Зоран Ђуровић: Шта има Амфилохије против Степинца?

[Zoran Đurović]

пре 25 минута, Bokisd рече

To je moj odgovor na tvoje pitanje.

Одговор ти је до бола... 

[Bokisd]

пре 18 минута, Zoran Đurović рече

Одговор ти је до бола... 

Sta da radim, ne mogu da kazem nesto sto ne mislim, da jeste ... ( da se nasalim, takva su mi osecanja,... )

[Васијан]

On 4.9.2018. at 0:22, ana čarnojević рече

Имам 2. питања за Аву @Zoran Đurović , @Васијан , @Trifke ...ко има воље и времена да одговори.

1. Пре 6 година била сам са својом 4-месечном бебом у болници. Беба је била животно угрожена. Моја пријатељица је то вече када смо примљени звала једног свог пријатеља монаха да се помоли (Слава Богу сада је Владика) и он је питао да ли је беба крштена. Тада није била. Објаснио је шта треба да радим. Да је три пута закрстим у Име Оца и Сина и Светога Духа. Објаснили су ми да је то условно крштење које се обавља у случају опасности и слично. Али оно је привремено и треба се што пре крстити у Цркви. Да ли неко може да ми нешто више каже о овоме... Питам и због следећег...

2. Мој отац није крштен. У Бога не верује, каже да неће да се крсти са 70 година, скоро цео живот је живео у комунизму, није размишњао о томе...Колико знам ништа не значи да га ја наговарам ако он не верује...Онда тај чин кршења нема смисла. Или има?...Постаће део тела иако не верује...?

Ако будем поред њега када дође тај последњи час да ли могу тако како што сам бебу онда, да ли ће то нешто значити?...Шта ће бити са њим ако ни тога не буде...Или да га наговарам...

Озбиљно питам.

Потписујем све што је написао @Zoran Đurović. Само бих додао да уз "наговарање" оца будете и дубоко молитвено активни, као и да молите и друге да се моле за њега. Заједничка молитва је моћна ствар и постоји прегршт примера као што је овај Ваш где су се ствари сасвим преокренуле после одређеног времена пропрађеног молитвом за конкретан проблем.

Да га крстите без његове воље не би ништа значило, јер такво Крштење по Канонима Цркве (и уопште учењу Цркве) нема никакву валидност, јер не постоји слободна воља онога који се крштава (то се не односи на мало дете), већ је насупрот тога та особа нема жељу да се крсти. Тачније, ниједна Тајна нема никакву валидност ако је извршена над неким ко није дао пристанак за исту. Зато, на пример, монашење које се учини на силу над неким Црква аутоматски поништава.

[Васијан]

пре 19 часа, Џуманџи рече

Ovo zvuci bas, bas lose (ne mesaj biologiju sa verom). 

Више сам направио поређење да би сте разумели о чему причам. Међутим, многи савремени екс муслимани који пређу у Православље управо то говоре: "вратили смо се Православљу" (нпр. Кустурица), јер сматрају, првенствено, да су се вратили у Веру својих предака. Не бих тако олако одвојио биологију са Вером (у контексу ове приче), јер смо ми, и те како, везани за наше претке по многим стварима. Не само на нивоу биологије, већ и у духовном смислу, по многоме чему.

[Васијан]

пре 9 часа, Жика рече

Чак и познати антиекумениста ђакон Максимов не држи твој став. Он наводи Оце који су подржавали твој став и оне који нису не стајући ни на једну страну, а наводи да је Црква прихватила став папе Стефана.

Тај израз "антиекуменизам" је највећа могућа глупост. Не постоји анти-зло, већ само добро. Уместо добра постоји анти-добро. Екуменизам, као догматско учење (Теорија Грана, римски екуменизам и све слично - дакле, догматско учење - теорија) је јерес, или пак свејерес. Пошто је такво учење страно Цркви, оно је зло, а анти-зло не постоји, већ само анти-добро.

Свештеник (не ђакон) Георије Максимов заступа ову тезу као и моја маленкост. Међутим, пошто се мало слабије сналази у овим стварима, он, по класичном руском маниру, избегава да каже да је став ових Отаца који су држали заблуду (која није ни са чим основана, сем на њиховом умовању које нема утемљења на Предању и Писму), да постоје тајне код јеретика, неправославан.

