Лајф Коуч Вечног Живота

[Син Утехе]

Повод за писање ових редова је масовна појава људи који себе називају учитељима живота или лајф коучевима. Наиме они уче о томе како треба познати себе, бити позитиван у односу према себи, другима и целом свету, што је за похвалу,али такође говоре да ту позитиву требамо црпети из самих себе и нуде разне курсеве којима се постиже циљ.
Шта ако се разболимо од неизлечиве болести и постанемо свесни да ћемо умрети?
Где наћи смисао у граничним ситуацијама, када нам умре неко близак и када нам се сав живот обесмисли и када постанемо свесни да ту особу коју смо изгубили никада нећемо срести, видети и загрлити? Шта нам може тада испунити живот? Кажу да треба у себи да пронађемо позитивну енергију да би наставили даље. Коју позитивну енергију може мајка пронаћи у себи, када је сав њен живот и сва енергија умрла и нестала смрћу њеног детета!!?
Ово није хипотетичко питање него пастирско искуство са људима којима се ово десило.
Неко каже да је љубав смисао живота. Да ли љубав има смисла ако се све завршава смрћу,па и она сама нестајањем љубљенога?
Проблем је када у себи потражимо чврст ослонац, и када помислимо да смо га нашли,пре или касније увидимо колебљивост и крхкост тог ослонца, због саме нестабилности и пролазности људске природе. Уз то јављају се неизвесност и страх. Искуство нас учи да смо много пута у налету самоуверености и "сигурности" у унутрашњу снагу доживели промашаје и разочарења, из којих нам је требало много времена да се ишчупамо и кренемо  даље. Ми када донекле спознамо себе и увидимо колико имамо слабости и недостатака ( да не употребим теже речи), када видимо празнину свега онога што се људима који се не баве самоспознајом чини јако битним,као и пролазност живота,сводимо на минимум могућност да уопште постоји смисао живота, ресурс и позитива који не пресушују. Спознајемо сопствене недостатке и празнину, колебамо се и плашимо своје слабости и ништавности, а ни у ономе што је у свету не налазимо задовољење, ослонац и трајни смисао. Као печат на обе ствари долази пролазност=смрт, којом се завршава и обесмишљава сва наша " позитива" и сам живот.
   У свакодневном животу, срео сам се један на један са парохијанима различитих занимања,
Менаџерима, службеницима у банкама, психолозима.. који су обучени да друге саветују, како да се поставе у различитим кризним ситуацијама и што је интересантно ти њихови клијенти их доживљавају као својеврсне изворе позитивне енергије и спаситеље, који им тренутно дају наду и решење проблема. А ти исти људи, обучени "спаситељи и исцелитељи" нам говоре како су на ивици, да су исцрпљени и физички и психички,како немају више снаге да се боре  и да им је потребна помоћ!
Православно искуство нам говори да је Христос наша сила,сигурност,позитива и смисао. Он је у људском телу искусио све оно што нас сналази: умор,зној,сузе, крст и смрт, и да је то било само то, ми Православни Хришћани се не би ниучему разликовали од следбеника лајф коуча, пошто би  и наш и  њихов учитељ учили своје следбенике, док им се живот неби завршио смрћу, која би им  се наругала  и показала све бесмисленим, а њих и нас предала трајном забораву. Управо, главни услов да  наш живот има смисла и потреба за  позитивом, да волимо себе и друге,  је у могућност да будемо непролазни и вечни, а то је могуће једино победом над смрћу. А једини ко  је победио смрт је Христос Господ, Васкрснувши из мртвих.  Нажалост, и они који себе називају православнима, често постављају питање какве то има везе са нама? Син Божији је узео људско тело, постао човек,умро и Васкрсао, да би цео  род људски, од првог човека Адама,до последњег који ће се родити на земљи, могао да Васкрсне и тако победи смрт и бесмисао.
Све у свему, Јединоме истинском и бесмртном Лајф Коучу-Христу Господу, који је исти јуче и данас и сутра и вечно живи Логос и смисао живота наших, нека је слава у векове векова! 

View full Странице

[Дијана.]

Zanimljiva refleksija, i totalno se mozemo sloziti mi koji u Hrista vjerujemo i ispovijedamo ga, ali mozda je malo preteska hrana za one koji su potrebu za duhovnoscu zadovoljili savjetovanjem life coach-a, ako su ti oni ciljna grupa. Kao da postoji jaz izmedju nas i njih, ali ne i ideja kako ga premostiti a njima pribliziti Hrista koji daje dublji smisao zivota. I mala dopunica: ljubav moze biti smisao zivota i bez vjerovanja u vjecnost, duhovni svijet i besmrtnost covjeka. Ne bi se moglo reci da oni koji ne vjeruju ne mogu naci smisao u radu, ljubavi, klasicnim ljudskim vrijednostima. Ljubav narocito ispunjava covjeka koji je osjeca i daje, i on i kad ne vjeruje u vjecnost izgubljenog objekta i dalje moze da je osjeca i da vjeruje da on zivi u njegovom srcu, a moze da je prenosi i na druge objekte, i opet osjeti radost davanja, itd.

[Син Утехе]

Хвала што сте прочитали текст!?

Текст је настао спонтано, нема циљне групе којој је упућена, и нисам имао намеру да студиозно развијам тему,нити да премошћавам јазове. А што се тиче љубави као смисла живота, тешко да има смисла без Христа, пошто су пролазност и смртност карактеристике које сваку такву љубав ограничавају. А ако изгубимо љубав неколико пута, уморићемо се и помислити да је и љубав бесмислена због тога што и субјекти и објекти умиру и нестају.

