао или рекао

4. неискрено писање

5. неодговарање на суштинска питања

6. лицемерје

7. повлачење на резервне положаје кад загусти и потпуно мењање плоча у зависности шта ће га задржати на епископском трону

8. напад на светог Саву тј. његово добијање аутокефалије, и то баш на 800 годишњицу аутокефалности СПЦ

9. саблажњавање многих својим продарвнистичким или пак пронеопапистичко-цариградским ставовима

10. растурање монаштва у својој епархији што потврђује и одлазак највећег манастира у јурисдикцију РПЦЗ

Све у свему, врло талентован човек и врло начитан, али са таквим гафовима и неискреним писањем са „висине облака“,  да је после свега више испао трагичан него мудар.

[[email protected]]

пре 12 часа, Ведран* рече

Сад бачки Епископ испада не само давитељ, свиленим гајтаном, по Жељки, коме ли, него и крвопија и вампир!

А све зато што је имао храброст да каже реч истине. 

Треба да се посраме његови нападачи. 

Nisam Maximovac, ali nisam ni Bulketov.
Samo pokušavam da realno i nepristrasno sagledam, kolko je to moguće u ovoj situaciji, celu tu priču koja se vrti oko Maxima, dok se zaboravlja ona druga strana, koju je Mačak veoma lepo objasnio. Nije sve baš onako kako izgleda, a još manje da je sve smešteno u naš lokalni okvir.
Ispade, čitajući sve ove komentare da je Maxa zaslužio sva mitarstva, a Bulović svetački oreol. Neće biti da je tako.
Ne verujem da ovde niko ne poznaje Bulovića i karakter mu. 

[Талични Том]

On 6.5.2019. at 22:39, Дејан Мачковић рече

Сви ће се снаћи, само ћемо ми пропасти. Жао ми је само што они који су криви за нашу пропаст неће бити живи да виде шта су урадили и коме су нас оставили. Немам никакве наде, песимиста сам.

Уз дужно поштовање према аутору ових речи, брату Дејану Мачковићу, који увек има шта да напише/каже интересантно, поучно и корисно, мислим да овде греши (грешиш). Песимизам нам/ми је дозвољен, али нам/ми није на корист, као што рече Свети Апостол Павле - ”Све ми је дозвољено, али све не користи; све ми је дозвољено, али не дам да ишта овлада мноме.” (Прва Коринћанима, 6, 12).

Први песимисти у историји Хришћанства били су управо - апостоли. Њихов песимизам почео је у Гетсиманском врту, када је Јуда издао Христа и када су га војници и Јевреји ухапсили, наставио се и продубио током Великог Петка и Крсних страдања Христових, а своју кулминацију достигао је у оној малој соби, где су се апостоли, уплашени за своје животе, сакрили и размишљали шта даље?! Учитеља нема, нема више ни Његових чуда, нема ко да их брани и храбри, около њих су само они који им не мисле добро, који би да их сатру. Читав један мрак који их је окруживао у тим тренуцима, тим сатима, данима након Распећа. Но, сав њихов песимизам нестаје као да никада није ни постојао, онога тренутка када Васкрсли Христос, по први пут, улази у просторију где су се они сакрили и објављује им Тајну Васкрсења! Смрт је побеђена, а самим тим и песимизам. Свако време има своје бреме, па и ово време у коме ми живимо није изузетак по том питању. Немојмо да ово време, у ове радосне и светле дане, обременимо и више него што је потребно. Онда се можемо запитати, какву смо поуку (ове године) извукли из још једног (изнова новог и непоновљивог) Христовог Васкрсења? Моје мишљење је да песимизам не сме - и не би требало - да буде део било какве поуке и поруке која иде уз Пасху Господњу!

On 6.5.2019. at 22:39, Дејан Мачковић рече

Истовремено пишу нам се црни дани. Мудра кадровска политика и пастирски рад су учинили да имамо преко 80% мање студената и ђака у црквеним школама, тако да ћемо кадровски попуцати за пар деценија. Румунија је неки дан потписала са Пакистаном споразум у коме примају 500 000 Пакистанаца који ће бити радници и живјети тамо. Питање је дана кад ће то урадити и остале балканске земље. Дакле, имаћемо Пакистанце или Афганистанце, а нећемо имати ни кадар, ни могућност да се припремимо за то, нити да одговоримо мисијом . У исто вријеме, сви остали се спремају и имају планове за тај сценарио. Папа мијења Устав Католичке цркве у коме се доктирна вјере подређује мисији и евангелизацији и припремају се за Европу пуну муслимана.