пре 9 часа, Жика рече

Ево шта пише ђакон Максимов:

Често питање о спасењу јеретика повезују са питањем признања тајни од стране Цркве у разним неправославним заједницама. Што се тиче питања о њиховој не(валидности), у Предању Православне Цркве оно није коначно решено. Неки Свети Оци су говорили да јеретици немају Тајне, а неки су говорили да их имају. Ово разилажење је забележено још у трећем веку између свештеномученика Кипријана Картагинског и светог Стефана Римског.
Свети Кипријан је сматрао да ван Цркве не може бити никаквих Тајни и зато је говорио да је људе који се обраћају Цркви, крштене јеретике или расколнике, неопходно крстити поново. Свети Стефан је сматрао да их Црква може примити и без тога, признавши оно што је раније извршено као Тајну, ако је била извршена правилно.
То што је на Васељенским Саборима Црква одлучила да прима неке јеретике без поновног крштења, може да се оцени као признање става који је имао свети Стефан. Међутим, ово није толико једнозначни став, ако се узме у обзир мишљење свештеномученика Илариона (Тројицког) који је говорио да се Тајна Крштења не понавља над јеретиком који се обратио не зато што Црква признаје Тајне које су јеретици извршили, већ зато што Господ при сједињењу јеретика са Православном Црквом на невидљиви начин испуњава благодаћу Крштење и друге Тајне (хиротонију, ако се говори о клирику те заједнице, у којој се чува апостолско прејемство).
Мишљење о томе да ван Цркве не може бити никаквих Тајни износили су, поред светог Кипријана, преподобни Теодор Студит, преподобни Никодим Светогорац, свети Игњатије Брјанчанинов, свештеномученик Иларион Тројицки, свештеномученик Онуфрије Гагаљук и преподобни Јустин Поповић. Постојање Тајни код јеретика, поред светог Стефана, признавали су Свети Оци као што су блажени Августин, преподобни Викентије Лерински, свети Тарасије Константинопољски[8], блажени Теофилакт Бугарски[9], свети Филарет Московски[10] и свети Николај Јапански[11].
Међутим, сви Свети Оци, како они који признају, тако и они који не признају валидност тајни које се врше ван Цркве, били су сагласни у томе да јеретици (исто као и расколници) не могу да се спасу.

Максимов је ове аргументе користио да би разобличавао расколнике, али није ишао у дубину ствари и није објаснио да је овај став западних (који су прихватили и по неки источни Свеци, па и Сабор Источних Патријараха из 18. века - сав скован по латинском кључу) неправославан, јер ни сам не зна како то да објасни, и да би показао да постоје Светитељи који си прихватали Тајне код јеретика, али није даље од тога ишао. На крају је написао врло битну ствар, јер заиста ови Свеци, који су прихватали Тајне код јеретика, нису прихватали могућност њиховог спасења кроз те Тајне (што је жизофрено само по себи). И, у томе је суштинска разлика између њихове заблуде и екуменистичке јереси коју проповеда Свештеник Зоран Ђуровић. 

"Мени су добро позната имена Светитеља који су учили да јеретици немају тајне. И мени лично је њихова позиција блиска. Али, као прво, чак међу тим Светитељима нисам наилазио на директно називање супротног учења јересју." цео текст: http://www.svedokverni.org/izbor-raskolnika-sah-mat-za-sve-raskolnike-svestenik-georgije-maksimov/

Моја маленкост је овако коментарисала тај текст о. Максимова:

"Осврнуо бих се на неке ставке о. Георгија, које сматрам да отац није добро рашчланио, то јест да су остале недоречене, или, пак, да их ни он до краја не копча.

Наиме, вера да постоје Тајинства ван Цркве, коју су исповедали неки Светитељи (почевши од западних, јер је та вера настала на Западу) је управо јерес, а та чињеница врло добро разобличава сваку површност и прелест расколничког и псеудо-зилотског поимања Православља и Цркве.

