Crkva protiv sveštenika koji podržava LGBT zajednicu

[Zayron]

пре 1 минут, Bokisd рече

( nisam o tome pricao )

Ali, danas su malo drugaciji odnosi nego ranije. I, roditelji treba  da postuje sinove i kceri ( ima tamo, i, ono, da otac ne treba zalostiti sina ).

U svakom slucaju, .....kada dodje vreme,....Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.... ( tada, je jaca privezanost izmedju supruznika, ali, naravno, ostaje postovanje prema roditeljima )....

Znači nećeš ih poslušati, oženićeš se i protiv njihove volje za onu osobu koju si ti sam sebi izabrao za suprugu.

[Bokisd]

пре 7 минута, Zayron рече

Znači nećeš ih poslušati, oženićeš se i protiv njihove volje za onu osobu koju si ti sam sebi izabrao za suprugu.

Pa,danas,  u vecini situacija, roditelji se slazu ( ili, ne, u krajnjem slucaju ) sa izborom,.. zavisi, od cele situacije,.... verovatno postoji resenje,....sta i kako,.... ( ne znam sta drugo da kazem ).

[Zayron]

пре 19 минута, Bokisd рече

Pa,danas,  u vecini situacija, roditelji se slazu ( ili, ne ) sa izborom,.. zavisi, od cele situacije,.... verovatno postoji resenje,....sta i kako,.... ( ne znam sta drugo da kazem ).

Ok. To je samo hipotetički ali nije baš ni malo takvih slučajeva iako su sve rjedji, no, ipak neki završavaju i dan danas tragično, što bi rekli češki policajci svojim kriminalističkim slengom rodinou zabijačkou, porodičnim ubistvom. Šta bi ti rekao ili savjetovao nekom svom prijatelju, homosexualcu (opet hipotetički) koji bi se našao u ovakvom problemu: Sprema svadbu sa curom s kojom hoda samo kao sa zastirajućim paravanom jer žive na selu ili u malom mjestu i neće da se o njemu to zna da je gej, ima dečka s kojim naravno ni ne pomišlja raskinuti tu vezu (tjeraće s oboje uporedo sve dok to mogne, uspije i stigne skrivat) a zove te za kuma na svadbi koja možda bude dokonce i svadba crkvena? Prihvatio bi li se tog takvog kumstva i šta bi mu onda na to sve rekao?

[Bokisd]

пре 11 минута, Zayron рече

Ok. To je samo hipotetički ali nije baš ni malo takvih slučajeva iako su sve rjedji, no, ipak neki završavaju i dan danas tragično, što bi rekli češki policajci svojim kriminalističkim slengom rodinou zabijačkou, porodičnim ubistvom. Šta bi ti rekao ili savjetovao nekom svom prijatelju, homosexualcu (opet hipotetički) koji bi se našao u ovakvom problemu: Sprema svadbu sa curom s kojom hoda samo kao sa zastirajućim paravanom, ima dečka s kojim naravno ni ne pomišlja raskinuti tu vezu a zove te za kuma na svadbi koja možda bude dokonce i svadba crkvena? Prihvatio bi li se tog takvog kumstva i šta bi mu na to sve rekao?

Uf, teska ( hipoteza ) , ....iako, u zivotu vrlo realna i moguca.

Ne znam, opet, previse nepoznatih stvari. Moj stav o homo prici je poznat. Sad, kod primene u praksi ( nekih stavova i principa ) postoji puno faktora koji uticu na pozeljnu realizaciju ( tako je i kod bilo koje  teorije i misljenja ),.... treba da se vodi racuna o mnogim aspektima licnosti kojoj se obracas.

U principu, mislim ( verovatno ) se ne bih prihvatio kumstva. Realno gledano, verovatno, ne bih i gajio i imao blisko prijateljstvo sa homo osobom. Mogu da pomognem bilo kome, ali, prijatelje i najblize ljude , ipak, biram u odnosu na ono, kako verujem, kako zivim i kako mi odgovara ( mentalno ).

Tako nekako. 

[Zayron]

пре 13 часа, Bokisd рече

Uf, teska ( hipoteza ) , ....iako, u zivotu vrlo realna i moguca.

Ne znam, opet, previse nepoznatih stvari. Moj stav o homo prici je poznat. Sad, kod primene u praksi ( nekih stavova i principa ) postoji puno faktora koji uticu na pozeljnu realizaciju ( tako je i kod bilo koje  teorije i misljenja ),.... treba da se vodi racuna o mnogim aspektima licnosti kojoj se obracas.