Само онај ко је имао прилику да живи са Пакистанцима (и Афганистанцима) зна колико је тешко мисионарити међу њима. Не и немогуће, јер и у Пакистану (вероватно и Афганистану) постоје православне мисије међу локалним становништвом. Постоје чак и свештеници (православни) међу Пакистанцима, али их, гледано и мерено земаљским очима и умом, у односу на број становника у тим земљама има мало. Занемарљиви су. Шта то значи? То значи, да могу Румуни имати најбоље могуће свештенике, проповеднике, мисионаре, итд. ових 500.000 муслимана из Пакистана већином ће остати муслимани. Неки од њих ће, можда, да постану православни, али тешко је сада лицитирати са бројкама, све и да знамо да у Румунији живе чудотворци међу православцима, Знатно важније питање је шта ће бити са локалним, претежно православним, становништвом? И то није само питање за Румуне, то је питање које може да се постави у свим православним земљама на Балкану и шире. Но, и ту нам Господ развејва песимизам речима - ”Саградићу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати” (Мт. 16, 18). Као и на почетку и пред крај света, пред Други Христов долазак, Црква Христова ће да буде бројчано слабија у односу на друге ”цркве”, али ће постојати као - ”светило свету”.

On 6.5.2019. at 22:39, Дејан Мачковић рече

Максим се крајње елегантно извукао из цијеле приче. Након почетне агресивности, почео је да спинује, и сад смо дошли до тога "слажемо се у свему". Додатни проблем је што Иринеју треба три мјесеца да напише одговор, па се сад више нико ни не сјећа шта је заправо била тема и повод за дискусију.  Максимови текстови су кратки јасни и питки, и сами за себе имају неку унутрашњу логику и систем, који не може да прође судар са стварношћу, али могу у бесконачним дописивањима. Ова тема више никог не занима и због тога је Максим овде побједио тактиком и техником. Иринеју остаје утјеха да је морални побједник, ако му то ишта значи.

Владика Максим се уопште није извукао. Напротив, само се све више и више уплеткава у своје лажи и интриге, које постају све очигледније. Чак и кад наоко изгледа да је однео победу над старом гардом, оличеном у лику и делу владике Бачког Иринеја, то само може да буде привид и победа за оне који су (духовно) лепршави. А у нашој помесној православној Цркви још увек има људи - високих црквених великодостојника, нижих клирика и лаоса - који умеју да мисле својом главом и да препознају ко их ”заводи за Голеш планину” а ко не. Е, ту су се владика Максим и његови налогодавци (из Васељенске патријаршије и САД) мало прешли у рачуну. Јер, СПЦ није само Патријарх Иринеј, нити се (понављам) састоји само од клира. Имамо и народ који се (чак и у дијаспори) пита нешто. А, у дијаспори је отпор према Фанариотима и те како видљив, па све и да било ко од наших седих глава у САСабору потпише документ којим све парохије/епархије СПЦ ван Матице морају да потпадну под омофор Васељенске Патријаршије, мало која од свих дијаспоралних парохија - на тлу Америке (Јужне, Латинске и Северне), Аустралије и Новог Зеланда, да не причам о Европи - ће ”поступити по наређењу” из Београда. У то буди сигуран. Радије ће људи прећи под омофор Москве, него што ће бити део Васељенске Патријаршије. 

On 6.5.2019. at 22:39, Дејан Мачковић рече

Већ јастребови пријете да ће одузети Косово и дати га Албанској цркви јер она може боље да управља и брине се о храмовима.  Бугари јуче помињу Охрид и Климента Охридског као дио своје Цркве пред Папом, а ми ћемо да се бавимо еволуцијом и глупостима ко је геј, а ко није, и ко има каква кола.

И у Отоманско време било је епископа фанариота који су управљали српским светињама на Космету. Али и њихово време (власт) је прошло. Тако ће и ово проћи. Кад тад...

Да завршим ово мало писаније речима једног (мислим) руског песника (пишем по сећању):

”О не говори да нема спаса,
И да си срушен од паћења свог.
Што је ноћ црња - све јасније звезде!
Што је бол дубља - све ближи је Бог!”

[Vuk Mob]

Максим је мајстор спина, успио је свој потпуни пораз да окрене у побједу, јер се сад не прича да ли Максим подржава  усташе у Украјини и Епифанија, да ли сматра да српска аутокефалија почиње од Хоргоша и завршава на Дрини, итд него се сад вијећа да ли ће њега невиног и модерног зли средњевјековни Буловић који воли крв и спрема свилен гајтан удавити или не.

