Листа вероучитеља на сајту министарства просвете

[о.Небојша]

Нема тога што малтер и ригипс не могу да поправе.

[Teacher]

Хвала свима.Помогли сте ми да одлучим шта да радим.Кад сам отворила ову тему,била сам под великим стресом.Сад сам се смирила,али нећу седети скрштених руку.Борићу се.Занима ме још ако неко зна да ли епархије имају обавезу да објаве конкурс за вероучитеље и да ли директори морају да приме оног кандидата кога одреди владика без конкурса иако не испуњава услове за рад у школи.

[Vladan :::.]

  On 15. 9. 2018. at 21:31, Teacher рече

Занима ме још ако неко зна да ли епархије имају обавезу да објаве конкурс за вероучитеље

Expand  

колико знам, не

  On 15. 9. 2018. at 21:31, Teacher рече

и да ли директори морају да приме оног кандидата кога одреди владика без конкурса иако не испуњава услове за рад у школи

Expand  

изгледа како где... често директори сматрају да је то црквена ствар и не мешају се осим ако није било неких проблема...

[Teacher]

У мојој школи и директор и секретар мисле да морају да прихвате вероучитеља који им је додељен,иако нису задовољни.Али видели сте да је министар потписао да директори могу да одлуче кога ће запослити.Можда је то нека нова одлука министра за коју у школама још не знају?

[ronin]

  On 15. 9. 2018. at 21:43, Teacher рече

нова одлука министра за коју у школама још не знају

Expand  

знају, али се много не мешају у то, јер као што рече Владан сматрају да је то црквена ствар. 

 

[Vladan :::.]

  On 15. 9. 2018. at 21:44, Teacher рече

У мојој школи и директор и секретар мисле да морају да прихвате вероучитеља који им је додељен,иако нису задовољни.Али видели сте да је министар потписао да директори могу да одлуче кога ће запослити.Можда је то нека нова одлука министра за коју у школама још не знају?

Expand  

можда не знају, можда неће да се уплићу и замерају... а можда им је и цимање да праве конкурс када већ имају решено питање...

[Јанко]

  On 15. 9. 2018. at 21:44, Teacher рече

У мојој школи и директор и секретар мисле да морају да прихвате вероучитеља који им је додељен,иако нису задовољни.Али видели сте да је министар потписао да директори могу да одлуче кога ће запослити.Можда је то нека нова одлука министра за коју у школама још не знају?

Expand  

У нашој епархији координатор се чује са сваким директором бар на крају године, а ако има проблема и чешће. Директори преносе своје утиске и жеље, тако да могу утицати на избор вероучитеља - ако има основа...

[Teacher]

Хвала свима.

[Снежана]

да кажем и ја неку реч, као родитељ. Разумем да су се политика и политичке играрије увукле свуда, није ни веронаука, као предмет изузета из тога, међутим оно што је мени забрињавајуће и тужно за видети је наш однос (нас родитеља) према том предмету, који рекла бих, одсликава донекле и наш однос према самом Богу, дакле, гурнули смо га у запећак.

Имам двоје деце, старији син је на веронауку ишао само у средњој школи, сам је изабрао, променио је два професора за 4 године, другог професора је обожавао...

Ћерка, од првог разреда и она је променила вероучитеље, једног памти по томе што их је водио на Литургије и правио им пакетиће за Божић, другог по томе што им је све феноменално објашњавао и осликавао...

Неки су били више посвећени, неки мање, неки су имали бољи приступ деци, неки нису ни имали приступ, одседели су својих 45 минута, међутим, какви год да су били, ни једног момента, ни једне године, од првог дана могућности избора, у нашој кући се није доводило у питање веронаука или грађанско, јер, по мом мишљењу, боље и било каква веронаука, него никаква, размислите само колико је година било потребно да се врати у школе, да ли ми као родитељи, као верници имамо прво да одузмемо, а само својом немарношћу и неодговорношћу, веронауку деци.

 

[Благовесник]

  On 14. 9. 2018. at 18:34, ronin рече

одакле ти те информације?! 

ове листе нису састављане у министарству просвете већ су оне прослеђене из епархија. Они објављују онако како добију из епархија. 

 

Expand  

 са седнице.

 

[ronin]

  On 16. 9. 2018. at 19:41, Благовесник рече

 са седнице.