U principu, mislim ( verovatno ) se ne bih prihvatio kumstva. Realno gledano, verovatno, ne bih i gajio i imao blisko prijateljstvo sa homo osobom. Mogu da pomognem bilo kome, ali, prijatelje i najblize ljude , ipak, biram u odnosu na ono, kako verujem, kako zivim i kako mi odgovara ( mentalno ).

Tako nekako. 

Ne mora to biti neko pravo prijateljstvo, može to biti i radni kolega ili nešto tome slično gdje si uvijek nismo u mogućnosti birati ljude s kojima ćemo raditi ili se družiti, to toliko nije ni bitno. Znači oni bilo šta da urade kako vidiš osim možda odlaska u manastir je loše, ali ni tamo ih ne bi primili kad bi to tamo odmah rekli i priznali da su homosexuali. Šta god da urade je loše, gore i najgore. Ne valja kad se ožene i srede si svadbu kao paravan i zastirajući manevar, ne valja kad žive otvoreno kao gejevi, ne valja kad to kriju, ne valja kad lažu sami sebe pa se oženit na silu pokušaju pa u tom ne izdrže i to ne dopadne dobro, završi fijaskom itd. Dakle ta hipotetička situacija za koju ti kažeš da je Uf, teska ( hipoteza ) , ....iako, u zivotu vrlo realna i moguca je ustvari najčešća i još jedna od lakših s kojim se oni sreću vrlo često i svakodnevno, naročito ti po selima, u provinciji i u malim mjestima. A šta ako hipotetčki otkrijemo, utvrdimo ili ustanovima da oni zaista za taj svoj poremećaj nisu ni odgovorni niti ga je moguće nekako ispraviti ili promjeniti. Ili nam možda čak na Sudnjem danu sam Gospod Bog rekne i prekori nas: "Vi bezumnici, naravno da se to sve što tamo piše nije nikad odnosilo na takve koji su se takvi poremećeni rodili jer sam Ja Bog htio da se takvi rode i to omogućio i dozvolio već na takve koji to nisu bili niti se takvi rodili a žive i ponašaju se kao da jesu? Da nisam htio ili dozvolio da se rode, ne bi se nikad ni rodili. Niko se na svijet ne rodi bez toga da ja to prvo dozvolim. Za šta vam služi taj razum koji sam vam dao?" Niko ustvari ni ne zna koji je tačan uzrok i razlog toga da se takvi ljudi radjaju ali znam jedno sigurno, da se s takvim pitanjem ne bih htio sresti na Sudnjem danu i tako nešto čuti od Gospoda Hrista. Možda bi to trebala biti ta polazna pozicija za dijalog unutar Crkve o njima ili s njima: A šta zaista ako se kojim slučajem (ni to nije isključeno a sasvim je dosta dobro moguće i poprilično vjerovatno) nekad negdje nepobitno utvrdi da je to zaista urodjeni hendikep kao bilo koji drugi: sljepilo za boje, nedostatak čula mirisa ili srčane pregrade i sl. i za koji oni ne mogu, takvi su se već rodili? A mi hrišćani smo se prema njima ponašali odbojno, odvratno, grubijanski, nehrišćanski i neljudski a ne kao prema hendikepovanim ljudima i svojim bližnjima. Odjavljujem se, sutra imam nekog posla po uredima.

[Bokisd]

