Da li vreme „leči sve rane” i zašto ne?

[JESSY]

пре 11 минута, Milica Bajic рече

Мада гледај то са ведрије стране - колико мало времена имамо да им посветимо, таман толико нам људи и треба

na zalost, nisam sigurna da je to u pitanju...razbeze se ljudi...cuvaju svoj komfor...

[JESSY]

пре 2 минута, Vladan :::. рече

ја сам више мислио на опуштеније варијанте

razumem...ali svi smo drugaciji i razlicito reagujemo u takvim situacijama...

u svakom slucaju sam za to da svako radi ono sto ce mu u tom periodu olaksati situaciju i na bilo koji nacin pomoci...

[Milica Bajic]

1 hour ago, Vladan :::. рече

ја сам више мислио на опуштеније варијанте дружења као што је форум, разни четови итд. није то наравно право дружење али може да буде прилично близу тога онолико колико таква комуникација дозвољава поготово ако се то пренесе и на приватну комуникацију и дружење...

Може стварно и то да буде сасвим супер опција. Мени лично, то је мој мали посебан свет који носим у џепу и заиста ми пуно значи и као такав, а камоли када се из тога изроди право пријатељство. Предивно.

[gavrosaurus]

Чини ми се да Време лечи само тиме што се особа навикне на патњу. То многи мисле и готово сигурно осећају. Интензитет бола, разуме се, опадне с временом али мислим да жариште остаје активно. У некој форми, у неком облику.

Лично не верујем да психолози помажу, просто не мислим да је икаква врста трауме трајно излечива без Христа јер онда нема утемељење у крајњем добру, истини, љубави, спознаји. Чак нисам сигуран да је и какав креативан рад довољно дејствен јер и он чини да се заборави, одгурне а не изглечи.
То онда значи да Време (и инструменти му) само одлажу а то свакако није исцељење нити решење.

Стварно верујем да ту бригу и бол може (и треба) да носи само Христос, да човек испразни себе самог у оној мери да припадне и поверује Господу.
Свашта и мене мучи, накупило све свакаквих крахова и у мени и једном само у животу ми се десило, недавно, и заиста је трајало мање од четвртине секунде и било ми је много лакше! Стварно јесте, али је трајало тако кратко! но укус те светлости и избављења ми је остао, зато га и делим овде.
Мени, такав какав сам, Време није дало мелем и нема ми другог лека до Господа Исуса Христа.

[Natasenka]

Bog leči sve rane. 

[Milica Bajic]

пре 9 часа, gavrosaurus рече

Свашта и мене мучи, накупило све свакаквих крахова и у мени и једном само у животу ми се десило, недавно, и заиста је трајало мање од четвртине секунде и било ми је много лакше! Стварно јесте, али је трајало тако кратко! но укус те светлости и избављења ми је остао, зато га и делим овде.

Међу својима

У мом срцу поноћ. У њој каткад тиња
Мис'о да још живиш, мој пределе млади.
Моја лепа звезда, мајка и робиња,
Боже! шта ли данас у Србији ради?

Код вас је пролеће. Дошле су вам ласте.
Оживеле воде, ђурђевак и руже.
И мирише земља која стално расте
У гроб и тишину, мој далеки друже.

Једно твоје вече. Идеш кући споро
Улицама страха, и душа ти јеца.
Твоје гладне очи, моја дивна зоро,
Храни љубав мајке: "Нека живе деца".

Улазиш у собу. Сузе те већ гуше.
А два наша цвета из четири рата
У твоме су крилу, образе ти суше:
"Мама, зашто плачеш? Је л' писао тата?"

У велике патње невино питање
Дуби дубљу рану: плач ти тресе груди...
Напољу је видно, као пред свитање.
К'о да ће се дићи гробови и људи.

Скупила си сузе у косе детиње.
Све вас гледам сада крај гозбе сироте.
Лице ти се ведри: то душа светиње
Љуби твоје чело, мој сјајни животе.

[Рапсоди]

Мислим да време поједине ране може само да зацели али не и исцели.Једноставно су ту зацељене, али када се најмање надаш (довољан је један тренутак, једна  из ведра неба иритација прошлости  )и  оне поново прокрваре.  

[Adelaida]

Pa sta znam...u sustini svakom procesu izlecenja i zaceljivanja je potrebno vreme. Tako da ja kada cujem tu frazu " vreme leci sve " to shvatim tako. Naravno da puko prolazenje vremena ukoliko se ne radi na samom " lecenju " nista ne moze da ucini pozitivno, vec naprotiv....

ako se posecemo ispiramo ranu, previjamo i cekamo da zaraste...vremenom zarasta

ako se posecemo a ne ispiramo i ne previjamo nego samo cekamo da vreme odradi svoje...rana moze da se inficira...i kako vreme prolazi imamo jos veci problem...

[Поет]

@Milica Bajic Secam se da smo ucili stihove u osnovnoj. ?  

,,Izrasli grobovi sad se jasno vide

Ko daleka brda kroz podneblja plava."

[Alegzandar]

пре 13 минута, Adelaida рече

Pa sta znam...u sustini svakom procesu izlecenja i zaceljivanja je potrebno vreme. Tako da ja kada cujem tu frazu " vreme leci sve " to shvatim tako. Naravno da puko prolazenje vremena ukoliko se ne radi na samom " lecenju " nista ne moze da ucini pozitivno, vec naprotiv....

ako se posecemo ispiramo ranu, previjamo i cekamo da zaraste...vremenom zarasta

ako se posecemo a ne ispiramo i ne previjamo nego samo cekamo da vreme odradi svoje...rana moze da se inficira...i kako vreme prolazi imamo jos veci problem...

Mnogo ljudi se, kad ih snađe nevolja uhvati za tu izreku,  ne shvatajuci pritom da klize u depresiju/ocaj i tek nakon nekog izvjesnog vremena shvate da ta aksioma ne vrijedi i ne podrazumjeva nastojanja onih ljudi kada je ta izreka nastala, ophođenje prema sopstvenim nevoljama  ne gleda se vise sa one tacke koja je u moralu, a ciji centar zaboravljamo gdke je

[JESSY]

postoje situacije gde ni vreme ni vera ne mogu isceliti samu ranu...znaci mogu samo pomoci da naucis kako da je nosis nezaceljenu i potrudis se kako da na iole normalan nacin provedes ostatak ovog zivota...strpas sve to u svoje dzepove koji su pri tvom telu i ne otvaras ih...svestan si uvek da su tu, ali ne dozvolis sebi da razmisljas o tome...svako otvaranje je kao skidanje krhke kraste i rana opet pocinje da krvari...

[Sanja Т.]

On 7.2.2019. at 19:17, JESSY рече

na zalost, nisam sigurna da je to u pitanju...razbeze se ljudi...cuvaju svoj komfor...

Lakše je dati sve drugo do (no)  sebe. Najveća utopija. Upravo nam je svima spas deo sebe koji damo, zapravo drugoga , koji nam se da.