Претражи Живе Речи Утехе

Gledala Avatar 2 u bioskopu, bolji je prvi deo ovaj je malo više agresivniji, al nosi lepu poruku...

Košutnjak film predstavlja zvanični trejler za film "Princ Rastko srpski". Prvi film o odrastanju najvažnije ličnosti srpske istorije, Rastku Nemanjiću.Režija: Miroslav LekićScenario: Milovan VitezovićGlumci: Filip Hajduković (Rastko Nemanjić), Žarko Laušević (Stefan Nemanja), Nataša Ninković (njegova supruga Ana), Miodrag Krivokapić Brik (brat Stefana Nemanje knez Miroslav), Igor Đorđević (Vukan Nemanjić), Sloboda Mićalović (Vukanova supruga Katalena), Miloš Timotijević (Stefan Prvovenčani), Nina Janković (supruga Stefana Prvovenčanog Evdokija), Dragan Petrović Pele (učitelj), Ljuba Bandović (čelnik Vojin).

Mislim na "propagandne" filmove Pa dakle, Pulgasari, severrnokorejanska verzija Godcile: Zbog ovoga je Kim Jong-il, tada propagandni ministar Severne Koreje (kao nekad Goebbels), i da bi "unapredio" severnokorejanski film, kidnapovao poznatu glumicu i režisera iz Južne Koreje, vidi: Abduction of Shin Sang-ok and Choi Eun-hee - Wikipedia EN.WIKIPEDIA.ORG

Я люблю длительные фильмы, но обычные телеканалы на телевидении часто мешают мне смотреть в разумные сроки. Я нашел приложения для просмотра фильмов онлайн с архивом. Вы можете просмотреть его по следующей ссылке:Mobdro Portugal New brasil tv Apk Rapido

The Brazilian group 'Porta dos Fondos' (Translates to "Back door") has produced a film titled "The First Temptation of Christ" which depicts Jesus Christ as a homosexual in a clear attack to Christianity as Christmas approaches. Using humor and art as an excuse this group has attacked Christianity in an unprecedented manner. They supposedly produced this film as a "Christmas" film for their viewers! In this film, they present Christ as having relations with a homosexual and the disciples are alcoholics and unruly. The Virgin Mary is presented as an adulterous woman. Until recently the anti-Christian works by Portas Do Fondos were published on their YouTube channel. But this year, Netflix has decided to buy its production and distribution rights in a clear agreement to the group's blasphemous works. It is an absolutely unacceptable provocation. No one has the right to attack the faith of millions of people around the world. This type of supposed 'shows' only cause one thing: numbing the population to attacks against Christians. That is why we are asking Netflix to remove this brutal attack on Christianity. By signing this campaign, you will be sending an email to the following Netflix executives expressing your disagreement with their film : Reed Hastings, founder and CEO of Netflix Jeff Hensien, Head of the Netflix Consumer Service Department Ted Sarandos, Netflix Content Manager For more information: Merry Christmas Christians, Here is a gay Jesus- https://www.newsbusters.org/blogs/culture/gabriel-hays/2019/12/12/merry-christmas-christians-netflix-special-has-christ-closeted Netflix show sparks outrage: https://disrn.com/news/netflix-show-depicting-jesus-as-gay-prompts-backlash Ask Netflix to cancel film depicting Jesus as a homosexual! WWW.CITIZENGO.ORG Netflix has produced a film depicting Jesus as a homosexual as part of their Christmas messaging which is purely absurd and unacceptable.

Film trajući skoro pola sata u mitropolitu Ladakijje u Siriji Jovanu (Mansur), kojeg mnogo smatra da je svetac. Umro je prosle godine u aprilu. Film je na arapskom, ali ima titlova na engleskom.