Православна Црква, на свом саборном и васељенском нивоу, никада није исповедала учење да постоји Црква ван Цркве и да Тајне могу постојати ван Ње. То говори, првенствено, чињеница светотајинског рашчињења и анатеме која одсеца рашчињеног и анатемисаног од Тела Цркве. Црква кроз све Саборе исповеда да су јеретици безблагодатни и да никакве Тајне не постоје у њих, јер их је управо Она (Црква, Тело Христово) свезала прејемности истих. То је утемељено на Христовим речима Апостолима да је сва власт у рукама Апостола и да они свезују и разрешују. Тако је Црква свезала све јеретике од пријема светотајинске црквене благодати. Зато, сви поменути Светитељи (од стране о. Максимова) су исповедали отворену заблуду и јерес која је дошла од стране погрешног помимања Св. Тајни на Западу. Данас Римокатолици на том темељу држе јеретичку догму о неизгладивости свештенства. Иначе, Св. Тарасије Цариградски није исповедао да постоје Тајне код јеретика, јер је он говорио о хиротонијама које су чинили јеретици пре њиховог рашчињења. Св. Николај Јапански је примио латинску заблуду да тајне важе код Латина, али је истовремено сматрао Латине за огромне јеретике. Св. Кирило Бјелозерски је чак испао смешан, јер је на једном месту говорио да је латинска хостија благословен хлеб, али да НИЈЕ Тело Христово, а у цитату који наводи о. Георгије вели да ми признајемо њихове хиротоније. Што је својеврсни нон-сенс, јер не постоји цепање Св. Тајни. Или су све валидне, или ниједна. Ставови западних Отаца (Викентије Лерински, Августин, Јероним итд.) су чиста јерес, која је чак ушла и на саборски ниво у Посланици Источних Патријараха (18. век) који је био под великим утицајем западне теологије. Све ово добро разобличава погрешан приступ људи који су надахнути духом лажне ревности, јер видимо да су многи Светитељи имали отворене заблуде у свом исповедању Вере, а постали су Свети. Чак видимо једну јерес на Саборском нивоу у 18. веку, па је Црква остала Црква. Док се они због разних глупости одмах од Ње одвајају."

[Васијан]

пре 18 часа, Isusovo magare рече

Pitanje za Vasijana,ako su ovo SVETI SAKRAMENTI,kako je moguće jednog poništiti npr.svećenički red ili ženidbu a drugi,recimo krštenje nije moguće???

Не знам да ли сте прочитали одговор упућен Копитару. 

Прво, Сакрамената има више од седам, јер је свака радња учињена у Цркви Сакрамент, а сви Сакраменти извиру из Свете Евхаристије. Тако је Сакрамент и монашење и сахрана и освећење воде и многе, многе друге свештенорадње и обреди који се дешавају у Цркви. 

Друго, Крштење и Рукоположење су Тајне које се само једном савршавају. Међутим, ако Црква неког анатемише, он постаје стран Богу и Телу Христовом и његово крштење и рукоположење бива апстолутно непостојеће (постаје незнабожац и цариник и свезан на овоме и ономе свету, по Исусовим речима). Дакле, његово крштење и рукоположење бива свезано и тиме он престаје бити Хришћанин (јер тада борави у хули на Духа Светога, за шта нема опроштаја на овоме и ономе свету). Ако се покаје и преуми, враћа се у Цркву кроз покајање и његово крштење и рукоположење поново бива дејствено, активно и испуњено Смислом. Јер, ни Крштење ни Рукоположење не постоје сами по себи, већ искључиво у Заједници Цркве, то јест ван Цркве немају никакав Смисао нити постојање. Зато непрестано велим да је магизам и езотерија када сматрамо да крштење и рукоположење може постојати ван Тела Цркве, а тако нешто је противно самој природи Цркве. Дакле, можемо бити "сто пута" крштени, али ако нас Црква анатемише и екскомуницира, то је идентично као да смо некрштени - тј. незнабошци. Јер, крштени су удови Тела, а избачени су од тог Тела отсечени.

[Васијан]

пре 9 часа, Zoran Đurović рече

Лаша дезидераре, што веле Италијани. Максимов је упознат са проблемом, али није затуцан као Васијан па свим раним Оцима приписује агиоритско виђење ствари. 

