Коринђање - На Бадње вече долазе нам деца коринђаши

[Ромејац]

ОБИЧАЈИ У БАНАТУ ЈЕДИНСТВЕНИ У СРБИЈИ: На Бадње вече долазе нам деца коринђаши

Божићни обичаји у Банату јединствени су у Србији. На вратима домаћина певају кратке, шаљиве песме

САВРЕМЕНИ начин живота у градским срединама јесте изменио начин обележавања најрадоснијег празника, али није потпуно избрисао старе народне обичаје у северном и средњем Банату. Тамо још увек деца на Бадње вече долазе на врата домаћина и певајући им кратке, често врло шаљиве песме, налик бећарцима, најављују сутрашњи Божић.

Овај ритуални обилазак најмлађих по комшилуку назива се коринђање. За коринђање су карактеристичне две ствари, певање и даривање. Деци се дају воће, разни ситни слаткиши, бомбоне и чоколадице, а у новије време и ситан новац.

- Обичај је да деца на врата домаћина увек долазе у групама, обавезно питају да ли је слободно коринђати и тек када добију потврдан одговор, почињу да певају, заједно или појединачно или само једно од њих. Певају кратке, лако памтљиве и певљиве песмице, а често и шаљиве, налик бећарцима. Домаћин или домаћица се мало шале са њима, а онда их дарују. Обавезно се дарује свако дете, јер свако од њих има своју кесу или торбицу за поклоне. Никог не треба изоставити. Сваки коринђаш из групе треба да добије нешто, па макар то била једна јабука или две бомбонице - објашњава етнолог Славица Гајић из Народног музеја Кикинда.

Сваки дар има посебну симболику, па је јабука симбол здравља, орах симболише претке, а слаткиш сладак и леп живот. У коринђање иду само деца узраста од три - четири године, па до раног пубертета.

Некада је коринђање било карактеристично само за православце, али су и мађарска деца ишла с православном да коринђају, тако да у новије време мали коринђаши иду по комшилуку и пред католички и пред православни Божић. Уколико коринђаши уочи католичког Божића, дакле 24. децембра, покуцају или позвоне на врата домаћина који Божић слави 7. јануара, он ће их љубазно замолити да дођу у јануару. Деца се неће наљутити ако их неко врати.

- Домаћини који желе да приме коринђаше, а живе у кућама, на Бадње вече требало би да откључају капије како би коринђаши могли да дођу до врата. Деца су се некада давно маскирала и гаравила лице, али се одавно више не маскирају. Коринђање се задржало још само у северном и средњем Банату - каже етнолог Славица Гајић.

Коринђаши у комшилук одлазе са првим сумраком, а када оду групе деце у кућама се служи вечера, која је на Бадње вече обавезно посна. На столу су традиционално пасуљ на уљу, риба, "насуво с маком", односно резанци с маком, ораси, суве шљиве, смокве и друго воће.

ЧАВРЉАЊЕ                                                                                                 

Стари назив коринђање употребљава се у Банату када неко нешто понавља више пута, односно чаврља. Најчешћа коринђашка песмица је: "Ја сам мали Ива, трчим преко њива, њива се зелени, газда се весели, дај газда ораха и ракије, ево Божић код капије". Некада коринђаши само кажу: "Ја сам мали коринђаш, дај ми газда шта имаш".

 

http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:770231-ОБИЧАЈИ-У-БАНАТУ-ЈЕДИНСТВЕНИ-У-СРБИЈИ-На-Бадње-вече-долазе-нам-деца-коринђаши

[Ромејац]

пре 3 минута, Ромејац рече

Коринђање се задржало још само у северном и средњем Банату - каже етнолог Славица Гајић.

Дотични етнолог нема појма!

Прилично је распрострањено у јужном Банату.

[Lady Godiva]

Ишла сам једном као дете, кад сам била у гостима. И даље то памтим. Било је јединствено, упечатљиво.

[Ромејац]

Песмице

Ја сам мали Пера,

ујела ме кера.

За ногу, за руку.

дај ми газда јабуку,

вина, ракије.

Божић је пред капије!

 

Ја сам мали Ива,

идем преко њива.

Њиве се зелене,

газде се веселе!

 

[Ромејац]

Ја сам мала Ната,

отвор'те ми врата.

Ја вам желим пуно среће

и најлепше Бадње вече!

[Ромејац]

 

[Ромејац]

 

[Ромејац]

 

[Broken]

Ja teram decu to veče da idu po kućama. Delimo sve 50-50.

[Zayron]

On 8.1.2019. at 21:09, Ромејац рече

Дотични етнолог нема појма!

Прилично је распрострањено у јужном Банату.

Rasprostanjeno je to svuda po Evropi kod praktično svih naroda, kod Slovena se to može naći pod raznim nazivima, najčešće koleda, koledovanje. Postoji ih više vrsta, glavne su mikulašska ili nikoljdanska, nikolajevska na sv. Nikolu, potom božićne (ima ih više vrsta: badnjakove - u te spadaju i to banatsko korindjanje i kašubska gwiazdka - zvijezdica), na svetog Stefana štjepanska i trikraljeva tj. bogojavljenska), mesopustna ili fašnjakova (poklade, početak velikog posta), uskrsna, ivanjska (rodjenje sv. Jovana) i na Sve Svete 1.11. (Heloween kod anglosaksonskih i romanskih naroda) a postoje i priležitostne, prigodne npr. svadbena a negdje i pogrebna (narikače su relikt tih pogrebnih koledovanja) ili za prizivanje kiše (dodole). Poslije su magijski i pagansko obredni textovi (koji su ustvari bili vrlo zapamtljivi, takve rimovane nabrajalice) zamjenjeni prigodnim hrišćanskim tekstovima ili nabrajalicama (dječijim nabrajalicama ili za odrasle sa čestitarskim zdravicama, agrikulturnim blagoslovima da urodi na poljima i razmnože se domaće životinje, sa šaljivim, karikirajućim ili čak sa blago erotskim lascivnim podtekstom, kad koleduju momci curama i zadirkuju ih raznim rimovankama) a negdje se koriste i izvorne ili minimalno preradjene kako bi bile u hrišćanskom kontekstu (Oj badnjače, badnjače je jedna od najpoznatijih...). Sve su ostacima, reliktima paganskih predhrišćanskih magijskih obreda. Pri tom se hoda u grupama od kuće do kuće ili u povorkama po cijelom selu.

Evo par primjera uskrsnog i mesopustnog koledovanja i na kraju posljednja tri videa božićna koleda Gwiazdka (zvijezdica) kod Kašuba u Poljskoj, to možda mnogi od vas još niste vidjeli.

 

 

 

 

 

[Ромејац]

пре 18 часа, Broken рече

Ja teram decu to veče da idu po kućama. Delimo sve 50-50.

 

[Августин]

Има то код свих Словена.Било је код нас у Крајини на Банији па све док нас непоменици нису протерали.Покојни отац ми је причао да је он ишао као дете још у Краљевини Југославији.Звали су се чароице.Не знам да ли се ишта од тога одржало у неким срединама где су Крајишници компактније насељени као делови Срема и Баната.