Jump to content

Интервју са Владиком Максимом: Аутокефалност као благослов јединства у различитости

Оцени ову тему


Препоручена порука

Да додам тумачење владике Атанасија Јевтића поменутог 34. апостолског канона:

 

"Ово је један од темељних канона Цркве, који Саборну организацију Цркве повезује са тајном Свете Тројице, јер је Црква по слици Божанске Тројице и створена, и живи, и дела (Еф 2, 10-22; 2Кор 13, 13; Мистагогија Светог Максима). "Канон жели да су архијереји једнодушни и повезани свезом љубави, и да буду пример љубави и слоге своме клиру и народу, да се тако прослави Бог (Отац), кроз Господа... који је узаконио љубав (Духом Светим)". (Зонара) На основу овог канона је и првенство части главних епископских катедри: Рима, Александрије, Цариграда, Београда... Али, то првенство никако не води папском или њему сличном примату власти."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 265
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 2 минута, Александар Милојков рече

Да додам тумачење владике Атанасија Јевтића поменутог 34. апостолског канона:

 

ли, то првенство никако не води папском или њему сличном примату власти."

Нажалост ми сада имамо ситуацију да Цариград изгледа жели да има примат власти. Мени то тако изгледа. На велику жалост.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 минута, Вилер Текс рече

Нажалост ми сада имамо ситуацију да Цариград изгледа жели да има примат власти. Мени то тако изгледа. На велику жалост.

То је нешто сасвим друго и то треба критиковати. Како рекох, тријадолошку утемељење еклисиологије искључује то схватање Првог као "Првог по себи" или као неко првенство власти над осталима. Критичан сам према последњем потезу ЦП управо јер наступа са прерогсривом "првог по власти".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Вилер Текс рече

 

Први су настојатељи помесних Црква и кад се састану први је Сабор. А и ови настојатељи нису очеви и први, као што отац у породици није први ако нема љубави и поштовања за жену и децу. 

Дакле Сабор и саборност.

Да не буде нејасно. Оводе кажем да без узајамног поштовања очева, супруга и деце, како у малим Црквама тј. породицама нема правог живота исто тако и Цркви без узајамног поштовања, међусобног, патријараха, епископа, свештеника, монаха и народа нема правог живота. Мислим да ко ту исклизне сам себи сече грану на којој седи. Дакле, ово је позив на саборност и поштовање.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, Vladan :::. рече

У немој њу да призиваш... тек ће она да направи хаос од ове теме... :) 

Овај ваш разговор подсећа ме на једну шалу из млађих дана. Скупи се тако неколико обешењака код једног у стану, обично увече, кад нормалан свет гледа ТВ Дневник 2, и након тога ”Бољи живот” или нешто друго. У телефонском каталогу (у то време папирном) нађу број најмрскијег им професора из школе и крену да га зову. Тада су телефони били мало другачији, па их је и баба Јелица могла да користи, а некмоли тамо неки средњошколци са вишком хормона (што би рек’о о. Зоран :)). И тако, позову они професора (или, наставника, како је коме драже) први пут, он се јави, а један од њих, сасвим љубазно, каже: ”Добро вече, да ли је ту Пера?”. Наставник још љубазније одговори: ”Погрешили сте број, овде не живи Пера.” и спусти слушалицу. Са друге стране, обешењаци већ почињу да се смеју, знајући шта ће да уследи. Након десетак минута, поново зазвони код наставника, он устане из своје фотеље и дигне слушалицу. Са друге стране чује поново исто питање, али је глас различит од претходног: ”Добро вече, да ли је ту Пера?”. Поново професор љубазно каже: ”Погрешили сте број, овде не живи Пера.” и спусти слушалицу. Са друге стране смех бива још већи. И тако још три-четири пута понавља се иста прича, само што чувену реченицу - ”Добро вече, да ли је ту Пера?” - увек каже један од оних обешењака који то до тада није изговорио. Професор је већ бесан, размишља како ће сутра да позове одговорне у ПТТ-у и да их све отера на једно место, и онда, тамо негде око 22:00, поново зазвони телефон. Сада већ поприлично бесан, професор устаје, љутито узима слушалицу у руке, спреман да на чувено питање (”Добро вече, да ли је ту Пера?”) избљује из себе репертоар свих псовки које му падну на памет, када се са друге стране чује, најневиније и најнаивније: ”Добро вече, овде Пера, да ли ме је неко тражио?”. Остатак допишите сами, само уместо Пера ставите ”баба Јелица”... :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Ведран* рече

Амин

Амин

Амин

Амин

Амин

Ни ја. 

Амин. 

:skidamkapu:

Jesi li ti to postao Milanova reinkarnacija?

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Vladan :::. рече

Па добро, што би рекао Дејан ипак је направио неки помак, кретање у другом смеру, треба дати шансу да се брљока исправи (ако постоји искрена намера). Али је много важније како ће се у наставку кретати ствари око Епимафија и осталог циркуса са приматом.

Izvini ali rec pokajanje podrazumeva javno priznanje greske koja je javno napravljenja a ne pravljenje oblandi. ;)

 

"Лажно смирење је смирење које има потребу да се покаже. На првом месту, то је смирени изглед (кад кроз понашање и изглед глумимо смиреног човека). Као друго, то је коришћење "смирених" речи и фраза: човек говори о себи да је велики грешник и гори од свих, а ако га у реалности неко увреди он се одмах буни и врло ревносно брани своја права. Као треће, лажно смирење се показује у томе што човек понавља неке научене смирене фразе, рецимо изреке Светих о смирењу, сматрајући да он мисли тако искрено, док смисао тих изрека уопште не долази до његовог срца."

Схиархимандрит Авраам

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 48 минута, Александар Милојков рече

Да. То је моје теолошко мишљење. Ваљда није проблем да теолог има своје мишљење?