Upravo odgledah po N-ti put film "Crimson Tide" sa Denzil Vošingtonom i Džin Hekmanom u glavnim rolama ..te mislim da film po genijalnosti i važnosti teme treba da se nađe i u teološkim školama (premda se Bog ne spominje implicitno .. ali ljudi su Njegove ikone!!). Puno puta sam razmišljao da je ovo delo napravio neko sa dubokim gledištima o pojmu hijerarhije i subordinacije kao prevažnim elemetnima svakog društva; svake zajednice, a tek nedavno doznah da je to ekranizovani i za nešto detalja modifikovani istiniti događaj sa ruske podmornice iz vremena kubanske krize 1962. godine! To se u filmu čak i spominje na jednom mestu. Naime, došlo je u ovoj ekranizaciji do pucanja lanca komande na američkoj nuklearnoj podmornici! Pojavile su se u vrhu između dva keptana (koji jedan bez drugog ne mogu da donesu izvršnu odluku) dva oprečna viđenja situacije na brodu, usled pucanja i prestanka komunikacije sa spoljnjim svetom, a trebalo je u kontekstu radnje filma da izvrše nuklerani udar na Moskvu i dalje širom Rusije. Posledice (prekrasno opisane na kraju filma) su bile te da se sistem urušio; da je u tren oka došlo do podvojenosti između posade broda na granici oružanog sukoba! Film je dakle zadro do same srži u pojmove, prevažne u Crkvenom svetu, hijerarhije, poslušnosti i subordinacije i otvorio pitanja na koja je teško naći odgovor .. tako da i film završava sa tom dilemom?! Ali ono što je nedvosmisleno kroz priču (što je vertikala u svakom smislu) je to da bez hijerarhije nema ničega zdravog ni u jednoj zajednici! Samo one zajednice ili kolektiviteti, od najmanjih što su manastiri, četa vojske ili policije do većih što su države, koji imaju jasnu "kičmenu strukturu", tj. hijerarhiju, opstaju i čine zdravu sredinu! Tamo gde je demokratija to razjela pojavile su se struje, stranke, usitnjavanja, apsolutna disharmonija .. jer hijerarhija je temelj harmonije. I u muzičkom svetu je to isto - dok stoje u hijerarhiji tonovi čine harmoniju, akorde i njihova kretanja. Kad svi tonovi krenu po svome ili pokažu težnju da budu "dominanta" dolazi do apsolutne buke besmisla; do, kako rekoh, bolne disharmonije. Šta se to desilo na ruskoj podmornici davne 62. godine? Naime, besneo je hladni rat; Ameri razmeštali svoj raketni štit po Evropi i bliskom istoku! Hruščov pokušao da uzvrati i u nekoliko navrata već dopremio nuklerne rakete kod Kastra! Međutim ubrzo te akcije budu provaljene; Kenedi naredi tzv. karantin Atlantika oko Kube sa ciljem da spreči dalje dopremanje ovog oružja. U pratnji ruskih brodova bila je i spomenuta nuklearna podmornica no Amerikanci je nanjuše i manevarskim podvodnim bombama krenu da je primoraju da izroni. Tu je došlo do koplapsa i svet nikada kasnije kao tada nije bio na ivici nuklearnog armagedona. Naime, Amerikanci obaveste Moskvu da na podmornicu bacaju bombe koje nemaju snagu bojevih i mogu da naprave malu štetu na plovilu ali iz Moskve ta vest nikada nije stigla do mornara!!! Slušajući buku oko sebe i "slepi i gluvi" zbog nedostatka komunikacije, a u kontekstu odnosa koji su bili pred pucanje, osoblje podmornice je bilo ubeđeno da je počeo rat - nuklearni! Prva naredba je bila da se jedna raketa (jača od hirošimske) pošalje na nosač aviona udaljen nekoliko kilometara; a zatim da se napadnu američki gradovi. "Šta bi bilo kad bi bilo"!? Možemo ovde sada otpevati zahvalni tropar Gospodu i molitveno spomenuti Vasilia Arkipova (to ime dobro pamtiti), čoveka koji je (najdublje verujem uz neku Božiju intervenciju) sprečio najgora moguća stradanja širom planete! On je naime bio jedan od tri kapetana podmornice a protokol je nalagao da pristanak za lansiranje moraju dati sva tri visoka oficira! Dvojica su bila "za" ali on je iz istih razloga nedostatka komunikacije opisanih u filmu rekao "njet" .. i od tog se vojnog udara odustalo! Dalje je sve istorija! Mnogi ljudi iz sveta se sa pijetetom sećaju Vasilia; blagodarni su mu jer je tog trenukta samo u njegovim rukama bilo na stotine miliona života američkih građana i gradova .. i naravno uzvratno kao odmazda stotine miliona što ruskih što evropskih života; u stvari kasnije zbog radijacije i života svega živog na svetu. Ja sam tada imao svega sedam meseci .. i evo molitveno blagodarim ovom čoveku, a mislim da bi ga se i Crkva na neki način morala sećati i posvetiti mu dan bar za neku vrstu pomeni bez obzira na njegovo životno opredeljenje .. jer Duh Božiji diše gde On hoće; npr. dan kada je umro u avgustu 1998. godine. Moramo se sećati ovakvih ljudi. No ostaje dilema koju i spomenuti film postavlja na kraju: kako to da je narušen lanac komande spasao čovečanstvo teške patnje?! Odgovor je teško naći; projavljuje se odjednom u igri slobodno ljudsko uverenje koje se ne može prezreti .. ali u suštini i u filmu i ustvarnosti taj lanac i nije bio poptun. On je bez komunikacije već nepostojeći i Arkipov (kao i Denzil u Crimson Tide) nije hteo da potvrđuje nešto čega nema! Tako mala dilema a u srži je od velike istorijske važnosti. Nije dakle reč o pokidanoj vertikali komande, o neposlušnosti ili pobuni, već o nepostojećoj stvari kojoj kao ljudi nisu dali pristanak premda suva slova zakona i pravila službe, kao čiste formalnosti, govore nešto drugo. Dakle najtoplija preporuka da se film "Crimson tide" krajnje ozbiljno pogleda i da se sa spoznajom drame koja se tu odvija (po slici stvarnih dešavanja) oda pošta onima koji pod pritiskom donose prevažne odluke. Vasilijeva fotografija iz tog perioda