Максиму се не може судити за вербални деликт,  иако је то омиљени спорт у СПЦ, он има пуно право на своје мишљење. Други је пар ципела, које је његово право мишљење, од неколико изречених. Максима само могу натјерати да он пред новинарима прочита саборску анатему на Епифанија, да каже да није и никад неће бити митрополит кијевски. И то је све.

Проблем СПЦ није Максим него недостатак макроплана, визије и иницијативе. СПЦ ни по једном питању нема петогодишњи план. План посјета другим Црквама, план попуњавања кадрова, план изградње, план рјешавања Македонског питања итд Зато нисмо озбиљна Црква и зато нас нико ни не доживљава озбиљно.

[Vuk Mob]

Талични том,

неколико тема којима није мјесто за дискусију на овом питању. Само ћу рећи да твоји ставови такође носе песимизам, немогућност мисије међу Пакијима, одустајање од Косова, па све до идеје да се наш народ повуче из цркава и пређе под Москву. Чини ми се да је твој песимизам заправо и гори него мој. Ја бих се борио, имам идеје, ти се предајеш и чекаш Други долазак.

[Vuk Mob]

Стратешке идеје и планови се не објављују на интернету.

[Баба]

пре 12 минута, Дејан Мачковић рече

Проблем СПЦ није Максим него недостатак макроплана, визије и иницијативе. СПЦ ни по једном питању нема петогодишњи план. План посјета другим Црквама, план попуњавања кадрова, план изградње, план рјешавања Македонског питања итд Зато нисмо озбиљна Црква и зато нас нико ни не доживљава озбиљно.

Главна главобоља америчких обавештајних служби је што не могу да открију руски дугорочни геополитички план.

Мада "зли језици" тврде да га Руси заправо ни немају, Амери им у ту тврдњу не верују, јер Амери су озбиљна држава и не могу да прихвате да највећа држава на свету нема никакав план.

Зато мењај плочу. Почни писати како је то све веома лукав план СПЦ који има за циљ разарање Цариградске патријаршије. Привидно ће се СПЦ повући и изгубити битку, да би заправо убацила своје најкорумпираније и најпоквареније епископе у крило Цариграда. А када им ови заседну по разним епархијама, растуриће их за тили-час.

 

[Bokisd]

пре 4 минута, Дејан Мачковић рече

Стратешке идеје и планови се не објављују на интернету.

(moram malo da se nasalim,....  crkveno takticko desantni generalstab .... )

[Vuk Mob]

Мислим да СПЦ кадровски није у стању да изроди неке брилијантне идеје, али пошто смо се извјежбали у преписивању онтологије и еклисиологије Зизиуласа, могли бисмо бар да копирамо ефикасне планове Шпанаца или Италијана у вези са интеграцијом. Прва генерације имиграната је ту таква каква је, дјеци им удариш људска права, женска права, слободе, алкохол и секс, унуци дефинитивно постају атеисти, и онда почињеш са мисијом. Истовремено форсираш оне дијелове твоје културе вино и пршут прије свега, код нас ракију, сарму и пљескавицу, као услов без кога не можеш бити кул и прихваћен у друштву, и вријеме ради своје. За сто година, имаш само мало црнкастије медитеранце, одане Светој Мајци Цркви, а ако се неко баш буде опирао ту је увијек Света Инквизиција.

[Баба]

пре 2 минута, Дејан Мачковић рече

Мислим да СПЦ кадровски није у стању да изроди неке брилијантне идеје, али пошто смо се извјежбали у преписивању онтологије и еклисиологије Зизиуласа, могли бисмо бар да копирамо ефикасне планове Шпанаца или Италијана у вези са интеграцијом. Прва генерације имиграната је ту таква каква је, дјеци им удариш људска права, женска права, слободе, алкохол и секс, унуци дефинитивно постају атеисти, и онда почињеш са мисијом. Истовремено форсираш оне дијелове твоје културе вино и пршут прије свега, код нас ракију, сарму и пљескавицу, као услов без кога не можеш бити кул и прихваћен у друштву, и вријеме ради своје. За сто година, имаш само мало црнкастије медитеранце, одане Светој Мајци Цркви, а ако се неко баш буде опирао ту је увијек Света Инквизиција.

Знам. То су нама одрадили преко комунизма. Само је Свети Слоба Милошевић то све прозрео и започео зле ратове и спасао нас од покатоличавања.