 

Expand  

Информатика у основној школи је обавезна  у 5 и 6 разеду, следеће године и у 7. разреду. Веронааука и грађанско су у истом пакету. Информатика никада није била у истом пакету са веронауком. У неким школама је нпр. у пакету са хором итд. Ако имаш још неке информације о томе подели с нама. 

[Broken]

У петак сам имао много више инспирације да пишем на ову тему, сад ми је некако спласнуло. Ипак, приложићу неколико реченица и то више субјективних.

Мени је ово шеснаести пут да почињем школску годину као вероучитељ. Увек сам радио са средњошколцима.

На почецима, тамо 2003. напустио сам једну приватну фирму у којој сам радио, да бих предавао веронауку. Многи су тада добили право да уђу у школе као вероучитељи. Неки су ту видели само шансу да се допуни норма а већина су били верујући људи и мислим да су ту били са добром намером. Временом се то профилтрирало, па су неки отпали. Мало ко је тада испуњавао законске услове. Ја сам на пример у то време био апсолвент на Историји, имао диплому четворогодишње стручне школе. Кад сад, са ове временске дистанце сагледам све ове године, мислим да је тај почетак, првих 6-7 година био време када је на часовима постојала нека изузетна енергија између ученика и мене нестручног. То је далеко више било од наставног процеса, заправо то и није био наставни процес већ један живи однос, такав да сам по школи и после школе увек био насмејан. Сећам се, имао сам 13 часова недељно те прве године, путовао у једну школу (од две) често стопирајући. Највећи страх ми је био могућност да више не предајем веронауку. Не због плате ( можете мислити колика је била) већ због тога што сам волео свој посао и ученици су ми били јако драги.

Када је стигло обавештење да сви вероучитељи треба да имају богословско образовање уписао сам ПБФ и завршио Практични смер паралелно са обавезама у школи и бригама породичног жовота. Тада су нам рекли да ће овај смер бити довољан за рад у школи и на њега нас упутили. Сад видим многе недостатке свог рада из првих година, узимајући у обзир (окрњено) академско теолошко образовање које сам стекао. Ипак, неким чудом, као да су часови с почетка потпуно остваривали свој циљ. Деца су вероватно била лишена нечега што неко ко није теолог и није могао да им пренесе али сам сигуран да нису била лишена могућности да осете сладост хришћанства.

Иако мислим да није пресудно, сматрам да вероучитељ мора да има високо теолошко образовање. Оно није гарант да ће неко бити добар вероучитељ али оно је, између осталог, давање "цару царевог". Добар вероучитељ треба да, пре свега ВОЛИ то што ради. Тај човек треба да буде живи пример онога што прича јер је најчешће он једини мост, веза тих младих људи са Христом. Они кроз њега гледају Христа и у њему треба да Га виде. Треба да воли ученике...е, сад не знам како до тога долази, ваљда дар Божији, неки таленат можда.

Кад је у питању статус веронауке у овом нашем вспитно образовном систему све сам више песимиста, иако мислим да нисам такав по природи. Имам утисак де је сазрело време за неке промене у вези са њом и њеним положајем у школству али не видим како би се ишло на нешто боље. Све је компликованије. Мањак деце по школама значи и мање часова за наставнике. То се допуњује грађанским васпитањем а да би имао децу на грађанском она не могу да буду на верској настави. Све већи број предмета који се деле по групама компликују израде распореда часова. Ја први пут ове године имам озбиљан проблем са распоредом. Никад се нисам жалио, долазио по три пута дневно у школу ( ујутро, подне, увече) и то није проблем, него кад ми ставе претчасе у свиг пет дана. Ту се не може озбиљно радити јер су половина ученика путници којима је тај претчас проблем. Неки дозвољавају себи да часове грађанског не одржавају што утиче и на избор ученика. Такође примећујем тренд, пошто сам сваке године на упису, да ученици који долазе у средњу школу много мање бирају веронауку. Долазе са већ попуњеним пријавама.Разлози за то могу бити разни. Мислим, има тога пуно што би се могло рећи...и сад сам много написао, а вероватно мало корисног.

[Јанко]

  On 17. 9. 2018. at 9:31, Broken рече

У петак сам имао много више инспирације да пишем на ову тему, сад ми је некако спласнуло. Ипак, приложићу неколико реченица и то више субјективних.

Мени је ово шеснаести пут да почињем школску годину као вероучитељ. Увек сам радио са средњошколцима.