U Sarajevu će se 6. aprila otvoriti muzej "Valter brani Sarajevo", inspirisan legendarnim filmom Fahrudina Šibe Krvavca. Muzej će se nalaziti u ulici Džentića Čikma, iza pijace Markale. To je mala poslovna zgrada u vlasništvu "Filmskog centra Sarajevo" (FCS). Sam prostor ima istorijski značaj za domaću kinematografiju, jer su se tu nekada nalazile velike producentske kuće "Bosna film" i "Sutjeska film". Režiser, filmski producent i direktor FCS Jasmin Duraković idejni je tvorac i pokretač ovog projekta, a za Buka magazin pobliže objašnjava detalje vezane za muzej. "Radi se scenografskom muzeju. Tu su elementi muzeja voštanih figura, rekvizita, zvučna kulisa, multimedija. Planiramo da radimo i digitalne aplikacije muzeja, geomaping lokacija na kojima je sniman film i turu Valter brani Sarajevo. Dakle, filmski muzej u pravom smislu te riječi", kazao je Duraković. On je prije nešto više od godinu dana imenovan za direktora FCS-a. U tom trenutku, bilo je to potpuno raspadnuto javno preduzeće sa ogromnim dugovanjima, radnicima koji nisu dobili plate više od tri godine, isključenom strujom, vodom i grijanjem. "Krenuli smo sanaciju stanja u firmi i sada, nakon godinu dana, mogu da kažem da smo u tome uspjeli. Sretne okolnosti za ovaj projekat su bile činjenice da je Fimski centar Sarajevo vlasnik prava na ovaj film, da je registriran i za muzejsku djetnost i da je imao prostor u centru Sarajeva podesan za jedan ovakav projekat. Ideju smo razvijali preko 6 mjeseci, a oko Nove godine, nakon što smo uspješno završili godinu, sanirali smo dugove i ostvarili određenu dobit, te ušli u realizaciju ovoga projekta. Moram da naglasim da je FCS takav rezultat ponajviše ostvario zahvaljujući svojim aktivnostima na tržištu", objasnio je Duraković. Projekat je započeo i najvećim dijelom finansirao FCS, a u završnoj fazi za podršku projektu javili su se Grad Sarajevo i Tuiristička zajednica Kantona Sarajevo. "Mislim da je ovaj projekat značajan za Sarajevo i BiH. On ima kulturološki značaj, održava kulturu sjećanja na vrijeme antifašizma u Drugom svjetskom ratu, ali i brine o velikim imenima i djelima naše kulturne i umjetničke prošlosti. S druge strane, može imati i turistički potencijal, te pokazuje da kulturna baština nije mrtva stvar, nego da može imati i tržišnu i ekonomsku vrijednost. Inače, smatram da je veza između filmske industrije i turizma poptuno logična i da ta veza može puno značiti za razvoj kreativne industrije na ovim prostorima", naglasio je naš sagovornik. Krvavac je među najvećim ex-Yu režiserima Durakovića je početkom devedesetih godina kao mladog novinara, negdje pred sami rat, pozvao pisac Midhat Ajanović da učestvuje kao filmski kritičar u anketi o najboljim domaćim filmovima svih vremena. "Kako je tada, za razliku od današnjeg vremena, bilo sasvim dovoljno ljudi od pera u BiH koji su pisali o filmu, čitava stvar je imala i te kako smisla. Rezultate ankete je objavila "Nedjelja", prestižno sedmično izdanje u okviru "Oslobođenja", što je akciji dalo na značaju. Prvi film na toj listi bio je film "Sjećaš li se Dolly Bell", što nije bilo ni za koga iznenađenje, jer Kusturica je već bio dobitnik svih velikih svjetskih nagrada i neki od njegovih filmova morao je pobijediti. Međutim, drugo mjesto za film "Most" Hajrudina Šibe Krvavca bilo je iznenađenje za ovdašnju