пре 15 часа, Zayron рече

Ne mora to biti neko pravo prijateljstvo, može to biti i radni kolega ili nešto tome slično gdje si uvijek nismo u mogućnosti birati ljude s kojima ćemo raditi ili se družiti, to toliko nije ni bitno. Znači oni bilo šta da urade kako vidiš osim možda odlaska u manastir je loše, ali ni tamo ih ne bi primili kad bi to tamo odmah rekli i priznali da su homosexuali. Šta god da urade je loše, gore i najgore. Ne valja kad se ožene i srede si svadbu kao paravan i zastirajući manevar, ne valja kad žive otvoreno kao gejevi, ne valja kad to kriju, ne valja kad lažu sami sebe pa se oženit na silu pokušaju pa u tom ne izdrže i to ne dopadne dobro, završi fijaskom itd. Dakle ta hipotetička situacija za koju ti kažeš da je Uf, teska ( hipoteza ) , ....iako, u zivotu vrlo realna i moguca je ustvari najčešća i još jedna od lakših s kojim se oni sreću vrlo često i svakodnevno, naročito ti po selima, u provinciji i u malim mjestima. A šta ako hipotetčki otkrijemo, utvrdimo ili ustanovima da oni zaista za taj svoj poremećaj nisu ni odgovorni niti ga je moguće nekako ispraviti ili promjeniti. Ili nam možda čak na Sudnjem danu sam Gospod Bog rekne i prekori nas: "Vi bezumnici, naravno da se to sve što tamo piše nije nikad odnosilo na takve koji su se takvi poremećeni rodili jer sam Ja Bog htio da se takvi rode i to omogućio i dozvolio već na takve koji to nisu bili niti se takvi rodili a žive i ponašaju se kao da jesu? Da nisam htio ili dozvolio da se rode, ne bi se nikad ni rodili. Niko se na svijet ne rodi bez toga da ja to prvo dozvolim. Za šta vam služi taj razum koji sam vam dao?" Niko ustvari ni ne zna koji je tačan uzrok i razlog toga da se takvi ljudi radjaju ali znam jedno sigurno, da se s takvim pitanjem ne bih htio sresti na Sudnjem danu i tako nešto čuti od Gospoda Hrista. Možda bi to trebala biti ta polazna pozicija za dijalog unutar Crkve o njima ili s njima: A šta zaista ako se kojim slučajem (ni to nije isključeno a sasvim je dosta dobro moguće i poprilično vjerovatno) nekad negdje nepobitno utvrdi da je to zaista urodjeni hendikep kao bilo koji drugi: sljepilo za boje, nedostatak čula mirisa ili srčane pregrade i sl. i za koji oni ne mogu, takvi su se već rodili? A mi hrišćani smo se prema njima ponašali odbojno, odvratno, grubijanski, nehrišćanski i neljudski a ne kao prema hendikepovanim ljudima i svojim bližnjima. Odjavljujem se, sutra imam nekog posla po uredima.

Pa, ako je kolega ili neka druga situacija u pitanju ( kada se dolazi u kontakt sa ljudima ), onda, ( po meni ) treba odrzavati dobre odnose sa svima, bez obzira kakvo je opredeljenje tih ljudi. ( nekako sam zapamtio , apostol Pavle je napisao,....Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима.....to je i neka moja maksima - u odnosu sa ljudima koju pokusavam da primenim u zivotu,....jest, da mi tesko ide od ruke,ali,  sta da radim....    )

Mozda, ( ne znam tacno, logicki zakljucujem ) i postoje kod homo price , neki, kod kojih deluje da je u prirodi doslo do nekih genetskih promena, koje uzrokuju jaku homo orjentaciju. Ako je zaista tako , verujem da ce' Bog suditi po svom pravednom sudu.

Ali, opet, bez borbe nista ne biva' i nista ne postize, kako u zivotu , tako i na mentalnom i duhovnom planu. I, ako se homo covek bori sa svojom 'prirodom', pa, koliko ima snage i volje, neka se bori. U tom smuslu, takodje , verujem, da ce' Bog opet, pravedno suditi, gledajuci posebno zivotnu situaciju ( u kojoj se svako ponaosob nalazi ), ali, i na osnovu nasih fizickih, mentalnih i duhovnih snaga.

Kao sto ima jedna prica ( cini mi se kod sv. Pajsija Velikog ), kada su ga ucenici pitali, ( parafraza ), kako ce Bog suditi o nasim ( monaskim ) trudovima u duhovnoj borbi. Pajsije ih krisom odvede u pecinu gde ugledase jednog monaha kako se valja po zemlji od muke,.....  i on im rece, evo, vidite kako se ovaj nas brat muci i bori teskom mukom i poslednjim atomima snage sa svojim strastima, ....on, ce' se pokazati velikim zajedno sa najvecim ocima podviznicima ( koji su na stojali na molitvi danima i mesecima sa vrlo mali hrane i vode ), jer, on se bori onoliko kolike su mu duhovne i fizicke snage, dok su oci imali vise volje i snage i mogli su, da se  jace i istrajnije bore i da u takvoj surovoj borbi pobedjuju svoje strasti.

Znaci, kako se kaze, svako ima neki svoj krst i muku.