Динамика иманентне Тројице

[Milan Nikolic]

Мислим да је Фанару циљ да римоотпадници освоје примат свуда на том цариградском теолошком примату. Уз њих ће бити друго плућно крило, зато се боре на политичком нивоу против православних Руса, јер су на истоку њима главна сметња.

Али тај подухват је осуђен на пропаст. Као у шаху, до неког тренутка неко мисли да све иде по плану, али дешавају се неочекивани потези противника и губитак партије. У овом случају је Бог на противничкој страни Фанара.

[Бездомник]

пре 7 минута, Milan Nikolic рече

Мислим да је Фанару циљ да римоотпадници освоје примат свуда на том цариградском теолошком примату. Уз њих ће бити друго плућно крило, зато се боре на политичком нивоу против православних Руса, јер су на истоку њима главна сметња.

Али тај подухват је осуђен на пропаст. Као у шаху, до неког тренутка неко мисли да све иде по плану, али дешавају се неочекивани потези противника и губитак партије. У овом случају је Бог на противничкој страни Фанара.

Али, ево, рецимо да им успе да нас уједине са римокатолицима, шта их потом спречава да нас, на основи тога да је “Бог један, јер је Отац”, уједине и са осталим монотеистичким религијама, када сви они такође верују у једног бога, кога називају оцем.

[Justin Waters]

пре 1 сат, Бездомник рече

уједине и са осталим монотеистичким религијама, када сви они такође верују у једног бога, кога називају оцем.

Ko to još?

[Milan Nikolic]

О егзистенцијализму поретка

Рекли смо да постоје две врсте ипостасних својстава, једна се односи на својства узрочности, рођености и исхођености, а друга се односи на поредак ипостасног прожимања на граничној равни Ипостаси Тројице са суштином Божијом. Овај поредак је од егзистенцијалне важности, јер без њега не би могла ни да постоји творевина, нити би Бог могао бити Творац. Осим што не би било творевине, не би било ни славе, ни смисла љубави у самом иманентном постојању Божијем независно од творевине.

Кад не би било тог поретка, творевина, осим што не би могла ни да постоји, не би могла да има ни причасност са самим Ипостасима Тројице нити са суштином Божијом, јер кроз поредак прожимају Ипостаси, како из неприступног и недостижног постојања Ипостаси над поретком, тако и из неприступне и недостижне суштине Божије под поретком, у мери којом се дају вечне енергије Божије. Једино прикључењем на раван Ипостаси Светога Духа и Ипостаси Сина Божијег у поретку ипостасног прожимања на граничној равни са суштином Божијом, наша природа задобија беспочетне и нестворене енергије Божије и есхатолошко постојање. Наша природа то још није у целокупности задобила, али већ јесте самим Телом Вазнетога Христа.

 

[Heraklit]

пре 2 часа, Milan Nikolic рече

поредак ипостасног прожимања на граничној равни Ипостаси Тројице са суштином Божијом

Granična ravan?Kolko sam ja upoznat suština Božija je u celosti prisutna kako u Ocu,tako i u Sinu i Duhu Svetome,ne postoje nikakve granične ravni suštine i ipostasi nego jedna te ista suština postoj na tri različita načina kod Oca kao nerođena,kod Sina kao rođena od Oca,kod Svetog Duha kao ishođena od Oca.

[Milan Nikolic]

Не знам где си и како си то учио, али цела тематика је јако деликатна. Углавном, морамо раздвојити категорију ипостаси од категорије суштине, у смислу да свака категорија јесте нешто посебно.

Суштина није ни нерођена ни рођена ни исхођена, него се ова својства приписују ипостасима. Суштина је у потпуности заједничка свим Трију Лицима (тј. Ипостасима).

[Heraklit]

Ne možeš da razdvajaš suštinu od ipostasi jer i  ni jedno ne postoji bez onog drugog.Ispostas je nosilac prirode,tj njegov temelj,baza što i jeste etimosloško značenje te reči.Nerođenots,rođenost i ishođenje su tri različita postojanja tj utemeljenje jedne te iste prirode i to u njenoj potpunosti.

[Bokisd]

Koliko sam upoznat sa situacion',....  sustina je jedna i ista i zajednicka kod sva tri Lica u Trojici, tj. priroda i sustina koja je Bozanska je ista i zajednicka u Trojici,..... razlika je na nivou Ipostasi, svaka ipostas u Trojici je 'specificna' i prepoznaje se po svojim svojstvima,...... Otac je uzrocnik, Sin je rodjen i Duh ishodi.

Zbog toga sto je licno svojstvo Oca da je uzrocnik ( u Trojici), Sin nema udela u uzrocnosti Duha i u isto vreme Duh nema udela u uzrocnosti Sina.

Zbog toga sto je licno svojstvo Sina da je rodjen, opet nema udela u ishodjenju Duha.

Zbog toga sto je licno svojstvo Duha da ishodi, nema udela u rodjenju Sina.

