Jump to content

Православље и бизнис

Оцени ову тему


Препоручена порука

Покушавам да нађем неку тему или неко мишљење о овоме али доста штурих информација налазим.

Поставио сам овде статус:

"Како бити православан и успети у бизнису ? Посао је такав да захтева да будем строг, одсечан, да си игра мало и на кварно са конкурентима. Како умиксати веру и бизнис ? Стална борба у мени између та два."

Ја нисам власник фирме те мој однос са пословним партнерима,странкама и конкурентима не може бити онакав какав ја желим.

Често се са супротне стране налазе људи који газе све пред собом, лажи, варање... Ја као представник своје фирме на доста добром положају морам да браним интересе и представим своју компанију у најбољем светлу и да радим за њене интересе, што повлачи да и ја морам бити понекад сличан њима.

Како ускладити веру и посао.... КОнстатан стрес,притисак,рад по цео дан...  Да ли неко има сличну ситуацију или је размишљао о овоме? 

 

 

Равно,нигде брда све је равно...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 64
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

  On 15. 4. 2019. at 7:13, Банатски деран рече

Покушавам да нађем неку тему или неко мишљење о овоме али доста штурих информација налазим.

Поставио сам овде статус:

"Како бити православан и успети у бизнису ? Посао је такав да захтева да будем строг, одсечан, да си игра мало и на кварно са конкурентима. Како умиксати веру и бизнис ? Стална борба у мени између та два."

Ја нисам власник фирме те мој однос са пословним партнерима,странкама и конкурентима не може бити онакав какав ја желим.

Често се са супротне стране налазе људи који газе све пред собом, лажи, варање... Ја као представник своје фирме на доста добром положају морам да браним интересе и представим своју компанију у најбољем светлу и да радим за њене интересе, што повлачи да и ја морам бити понекад сличан њима.

Како ускладити веру и посао.... КОнстатан стрес,притисак,рад по цео дан...  Да ли неко има сличну ситуацију или је размишљао о овоме? 

 

Expand  

Imam dobrog drugara ima gradjevinsku firmu (radio za njega 4 godine vozio sve zivo...  ) idemo zajedno u ckvu i sto puta smo pricali bas o tim stvarima. Very teska i veoma tricky situacion' ... :!:

Skoro je nemoguce izbeci stres, pritisak, nerviranje, brzinu i intezitet posla, sve te mnogobrojne ljude svakakvih profila, ...uf, kada se setim, strasno teske stvari  brrr (jedno vreme je bio i novac kod mene za razne potrebe firme,.... mi smo radili na terenu po celoj Srbiji, nabavljao sam materijal i sredstva za rad, vozio silne ljude, novcane transakcije,....  ovaj moj gazda zove, gde si, pozuri,.... ma prava  ludnica ... :1314_womens::smeh1:)

Da li se moze uskladiti posao i vera ?

Uffff, .... sve zavisi. Opet, jedan moj drugi prijatelj van Smedereva, bio jos veci budja, bio je glavni direktor jedne bas velike fabrike u Srbiji, (,... imao jednu zanimljivu pricu sa Slobodanom MIlosevicem u doba sankcija, kada je nesto pomagao da se prevazidje ekonomska blokada i slicno)....   kada je usao u crkvu, jednostavno covek ostavio posao jer nije nikako mogao da uskladi posao i veru, , covek ostavio big posao, ali je sebi organizovao neki drugi manji privatni u kojem je mogao u vecini stvari da izbegne sve ove gore pobrojane stvari.(ne moze bas 100%, ... to je jednostavno tako ...)

Mozda i moze nekako, ali ne znam tacno kako. :POPOcorn1: (ovo je sve na prvu loptu iz glave )

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Код мене се десило то да сам буквално срушила цео тај свој свет у једном тренутку када сам освестила у себи  каквим светом сам окружена (било је ту још околности које су довеле до тога, не само посао).

Имала сам функцију заменика директора домаће фирме којом је управљао власник из Немачке, бавили смо се извозом. И данас ми понекад, кад се сетим тог времена у глави одјекује ("...ја да будем Швабо а они партизани...").

Углавном, после паузе од света, неких пар месеци, одлучила сам да се сасвим преквалификујем у занатлију и ни дан данас се нисам покајала због тога. Не постоји лепши осећај од оног када сопственим рукама зарадиш свој динар.

