Претражи Живе Речи Утехе

Putin ODLUČIO: Od 1. jula LGBT osobe u Rusiji će morati "na liječenje" KOLEKTIV.ME U ruskim klinikama uskoro će biti uvedeni seksolozi koji će pomagati pacijentima da „prevladaju“ homoseksualnost i razne seksualne „mentalne poremećaje“, navodi se u uredbi...

Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je u okviru svojih aktivnosti tokom ove nedelje posetio Kazanjski avijacijski zavod koji nosi ime S. P. Gorbunovakao i 929. državni letno-ispitni centar Ministarstva odbrane u Ahtubinsku. Na sastancima koji su održani nakon obilaska ove dve ustanove, Putin je izneo nekoliko veoma zanimljivih informacija koje se tiču budućnosti ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS). Na aerodromu u okviru pogona Kazanjskog avijacijskog zavoda (KAZ) koji se trenutno bavi proizvodnjom putničkih aviona Tu-214, proizvodnjom, remontom i modernizacijom strategijskih bombardera Tu-160 kao i remontom i modernizacijom srednjih bombardera Tu-22M3, predsedniku Rusije je 13. maja osim pogona i proizvoda ove fabrike, predstavljen i proizvodni program helikopterskog zavoda KVZ koja se takođe nalazi u Kazanju, Republika Tatarstan. Prototip modernizovanog srednjeg bombardera Tu-22M3M / Foto: RIA Novosti Prvi od dva opitna Mi-38T namenjenih za ispitivanje u VKS Rusije / Foto: RIA Novosti Putinu su prikazani modernizovani srednji bombarder Tu-22M3M koji je svoj prvi let imao 28. decembra 2018., potom strategijski bombarderi Tu-95MS i Tu-160, putnički avion Tu-214 u specijalnoj verziji letećeg komandnog mesta, prvi opitni transportno-desantni helikopter Mi-38T namenjenog VKS Rusije koji je svoj prvi let imao 23. novembra 2018 (jedan od dva primerka koje je naručilo rusko MO), potom srednji transportni višenameski Mi-8MTV-5-1 i laki višenamenski helikopter Ansat. Postoji mogućnost da se pored 10 naruči još novih bombardera Tu-160 / Foto: Pres služba predsednika Republike Tatarstan Prilikom susreta sa rukovodstvom i radnicima zavoda KAZ predsednik Rusije rekao je da Ministarstvo odbrane ne isključuje mogućnost da se poveća obim nabavke strategijskih bombardera Tu-160 pošto ovaj avion, kako je objasnio, postaje potpuno nova mašina sa ogromnim mogućnostima koje su potrebne Ministarstvu odbrane. On je podsetio da je prošle godine naručeno 10 novih aviona dok će još 10Tu-160 biti modernizovano. Pratnju predsedničkom Il-96 činilo je 6 prototipova borbenog aviona 5. generacije Su-57. Sutradan 14. maja, Putin je posetio i 929. državni letno-ispitni centar na aerodromu Ahtubinsk u Astrahanskoj oblasti. Veoma interesantno je da je prilikom dolaska njegov avion Il-96 dopratilo čak 6 prototipova borbenog aviona 5. generacije Su-57. Visokoj delegaciji na zemlji su prikazani mornarički višenamenski borbeni avion MiG-29KR, višenamenski borbeni avion MiG-35, modernizovani lovac-presretač MiG-31BM, nosač hiperzvučne rakete vazduh-more/kopono H-47M2 ‘’Kinžal’’ avion MiG-31K, zatim MiG-31 naoružan sa novom protivsatelitskom raketom,višenamenski borbeni avioni Su-30SM i Su-35S, lovac 5. generacije Su-57, više tipova bespilotnih letelica, raketni sistemi za protivvazduhoplovnu odbranu S-400V4 velikog dometa, S-350 ‘’Vitjaz’’, Buk-M3 srednjeg dometa, Tor-M2 malog dometa, artiljerijsko-raketni sistemi Pancir-S, Pancir-SA i Pancir-SM, radarski sistemi 39H6(B) Kasta-2-2, 48Я6-К1 ‘’Podljot K1’’, aerodromski radiolokacioni kompleks ‘’Valdaj’’, automatizovani