На почецима, тамо 2003. напустио сам једну приватну фирму у којој сам радио да бих предавао веронауку. Многи су тада добили право да уђу у школе као вероучитељи. Неки су ту видели само шансу да се допуни норма а већина су били верујући људи и мислим да су ту били са добром намером. Временом се то профилтрирало, па су неки отпали. Мало ко је тада испуњавао законске услове. Ја сам на пример у то време био апсолвент на Историји, имао диплому четворогодишње стручне школе. Кад сад, са ове временске дистанце сагледам све ове године, мислим да је тај почетак, првих 6-7 година био време када је на часовима постојала нека изузетна енергија између ученика и мене нестручног. То је далеко више било од наставног процеса, заправо то и није био наставни процес већ један живи однос, такав да сам по школи и после школе увек био насмејан. Сећам се, имао сам 13 часова недељно те прве године, путовао у једну школу (од две) често стопирајући. Највећи страх ми је био могућност да више не предајем веронауку. Не због плате ( можете мислити колика је била) већ због тога што сам волео свој посао и ученици су ми били јако драги.

Када је стигло обавештење да сви вероучитељи треба да имају богословско образовање уписао сам ПБФ и завршио Практични смер паралелно са обавезама у школи и бригама породичног жовота. Тада су нам рекли да ће овај смер бити довољан за рад у школи и на њега нас упутили. Сад видим многе недостатке свог рада из првих година, узимајући у обзир (окрњено) академско теолошко образовање које сам стекао. Ипак, неким чудом, као да су часови с почетка потпуно остваривали свој циљ. Деца су вероватно била лишена нечега што неко ко није теолог и није могао да им пренесе али сам сигуран да нису била лишена могућности да осете сладост хришћанства.

Иако мислим да није пресудно, сматрам да вероучитељ мора да има високо теолошко образовање. Оно није гарант да ће неко бити добар вероучитељ али оно је, између осталог, давање "цару царевог". Добар вероучитељ треба да, пре свега ВОЛИ то што ради. Тај човек треба да буде живи пример онога што прича јер је најчешће он једини мост, веза тих младих људи са Христом. Они кроз њега гледају Христа и у њему треба да Га виде. Треба да воли ученике...е, сад не знам како до тога долази, ваљда дар Божији, неки таленат можда.

Кад је у питању статус веронауке у овом нашем вспитно образовном систему све сам више песимиста, иако мислим да нисам такав по природи. Имам утисак де је сазрело време за неке промене у вези са њом и њеним положајем у школству али не видим како би се ишло на нешто боље. Све је компликованије. Мањак деце по школама значи и мање часова за наставнике. То се допуњује грађанским васпитањем а да би имао децу на грађанском она не могу да буду на верској настави. Све већи број предмета који се деле по групама компликују израде распореда часова. Ја први пут ове године имам озбиљан проблем са распоредом. Никад се нисам жалио, долазио по три пута дневно у школу ( ујутро, подне, увече) и то није проблем, него кад ми ставе претчасе у свиг пет дана. Ту се не може озбиљно радити јер су половина ученика путници којима је тај претчас проблем. Неки дозвољавају себи да часове грађанског не одржавају што утиче и на избор ученика. Такође примећујем тренд, пошто сам сваке године на упису, да ученици који долазе у средњу школу много мање бирају веронауку. Долазе са већ попуњеним пријавама.Разлози за то могу бити разни. Мислим, има тога пуно што би се могло рећи...и сад сам много написао, а вероватно мало корисног.

Expand  

Све ПОТПИСУЈЕМ, и број година рада. И осећаје. (Једино сам ја те 2003. већ био са дипломом ЕТФ-а.)

ОСИМ да сам завршио ПБФ.

И зато треба да будем потпуно искрен према себи. Рече један чо'ек:

"Човек треба да буде живи пример онога што прича јер је најчешће он једини мост, веза тих младих људи са Христом. Они кроз њега гледају Христа и у њему треба да Га виде." 

Дакле, да завршим или да идем. Ако не дам ниједан испит до идућег јуна време је да се иде...

[Broken]

Samo jos jedna primedba, usko vezana za temu - meni pise da s zavrsio teoloski institut i da se apsolvent na PBF. Ja cak i ne znam gde je taj institut. 

[Јанко]

  On 17. 9. 2018. at 9:58, Broken рече

Samo jos jedna primedba, usko vezana za temu - meni pise da s zavrsio teoloski institut i da se apsolvent na PBF. Ja cak i ne znam gde je taj institut. 

Expand  

Ме'ш чини да доста студената тамо није сигурно ни по ком програму студирају...