Не кажем да је то најбољи избор за све, зависи од многих околности. Зависи од година, енергије, снаге да се носите са целом том причом. Можда би овај свет био лепши када би људи који су дорасли томе, остајали на таквим позицијама да се боре и за вишу ствар, да својом примером покажу да се и у бизнису може остати човек...макар док се не дође до неке тачке где нема компромиса.

Ево цитат од Меше Селимовића на ту тему:

  • Smiješno je možda, bio sam čovjek s onim od jučer i hoću biti čovjek s ovim od danas, drugačijim, možda i suprotnim ali me to ne buni jer čovjek je promjena, a zlo je ako ne poslušamo savjest kad se javi.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 15. 4. 2019. at 8:26, Milica Bajic рече

Можда би овај свет био лепши када би људи који су дорасли томе, остајали на таквим позицијама да се боре и за вишу ствар, да својом примером покажу да се и у бизнису може остати човек...макар док се не дође до неке тачке где нема компромиса.

Expand  

:dobro:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да одлазим са посла-тешко. Стан је купљен на кредит, школовао сам се дуго (дипл.правник) , имам ок примања... 

Опет да одем ја, доћи ће неко други... Трудим се да будем хришћанин колико је то могуће према колегама али кад преко тебе

седи друга страна за коју знаш да те лаже и манипулише, не можеш  да окренеш други образ. 

Сигурно и овде има успешних а верујућих људи па да видим како се они боре са тим.

Волео бих ја да живим у малој каменој кућици на мору и пецам рибу али нажалост живот није лак.. Мора и да се ради и трпи а ја некад роптам као луд.. joooj

Равно,нигде брда све је равно...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Можда је то најбоље урадити овако:

Оно сто мислиш да је вишак  зараде даш у добротворне сврхе.

Кад причаш са неким или радиш посао са неким, помоли се за њега пре него што уђеш у разговор. 

Али некада човек мора да донесе такву одлуку да треба од два зла да изабере мање. Некада тако мора.

Када се ствари ставе на папир, ми вредимо онолико колико наша дела говоре о нама а не наше речи.
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 15. 4. 2019. at 7:13, Банатски деран рече

Како умиксати веру и бизнис ?

Expand  

Pređi u rkc :D

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 15. 4. 2019. at 8:26, Milica Bajic рече

Код мене се десило то да сам буквално срушила цео тај свој свет у једном тренутку када сам освестила у себи  каквим светом сам окружена (било је ту још околности које су довеле до тога, не само посао).

Expand  

Исто. 17 година сам провела у Министарству одбране, дуго времена радила у управном делу, давала све од себе да будем и добар радник и добар човек. У време када сам била на позицији да управљам људима било је најтеже. Апсолутно неразумевање претпостављених и неуважавање моје потребе да помогнем људима, да их разумем, да будем блага, да приђем свакоме најпре као човеку а тек онда као некаквом делу формацијске организације. Покривала сам људе како и колико сам могла, али такав однос се не прашта. Исто као и што ми је милион пута направљен прави мали пакао на послу, када бих исказала намеру да идем кући на време иако је инсистирано од мене да остајем дуже готово свакога дана, и да ми је ипак породица најважнија. Притисак је био огроман. Када сам била приморана да у једној потпуно сулудој ситуацији изигравам утеривача дугова неких неизмирених дугова за специјализације жена које су отишле на породиљско у време школовања (специјализација које су плаћале), и када сам покушала да то изведем на један људски начин, да саслушам, да пронађем начин да се то реши а да се те жене не излажу ономе чему су већ биле изложене да не износим сада детаље, била сам буквално уцењивана, вређана и изложена претњама, буквално нисам смела чак ни емпатију да покажем. Нисам то могла и отворила сам боловање. Када сам се вратила била сам изложена невиђеној психичкој тортури од стране тадашње начелнице. Крила сам и крала да будем нормална према људима. Доживела сам да ми та иста начелница пред десетак људи, колега и странки каже - Забрањујем ти да будеш љубазна. Ето, тек тако.

Милион пута нам је читано наређење о забрани ношења "религиозних обележја" и то смо морали да потпишемо. Мислим, нико то није фермао, ко је носио крстић и слично свакако је носио, ко је имао икону у канцеларији није је склањао, али је тај осећај да ти неко тако нешто наредбом забрањује је био баш ружан, најблаже речено.