komandni sistem ‘’Fundament-M’’. Od prvog leta prototipa T-50-1 do danas je ispitivano 10 letnih prototipova / Foto: Žarko Skoko, Tango Six Nakon toga, predsednik Putin je otvarajući zasedanje o pitanjima odbrane, rekao da će do 2028. godine biti nabavljeno 76 borbenih aviona 5. generacije Su-57 i da će se oni naći u sveobuhvatnom ugovoru koji će biti uskoro potpisan. On je podsetio da je sadašnjim planom naoružanja do tog perioda isplanirana kupovina samo 16 Su-57. Takođe, rekao je da ga je ministar odbrane Sergej Šojgu obavestio da su proizvođači za 20 procenata smanjili cenu vazduhoplova i naoružanja, zbog čega je postalo moguće kupiti još ovih aviona ovog tipa. Stoga je dogovoreno da se do 2028. kupi 76 Su-57 bez povećanja cene. Šef ruske države rekao je da je neophodno da se ovim najnovijim borbenim avionom potpuno opreme tri avijacijska puka. Prototip T-50-2 na kome se danas ispituje novi motor Izdelije 30 / Foto: Žarko Skoko, Tango Six Do sada je što se tiče nabavki aviona Su-57 prošle godine potpisan ugovor za samo dva serijska (faktički predserijska) aviona sa motorima prve faze (Izdelije 117S) od kojih će prvi biti isporučen do novembra ove a drugi sledeće godine. Prema Državnom planu naoružavanja 2018-2027. planirana je nabavka samo 15 aviona a početkom ove godine pojavila se informacija da će za preostalih 13 Su-57 ugovor biti potpisan 2020. U prethodnom planu naoružavanja za period 2011-2020. optimistično je bila predviđena nabavka 60 aviona od kojih prva dva 2015. Potom je najavljena kupovina samo 12 aviona od kojih bi prva dva bila isporučena 2017. Međutim od prvog leta prototipa 29. janaura 2010. godine, do danas je poletelo 10 prototipova od kojih se na jednom ispituje motor druge faze (Izdelije 30). Rat u Siriji dala je Rusiji priliku da svoju vazduhoplovnu tehniku isproba u realnim borbenim uslovima. U daljem toku sastanka Putin je izneo podatak da se u sastavu Vazdušno-kosmičkih snaga trenutno nalazi 65 procenata savremene tehnike i da je u periodu od 2013. do 2018. u naoružanje uvedeno preko 1000 novih ili modernizovanih vazduhoplova. Njihove borbene mogućnosti pokazane su u Siriji gde je, kako je rekao ruski predsednik, uočen niz nedostataka što se tiče tehničkog stanja aviona i helikoptera kao i korišćenja ubojnih sredstava, a to ne bi bilo moguće utvrditi samo na poligonskim ispitivanjima. On je ukazao da preduzeća vojne industrije trenutno rade na otklanjanju nedostataka koji su se pojavili. Prototip Mi-28NM tokom svog prvog leta / Foto: TASS Vazduhoplovnoj industriji ruski predsednik postavio je i jedan zadatak, do 2028. vojsci treba isporučiti 100 modernizovanih borbenih helikoptera Mi-28NM. Pored toga on je naredio da se helikopterska flota Armijske avijacije što je pre moguće opremi modernim odbrambenim kompleksima sa unapređenim karakteristikama kao i novim ubojnim sredstvima povećanog dometa. Prototip znatno unapređene verzije borbenog helikoptera Mi-28 sa oznakom Mi-28NM (Izdelije 296) proizveden je 2015. godine a svoj prvi let imao je 12. oktobra 2016. Decembra 2017. Ministarstvo odbrane potpisalo je ugovor za proizvodnju početne serije koja podrazumeva da se prva dva helikoptera isporuče do kraja 2018. godine. Prvi helikopter je međutim, primećen iznad fabričkog aerodroma kompanije Rosvertol u Rostovu na Donu tek 17. aprila ove godine. Prvobitne nesuglasice oko visoke cene Mi-28NM brzo su prevaziđene i početkom marta zvanično je najavljeno da će uskoro biti potpisan ugovor za 6 do 18 helikoptera. Istog meseca prototip Mi-28NM je uočen u borbenim dejstvima u Siriji. Video materijal posete ruskog predsednika Kazanju i Ahtubinsku: Živojin BANKOVIĆ