javnost. Osim za nas koji smo glasali za taj film", prisjetio se Duraković i dodao da su u to vrijeme u Sarajevu neki drugi autori bili na puno većoj cijeni, koji su radili tzv. ozbiljne umjetničke filmove, a Fahrudin Krvavec je snimao žanrovski vrlo određene akcione trilere. Duraković je mišljenja da zbog toga Krvavca njegova generacija nije smatrala ozbiljnim filmskim autorom. "U tom smislu je anketa koju su inicirali Ajanović i Gordan Bobinac bila prekretnička, a i ja sam, kao jedan od onih koji je dao svoj glas za Šibine filmove, osjećao kako se radi važna stvar za tretman tog autora. U to vrijeme sam puno o njemu pisao, a i termin "partizanski vestern", uz koji se danas vežu njegovi filmovi, došao je od te naše grupe koja je Šibu tada proglasila jednim od najvećih filmskih autora u BiH uopće. Ako Hajrudina Krvavca gledamo kroz prizmu tzv. teorije autora koji su promovirali veliki francuski kritičari i sinaeasti Francois Triffaut i Jean-Luc Godard, onda je on možda naš najveći filmski autor. Stil, jezik, žanr, kanon, teme, junaci, dijalozi – u svemu je pokazao autorsku dosljednost koja velike reditelje čini istinskim autorima", naglasio je Duraković. Ovaj filmadžija imao je priliku da prije rata upozna glumca koji je tumačio glavni lik fima "Valter brani Sarajevo", Batu Živojinovića, i tada je spoznao da se radi o velikom umjetniku i čovjeku. U neku ruku, ovaj film je spojnica između Srbije i BiH jer najveći srbijanski glumac glavni je lik u jednom od najboljih bh. filmova svih vremena. "Ne znam koliko jedan muzej može doprinijeti normalizaciji odnosa dvije države, ali je činjenica da ovaj film spaja ljude iz ove dvije danas samostalne države, a nekad ljude iz iste zemlje. Producent filma je bio "Bosna film", reditelj Hajrudin Šiba Kravac, a većina glavnih glumaca iz Srbije. Zato su ljudi iz BiH i Srbije, ali i čitavog prostora bivše Jugoslavije, duhovno i emotivno vezani za ovaj film. Na neki način, taj film je dio našeg kolektivnog pamćenja i kulturnog identiteta. Po meni treba tako i da ostane. Na otvaranje dolazi puno filmskih radnika iz svih centara bivše Jugoslavije, kao i članovi porodica nekih od glavnih aktera filma. Dobro su došli i čast nam je da budu tu sa nama prilikom otvaranja", kazao je Duraković. BiH film u nezavidnom položaju Direktor FCS-a tvrdi da je stanje bh.. kinematografije jako loše, jer nemamo velike produkcije, te da je zakonski to jako neuređena oblast. "Medijsko okruženje, i javne i privatne tv stanice, je ignorantsko i vrlo često neprijateljsko prema domaćoj kinematografiji. To je bio i glavni razlog zašto sam pristao da budem direktor Filmskog centra Sarajevo. Cilj nam je da kroz ovu instituciju javno zagovaramo novi zakon o kinematografiji donošenjem Uredbe o poticajima investicijama stranih fimskih producenta u BiH i druge mjere koje će doprinijeti poboljšanju stanja u filmskoj industriji BiH. Teško ide, jer kod političara imamo jedan potpuni autizam kad je kultura i umjetnost u pitanju", sa žaljenjem je zaključio Duraković. Ipak, on vjeruje da bh. kinematografija ima budućnost. "Ovo je zemlja talentiranih autora, ima dobre priče o sebi i u sebi. Glupa je zemlja i političari u njoj koji to ne vide i ne žele da koriste za opće dobro, pa čak i za svoje političke ciljeve", kazao je Duraković na kraju razgovora. Ernest BUČINSKI

