Зоран Ђуровић: Како сањамо светост

[Tavita]

пре 1 минут, Ведран* рече

И црвени конац да веже око руке, потив урока. 

moze i crvena brojanica - 2in1

[Поуке.орг инфо]

Бог да душу прости о. Андреју, а теби падре Зоки хвала на дивној причи

[Zoran Đurović]

пре 4 часа, Поуке.орг инфо рече

Бог да душу прости о. Андреју, а теби падре Зоки хвала на дивној причи

Хвалим те Боже да ме се не сећају само као Маља за јеретике!

[Nebojš.a]

Zorane, nećeš valjda da umiriš savest jednom lepršavom pričom koja je ni tamo ni vamo? Ili što bi ti rekao: kazivanje malog Perice i baba Julice... tako nešto si umeo da govoriš.

Šta je sa svim onim nedopričanim pričama? Sa neodmršenim čvorovima?

Sa tesnim leptir mašnama koje su kao omče tetovirale adamovu jabučicu bližnjega?

 

[Zoran Đurović]

пре 6 минута, Nebojš.a рече

Zorane, nećeš valjda da umiriš savest jednom lepršavom pričom koja je ni tamo ni vamo? Ili što bi ti rekao: kazivanje malog Perice i baba Julice... tako nešto si umeo da govoriš.

Друже, када би пратио мој опус, видео би много оваквих прича. Мени је драго да су овде евидентирана и пророштва, јер је пре публиковано, а после остварено. Када би могао да завириш у мој инбокс на фб, видео би свакодневна сведочанства. Ја сам затрпан молењима људи да их помињем или за њихове ближње. Али свакоме бива по вери његовој. Ни Исус не мога, како Марко пише, да направи нека чуда у Галилеји, него нешто ситно, због ЊИХОВОГ неверовања. А ја практично немам дана где ми људи не пишу захвална писма. 

Ни Исусу нису веровали сви када је чинио чуда. Што бих се ја теби чудио? Ти, једноставно, ниси мој ближњи. Да си присуствовао неком молепствију, па да те разумем. Грешиш душу у незнању. Мани се ћорава посла. Покушај да живиш хришћански. 

 

[Nebojš.a]

Pratim tvoj opus, Zoki. Ništa ni manje ni više od pisanja drugih. Nije me mrzelo da čitam sve što si pisao. Često nevoljno, ali, ipak, sa pažnjom.

Video sam sve tvoje priče. I na fejsu. Ne što su neodoljive nego što su kratke. I ne toliko česte.

Pišeš o sebi kao proroku. Sad već bez zezanja. Navikao si druge da zezajući se pišeš o tome. Sada više nije tako.

Više se ne zezaš. Što i jeste problem.

Grliš društvo sebičnim zagrljajem. Ucenjuješ ljubavlju. Ili bolje: precenjuješ sebe. Ali to smo znali odavno. Nego smo mislili da se zezaš. Sad znamo da nije tako.

[Zoran Đurović]

пре 1 минут, Nebojš.a рече

Grliš društvo sebičnim zagrljajem. Ucenjuješ ljubavlju. Ili bolje: precenjuješ sebe. Ali to smo znali odavno. Nego smo mislili da se zezaš. Sad znamo da nije tako.

Е, то је то, нисам успео да видим...

[Nebojš.a]

Ma nije sporno. Piši i dalje pričice koje drugima sporiš kao nemoguću teološku osnovu.

[Zoran Đurović]

Управо сада, Nebojš.a рече

Ma nije sporno. Piši i dalje pričice koje drugima sporiš kao nemoguću teološku osnovu.

Ја ћу живети у причицама, ти живи у романима и томовима догматике. Буди ми добар!

[Nebojš.a]

A to što drugima to sporiš?

[Zoran Đurović]

пре 1 минут, Nebojš.a рече

A to što drugima to sporiš?

Путуј, игумане.

[Nebojš.a]

To si rekao i kada si rekao budi mi dobar. Ali nisi odgovorio na pitanje.

[Zoran Đurović]

пре 1 минут, Nebojš.a рече

To si rekao i kada si rekao budi mi dobar. Ali nisi odgovorio na pitanje.

Шта је теби до мене?

[Nebojš.a]

Da si pažljivo čitao moj ovdašnji opus mogao si da primetiš.

[Zoran Đurović]

пре 1 сат, Nebojš.a рече

Da

Посла ми пријатељ вечерас мог омиљеног аутора. Са њим и Силуаном сам проводио ноћи. На тебе сам заборавио, јер си стран благодати... 

Učini da budem onakav kakvim Ti sam želiš da vidiš Svoje stvorenje: Тежак је подвиг молитве. Мењају се стања нашег духа: понекад молитва у нама тече као моћна река, понекад се срце сасвим осуши. Али, нека свако опадање молитвене снаге буде што је могуће краће. Молитва често значи саопштавати Богу наше тешко стање: немоћ, клонулост духа, сумње, страхове, потиштеност, очајања – једном речју, све што је везано за услове нашег постојања. Саопштити, не тражећи богатих израза, па чак ни логичке доследности… Често овај начин обраћања Богу постаје почетак молитве – разговора. Понекад ћемо бити запљуснути таласима Божије љубави, коју у својој наивности схватамо као нашу љубав према Њему. Тако је бивало са мном: нисам се усуђивао да мислим како бесконачно велики Творац свега може да обрати Своју пажњу на мене, ништавног и гнусног. Говорио сам: „О, кад би било могуће да и Ти мене љубиш као што ја волим Тебе… Примећујеш ли како моје срце даноноћно жуди за Тобом? Сагни се к мени; покажи ми Своје Лице; учини да будем онакав каквим Ти сам желиш да видиш Своје створење; онаквим, каквог Ти, Свесвети, можеш да прихватиш и волиш…“ Ја заиста нисам знао шта говорим (Лк. 9,33); нисам могао ни да помислим да се то Он сам молио у мени...

Софроније Сахаров