 

[Bokisd]

I, mene ponekad 'nervira' kako mi kao crkva nemam taj neki makro, siri plan crkvenog delovanja (sto kazu komunisti i socijalisti.... petoljetka... .... eto, Vucko sada uveo i neke desetko' i dvadesetoljetke, vidi bolje i dalje i od druga Tita.... )

[Баба]

А сад без наводне шале. Овај глобализам и миграције не иду нам баш на руку. Не само што ми немамо никакав план, него смо приде и потпуно растурени. Дефинитивно ће Балкан бити насељен блиско и далеко источним народима. Ми можемо да се извучемо једино ако будемо сиромашнији од Бугара, и да још проширимо западни мит о Сребреници и покољу муслимана. Да ту причу форсирамо више него наши непријатељи.

[Талични Том]

пре 1 сат, Дејан Мачковић рече

Талични том,

неколико тема којима није мјесто за дискусију на овом питању. Само ћу рећи да твоји ставови такође носе песимизам, немогућност мисије међу Пакијима, одустајање од Косова, па све до идеје да се наш народ повуче из цркава и пређе под Москву. Чини ми се да је твој песимизам заправо и гори него мој. Ја бих се борио, имам идеје, ти се предајеш и чекаш Други долазак.

Драги брате Дејане, грешиш! Видиш и налазиш песимизим тамо где га нема.

Поновићу оно што сам написао на крају претходног поста. То су следећи стихови:

”О не говори да нема спаса,
И да си срушен од паћења свог.
Што је ноћ црња - све јасније звезде!
Што је бол дубља - све ближи је Бог!”

Христос је васкрсао и показао нам Идеју над идејама! И ту би требало да буде крај сваким дилемама, размишљањима... песимизму. Све се мери Васкрсењем (чак и Велики Петак) и све стаје у Њему. Још једном ћу да копирам моје речи о мисији међу Пакистанцима (=муслиманима).

пре 1 сат, Талични Том рече

Само онај ко је имао прилику да живи са Пакистанцима (и Афганистанцима) зна колико је тешко мисионарити међу њима. Не и немогуће, јер и у Пакистану (вероватно и Афганистану) постоје православне мисије међу локалним становништвом. Постоје чак и свештеници (православни) међу Пакистанцима, али их, гледано и мерено земаљским очима и умом, у односу на број становника у тим земљама има мало. Занемарљиви су. Шта то значи? То значи, да могу Румуни имати најбоље могуће свештенике, проповеднике, мисионаре, итд. ових 500.000 муслимана из Пакистана већином ће остати муслимани. Неки од њих ће, можда, да постану православни, али тешко је сада лицитирати са бројкама, све и да знамо да у Румунији живе чудотворци међу православцима, Знатно важније питање је шта ће бити са локалним, претежно православним, становништвом? И то није само питање за Румуне, то је питање које може да се постави у свим православним земљама на Балкану и шире. Но, и ту нам Господ развејва песимизам речима - ”Саградићу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати” (Мт. 16, 18). Као и на почетку и пред крај света, пред Други Христов долазак, Црква Христова ће да буде бројчано слабија у односу на друге ”цркве”, али ће постојати као - ”светило свету”.

Опет ћу ти поставити исто питање - где ти препознајеш песимизам у мојим речима? Ја кажем да је тешко, не и немогуће, мисионарити међу Пакистанцима у Пакистану. Усуђујем се да тврдим да је теже мисионарити међу Пакистанцима који живе ван граница Пакистана него онима који су у Пакистану. Имао сам прилику да упознам пуно, пуно Пакистанаца и знам шта причам. Даље, ако си приметио ово што је подвучено (болдовано) биће ти јасно да моје речи не одишу песимизмом. То би ти (свакако) боље објаснио о. Зоран Ђуровић, који је сав оптимизам, чак и онда када је тај његов оптимизам тешко препознати онима који не живе крсно-васкрсно. Јер, код њега се Велики Петак и Васкрс свакодневно преплићу.