Свети Никодим је био Светогорац. Дакле, причасник једне врсте духовности која је, нажалост, Вама по многим сегментима и стварима сасвим непозната и којој сте Ви, нажалост, сасвим супротни. Био је преподобан и духоносац, препознат од других духоносаца као такав. Ви не знате шта је дух послушности и следовања Оцима и Предању, јер сте сами себи Предање и Свети Оци...никада нисте окусили тај укус Православља и не знате шта је то. Агиорит је био човек таквог кова. Далеко од непогрешивог, али човек који је следио Предање и био послушан, јер је тако рођен и васпитан. Никада такав човек не би могао да измисли нешто што није могао да наследи од других и да прими кроз Предање Цркве.

Сасвим Вас је добро разобличио Свети Папа Лав Велики, који је тотално јасно изнео прави икономијски принцип. Опет ћу га поновити да сви виде. Посебно брат@Жика.

"For they who have received baptism from heretics, not having been previously baptized, are to be confirmed by imposition of hands with only the invocation of the Holy Ghost, because they have received the bare form of baptism without the power of sanctification. And this regulation, as you know, we require to be kept in all the churches, that the font once entered may not be defiled by repetition, as the Lord says, One Lord, one faith, one baptism. And that washing may not be polluted by repetition, but, as we have said, only the sanctification of the Holy Ghost invoked, that what no one can receive from heretics may be obtained from Catholic priests. This letter of ours, which we have sent in reply to the inquiries of the brotherhood you shall bring to the knowledge of all your brethren and fellow bishops of the province, that our authority, now that it is given, may avail for the general observance."

http://www.newadvent.org/fathers/3604159.htm

Дакле, ко жели да види, нека види. По чему се речи ове разликују од виђења Св. Агиорита, и свих осталих који у сагласју са Црквом и Њеним учењем, тврде у суштини исто ово?

Светитељ вели да су јеретици примили "голу/празну форму крштења", без "моћи/силе освећења"! Светитељ забрањује понављање крштења, али вели да освећење Светога Духа може добити само од Свештеника Цркве! Дакле, код јеретика не постоји благодат Св. Духа и обред који они врше је празна форма. Благодат је само у рукама Свештеника Католичке Цркве! 

Цитат

Сасвим греши у читању канона васељенских сабора, јер ту убацује могућност агиоритске интерпретације, али она не постоји. Ни текстуално ни догматски на основу онога што знамо из теологије тог доба. Такође је за одбацити став да неправославни иду у пакао. То је суманута идеја.

Св. Августин је тврдио да се јеретици тим својим тајнама не спасавају, већ да сви скупа гину, јер су ван Цркве.

[Васијан]

пре 9 часа, Жика рече

Ево мало и Флоровског:

Ово „икономијско” тумачење изазива још веће тешкоће из перспективе општих богословских поставки. Тешко да је могуће приписати Цркви власт и право да, на неки начин, прогласи оно што није било за нешто што је било, и да „претвара ништавно у значајно” – како се изразио професор Диовуниотис (Church Quarterly Review No. 231, p. 97) „по икономији”

Флоровски је примио чисту западњачку логику, зато и не схвата шта је заправо Црква. Зато је и написао онај смешан текст "О границама Цркве". Добар је по многим питањима и значајна историјска личност и приређивач, али у еклисиологији сасвим протестантвујући и нецрквен.

[Васијан]

пре 12 часа, Zayron рече

Sakramenti mogu biti validni ili invalidni, valjano, pravoplatno ili nevaljano, nepravoplatno udijeljeni. ako su udijeljeni nevaljanim načinom onda se na to gleda kao da nikada nisu ni udijeljeni, tj. ne postoje. Ako su udijeljeni valjanim, kanonskim načinom koji Crkva propisuje onda se više ne mogu anulirati jer su udijeljeni ne ljudima već Bogom, Božjim pričinjenim kroz Duha Svetoga preko ljudi u Crkvi pa kako nije moguće anulirati Boga koji ih ustvari daje i koji je njihovo izvorište tj. vrelo njihove moći tako nije moguće anulirati ni sakramente same ako su udijeljeni kanonski, valjanim načinom tj. ako su validni, pravoplatni. Sakramente ne daju ljudi već Bog a zato ih ljudi ne mogu ni anulirati. Mogu maximalno iz Crkve nekog exkomunicirati, klirika ili mirjanina ako ne živi hrišćanski i škodi sebi i Crkvi i to je sve što ljudi mogu napraviti - sve ostalo je potom na Bogu i Božijoj volji.

