Raskol se zahuktava

[o. Miroljub]

пре 6 минута, Ведран* рече

not necessary when ...

Но вашега богољубија ради, еве: 

Worthy of mention here is the determination of the canonist Miodrag Petrovic, that “the Archbishop of Constantinople alone has the privilege to judge and adjudicate conflicts of bishops, clergy and metropolitans of other patriarchs.” (Nomocanon on the 14 Titles and the Byzantine Commentators, p. 206)

Која иронија 

Бартове одлуке се темеље на нашем уваженом др.М.П. 

https://www.uocofusa.org/news_180901_1.html

 

 

 

 

 

Хвала, брате Ведране. I am speechless!

[Ведран*]

пре 2 минута, o. Miroljub рече

 

Хвала, брате Ведране. I am speechless!

no problem

пишемо историју

или прелазимо из лудила у лудило

или ....

зависи из којег угла се узме. 

[Ведран*]

Архиепископ Климент каже да Цариград вуче Кијев за нос са фејковима. 

https://tass.ru/obschestvo/5853250

surprise, surprise! 

То је било јасно свакоме ко је провео 5 минута читајући саопштење Цариграда од 11. октобра ове године. 

Зато сам још тада говорио:

ово:

Остаје утисак да ни о каквој додели аутокефалности Украјини овде није реч него просто о успостављању контроле цариградског трона на канонској територији Руске Православне Цркве, а сада канонске Украјинске Православне Цркве, под изговором доделе аутокефалије некој апстрактној „Украјинској Цркви“. https://sozercanje.wordpress.com/2018/10/13/нека-размишљања-о-одлуци-синода-цариг/ 

па ово:

On 16.10.2018. at 7:22, Ведран* рече

Не мислим на аутокефалију јер сумњам да искрено намеравају да је дају Кијеву. 

па ово:

On 25.10.2018. at 10:20, Ведран* рече

Оно што ја могу да кажем са сигурношћу јесте да ће узети Андрејевску Цркву као ставропигију, и шта год још успе, као и, како неки кажу, 25 милиона зелених да покрију рупу у Америци. А аутокефалија и друге ситнице су секундарне, то може, али и не мора.   

 

Сада се већ и официјелно износе овакви ставови, јер је постало несумњиво да оно што Денисенко и клика, са једне стране, и Порошенко и клика, са друге стране, желе, од Цариграда добити неће. И све ове горе наведена предвиђања-очекивања чујемо сада и из уста архијереја РПЦ, УПЦ, и шире. 

Не зна се ни када ће добити било шта. Ово пре неколико дана је било последње заседање Синода ЦП у овој години. Тешко да ће они објавити датум и одржати тај фамозни објединитељни сабор у периоду до следеће године и новог заседања Синода ЦП. Ово врло лако може да се развуче у период предизборне кампање. Порошенко ће вероватно изборе да одложи или откаже, под изговором ратног стања, а у међувремену ће направити још неки инцидент. 

Што се Сабора тиче, пре ће бити да ће они папирно да се договоре, без икаквог сабора, да "архијереји" просто потпишу и прихвате Устав који су им спремили на Фанару. Да се тако, на пречац, и без сабора изгласа све што је битно. А онда, или да се одржи само неки фејк саборчић, који треба да да привид легитимности свему, или да се именује поглавар и без сабора, исто тако договором на папиру, или да и њега Цариград постави, самовласно, као што све ово и ради, као што папа поставља кардинале итд. И да затим, на самом крају, томе поглавару (који неће бити патријарх) додели фејк тзв. аутокефалију која ни по чему неће бити аутокефалија, већ само још један у низу егзархата Цариградског трона. 

На овај начин ће Цариград покушати да редефинише и сам појам аутокефалије, и његово значење, као и целокупно вековно Црквено устројство на Истоку. 

[Августин]

пре 2 часа, Ведран* рече

not necessary when ...

Но вашега богољубија ради, еве: 

Worthy of mention here is the determination of the canonist Miodrag Petrovic, that “the Archbishop of Constantinople alone has the privilege to judge and adjudicate conflicts of bishops, clergy and metropolitans of other patriarchs.” (Nomocanon on the 14 Titles and the Byzantine Commentators, p. 206)

Која иронија 

Бартове одлуке се темеље на нашем уваженом др.М.П. 

https://www.uocofusa.org/news_180901_1.html

 

 

 

Овај јадни Миодраг Петровић из срамоте у срамоту од грешног милоја,једине истине и хорор епископа до стамбулског милет-баше без милета.Што се једник не покаје.Дају му се знакови да се покаје а он лудује.