Свака прослава је била "на роштиљу" и у време поста. Ја сам се бунила и кажем шефу - ја исто дајем паре (када смо скупљали за нпр. Нову годину и сл) а блејим у храну, мени да се купи посно. И онда купе мени нешто посно, а сви преврћу очима и као сада ја нешто измишљам. На крају сам престала и да учествујем у тим "слављима". И онда се и ти изолујеш а и они те изолују. И то се увек осети.

Кажеш да не верујеш у хороскоп - гледају те као чудака. Прекрстиш се - гледају те као примитивца. Замолиш да не псују Бога - изопше те из разговора. Тражиш да изађеш раније с посла на Бадњи дан, јер сви излазе раније 31. децембра, и кажеш да те не интересује Нова година али ти је важно да Бадњи дан проведеш са породицом - намерно те натрпају послом да чак изађеш и касније с посла. И тако, превише је тих примера.

А онда, ту је и политика. Политички подобни те буквално поседују. И не можеш им ништа. Ту бих имала роман да напишем.

Разбољеваш се и на крају не знаш ни где си ни чији си.

Дала сам отказ.

И кренула да радим приватно, за једну госпођу. Одрадила све у фулу, зарада је била ок, све је било лепршаво до момента када је та особа почела да показује апсолутно све исто као и ови претходни. Чак, пре неког времена, отворен захтев (забрану) да се било како јавно експонирам. Било како! Типа - ни на приватном ФБ профилу да се не изјашњавам, ни политички, ни РЕЛИГИОЗНО! Да, тако ми је речено. Није ни обична песма дозвољена. Међутим, читаво време, ја сам за њу један "енергични ован", наравно хороскоп је ок.

И њој сам дала отказ.

Шта даље, не знам. Тешко је, новац је неопходан. Видећу, биће како буде. Али, ја нећу престати да се изјашњавам, "религиозно" нарочито. Схватам ту цену и свесно пристајем на то.

Даће Бог да радим и зарадим за хлеб деци, а да притом Њега не морам да кријем испод тепиха. Јер, Он је мој дом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Aleksandra, svaka cast na upisu... Skidam ti kapu i odajem uvazavanje za tvoje odluke.

Kao sto i ti pises, u poslovnom svetu nema mesta za ljubaznost i dobre ljude... ali uvek se nadam da ce se naci neko sto razmislja kao i ja...

Ja nemam luksuz da dam otkaz i ostanem bez posla.. Kredit za stan, racuni ...sve to stize na kraju meseca. Ako Bog da uskoro i dete da nam podari, tek tad stub porodice mora da radi i zaradjuje... Milion puta sam razmisljao da odem, da nadjem nesto humanije..a onda kad se susretnem sa kolegama cujem kako kukaju da nemaju posla , da rade za mizerne plate.. i onda zastanem pa onda nastavim da trpim i radim i dalje.. Svi kazu menjali bi se sa mnom.. i svi vide samo lepe stvari a kao odem u 7h a vratim se u 19h to pada u zaborav odmah..

Da ne spominjem da oko je oko mene i ako su akadameski obrazovani ljudi psovka Boga nesto najcesce sto se cuje.. Doduse stalno ih ispralvjam pa su malo proredili jer su ipak dobri ljudi i kolege oko mene...

Равно,нигде брда све је равно...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 15. 4. 2019. at 13:10, АлександраВ рече

Даће Бог да радим и зарадим за хлеб деци, а да притом Њега не морам да кријем испод тепиха. Јер, Он је мој дом

Expand  

Будите слободни и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.

(31. псалам)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ono sto zaboravim da napisem na predhodni upis... Ne mogu da verujem da u Ministarstvu odbrane imaju toliku averziju ka veri.. Obicno su vojska i crkva neraskidivo povezani..

Равно,нигде брда све је равно...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  On 15. 4. 2019. at 13:21, Банатски деран рече

Ono sto zaboravim da napisem na predhodni upis... Ne mogu da verujem da u Ministarstvu odbrane imaju toliku averziju ka veri.. Obicno su vojska i crkva neraskidivo povezani..

Expand  

To je Aleksandrino iskustvo u sektoru u kojem je radila. Npr. moje nije tako, od SFRJ i JNA, gde sam i kao "Titov pitomac" pevao u crkvenom horu i išao u crkvu, pa preko svih zrakoplovnih pukova i eskadrila gde sam radio, zaključno sa sektorom za avijaciju u MORS.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...