Manastir Hamatoura u Libanu je jedan od najcuvenijih manastira Antiohijske Patrijarsije. Ove godine BBC snimilo je dokumentarni kratak film (22minuta) o ovom manastiru. Na arapskom, titlovi na engleskom.

Film u čast 30 godina od obnove monasakog zivota u Kijevskoj Lavri, 1030 godina od Krstenja Kijevske Rusije i 1035 godina od rođenja Prepodobnog Antonija Kijevopecerskog, osnivaca monaskog zivota u Rusiji.

Marija Terezija - TV film (2017) istorijski, životopisni, oba dijela, (na češkom jeziku) koprodukcijia Češka, Slovačka, Austrija, Madjarska, 1. i 2. dio, trajanje 200 minuta https://www.csfd.cz/film/485135-marie-terezie/prehled/

Prvo, ne bi me čudilo da je ovaj film već odavno poznat ovdašnjoj populaciji i da ste već pisali o njemu. Ipak, s obzirom da me je podstakao na razmišljanje više od bilo čega drugog u poslednje vreme, imam potrebu da otvorim temu i nadam se čujem vaša razmišljanja. O čemu se radi ? Pre neke tri nedelje drugar mi pošalje link i kaže da pogledam film jer bih ga mogao iskoristiti u nastavi. Nije mi se baš gledalo pa sam samo preleteo preko teksta koji sam dobio uz film. Kad sam pronašao peripetiju u tom tekstu i pročitao epilog nisam imao hrabrosti da gledam film nekoliko dana. O centralnoj situaciji u filmu sam razmišljao svakodnevno u narednih desetak dana. Šta bih ja uradio ? Ne znam ni sad. Iako sam se dvoumio da li da film koristim u nastavi na kraju sam prelomio, puštao starijim učenicima i onima za koje sam procenio da bi mogli da podnesu priču. Evo filma i teksta Rastka Jovića. Za one koji ne žele da gledaju i čitaju dole ću izneti ključni problem. Tekst Rastka Jovica.pdf Evo čitave situacije ukratko: "Отац и син стижу на мост. Пошто следећи воз стиже за сат времена, имају довољно простора да раде нешто друго. Син одлучује да пеца на реци, а отац одлази у своју кућицу која је на пристојној удаљености од моста. Из те командне кућице могуће је видети да ли воз или брод наилазе. Убрзо стиже телефонски позив да се мост подигне, како би мањи брод прошао испод њега. Отац покреће команде и тешка конструкција се успиње и остаје уздигнута високо ка небу. Воз који треба да стигне, изненада пролази кроз црвено светло и тиме се много брже него што је очекивано појављује пред мостом. Отац је отишао до друге кабине да провери хидраулику моста, те се сада он и син не могу да виде. Видевши воз који иде све брже, син почиње да дозива оца који га не чује. Вративши се у своју командну кућицу, отац изненада уочава да се испред моста налази воз који не треба да буде ту. Дигнут мост у таквој ситуацији значи сигурну смрт за многе путнике, јер времена за кочење нема. У паници, он гледа ка реци према сину којег је оставио да ту пеца. Син више није ту... он је на самом мосту где покушава да помоћу ручне команде спусти мост пред возом који долази све брже и брже. Оклизнувши се, малишан упада у механизам моста, док отац беспомоћно гледа са удаљености све оно што се дешава. Сада су остале секунде у којима отац треба да донесе одлуку. Да ли ће спустити мост и тиме сигурно убити свог сина, или ће оставити мост уздигнут и тиме га спасити, истовремено убијајући све људе у возу."