[Ведран*]

пре 32 минута, Августин рече

Овај јадни Миодраг Петровић из срамоте у срамоту од грешног милоја,једине истине и хорор епископа до стамбулског милет-баше без милета.Што се једник не покаје.Дају му се знакови да се покаје а он лудује.

Јесте да није он "крив" што су га цитирали, али ово да му се дају знаци, то баш тако изгледа.

Јер откуда то да од свега на свету Божијем нађу баш њега и ово цитирају? И да тај цитат баш употребе за Бартов говор епископима, који је сво ово лудило започео? И то баш за оправдање папских претензија цариградског трона? Баш њега, да за то користе, њега који је болесно алергичан на помен имена папског?

Заиста се овако може "поиграти" само Бог наш! 

[Milan Nikolic]

Митрополит бориспољски Антоније: „Васељенска Патријаршија дејствује у Украјини као партизан” *

30. Новембар 2018

Интервју дат Агенцији црквених вести Ромфéа (Атина), објављен на интернет-порталу исте Агенције 25. новембра 2018.

Високопреосвећени митрополит се у интервјуу осврнуо на резултате са заседања Сабора Украјинске Цркве, одржаног 13. новембра, и на став митрополита виницкога г. Симеона. Високопреосвећени је такође изразио своју недоумицу зашто Света Гора ћути у тако озбиљној ситуацији и нагласио нерасположење клирикâ и лаикâ да је посећују. Митрополит Антоније се осврнуо и на став украјинске државе после заседања Сабора, на схватање минулих догађаја међу верницима, као и на став расколникâ.

Ваше Високопреосвештенство, 13. новембра је заседао Сабор Украјинске Цркве. Који су основни резултати тога заседања?

Архијерејски Сабор наше Цркве је својим одлукама пре свега посведочио и потврдио унутрашње јединство наше Цркве.

Знамо да су представници наше државе, заговорници идеје о аутокефалности, обећали Васељенској Патријаршији да ће тобоже око двадесет до двадесет пет архијереја наше Цркве сигурно отићи на „сабор уједињења” на којем би требало да се формира нова – „уједињена” – Црква.

Ако не баш двадесеторица, бар десет архијереја ће сигурно отићи, – тако се веровало и у Фанару.

Средства извештавања су навела да је ових дана у Кијеву тајно боравио митрополит Француске Емануил како би припремио „сабор уједињења”.

У стварности је, међутим, само један епископ, митрополит виницки Симеон, одбио да потпише одлуке нашег Архијерејског Сабора.

Тај став митрополита Симеона је изазвао жестоке протесте свештенослужитељâ његове митрополије (око педесет свештеникâ града Винице је протестовало, а мноштво верникâ их је подржало) тако да је митрополит Симеон, премда он сâм није потписао саборске одлуке, био принуђен да званично изјави да су, без обзира на све, одлуке Архијерејског Сабора обавезујуће за читаву Украјинску Цркву, укључујући и митрополију виницку.

То је рекао зато што је схватио да је у опасности да изгуби своју епархију, која по овом питању неће поћи за њим. То значи да идеја о „константинопољској аутокефалији” није прихваћена у црквеном народу и свештенству наше Цркве.

Не постоје „милиони верникâ” који, тобоже, једва чекају Томос о аутокефалности, као што кажу наша средства извештавања, а као што, већ и званично, изјављује и патријарх Вартоломеј, који је, како изгледа, усвојио логику наших расколника.

Зашто ово кажем? Зато што данас из устâ константинопољскога патријарха слушамо иста тврђења и исту аргументацију коју смо годинама слушали од домаћих расколника.

Претпостављам да ова идеологија, као што је изазвала раскол у Украјини, на исти начин већ изазива проблеме и у међуправославној равни.

Овде бих желео да подсетим на одломке из писма Његовог Блаженства Архиепископа Тиране, Драча и све Албаније г. Анастасија Патријарху московском г. Кирилу, објављене у црквеној штампи, где архиепископ Анастасије вели да ћемо, уместо да имамо јединство православних у Украјини, доспети у опасност да буде разбијено јединство васељенског Православља.

Имајући у виду све ово, наш Архијерејски Сабор је издао саопштење у којем се наводи да аутокефалија данас не одражава унутрашње црквене потребе него нам је намећу споља, тако да наша Црква неће учествовати на „сабору уједињења” нити ће се уједињавати са расколницима уколико се не покају.

Утисак нам је да наша држава, удружена са расколницима и са Васељенском Патријаршијом, жели да преотме неке слојеве наше – канонске – Цркве. Али наша Црква је показала своје јединство и свој интегритет.