Но,нека свако изабере... Ко хоће,нека узме свој Крст и крене замном..

Срдачан поздрав из Чачка! 

Никола

[Дијана.]

Hvala sto ne zamjeris na primjedbi ^_^ U stvari mi se dopao tekst. 

Ne, ne gubi smisao gubljenjem objekata, cak i bez vjere... samo tad covjek nije svjestan tog smisla na pravi nacin, ili na nas nacin. Ko god je u stanju da voli, smrcu objekta ne gubi sposobnost i izliva je opet. Takva kriza nagoni covjeka da trazi smisao, ima vecu sansu da nadje Boga, a ljubece srce ce ponajprije prepoznati Boga vjecne Ljubavi. 

Samo pisi i svako dobro!

[Син Утехе]

Па нисмо ту да замерамо! ?

А и мало другачијег мишљења није на одмет.

Интересантно је предавање Владете Јеротића, мислим у Сомбору, нисам баш сигуран?! Каже, када се двоје људи са супротним ставовима сретну и поразговарају, саслушају један другог, и ако су задржали своја становишта,растану се пријатељски,обогаћени дијалогом. А овоме је претходила опаска да ми Срби немамо културу дијалога.

Хвала ти!

[Син Утехе]

Одмах се посвађамо! То је поента!?

[Јелена011]

Ni jedan iole ozbiljan psiholog, terapeut ni psihijatar se nece mesati u duhovni zivot. Niti to ume niti hoce. I ljudi iz struke nemaju vecinom neko pozitivno misljenje o lajfkoucevima i pozitivnoj psihologiji. 

Mozda je bolja rec skola zivotnih vestina, nego lajf koucing ili trener zivotnih vestina. 

 

[obi-wan]

@Син Утехе 

Dobro nam dosao, osecaj se kao kod svoje kuce. Nemo` da se izuva i, samo opusteno.

 

[Син Утехе]

Хвала на гостопримству! Што да се не изувам-краду ципеле?! ?

[Син Утехе]

Питање је колико су озбиљни? Знате и сами како су гордост и сујета танани. Колико је потребно рада на себи и сталног смиравања да не полетимо и умислимо да смо баш ми спасиоци света. Много је велика одговорност,а ми често не схватамо да је то дар (уз наш труд, наравно) а не наш посед.

Поздрав из Чачка!

Никола

?

[Вилер Текс]

  On 15. 6. 2018. at 20:04, Јелена011 рече

I ljudi iz struke nemaju vecinom neko pozitivno misljenje o lajfkoucevima i pozitivnoj psihologiji. 

Expand  

Не мора се бити из струке да би се приметило да са тим људима порцеланског осмеха много ствари није у реду.

То су жречеви нашег индивидуалистичког времена. Твој пекар, твој апотекар, твоја авио компанија, твоја банка, твоја кафана... и твој животни тренер (као да си пас) који ти говори да је извор животне енергије у теби самом.

А уствари ништа није твоје него је све Божије па и ти сам.

 

[Син Утехе]

Невероватно колико покварено леви заводи људе! Једна крајност,као што кажеш,као да си пас,кажу ти шта и  како да радиш,као највећем глупандеру, а са друге стране оно МОЈ,ЛИЧНО МОЈ,у преводу,ја сам цар, посебан- сујета и гордост до неба?

Стварно је средњи пут...

Хвала на љубави и коментару Тексе!

Никола

[Син Утехе]

Сад још и Учитељи живота да оснују неку заједницу око Чачка,па да буде комплетна лудница!?

Ако хоћете екстремно,дођите,свега има овде! Али није све екстремно и негативно, печење је екстремно добро!? Али о томе, после  12.7... Јавите се када будете у пролазу,или ако долазите наменски.?

 

[Јелена011]

  On 16. 6. 2018. at 6:57, Вилер Текс рече

Не мора се бити из струке да би се приметило да са тим људима порцеланског осмеха много ствари није у реду.

То су жречеви нашег индивидуалистичког времена. Твој пекар, твој апотекар, твоја авио компанија, твоја банка, твоја кафана... и твој животни тренер (као да си пас) који ти говори да је извор животне енергије у теби самом.

А уствари ништа није твоје него је све Божије па и ти сам.

 

Expand  

Oni su nazalost najvidljiviji. 

U sustini i iza svega, kao i u svim strukama ima raznih ljudi. Poenta je da ma kakav neko bio dr House, sve jeste u Bozijim rukama i onog ko dolazi tu. Jer covek ne moze nesto da primi sto vec makar u nekom obliku nema kao svoje iskustvo. Ne moze baba na silu u raj. Pa kao sto ni duhovnik ne moze silom ni psiho... Ne moze ma kako recimo video i problem i resenje i sve redom, ne moze da utice na coveka. Jer to je nametanje koje u dugom roku nije odrzivo. Koliko covek  moze toliko ce se pomeriti a onda u nizu tih sitnih pomaka stvori se kriticna masa... To ono ja cu kod nekoga, on ce mi dati savet, ja cu magijski da legnem da spavam i ujutru se probudim kao nov i skrpz drugaciji ne biva. To je tzv magijsko misljenje, misljenje deteta da se sve desava mimo njega a onda bude eureka. Misljenje odraslog je da je ono samo odgovorno za svoje miski, osecanja postupke. Kao i svest da mi nismo sami, nismo odvojeni i potpuno nezavisni od drugih, a ni malo ni svemoguci ni sveznajuci.

[Снежана]