Ово је "лепо" дефинисана латинска јерес неизгладиве благодати о којој све време говорим. Ово виђење је суштински супротно са догматским и предањским учењем Цркве Христове и нема никаквог утемељења у Светом Предању и Светом Писму. Васељенски Сабори говоре све супротно од овога. Зато се православна и латинска сакраментологија разликују не мало, већ много. То јест, ствар је у самој суштини. Догматске ствари су питању. Две различите вере и схватања од којих је једно истинито, а друго лажно.

Цитат

Vasijan ne razumije onda šta je svrha krštenja i čemu služi. U Vjerovanju se moli Ispovijedam jedno krštenje za oproštenje grijeha i kad smo se već jednom u životu odlučili pokrstiti i učinimo to, onda naravno s vjerom, u uvjerenju da su nam kroz to jedno krštenje i oprošteni svi grijesi. Zato tamo piše Ispovijedam JEDNO krštenje za oproštenje grijeha a ne piše "ispovijedam nekoliko krštenja za oproštenje grijeha". Osim toga kad bi zaista bilo potrebno "nekoliko krštenja za oproštenje grijeha", nikad ne bismo imali tu sigurnost kojim tačno krštenjem su nam ti grijesi oprošteni, prvim, drugim, petim, jedanaestim? Niti bismo imali ikoga kompetentnog ko bi nam to mogao sa sigurnošću potvrditi i reći. A s tim bismo bili tačno tamo u te spomenute Vasijanove magije, nagadjanja i gatanja tamo gdje i pogani,  koji se mole svojim modlama, kumirima, totemima i kipovima a nikada ne znaju niti su sigurni da li su im molitve uslišane pa ih zbog toga ponavljaju, blekotaju i mantraju do u beskraj nikad nemajući u sebi  takve sigurnosti kao mi kršćani/hrišćani koji vjerujemo da smo tim krštenjem zaista zadobili sve to što nam je Isus obećao (oproštaj grijeha, spasenje i život vječni) isto kao gubavac koji se izliječi ili slijepi koji progleda, kad već jednom tako čudesno ozdrave nije potrebno to ponavljati nekoliko puta. A sam Isus nas je učeći moliti molitvu Oče naš upozorio na to da kad se molimo Bogu ne blebećemo kao pogani: 

Васијан није ништа писао ни налик овоме. То да Латини на магијски начин посматрају сакраменте је нешто сасвим друго и нема везе са овим. Ја никада нисам, ни у сну, тврдио да се Крштење треба поновити и да постоји више Крштења од једног. 

[Васијан]

On 4.9.2018. at 0:24, Zoran Đurović рече

Е, ово си у праву! Дакле, само Васељенски Сабор неког може да анатемише! И то са потписима свих владика у Васиони! Али се чека и на потпис Св. Саве СрБског, па да се то овери и да будемо сигурни у анатему! Који си ти смешан лик. Свргнућа неколико владика које је обавио Златоусти нису биле важеће? Зато су Кириловићи с правом рашчинили Златоустог?

Карикирањем ништа нећете постићи. Ако ствари гледамо стриктно, да би један Епископ био рашчињен, потребна је потврда целокупне Цркве (не буквално свих Епископа појединачно, али свих Цркава који ће се сагласити са тиме кроз своје представнике). Архијеретици су увек били смењивани и анатемисани од целокупне Цркве на Светим Саборима (Несторије, Македоније, Диоскор итд.). Таква је црквена пракса и данас. Екс Артемија је рашчнила наша Црква, а то рашчињење потврдила целкопуна ПЦрква. Дакле, сви Синоди свих Помесних Цркава са својим Патријарсима. Зато кроз историју имамо примера да једна Црква рашчини неког Владику, па да тај Владика пређе у другу Помесну Цркву и настави да служи. Тајне тог Епископа су и даље валидне, јер рашчињење није било потпуно. Тако је Митр. Евлогије из РПЗЦ био рашчињен од Сабора Заграничних Руса, али је пребегао у Васељенску Патријаршију и основао Епархију у Паризу. Његове Тајне су биле валидине и Црква потпуна, јер га је Цариградска Патријаршија рехабилитовала. Арије је био анатемисан и рашчињен од Св. Петра Александријског, али је пребегао код другог Владике и овај га рехабилитова. На Првом Сабору је учествовао као Свештеник, а не као Лаик. Што значи да рашчињење Св. Петра за Цркву није било довољно, јер га је други Епископ рехабилитовао (иако је то мимо Канона). 