Dokumentarni film o Stjepanu Stevi Filipoviću u produkciji Blic TV-a, prvi takav projekat jednog onlajn portala u regionu, pobrao je simpatije publike u Srbiji, ali i šire. Film je doživeo odlične kritike u Hrvatskoj, gde su ga preneli tamošnji najčitaniji portali, na čelu sa "Index.hr", koji je preneo "Blicov" projekat pod naslovom: "Srbi snimili film o hrvatskom heroju kojeg se naše vlasti stide". O neverovatnoj priči čoveka koji se borio protiv okupatora iz nacističke Nemačke i njegovom herojskom delu pisao je i "Jutarnji list": U ekskluzivnom dokumentarnom filmu "Blic TV", prvom takvom u onlajn video-produkciji u regionu, pogledajte neverovatnu priču o Stjepanu Stevi Filipoviću, njegovoj borbi i čuvenoj fotografiji nad kojom je plakao ceo svet... Režijski i producentski deo potpisuje Stanislav Gajica, novinar je Milana Pejić, montaža i animacija Igor Krapež, za fotografiju i kameru su bili zaduženi Oleg Jerković, Roman Nuši i Milorad Milanković, a prezenter je Nela Bunčić. Iza celog projekta stoji Marko Stjepanović, glavni i odgovorni urednik Blic.rs. Dokumentarac o narodnom heroju Stjepanu Stevi Filipoviću i njegovoj vanvremenskoj fotografiji, koja danas stoji u holu zgrade UN u Njujorku, možete pogledati ovde

Jako zanimljiv film o zivotu pesnika i pisca. Ponekada se pitamo zasto nismo dobili dar genija a neznamo da taj dar nosi sa sobom veliki krst.

Izuzetan hriscanski film koji ukazuje na velika cudesa Bozjeg stvaranja a koja nas svakodnevno okruzuju. Licno sam bio zadivljen i srca puna zahvalanosti Bogu za sve sto je stvorio i svakodnevno stvara. Vrlo inspirativan film! https://www.youtube.com/watch?v=LT6UMZy6CJs

Šta reći za ovaj film? ja jedva čekam da ga gledam. http://www.imdb.com/title/tt2345759/

