„Престаје ли брак смрћу једног од супружника?“

[Paradoksologija]

Crkva ima svoja pravila o važećem braku, ali samo Bog zna da li je nečiji brak živ i sada i ovde, a kamo li hoće li vaskrsnuti u Eshatonu. Ne verujem da će biti stranci jedni drugima oni koji se vole, a ne verujem ni da će biti zauvek privezani isključivo jedni za druge oni koji su nasilno ubačeni u dogovoreni brak pa su to istrpeli uz međusobnu pristojnost, na primer. Teško je to i zamisliti, a kamo li tvrditi.

[Vladan :::.]

1 hour ago, obi-wan рече

Moguce je da mi je to promaklo, medjutim, odlicno se secam da sam u radu navodio izvore koji jasno kazu da je treci brak (i sv vise od toga) maltene isto sto i mnogozenstvo, da je to sasvim strano hriscanskom duhu i razumevanju, i sve to je profa uredno procitao, usvojio i uvazio pregledajuci rad.

Сада ме још више занима шта би профа (који је вероватно исти онај код којег сам и ја дипломирао) рекао на актуелна брачна правила.

 

1 hour ago, obi-wan рече

Jeste, to je bio njegov nacin da spreci blud i razvrat. Ali njegov nacin, koji nikako ne moze da bude opste obavezan za celu Crkvu.

Може и тако да се гледа али би по мом мишљењу такво гледање још више важило за цело друштво и Цркву јер су блуд и разврад данас још гори или у најмању руку свуда и на сваком месту видљиви, нападни и очигледни. Дакле ако је ово узрок онда мислим да се на нас то још више односи.

Још један начин гледања је да је сматрао да млађе удовице (оног времена можда) не могу да у ондашњим околностима поднесу девственост и (ако и има неких које могу) да је ипак боље да се не излажу ризицима да застране него је боље да се скуће. У прилог овоме иде и то што су (изгледа) праве удовице (о којима нема ко да брине) имале посебан статус у ондашњој Цркви, изгледа као данас монаси, и није било добро да погазе тај свој статус.

Сада идемо ка ономе што је @Bokisd коментарисао.

Контекст је следећи (и то се и види у разним (бољим) преводима): потребно је да има мање од 60 година И да испуњава остале услове: "која је била жена једнога мужа, oсвједочена у добрим дјелима, ако је дјецу одгајила, ако је гостољубива била, ако је светима ноге прала, ако је невољнима помагала, ако је ишла за сваким добрим дјелом." Нема везника "или" или нечега сличног између ова два услова. Дакле оба су потребна и то Павле још два пута наглашава у 11. и 14. стиху.

Ако погледаш 3. главу видећеш да се веома слични услови (као за удовице) прописују за епископе и ђаконе. Дакле, "права удовица" је као неки посебан статус у раној Цркви. Оне су давале су неко посебно "обећање" и о њима се брине сама Црква (јер су заиста у невољи (вероватно јер нема ко други да се брине о њима)) а о осталим удовицама се брину верни (по породичној или фамилијарној линији стих 16.).

Дакле није реч о колизији него ја мислим да Павле на основу искуства сматра да оне које су испод 60 година и које немају додатне наведене особине не могу да издрже оно из Коринћана "ако ли јој муж умре, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу. Али је блаженија ако остане тако, по мојему мишљењу; а мислим да и ја имам Духа Божијега." Зато превентивно тражи да се баве породицом тј. да се не уписују у удовице о којима брине Црква.

[obi-wan]

пре 5 минута, Vladan ::: рече

Сада ме још више занима шта би профа (који је вероватно исти онај код којег сам и ја дипломирао) рекао на актуелна брачна правила.

Prilicno sam siguran da bi bio vrlo rigorozno zapanjen samom cinjenicom da ga neko uopste pita o trecem braku.

Prosto - znam ga i licno, pa mogu to da kazem...

[Vladan :::.]

пре 5 минута, obi-wan рече

Prilicno sam siguran da bi bio vrlo rigorozno zapanjen samom cinjenicom da ga neko uopste pita o trecem braku.

Prosto - znam ga i licno, pa mogu to da kazem...

Е сад ме још три пута више занима, пошто се знате питај га молим те када буде прилика за ово што пише у нашим брачним правилима.

Иначе ја сам радио, чини ми се далеко незгоднију и осетљивију, тему од твоје и нисам баш приметио да је склон лаком запањивању  

А можда је после мог рада човек огуглао и више ништа није могло да га запањи 

[Bokisd]

пре 23 минута, Vladan ::: рече

Сада идемо ка ономе што је @Bokisd коментарисао.