Украјински медији шире, међутим, причу како је неких петнаест митрополита који неће лично ићи на „сабор уједињења” овластило своје представнике да на њему гласају у њихово име.

Прочитао сам те „вести”. То су фантазије. У том случају би, иначе, „сабор уједињења” могао да буде одржан и преко интернета или помоћу скајпа. Зашто да се људи замарају долазећи у Кијев?

Али, говорећи озбиљно, хтео бих да кажем две ствари. Прво: чак и да важи то што рекосте, сама та чињеница би показала на које све лукаве начине хоће да остваре зацртана безакоња, а то, пре свега, не би служило на част Васељенској Патријаршији, која се упетљала у ту причу. Друго: ако неки епископ оде на тај „сабор”, његови верници и свештеници биће први који му неће дати да се врати у своју епархију, што смо већ видели у Виници, па и у једној другој епархији чији је епископ направио неколико погрешних корака. Такав епископ ће изгубити епархију, а једино што ће му остати биће – велико ништа.

Све ово значи да „константинопољска аутокефалија” нема подршке у нашем верујућем народу. Није то никакав плод акцијâ Москве, како се лажно тврди у нашој јавности.

Какав је став заузела ваша држава после вашег Сабора?

Државне власти покушавају да застраше епископе и свештенике. За последњих недељу дана објављено је у украјинским медијима на десетине чланака са прљавим оптужбама против наших епископа и свештеника који уживају углед у друштву. Осим тога, представници служби безбедности позивају наше епископе на „разговоре”.

Још није на делу онакво гоњење наше Цркве какво је постојало у совјетско доба, – времена су се изменила, – али нам итекако стављају до знања шта од нас траже. Укратко, врше притисак. Кад би притисак вршила само држава или кад би га вршиле неке друге нецрквене силе, то не бисмо толико доживљавали као вређање нити би нас то толико болело будући да познајемо историју Цркве и памтимо гоњења. Али кад нам то чини, или томе доприноси, или у читавом процесу потајно узима учешћа нека друга помесна Православна Црква, - а овде конкретно мислим на Константинопољску Цркву, – онда је нама, духовно и психолошки, веома тешко да се с тиме помиримо.

Васељенска Патријаршија делује у Украјини као колективни партизан. Делује прикривено, мучки, игноришући канонску Цркву са милионима верникâ, дванаест хиљада и петсто парохијâ, деведесет епископâ, пет хиљада монахâ и монахињâ... Игнорише, дакле, велику канонску Цркву, а стаје на страну оних који врше притисак на нашу Цркву. Све што Фанар чини, чини у дослуху са политичким руководством наше земље.

Колико јуче, председник Украјине г. Петар Порошенко је саопштио да ће 27. новембра у Фанар отпутовати један државни чиновник, извесни г. Павленко, како би узео учешћа у седници Светог Синода Васељенске Патријаршије. Он ће, кажу, учествовати и у коначном састављању или потврђивању текста Томоса. Како год да се узме, посматрачи смо чудних појава: државни службеници, световњаци, треба да суделују у заседању Светог Синода једне Цркве у покушају да регулишу токове црквеног живота.

Штета је што такво чудновато понашање примећујемо управо у Цариградској Патријаршији. Ми га не одобравамо и нећемо прихватити интервенције политичарâ у нашим црквеним стварима.

Како све ове догађаје виде и схватају обичан црквени народ и свештенство?

Примећујем у овом периоду колико занимљиву толико и жалосну појаву. Незаконити поступци Васељенске Патријаршије изазивају подозрење у очима нашег верујућег народа и клира, и то не само према Васељенској Патријаршији већ и према укупном Православљу које говори грчки.

Наши свештеници ми кажу да сада многи верници у исповести пред својим духовницима признају да имају негативне помисли о Васељенској Патријаршији због њених поступака у Украјини. Наши верници разумеју да такве помисли нису добре за хришћанина. Зато их и откривају у исповести.

Неким свештеницима се свиђало да служе у одеждама грчкога кроја. Сада их замењују одеждама рускога кроја.

Доста наших свештеника је често одлазило на Свету Гору. Сада примећујем да више немају велику жељу да иду.

Наши монаси и свештеници се са чуђењем питају: зашто ћути Света Гора? Зар оци Светогорци немају ништа да кажу док гледају како се газе канонске основе светскога Православља?

Уопште узев, запажам да се рађа извесна антипатија према свему што је грчко. Наши верници осећају бол због тога што су их издала њихова једноверна браћа, односно Цариградска Патријаршија, која је нашој Цркви зарила нож у леђа.