Staza smrti ili Zelena milja, spoznaja greha i pokajanja, poslednji korak ka pravdi. Dok su mnogi koračali ka Veseloj Varnici, od „milošte“ tako nazvanoj električnoj stolici, video se strah u očima a čuo poziv u pomoć onih koji znaju da više neće živeti. Pol Edžekomb, u jednom od mnogobrojnih naleta zlobe Persija Vitmura kaže da je samo po sebi teško što svi osuđenici čekaju izvršenje smrtne kazne, zašto im onda dodatno otežavati? Neko ko se nalazi u bloku E znao je šta ga čeka a Persijeva nadmoćnost se jasno videla u rečima „mrtav čovek hoda“, što nije bilo ohrabrujuće. Ali, kada je neko osuđen na smrt to znači da je definitivno kriv i prema njemu se možemo ponašati onako kako je i zaslužio. Pol Edžekomb se pitao šta se nalazi u glavama svih tih ljudi, da li su svesni svoje prolaznosti i da li se kaju zbog svojih dela. Želeo je da to može da zna. Ko je svetlost a ko tama u filmu Zelena milja Sama činjenica da se u bloku E nalaze ubice vrlo često se zaboravi. Svi ti ljudi bi možda mogli biti obični građani i dobri prijatelji. Ponekad izgleda kao da bi Persi trebalo da bude u jednoj od ćelija a ne Eduard Delakroa ili Džon Kofi. Ipak, on je slobodan, oni su osuđeni, a obojica imaju mnogo više saosećanja i ljudskosti od njega. Persi Vitmur pokušava da ubije miša, psihički zlostavlja osuđenike i zagorčava im život. Eduard Delakroa je, istina, ubio čak sedmoro ljudi, ali niko nije dobio želju da prebije njega, nego Persija. Izgleda kao da nema ni traga ljudskosti u njemu, a da to nije povezano sa činjenicom da radi u zatvoru u kome se sprovodi smrtna kazna. I dok rad na ovakvom mestu kod Persija budi sadistički poriv, Pol Edžekomb pruža ruku Džonu Kofiju koji se boji mraka. Njegova kazna se većim delom sastojala u tome što je bio „čudovišno ogroman“ crnac a tek manjim delom u ubistvu dve devojčice. Možda se Pol Edžekomb pokajao zbog rukovanja sa čudovištem koje je pokušalo da popravi stvari ubijanjem. Ali, kada je popravljanje osetio na svojoj koži, shvatio je da takve reči upućene od strane ogromnog crnca uvek bivaju pogrešno protumačene. Tada je shvatio i da se svetlost boji mraka. Unutar svačije svesti krije se čak i najmanja sumnja – šta ako neko nije zaslužio da prošeta Zelenom miljom? Sopstvena ili tuđa bol Činjenica da je Džon Kofi pokazao da nije kriv za ubistvo nije promenila tok događaja. Da li se u njemu može videti motiv svetske boli (Weltschmerz)? Svetsku bol simboliše nemogućnost da se promeni svet, da dobrota pobedi iskonsko zlo, potonuće u razočaranost i beznađe. Obično je put beznađa put u smrt. Ne zbog sebe i svojih ideala, već zbog drugih i njihovog nedostatka želje da da svetom upravlja dobrota. Džon Kofi nije želeo da se brani i nije želeo da ostane u životu. Zadovoljio je kosmičku pravdu i iz njegovog ugla, svet je samo veliki kavez u kome je zarobljen i želi da iz istog pobegne. Smrt je jedini spas od zla koje ga okružuje a pred kojim je nemoćan. On je pravo oličenje dobrote koja sve daje na ništa ne traži zauzvrat, spreman je da žrtvuje svoj život zbog tuđe krivice jer nije uspeo da spase nešto što su drugi pokvarili. Jasno razlikuje dobro od lošeg, ali problem nastaje kada drugi to ne umeju da čine. Zato Džon Kofi odlučuje da prošeta Zelenom miljom. Pravda će biti zadovoljena, iako je mnogo bliža osveti, na njega će vrištati od bola majka ubijenih devojčica, on će pronaći svoj put iskupljenja i na kraju će sve biti gotovo. Samo što će i posle njega neko znati da je najveća žrtva koja se može podneti smrt zbog tuđih grehova. Život je nekome teret koji mora da nosi na svojim plećima dok ne poklekne pred tamom koja ga okružuje. Svetlost će se pojaviti na platnu gde će dvoje plesati, a tamu će na trenutak zameniti suze radosnice. I to će biti jedina želja, jedina sreća koju Zelena milja ne može da ukrade. Sve ostalo je samo mir. „Heaven, I’m in heaven And my heart beats so that I can hardly speak And I seem to find the happiness I seek When we’re out together dancing cheek to cheek“ Kristina MILOŠEVIĆ

Animirani film "Savremena islamska politička misao" urađen je na bazi scenaria koji je napisao Ivan Ejub Kostič, izvršni direktor Balkanskog centra za Bliski istok. Animiran film rađen je u okviru projekta "Islam i modernost" koji je Balkanski centar za Bliski istok sproveo uz pomoć Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji. www.balkanskicentarzabliskiistok.com www.islamimodernost.com