Radio Televizija Srbije ugostila je deo tima pilota koji su 17. januara dočekali dve letelice Iljušin 96 od kojih je u jednoj bio predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin. Kako je Tango Six taj dan detaljno izvestio, ruska delegacija stigla je u „glavnom naletu“ sa tri aviona Il-96 a šest MiG-ova 29 RV i PVO Vojske Srbije pratilo je dve ruske letelice. Potpukovnik Dejan Beda, pomoćnik komandanta 204. vazduhoplovne brigade za operacije i major Aleksandar Marinković iz 101. lovačke avijacijske eskadrile gostovali su na RTS-u prepričavajući najinteresantnije detalje ove misije: – U trenutku kada su pravljene fotografije i video-zapisi udaljenost je bila 100 metara. Što se tiče same procedure, da bi se pozdravio gost koji dolazi, piloti najpre moraju da nađu letelicu. Posle pronalaska i identifikacije vazduhoplova koja se vrši na dva kilometra, traži se odobrenje za prilazak na udaljenost od 100 do 300 metara, a nakon toga se prati predsednički avion do određene tačke koja je bezbedna. Predsednik Rusije i delegacija sa kojom je posetio Srbiju doputovala je u Beograd u tri aviona. Drugi i treći avion su bili predsednički, ali se nije znalo u kojem se nalazio predsednik u tom momentu. Putin je bio u drugom. Ti avioni mogu da menjaju najavljenu putanju iz bezbednosnih razloga. Jedan od dva MiG-a 29 koji su pratili treći ll-96-300PU(M1) / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Takođe, praćenje aviona koji idu na sletanje je komplikovano jer druge letelice ne smeju da mu smetaju već da se prilagođavaju njegovoj putanji. – Potpukovnik Beda ističe da je procedura dočeka aviona uvek ista, ljudstvo je uvežbano, avioni spremni, ali kada su posebni zadaci i važne ličnosti u pitanju, kao što je to sada bio slučaj, svi se trude da sve izvedu bez greške i zbog toga pripreme traju mnogo duže. Luka MATOVIĆ

Sigurno ste se naslušali priča o malignom uticaju Rusije na Balkanu, kao i onih da ruski uticaj podriva stabilnost Srbije i njenu briselsku budućnost. Ali, povodom ove Putinove posete Srbiji, čuo sam od ozbiljnih i upućenih ljudi i ovaka neobična tumačenja: Ako je neko cinično primetio da je realizam u ruskoj književnosti svojevremeno bio upropastio rusku realnost, onda sigurno nije cinično ako konstatujemo da sadašnji ruski racionalizam u spoljnoj politici možda upravo spasava srpsku realnost, jer da je do nekih patriotskih radnika i revizionista najglasnijih u Srbiji, bilo bi globalno krajnje neizvesno na šta bi ispalo kad bi se Rusija ponašala baš kako oni to intimno priželjkuju. Odmerenost i indikativna škrtost na rečima, kao karakteristike Putinove posete Beogradu, potvrđuju pomenutu racionalnost. I među dovedenim prostim narodom a i među zvaničnicima bilo je mnogo onih koji su očekivali da se Putin ponaša kao njegov prethodni ambasador u Beogradu – Konuzin, pa da u jednom trenutku ultimativno pita narod okupljen ispred Hrama Svetog Save – ‘Ima li ovde Srba’? Sigurno bi se iz raspamećene mase prolomilo – ‘Idemo na Kosovo!’ Pa da je Putin ostao još koji dan, da zađe po Srbiji sa crnim koferčetom, da obilazi zaseoke i ćuprije sa svojim imenom, da proba rakije, vidi crkve u izgradnji, da čuje repertoare emotivnije i od onog koji je Dačić bio spremio. Medijsko-marketinški, Putin i Vučić su se obostrano ispomogli. Srpska napredna stranka je deo evropske narodnjačke internacionale. Vučić je u novembru prošle godine učestvovao u Helsinkiju na Samitu Evropske narodne partije (EPP). Ali, SNS ima i jako dobre odnose s Putinovom partijom. Odnosi su produbljeni oktobra prošle godine kad su potpredsednik SNS Marko Đurić i sekretar Generalnog saveta Jedinstvene Rusije Andrej Turčak potpisali u Moskvi Sporazum o saradnji. Iako je, uprkos tome, bilo previše očekivati da mu Putin još bude i govornik na naprednjačkoj bini, Vučić je pokazao da veštije pravi kontramitinge od Miloševića, mada je svaki naš političko-mitingaški autobus u poslednje tri decenije ‘događanja naroda’, u stvari onaj autobus iz filma ‘Ko to tamo peva’. Iako titoistički zavodljivo zvuče reči reditelja i julovca LJubiše Ristića izrečene u osvit Putinove posete da Srbija treba da vodi politiku ‘aktivne miroljubive koegzistencije’, u suštini takva politika znači ekvidistancu, dakle otklon i od evroatlantskih integracija, ali u nekim tumačenjima i eufemizam za prorusku poziciju. S obzirom na stanje EU i njena raspoloženja, punopravno članstvo Srbije i dalje je fatamorgana, ali i u ovakvim depresivnim perspektivama treba se podsetiti reči Majka Davenporta, bivšeg šefa delegacije EU u Srbiji, koji mi je u u jednom razgovoru prilikom posete redakciji Danasa rekao poludobronamerno, polucinično, da je svaka država u EU ušla dobrovoljno i da Srbiju niko neće naterati da uđe u EU ako ona to ne želi. Kao što se naknadno, prilično cinično, pokazalo da i Britance niko ne može naterati da ostanu u EU ako oni to ne žele. U funkcionisanju svake harizme, pa i kulta ličnosti kao njene monumentalizacije, bitna je proporcija spontanog i manipulativnog prihvatanja od strane naroda. Naravno da je u obezbeđivanju srpske mase za Putina bilo vulgarno prinudnog, ili napadno ‘učtivog’ kao kad ti direktor kaže – ‘firma je obezbedila prevoz za Beograd ko želi da vidi Putina’ – ali obožavanje Putina ovde, kao i u Republici Srpskoj, severu Kosova i delovima Crne Gore je većinski dobrovoljno. Gde se čudno miksuju ponos i snishodljivost. Iako bi bilo politički neozbiljno reći da Vučić nema harizmu, u ovakvim spektaklima, ma koliko da su režirani, nakon petnaest susreta sa Putinom, ta harizma dobija uverljivost u svojoj delegiranosti od moćnog pokrovitelja. Društvene promene u domaćoj kulturnoj i političkoj sredini retko su kada u istoriji imale demokratski tok i karakter. Uglavnom je dolazilo do supstitucije autoriteta, do nekritičkog vezivanja za harizmatske vođe. Možda su preterane tvrdnje o ‘restaljinizaciji Srbije’, i ‘kontra četr’es osmoj’, ali jedna upadljivo ikonička slika ‘pravoslavnog socrealizma’ je neupitna. Autoritarnost nije izolovana psihološka dispozicija, radi se o sindromu koji je usko povezan sa tradicionalizmom i kolektivizmom. Za razumevanje dubljih procesa preporučujem sociološku studiju ‘Razaranje društva’ (1994), a iz nje za ovu priliku izdvajam reči socijalnog psihologa Bore Kuzmanovića, da autoritarnost kao deo socijalnog karaktera ‘otežava utemeljenje modernog demokratskog društva i olakšava postojanje raznih formi autoritarne vlasti, čak i ako se jedna ideologija napusti i zameni drugom’. Na primer, dodali bismo, socijalističko samoupravljanje kad se zameni sabornim