Наши верници имају осећај да су издани. Тај бол је највећи и најнеподношљивији упркос свим свађама и сукобима са расколницима и унијатима које смо доживели у току последњих деценија.

Уочавамо, заправо, тихи протест на једноставном, свакодневном нивоу; уочавамо извесно удаљавање од богате и лепе грчке православне традиције.

Не кажем да су то масовне појаве, али да јесу тенденције – јесу. Сматрам да је то веома озбиљан проблем стога што су расцепи на обичном лаичком нивоу веома дубоки и дуготрајни.

Са тог разлога оно што Фанар ради у Украјини одражава се, нажалост, на васколико грчкојезично Православље, а шире говорећи – тиче се читавога Тела Православља. Надамо се да ће ово искушење препознати наша браћа и сестре у јелинофоном свету и да ћемо сви заједно, уз помоћ Божју, наћи духовне снаге да га превазиђемо.

Како се у овој ситуацији понашају расколници?

Расколници се нису променили. Укидање анатема бачених на њих и поништавање њихових рашчињења расколници нису схватили као своје прикључивање Цркви него као признање Цркве да су они имали тобоже исправан став када су стварали раскол.

Шта значи то што је Васељенска Патријаршија признала расколнике? Значи да је Црква променила став, а да се расколници нису променили. Зашто је Цркви потребно покајање грешникâ или расколникâ? Да би они променили свој ум. Грчка реч метáниа коју преводимо као покајање заправо значи промену ума и умовања, преумљење. Расколници треба да се промене, а не да присиљавају Цркву да се она мења.

Другим речима, уместо да се покаје, уместо да пред Богом промени свој начин живота, грешник би хтео да се Сâм Бог промени у односу на њега. Ако би Црква примила грешнике без икакве промене код њих, шта би се десило?

Ово ме подсећа на јеванђелску причу Господњу о људима позваним на свадбу Царевога Сина: „А ушавши цар да види госте, угледа онде човека необучена у свадбено рухо. И рече му: Пријатељу, како си ушао овамо без свадбеног руха? А он оћута” (Мат. 22, 11 – 12).

Црква неће примити непокајане у своје крило. Ако их ипак прими, пре или после ће их одлучити од себе. Видимо да се расколници нису променили од 11. октобра, када је Константинопољска Патријашија донела своје одлуке. И даље су непријатељски и агресивно расположени према нашој Цркви. То су разумеле и већ потврдиле Српска и Пољска Православна Црква и ми смо им благодарни. Осим тога, расколници које је признала Васељенска Патријаршија немају валидан свештенички и архијерејски чин.

Ако друге помесне Православне Цркве не кажу категорично не, као што су га већ изрекле Српска и Пољска Црква, сутра ће бити принуђене да саслужују људима који нити имају нити су икада имали канонско рукоположење, односно канонску хиротонију.

При настанку раскола хиротоније расколничких епископа извршили су неки пустолови који нису ни били свештеници: они су обманули прве расколнике и „хиротонисали” их у „архијерејско достојанство”. Притом су имали проблеме моралног карактера.

Желим да напоменем да од пролећа 2018. године, када је и кренула сва ова прича о Томосу, ниједна од помесних аутокефалних Цркава није изјавила да је сагласна са поступцима Васељенске Патријаршије у Украјини. Став пак Српске и Пољске Цркве, које су одбиле да признају легализацију украјинских расколника, показује и улива нам наду да ниједна друга Црква неће заузети став другачији од њиховог. То, по моме мишљењу, значи да ће Васељенска Патријаршија довести себе у безизлазан положај ако не промени свој став. Треба да се заустави и да крене путем дијалога са нама, као и са Руском Црквом и свим осталим помесним Православним Цркавама.

Решење треба да нађемо сви заједно. Са своје стране, ми смо спремни за дијалог. У противном, сви ћемо бити губитници – на првом месту Цариградска Патријаршија, а за њом читава Православна Црква.

 

[*] Митрополит Антоније је управитељ администрације и организације („управљајушчи дјелами”) Украјинске Православне Цркве, велике аутономне Цркве у саставу Московске Патријаршије, веома угледан и утицајан јерарх.

 

Са грчког: епископ бачки Иринеј

http://www.spc.rs/sr/mitropolit_borispoljski_antonije_vaseljenska_patrijarshija_dejstvuje_u_ukrajini_kao_partizan

[Milan Nikolic]

Порошенко саопштио када ће бити одржан „сабор уједињења“ православне цркве у Украјини

Сабор уједињења православне цркве у Украјини могао би да буде одржан средином децембра или чак раније, рекао је председник Украјине Петро Порошенко.