Ако гледамо стриктно, та свргнућа Светог Златоуста нису била скроз важећа, јер нису била потвђена од остатка Цркве. Наравно, то не значи да је то била кривица Златоустова. Управо пример Св. Златоуста показује да његово рашчињење није било валидно, јер није било од целокупне Цркве. Њега уопште није рашчинила целокупна Црква, већ само неканонски Сабор, а добар део Цркве, са целом Западном Црквом је и даље њега прихватало као Епископа. Артемијеви сведоци се позивају на Златоустог, а Златости никакве везе нема са Артемијем (у свему му је супротан) и Артемија је рашчинила целокупна Црква.

On 4.9.2018. at 0:24, Zoran Đurović рече

На катедру Златоустог су засели његови крвници. Крштавали су и рукополагали, Јованови су избегавали да буду са њима. Али кад је склопљен мир, нико није био крштен поново или рукоположен. Имамо двојицу патријараха који су скинули главу Златоусту, и обојица су у календару! А шта је било по твојој шашавој глави тада права црква: Ова Златоустова или ових крвника? 

Какве сад ово везе има са темом? Све Тајне Хризостомових крвника су биле валидне. Ови су сви били Епископи Цркве, иако на подмукли и неканонски начин постављени. Нису били јеретици и нису били ван Цркве, већ у Цркви. Златоусти и његови крвници су били у истој Цркви, иако у расколу.

 

On 4.9.2018. at 0:24, Zoran Đurović рече

Глупачка ти је идеја то што велиш да је овај само 2 године био под анатемом, јер је он сво време дејствовао не у складу са вером неке твоје апстрактне цркве, него аријанске, а онда су аријанци остали под Амброзијем који их није прекрштавао него их примао нормално.

Није то никаква "идеја", већ само чињеница. Није то никаква "апстрактна Црква", већ реална Црква у којој је био Епископ Авксентије. Када је Свети Амвросије постао Епископ, нико није могао под њим да исповеда аријанску јерес. Наравно да никога није прекрштавао, јер је крштење Авксентијево, без обзира на његову доматску болест, било крштење Цркве.Авксеније није дејствовао ван Цркве, већ у Њој. Када неки Поп атеиста крсти неког, а ни не верује у то, његово Крштење је апсолутно пуноважно.

 

On 4.9.2018. at 0:24, Zoran Đurović рече

И нигде не вели да се некрштени причешћују без крштења. Ти уништаваш све тајне Цркве, а 2 су основне: Крштење и Евхаристија.

 Наравно да не вели. То нико не вели. Сад да понвљам опет једно те исто, стварно нема смисла.

On 4.9.2018. at 0:24, Zoran Đurović рече

Црква је вођена од конкретног епископа који исповеда конкретну веру, не апстрактну. Авксентије је имао свој кредо. Није био католик.

Авксентије јесте исповедао јерес отворене главе, али није био рашчињен и анатемисан. Због тога је још увек био део Цркве. Тада је такво било стање општег нереда и хаоса.

On 4.9.2018. at 0:24, Zoran Đurović рече

И није био у јединству са свим црквама.

Тада многи нису били у јединству једни са другима. То ништа не значи. Тада је био општи хаос и борба у Цркви. Тек је решено на Другом Сабору када су сви аријанци рашчињени и анатемисани, а многи од њих потсхумно. 

На пример,  Македонска Црква није у јединству ни са ким, али је, ипак, и даље права Црква, јер  Васељенска Црква још увек није рашчинила њене Епископе, јер чека решење тог проблема.

On 4.9.2018. at 0:24, Zoran Đurović рече

Амброзије је после ископавао аријанске епископе и свргавао их. Ти ниси читао акта са тих процеса. Ја јесам.