nacional-kapitalizmom. Vučiću sigurno nije lako da svoju ‘obrenovićevsku’ politiku normalizuje sa pokroviteljskom ulogom Rusije prema njegovoj Srbiji. Da ‘protestantsku’ etiku iz liberalnije faze režima sinhronizuje sa pravoslavnim misticizmom koji obogočovekuje Vladimira Vladimiroviča. NJegov kult pored opštih svojstava svakog kulta – raskrinkavanja zavere, obnavljanja države, moralnog preporoda i eshatološkog projekta ‘zlatnog doba’, po ‘srpsku stvar’ ima ‘lekovite’ efekte u intervenisanju po istoriji. Zbog Putina sigurno nijedan srpski predsednik – Koštunica, Tadić ili Vučić neće položiti vence poginulim partizanima na Sutjesci ili Neretvi (tamo bi otišli samo da je tamo bilo i poginulih crvenoarmejaca pa da ih Putin povede), ali će biti zgodno zbog moći ruskog predsednika julovsko-radikalsku ‘patriotsku politiku’ i tekovine Miloševićeve ‘antibirokratske revolucije’ predstaviti kao globalnu avangardu koja tek sad dobija satisfakciju. Bizarno, ovo je možda zaista pravo vreme za Miloševića. Da ga je istorija bolje tempirala. Bolje čak i od onoga da je pobedio maršal Jazov. A da je Gorbačova u Beogradu 1988. umesto Miloševića, sačekao neko ko je bio logičniji za to vreme. Estetski, ovo je ipak bilo konvencionalnije nego na Marakani marta 2011. kad nije lako bilo biti Mirko Cvetković u loži. Znam ljude koji voli Putina a nisu hteli da ga ‘pozdrave’ zbog naprednjačkog kontramitinga (doduše ona ‘jedan od trista miliona’ efektno je smišljena parola), kao što znam i neke dovezene koji ne ljube Putina, ali ne bi da sebi otežavaju poziciju u javnom preduzeću u kome rade. Gubitnik je i deo putinovske antivučićevske opozicije. Znate ono kad zapadnjaci dođu, pa odu kod Vučića, ali posle prime i lidere opozicije. I Putin je mogao da nađe petnaestak minuta da primi Vuka Jeremića i Boška Obradovića, na primer. Iako bi bilo nezgrapno da ih spaja sa Šešeljem. Ali nije. Što ostavlja sumnju da baš toliko prezire Vučića i da je orden baš mnogo manje bitan kao što smatra Jeremić i nacional-demokratska opozicija. Doduše, čujem i autocinična, ali smela opoziciona tumačenja da je Putin uvažio pismo lidera Dveri i da je propao Vučićev pokušaj da Putina totalno uvuče u rijaliti, da ga popnu na binu da održi govor. Tek su bile opskurne strepnje revnosnih stratega u režimu da bi seksi afera s Jelenom Karleušom mogla da malkice zaseni Putinovu posetu, posebno jer ni režimski tabloidi nisu mogli da joj odole pa je Putin morao da deli naslovnice sa Karleušom. Bitna će jako biti sledeća prestonička šetnja opozicione Srbije, da se vidi da nije demoralisana Vučićevom demonstracijom moći jer tako se namestilo da je ‘kontramiting’ imao i funkciju poklapanja opozicione ‘šetnje za Olivera’ veče pre. Trezveni u opoziciji znaju da će ih zaista biti više tek onda kad i mnogi iz autobusa sutra pređu na njihovu stranu. I 2000. i 2012. suštinskih promena ne bi bilo da neki s jedne nisu prešli na drugu stranu. Ne treba nipodaštavati efekte ekonomske saradnje sa Rusijom i potpisane ugovore, ali opreza radi uvek treba u malom mozgu držati reči moćnog staljiniste Mikojana (da, da, i ime mu zvuči kao marka nekog jermenskog konjaka), koji je kao trgovački pregovarač Sovjetskog Saveza uvek govorio surovo iskreno potencijalnim partnerima: ‘Cilj mi je da napravim što povoljniji ugovor za svoju zemlju, i što nepovoljniji za vašu.’ Kosovo? Biće vam ono što se dogovorite sa Amerikancima. Pošteno.