„Он (сабор уједињења) ће бити одржан средином децембра, можда и у првој половини децембра“, обећао је Порошенко, наводи се на сајту председника Украјине. Он је додао да ће датум овог сабора објавити цариградски егзарх.

Вест о „сабору уједињења“ објављена је само на украјинској и енглеској верзији председничког сајта, док на руској верзији не постоји вест, само снимак Порошенковог обраћања.

 

https://rs.sputniknews.com/evropa/201812011118028739-Ukrajina-Porosenko-crkva/

[Ведран*]

1 hour ago, Milan Nikolic рече

Са грчког: епископ бачки Иринеј

Бачки владика не губи време на трице и кучине, овај интервју је супер. 

[Zoran Đurović]

пре 14 часа, свештеник Александар рече

Оче Аво већ четири године сам у пожаревачкој Цркви Св.Николе где сам  иначе становао  док сам  био костолачки.Та заједница је била истурено одељење Рукумије.Када сам дошао писали су две петиције  против мене,наравно да их Еп. није уважио.Отишли су убрзо сви од мене у Рукумију,мада их има и код акакијеваца.Иначе  радим на Академији СПЦ у Бг већ трећу годину,захваљујући Жексу.

 

Да, видели смо се онда кад си ми поклонио књигу. Драго ми је за ово око Академије; мислио сам да си негде друго прешао, односно, сигурно је да сам неког погрешно разумео. Супер је да се дружиш са Мистиком Жељком, мораћемо уприличити котлић на његовом ранчу на Дунаву! Једва чекам, веруј ми! Уморан сам од свега...

[Zoran Đurović]

https://vesti-online.com/Vesti/Svet/719355/Porosenko-saopstio-kada-c-e-biti-odrzan-sabor-ujedinjenja-pravoslavne-crkve

[Milan Nikolic]

Порошенко изјавио: ,,Објединитељски сабор ће одабрати предстојатеља који ће путовати у Истанбул и примити Томос из руке Његове Светости Вартоломеја".

https://strana.ua/news/174355-poroshenko-zajavil-chto-hosudarstvo-ne-budet-vlijat-na-verujushchikh.html

[Zoran Đurović]

пре 16 минута, Milan Nikolic рече

Порошенко изјавио: ,,Објединитељски сабор ће одабрати предстојатеља који ће путовати у Истанбул и примити Томос из руке Његове Светости Вартоломеја".

https://strana.ua/news/174355-poroshenko-zajavil-chto-hosudarstvo-ne-budet-vlijat-na-verujushchikh.html

Напомним, что Порошенко объявил новые сроки собора по автокефалии.

Также в УПЦ спрогнозировали, что объединительный собор автокефалов пройдет в бывшем музее Ленина.

Тако и треба Путину кад још није избацио лешину из Кремља!

[Августин]

https://rs.sputniknews.com/analize/201812011118031994-Ukrajina-Amerika-Rusija-/

 

https://rs.sputniknews.com/analize/201812011117951882-s-400-turska-rusija-saradnja-/

[Ведран*]

Зашто ли је јерусалимски патријарх био у Румунији одвојено, а не када је тамо био Барт, на освећењу. Зашто сада само пар дана после???

 

[Ведран*]

Ово постаје као неки добар филм, са многим заплетима.

Огласио се и од стране Цариграда пре пар дана укинути руски егзархат у Западној Европи. 

На почетку се наводи историјат егзархата који је занимљив. Два пута им је Цариград дао Томос да би га потом укинуо. Томос дал, томос взјал, на делу. 

Дакле хаос.

Оно што је ултра занимљиво  јесте да они сада наводе Зизијеву еклисиологију као аргумент да се Синод, па и сам Патријарх не важи. Али врло лепим речником. Епископ је, према томе, мали "папа". 

Дакле, оно што Барт прича на Цариградском трону, о својим овластима, то сада прича и "мали" архиепископ руског егзархата, и ослања се на Зизиуласове еклисиолошке аргументе. 

Добићемо изгледа родослов. Папа римски роди Зизија, Зизи роди Барта, Барт роди Јована, Јован роди....ајмо следећи... 

Они планирају да одрже саветовање духовенства, па онда и црквенонародни сабор на којем ће донети одлуке и предочити их Цариграду. Другим речима, не пада им на памет да само савију врат пред Вартоломејевом одлуком о сопственом укидању. 

Овде, на руском, енглеском и француском језику:

http://www.exarchat.eu/spip.php?article2260 

Горке плодове кушамо!