Случајно сам на телевизији погледао француски филм Мисионар Le missionnaire (у Хрватској преведен као Алелуја). Ово је комедија о криминалцу Мариу који је управо одслужио седмогодишњу затворску казну. Међутим, пошто ни седам година у затвору није довољно да се раскине веза са подземљем, он замоли свог брата свештеника да му нађе неко скровито и мирно мјесто како би се смирио на неко вријеме и сакрио од људи који га траже. Он га упућује код свог пријатеља свештеника у једно удаљено село. Обучен у свештеничку мантију он одлази тамо, али у међувремену свештеник у том селу је умро а сељани претпостављају да је Марио њихов нови свештеник. Марио се упушта у улогу свештеника, народ га прихвата и почиње низ занимљивих згода и незгода које прате овај филм до самог краја. http://www.imdb.com/title/tt1308736/

Postavio sam skorije jedno pitanje na onoj velikoj temi, ali je proslo prilicno nezapazeno, pa reko da otvorim ipak novu temu. Evo i tog pitanja: U pitanju je nemacki film, mislim tamo negde s kraja osamdesetih, ali u to nisam siguran. Nesto kao - covek se vraca s puta u Nemacku, i tamo ga jednostavno nema u evidenciji medju zivima. U pitanju je valjda neka greska, ali je fora u tome da se prica o drustvu u kome je ta birokratska "nepogresivost" prakticno obogotvorena, i prosto - "sistem ne moze da pogresi". Zavrsava se neverovatno, necu da pricam da kvarim onima koji nisu gledali, a ako se neko seti koji je film, da zamolim samo da ostavi neki trag ovde: ime, trailer, imdb ili sta vec...

http://www.kurir-info.rs/monika-za-kurir-najzad-cu-biti-srpkinja-clanak-610643 Italijanska diva je najavila da će snimanje novog Kusturičinog filma početi u maju DRVENGRAD - Igraću Srpkinju u novom filmu Emira Kusturice! Snimanje, koliko znam, počinje u maju, najverovatnije ovde kod vas, ovo je za Kurir u Drvengradu, nekoliko sati pošto je stigla u Srbiju, ispričala italijanska diva Monika Beluči, najavljujući saradnju sa domaćinom Kustendorfa. Italijanska glumica je naglasila da se raduje što najzad snima film sa srpskim proslavljenim rediteljem Emirom Kusturicom. U restoranu ’’Viskonti’’ na Mećavniku večerala je sa Majom i Emirom i videla se sa njihovom ćerkom Dunjom. Na meniju večere bili su domaći, uglavnom mlečni specijaliteti i - čaša vina. "Probala sam ovu vašu rakiju, ali, ja više volim čašu vina" kaže italijanska lepotica. Monika na Drvengradu ostaje do utorka ujutru, a kući će se vratiti preko Beograda. Prethodno, svetska zvezda stigla je u Mokru Goru preko Banjaluke i Višegrada gde je obišla Kustin Andrićgrad. "Kusta mi je u helikopteru ispričao o podizanju ovog grada. Oduševljena sam kako je sve ovo podignuto za veoma kratko vreme", rekla je Italijanka u Višegradu. ... Diva u utorak sa predsednikom Nikolićem Italijanska glumica, kako je rekla za Kurir, planira da dođe i u Beograd gde će se sastati sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem. "U planu je da se u utorak u Beogradu vidim sa vašim predsednikom Nikolićem", kazala je Monika Beluči.

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=268&yyyy=2013&mm=04&dd=30&nav_id=710022 Izvor: Tanjug Američki reditelj Stiven Soderberg već neko vreme najavljuje da više ne želi da radi na filmu, a gostujući na Međunarodnom filmskom festivalu u San Francisku, 50-godišnji američki reditelj je objasnio zbog čega je odlučio da prekine karijeru. Soderberg je istakao da se više ne snalazi u velikim filmskim studijima i da film danas više ne odgovara njegovoj viziji sedme umetnosti. "Problem je u tome što je film, kako ga ja definišem i kakav me je inspirisao, ugrožen od studija i to, rekao bih, uz podršku publike", naveo je on, dodajući da je to više posledica ekonomskih nego filozofskih razloga. "Kada tome dodate dovoljnu količinu straha, nedostatak vizije i vodjstva, imate situaciju koju je teško preokrenuti", objasnio je slavni reditelj. On smatra da su holivudski studiji pretvorili film u sredstvo za zaglupljivanje masa, zasnivajući svu svoju logiku na zaradi.