Број православних Пакистанаца је мали у односу на то колико има муслимана Пакистанаца (Википедиа каже преко 200 милиона Пакистанаца живи у Пакистану, па ти види колико је то муслимана). Ако ти мислиш да ће наши православни мисионари успети да већину њих их убеде да постану Православни онда је твој оптимизам нереалан. Ја, на другој страни, не размишљам пуно о томе колико ће Пакистанаца постати Православни, то јест колико ће се од њих крстити. Јер, то што се неко крсти и постане Православан (део једне Свете, Саборне и Апостолске Цркве) не значи аутоматски да ће се спасти, да ће живети у Царству Небеском. Да ти одговорим речима Светог Теофана Затворника. Када му је један православни Рус послао писмо, и у писму питање (које га је дуже време мучило) - како ће се спасти они који нису православни (његово конкретно питање односило се на протестанте, мислим да га можемо  употребити и за остале религије и све људе који живе на планети Земљи)? - Свети Теофан Затворник је одговорио следеће (пишем по сећању): ”Ја не знам како ће се спасти протестанти. Није моје да то знам и да о томе размишљам. То спада у Божији домострој спасења свих појединачних људи, и Бог најбоље зна ко ће и како ће се спасти. Ја само знам да мени нема спасења изван Православља.” То су речи једног Светитеља које и ја могу да поновим. Ја не знам, и не замарам се тиме, како ће се спасти, католици, протестанти, муслимани и ини. Има ко о томе размишља. Ја само знам да мени нема спасења изван Православља и трудим се да ту православну крсно-васкрсну радост покажем свима са којима долазим у контакт. Колико сам у томе успешан, то је већ за неку другу тему. Свакако не ову.

пре 1 сат, Дејан Мачковић рече

одустајање од Косова, па све до идеје да се наш народ повуче из цркава и пређе под Москву. Чини ми се да је твој песимизам заправо и гори него мој.

Где си ти у мојим речима (из претходног поста) закључио да се ја одричем Косова? Ти си рекао да се припрема предаја наших Светиња православним Албанцима, који ће (тобоже) боље да их чувају од нас самих. Ја сам само рекао нешто што је (историјски гледано) могуће потврдити. А то је да смо у време турске окупације Космета имали за епископе у тим предлима (Космет и Стара Србија заједно) епископе фанариоте. Али смо им видели леђа, на крају баладе. Тако ћемо, у случају да се остваре твоје прогнозе (или сазнања) и овим новим косовско-метохијским управитељима да видимо леђа, кад тад. Без крсно-васкрсног оптимизма тешко. Све у нама мора да одише тим крсно-васкрсним оптимизмом, чак и онда када изгледа да нам је све потонуло. Може на власт да дође и гори човек од Вучића, то не може да утиче на мене да ли ћу (или нећу) бити оптимиста да ће и тој власти (накарадној) да дође крај. Кад тад. Трпели смо Турке толико дуго, па и ове ћемо истрпети (јер смо докучили тајну Великог Петка) и надживећемо их (јер верујемо да је Христос Васкрсао). Ако не доживимо то ти и ја, доживеће наши потомци. Кад тад.

А што се тиче овога да ће се наш народ повући из цркава и прећи ће под Москву, ако не живиш у дијаспори не можеш да разумеш шта сам хтео овим да кажем:

пре 1 сат, Талични Том рече

Имамо и народ који се (чак и у дијаспори) пита нешто. А, у дијаспори је отпор према Фанариотима и те како видљив, па све и да било ко од наших седих глава у САСабору потпише документ којим све парохије/епархије СПЦ ван Матице морају да потпадну под омофор Васељенске Патријаршије, мало која од свих дијаспоралних парохија - на тлу Америке (Јужне, Латинске и Северне), Аустралије и Новог Зеланда, да не причам о Европи - ће ”поступити по наређењу” из Београда. У то буди сигуран. Радије ће људи прећи под омофор Москве, него што ће бити део Васељенске Патријаршије. 

Ово горе написано сам чуо од многих наших свештеника у Западној Европи, од многих наших мирјана, привржених СПЦ. Ако се деси да нека будала, неки ”потомак мајмуна” (да напишем то крајње огољено) у нашим редовима потпише да све наше парохије у дијаспори, једнога дана у будућности, постају део Васељенске Патријаршије (морају да се потчине Фанару) многи свештеници и православни Срби ће да се одупру томе. Како? Врло просто. Само ће да искористе законе земаља у којима живе да је припадност једној (било којој) религијској организацији слободна и све своје парохије (укључујући и храмове) пребациће (канонски за Цркву и правно за државе у којима живе) под јурисдикцију неке друге помесне Православне Цркве. Ја сам рекао Москва (руска Патријаршија), а може да буде и Грузијска, Антиохијска... нека друга Патријаршија. Само не Фанар. До тренутка када ће наша Црква (ако икада буде толико поробљена, а ја мислим да неће) поново моћи самостално да одлучујуе о својим верницима који живе ван Матице.

[Milan Nikolic]

Зар немате времена за нешто друго.