Не мораш да си теолог да би имао право на мишљење. 

Где видиш да сам проблематизовао што ти имаш мишљење? 

Навео сам мишљење митрополита Златоуста по наводу Митрополита Амфилохија, и твоје мишљење, које си овде изнео. И само показао да су вам иста мишљења, то јест, да ти имаш мишљење митрополита Зизиуласа, насупрот мишљењу митрополита Амфилохија. 

Врло просто. 

А да ствар, по моме мишљењу (!), буде још ироничнија ти си тврдио да митрополит Амфилохије говори што и ти. 

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 31 минута, Александар Милојков рече

То је нешто сасвим друго и то треба критиковати. Како рекох, тријадолошку утемељење еклисиологије искључује то схватање Првог као "Првог по себи" или као неко првенство власти над осталима. Критичан сам према последњем потезу ЦП управо јер наступа са прерогсривом "првог по власти".

Наравно да треба критиковати, што људи већ месецима раде на овом форуму. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 часа, Vladan :::. рече

Катафатички можда може да прође али апофатички не мора уопште ако знамо да само Дух Божији зна шта је у Богу а поготово ако и Писмо и историја Цркве говоре у истом смеру.

(ovo je Vlado odlicno zapazanje :ok:.... secam se , svetitelji kazu, mi pricamo rodjenje i ishodjenje i monarhija, ali to su samo nasi ljudski izrazi koji opisuju odnose u Trojici izmedju Oca,Sina i sv.Duha,....ali kako tacno izgleda to mi ne znamo i nikada necemo saznati jer je ta stvar nadumna i stvar je vere.... jer, mi i kazemo da je Bog priroda i sustina ali to je opet po nasem ljudskom i ogranicenom jeziku i nasoj svesti,  jer je Bog po nacinu postojanja iznad svega i svacega i iznad svake sustine i prirode i ne moze da se opise i shvati .....zbog toga se i pominje primrak Boziji koji oznacava apsolutnu nesaznajnost (sustine) i apsolutnu transedentnost Boga u odnosu na sve sto postoji, svet, coveka i andjele,........ i, kako onda mozemo apofaticki u odnosu na ovakav nesaznajni nacin postojanja i licnosne odnose u sv.Trojici da gledamo ckrkvu kao ikonu Trojice, zaista vrlo tesko, .....ali kao sto kazes po nekim katafatickim stvarima mozemo, kao medjusobna ljubav, jedna volja i jedno delovanje u Trojici i to preneti kao ikonu na crkvu kroz jednu rec .... sabornost....)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 49 минута, Trifke рече

Jesi li ti to postao Milanova reinkarnacija?

Зашто? Аминујем Иринеја. 

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 55 минута, Ведран* рече

А да ствар, по моме мишљењу (!), буде још ироничнија ти си тврдио да митрополит Амфилохије говори што и ти. 

Хајде послушај предавање митрополита Амфилохија...па види шта он то конкретно критикује. Понекад помислим да се иза твог налога крије Мирољуб Петровић. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Александар Милојков рече

Да додам тумачење владике Атанасија Јевтића поменутог 34. апостолског канона:

 

"Ово је један од темељних канона Цркве, који Саборну организацију Цркве повезује са тајном Свете Тројице, јер је Црква по слици Божанске Тројице и створена, и живи, и дела (Еф 2, 10-22; 2Кор 13, 13; Мистагогија Светог Максима). "Канон жели да су архијереји једнодушни и повезани свезом љубави, и да буду пример љубави и слоге своме клиру и народу, да се тако прослави Бог (Отац), кроз Господа... који је узаконио љубав (Духом Светим)". (Зонара) На основу овог канона је и првенство части главних епископских катедри: Рима, Александрије, Цариграда, Београда... Али, то првенство никако не води папском или њему сличном примату власти."

(opet, licno, ne vidim ni ovde ontoloski nacin poimanja crkve kao ikone sv.Trojice,... pominje se jednodusnost i ljubav i sloga ((iako ako cemo striktno postavati sam kanon govori se samo o jednodusnosti , ...ali, dobro po kontekstu iz jednodusnosti istice i ljubav, ...iako, opet, ne moraju bas svi da budu u velikoj ljubavi, bitnije je  da budu u jednodusnosti i slogi ....:D))...  kao primer kojim nacinom podrazavamo savrsenu jednodusnost u sv.Trojici, ne kroz nacin postojanja i licne odnose... na taj nacin kroz jednodusnost i ljubav i  proslavljamo Boga u sv.Trojici... )

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Александар Милојков рече

Хајде послушај предавање митрополита Амфилохија...па види шта он то конкретно критикује. Понекад помислим да се иза твог налога крије Мирољуб Петровић. 

Па рекох да ти је на вољу да замишљаш шта год желиш и кад год то пожелиш. 

Имаш право ваљда као теолог, и као словесна животиња, илити човек, да замишљаш и Мирољуба с друге стране, ако ти је тако лакше да уклавириш свет око себе. 

Gravatar mali

 
"Упути ме на истину Твоју, и научи ме, јер си Ти Бог Спас мој" (Пс. 24.5)

https://sozercanje.wordpress.com/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Ведран* рече

Па рекох да ти је на вољу да замишљаш шта год желиш и кад год то пожелиш. 

И теби исто то право. Али видим да теби не вреди објашњавати. Барем што се мене тиче (јер, свесно или несвесно, али свакако упорно изврћеш оно што сам рекао). Зато ја стављам тачку, што се ове дискусије тиче.

Ипак, послушај предавање митрополита Амфилохија и види шта он то заиста критикује. Да ли оно што сам ја рекао, или ипак нешто друго (што сам и ја критиковао).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...