Licno svojtsvo Sina jeste i da je sisao na zemlju i Ovaplotio se i postao covek - Bogocovek. Udeo Oca i licno svojstvo jeste da salje Sina na zemlju medju ljude i udeo Duha i njegovo licno svojstvo jeste da nastavlja delo Sina na zemlji (kada se Sin u telu  Vazneo na nebo)

Ovde ima kod sv.Grigorija Niskog nesto objasnjeno :

http://web.archive.org/web/20101201132425/http://verujem.rs/pdf/grigorije_niski_o_razlici_sustine.pdf

.. mnogo teska tema .... 

[Milan Nikolic]

Улога поретка иманентне Тројице, у односу на створену природу, конкретно разјашњава халкидонски христолошки спор и његове последице.

Суштина Божија нема вољу сама по себи, него је њена јединствена воља у дејству Три Ипостаси, које увек бива у поретку ипостасног прожимања на граничној равни са суштином Божијом. Свака Ипостас има сопствену индивидуалну вољу. Али у дејству Трију Ипостаси, по јединственој суштини Божијој, резултат је увек иста и једна воља. Воља суштине Божије диктирана је споља Ипостасима Тројице, док вољу наше створене природе диктира Ипостас Оваплоћеног Сина изнутра.

Ипостас Сина Божијег се протегла, можемо рећи излила, као река, остајући у свом речном кориту, али испунивши одређено место изван тог корита. Циљ је да Христос привуче све са Собом, као река у речно корито, на раван иманентног поретка Свете Тројице. У том изливању Ипостаси Сина Божијег и испуњењу створене природе Његовом Ипостасју, Син Божији је остварио нови поредак у односу на Духа Светога, тиме што је Ипостас Сина Божијег ступила на место одакле ће створену природу принети на граничну раван са суштином Божијом, где Ипостас Духа Светога обухвата и природу створеног и природу Божију споља.

Наиме, у иманентном поретку Тројице, Дух Свети је тај који је први у обухватању суштине Божије. Али у есхатолошком домостроју, Христово Тело заузима то (прво) место и сâма Ипостас Сина Божијег прва обухвата суштину Божију.

Дакле, иако по самој суштини Божијој постоје тачке где су непосредно све Три Ипостаси на граничној равни са суштином Божијом, ипак постоји и поредак где су Син и Дух у Оцу, и Дух у Сину, у односу на суштину Божију. Овај поредак је, као што је речено, развијен у нови поредак путем Оваплоћења и Вазнесења, тако што је Син узео Тело да буде унутар Ипостаси Светога Духа на граничној равни са суштином Божијом. Иманентни поредак остаје какав јесте, као што река остаје у свом кориту, без обзира што се Ипостас може излити и привући све за Собом.

Тај нови (икономијски) поредак нам омогућава да се сјединимо са Ипостасима Сина и Духа Светога, тиме што Син испуњава нашу природу изнутра и уздиже је, да је заједно са Духом Светим обухвати и споља. То сједињење на граничној равни са суштином Божијом са Ипостасима Сина и Духа, даје нам, и једини је начин да нам се то да, општење и најприснији однос, као деце и родитеља, са Богом Оцем.

Кроз иманентни поредак, где је Дух Свети у Оцу и Сину, где се Ипостас Духа прожима са Ипостасју Сина, иступила је Ипостас Сина у нови начин постојања, задржавајући први, у смислу да је уласком у створену природу Син Божији ступио у нови поредак, али остајући и у првом поретку, као што изливена река остаје у свом кориту, иако је почела да постоји и ван свог корита. Дакле, преузимајући нови поредак, ступајући у природу створеног, али задржавајући иманентни поредак саме Тројице, Син Божији је власник две воље, јер остварење човештва Сина Божијег је нови начин постојања које има посебну природу свог кретања, са слободом и избором.

Потребно је усвојити следеће симетрије:

Нестворена слава је иманентни поредак. Иманентни поредак је иманентна воља Тројице, а додатни поредак (=икономијски поредак) је додатна воља Онога (Сина Божијег) који преузима другачији поредак.

Симетрија између иманентног поретка, нестворене славе и иманентне воље Божије. Симетрија између: 1.) иманентног поретка и божанске воље; и 2.) икономијског поретка и човечанске воље Исуса Христа.

Шта је уопште воља? Божија воља је кретање у љубави, а човечанска воља је кретање по плановима Божијим или последично непослушности изван планова Божијих. Божије кретање у љубави је ипостасно дејство и прожимање, у поретку над суштином Божијом, где Ипостаси кроз суштину Божију задобијају вечно дејствовање. Човечанско кретање је остварење планова Божијих, које носи слободу и одговорност; кретање је природно, а слобода и одговорност су ипостасне.

План Божији је да се творевина путем икономијског поретка Тројице - оваплоћењем и вазнесењем - присаједини иманентном поретку Тројице. Као што две воље Христове остају вечно, тако и два поретка остају вечно. И иманентни поредак и икономијски поредак. Тако што природа створеног бива сједињена са Ипостасима Сина и Духа на граничној равни са суштином Божијом, где је иманентни поредак као нестворена слава, где се добијају нестворене енергије Божије.

Да не би све ово што је до сада речено било само спекулација, потребно је обрадити и развити учење о логосима бића и твари. У учењу о логосима имамо објашњење постојања природе твари и њеног присаједињења иманентном поретку Тројице.