Putinov novi svetski poredak u 7 TAČAKA Vrhunac jubilarnog 70. zasedanja Generalne skupštine UN svakako je bilo obraćanje dvojice najmoćnijih ljudi na svetu, Baraka Obame i Vladimira Putina. Predsednik Rusije je u "odmeravanju snaga" za govornicom delovao oštrije od svog američkog kolege, čiji je stav okarakterisan kao "mlak". Putin je u svoj govor vešto upakovao sedam ključnih tačaka koje se tiču svetske geopolitike. Prva od Putinovih sedam tačaka odnosila se na ukazivanje odgovornosti koju za očajno stanje na Bliskom istoku snosi Zapad na čelu sa SAD. Zahvaljujući "bezumnim" vojnim intervencijama pod izgovorom "demokratske revolucije", Bliski istok se pretvorio u jednu veliku tempiranu bombu. Jer, nametanje jednog uređenja nikada nije uspevalo. SSSR je na teži način naučio da ne može da "izvozi" socijalističke revolucije, pa bi i Zapad morao da bude svestan da ne može da "prodaje isti proizvod", samo pod drugačijim, "demokratskim" nazivom, smatra Pol Gregori, profesor svetske ekonomije na univerzitetima u Hjustonu i Berlinu, a prenosi "Politiko.eu". Drugo, Ujedinjene nacije ne predstavljaju nagomilanu skupinu zapadnih sila, već organizaciju koja bi trebalo da garantuje mir i bezbednost za sve, a ne samo za probrane države zbog određene koristi. - Iz tog ugla, jedino UN imaju pravo da formiraju koaliciju za borbu protiv Islamske države. Ukoliko se to ne desi, Evropu će preplaviti milioni izbeglica, a nijedna zemlja neće biti sigurna od terorista - smatra Putin. Treće, ruski predsednik ulaganje veta u UN smatra "potpuno normalnom pojavom". Tu se pre svega misli na osudu Rusije u Ujedinjenim nacijama zbog pripajanja Krima, ali i ruskog veta na formiranje Tribunala koji bi istraživao i osudio odgovorne za pad malezijskog aviona MH17. - Sučeljena mišljenja i neslaganja su potpuno normalne pojave - smatra predsednik Rusije. Četvrto, Zapad mora da razume da je vlada Bašara al-Asada, koliko god manjkavosti imala, i dalje jedina legitimna institucija koja postoji u Siriji. Ni Gadafijev režim u Libiji nije bio idealan, ali ono što je došlo posle njega može se slobodno nazvati užasom. - Precizno koordinisane i isplanirane akcije rušenja režima jedne države ostavljaju mnogo prostora za rađanje zla poput Islamske države, čiji su se sadašnji lideri "osilili" nakon svrgavanja Sadama Huseina, koji ih je držao pod kontrolom - smatra Putin. "Umerena opozicija" jednostavno ne postoji, što su i pokazali komični i papreno skupi pokušaji SAD da treniraju i naoružavaju sirijske pobunjenike. Peto, Zapad mora da smanji apetit za rušenjem režima za koje smatra da ne ispunjavaju njegove ideale po pitanju ljudskih prava, slobode štampe i slobodnih izbora. Putin je u ovu grupu uvrstio i Rusiju, poručivši Zapadu da se "drži dalje od unutrašnjih stvari njegove zemlje". Naime, uticaj pre svega SAD u Ukrajini izazvao je krvave posledice i doveo do "spontanog građanskog rata" i više od 8.000 žrtava, smatra Putin. Šesto, svet se mora vratiti u normalne okvire trgovine, harmonizovane pod okriljem Svetske trgovinske organizacije i Ujedinjenih nacija. Ovaj novi poredak ne sme biti diktat najjačih država, već mora biti fer i jednak za sve, uključujući i zajednička tržišta EU i Evroazijske unije koju zagovara ruski predsednik. Za uvođenje sankcija zbog političkih razloga i lične finansijske koristi ne bi bilo mesta u takvom svetu, smatra Vladimir Putin i dodaje da sankcije protiv Rusije moraju biti ukinute, jer "Zapad zna da ne postižu željeni efekat". Sedmo, Zapad mora poštovati logičnu i opravdanu zabrinutost Rusije zbog NATO ekspanzije. Nakon raspada SSSR-a i Varšavskog pakta, širenje NATO alijanse može se shvatiti jedino kao ugrožavanje Rusije i pretnja njenom suverenitetu, smatra Putin. Govor Vladimira Putina doneo je neki novi, oštriji i direktniji stav po pitanju svetske politike, i to na najboljem mestu - za govornicom u koju su bile uprte oči čitavog sveta. Predsednik Rusije vešto je izlažio nepobitne činjenice o greškama koje Zapad godinama pravi u svojim intervencijama širom sveta i upakovao ih u svoje ideje. http://www.blic.rs/Vesti/Svet/594340/Putinov-novi-svetski-poredak-u-7-TACAKA