Нормално да их је свргавао. Поготово после Другог Васељенског Сабора када су сви анатемисани и одлучени од Цркве.

Иначе, има овај интересантан детаљ из Житија Амвросијевог којег састави Авва Јустин:

"Тада Амвросије, уверивши се да је Божја воља да он буде епископ, покори се царевом наређењу и народној жељи. Ипак он не хте да га крсти аријански епископ, већ изјави жељу да буде крштен од православног, пошто се веома чуваше зловерја аријанског. И крстивши се Амвросије прође за недељу дана све црквене чинове, а у осми дан би рукоположен за епископа на неисказану радост свега народа." 

 

[Zayron]

1 hour ago, Васијан рече

Ово је "лепо" дефинисана латинска јерес неизгладиве благодати о којој све време говорим. Ово виђење је суштински супротно са догматским и предањским учењем Цркве Христове и нема никаквог утемељења у Светом Предању и Светом Писму. Васељенски Сабори говоре све супротно од овога. Зато се православна и латинска сакраментологија разликују не мало, већ много. То јест, ствар је у самој суштини. Догматске ствари су питању. Две различите вере и схватања од којих је једно истинито, а друго лажно.

I upravo zbog toga mi ne sumnjamo i nemamo razloga sumnjati u istinitost naših shvatanja:

Иначе, Св. Тарасије Цариградски није исповедао да постоје Тајне код јеретика, јер је он говорио о хиротонијама које су чинили јеретици пре њиховог рашчињења. Св. Николај Јапански је примио латинску заблуду да тајне важе код Латина, али је истовремено сматрао Латине за огромне јеретике. Св. Кирило Бјелозерски је чак испао смешан, јер је на једном месту говорио да је латинска хостија благословен хлеб, али да НИЈЕ Тело Христово, а у цитату који наводи о. Георгије вели да ми признајемо њихове хиротоније. Што је својеврсни нон-сенс, јер не постоји цепање Св. Тајни. Или су све валидне, или ниједна. Ставови западних Отаца (Викентије Лерински, Августин, Јероним итд.) су чиста јерес, која је чак ушла и на саборски ниво у Посланици Источних Патријараха (18. век) који је био под великим утицајем западне теологије. Све ово добро разобличава погрешан приступ људи који су надахнути духом лажне ревности, јер видимо да су многи Светитељи имали отворене заблуде у свом исповедању Вере, а постали су Свети. Чак видимо једну јерес на Саборском нивоу у 18. веку, па је Црква остала Црква. Док се они због разних глупости одмах од Ње одвајају."

[Жика]

@Васијан

Прво оптужујеш за јерес, сад говориш оцу Зорану да његов живот није у духу светогорског а не познајеш га. Видиш да и Максимов пише да није нашао код светитеља да оне са другачијим ставом називају јеретицима. Мислим да прво треба да се смириш па онда да се бавиш овим темама. Мислиш да су твоји ставови мерило теологије и чини ми се да патиш од супер-исправности. Не одговара ти Свети Августин па ни Свети Филарет Московски, Свети Николај Јапански, Флоровски...

[Zoran Đurović]

пре 4 часа, Васијан рече

Св. Николај Јапански је примио латинску заблуду да тајне важе код Латина

 

[Zayron]

пре 11 часа, kopitar рече

Jeli Ivanovo krštenje bilo s neba ili od ljudi?

Ko bi rekao da će se ovo pitanje i nakon više od 2000 godina postaviti i samim kršćanima. 

No, to su plodovi autentične kršćanske/hrišćanske "turbo-farizejštine":

Hoćete li vidjeti farizeja?

Hoćemo! 

Kad se vratite sa Mise iz crkve kući pogledajte u ogledalo, tamo ga uvidite!

 

[Zoran Đurović]

пре 4 часа, Васијан рече

Сасвим Вас је добро разобличио Свети Папа Лав Велики

Нисам се осврнуо на Лафа јер сам давно писао о њему и показао на основу католичких научника да ниси у праву. - Ваљда ћу данас успети да те Тарасујем, а ако и Тарасија анатемишеш, онда ти свака част!