Контекст је следећи (и то се и види у разним (бољим) преводима): потребно је да има мање од 60 година И да испуњава остале услове: "која је била жена једнога мужа, oсвједочена у добрим дјелима, ако је дјецу одгајила, ако је гостољубива била, ако је светима ноге прала, ако је невољнима помагала, ако је ишла за сваким добрим дјелом." Нема везника "или" или нечега сличног између ова два услова. Дакле оба су потребна и то Павле још два пута наглашава у 11. и 14. стиху.

Ако погледаш 3. главу видећеш да се веома слични услови (као за удовице) прописују за епископе и ђаконе. Дакле, "права удовица" је као неки посебан статус у раној Цркви. Оне су давале су неко посебно "обећање" и о њима се брине сама Црква (јер су заиста у невољи (вероватно јер нема ко други да се брине о њима)) а о осталим удовицама се брину верни (по породичној или фамилијарној линији стих 16.).

Дакле није реч о колизији него ја мислим да Павле на основу искуства сматра да оне које су испод 60 година и које немају додатне наведене особине не могу да издрже оно из Коринћана "ако ли јој муж умре, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу. Али је блаженија ако остане тако, по мојему мишљењу; а мислим да и ја имам Духа Божијега." Зато превентивно тражи да се баве породицом тј. да се не уписују у удовице о којима брине Црква.

Pa, brate Vladane, onda, koliko mmogu da vidim (  ) , mi se zapravo, u kontekstu slazemo, samo malko' drugacije pisemo i kao nesto obasnjavamo.

Onda, ostaje na delu i u punom smislu i kao neki ideal za udovice ( jer, vidimo, da je praksa vrlo teska i da Pavle vodi racuna o svim aspektima u vezi ove udovicke stvari ) ovaj savet Pavla, da je ,...blazenije ako tako ostane,.....

Sad, samo ( i, nije bas samo , naravno ), svaka udovica treba da rasudi i promisli i vidi, da li moze da ide za tim nekim idealnim i 'blazenijim' ( od cega je blazeniji mozda je i pravo pitanje ) zivotom.

[Justin Waters]

пре 26 минута, Paradoksologija рече

Teško je to i zamisliti, a kamo li tvrditi.

Nemoguće je zamisliti. Ne vidim nikako u eshatonu šta znači biti u braku sa osobom s kojom si proveo zemaljski život. 

[Bokisd]

Koliko se secam,  ( nisam bas 100% siguran ), tamo negde oko 9. veka je bila 'frka' u crkvi oko treceg braka i na kraju se nekako doslo do kompromisa, da moze da bude i treci brak, ali, samo u nekim bas vanrednim okolnostima.

[Благовесник]

пре 2 часа, Лидија Миленковић рече

hocu reci da mi je nezamislivo da na "onom svetu" budemo stranci, da mi bude isto sto i drugi ljudi.

Na osnovu otkrivenja i vidjenja Raja, uglavnom od pravoslavnih prepodobnih otaca i matera, i nesto katolickih svetitelja i videlica, vidimo da im je jedno

sustinski zajednicko - u Raju niko nikome nije stranac, vec, znaju se kao da se oduvek poznaju. Cak se secam da u jednom pravoslavnom vidjenju tako stoji od reci do reci. A to i nije za cudjenje znajuci da je Raj ili Carstvo Bozije - jedno bice!     U vecnosti, kada po reci Apostola, Bog postane sve u svemu, dakle, u Carstvu Bozjem, svako svakoga ce znati kao da ga zna oduvek i svako svakome u Raju biti tako blizak, ispunice se reci Spasiteljeve - U onaj dan znacete da sam ja u Ocu svome, i vi u meni, i ja u vama.

[obi-wan]

пре 5 минута, Vladan ::: рече

Е сад ме још три пута више занима, пошто се знате питај га молим те када буде прилика за ово што пише у нашим брачним правилима.

Иначе ја сам радио, чини ми се далеко незгоднију и осетљивију, тему од твоје и нисам баш приметио да је склон лаком запањивању  

А можда је после мог рада човек огуглао и више ништа није могло да га запањи 

Pitacu ga, bez brige. Inace, ja sam imao pitanje drugog braka za laike i popove sve skupa.

[obi-wan]

пре 32 минута, Paradoksologija рече

Crkva ima svoja pravila o važećem braku, ali samo Bog zna da li je nečiji brak živ i sada i ovde, a kamo li hoće li vaskrsnuti u Eshatonu. Ne verujem da će biti stranci jedni drugima oni koji se vole, a ne verujem ni da će biti zauvek privezani isključivo jedni za druge oni koji su nasilno ubačeni u dogovoreni brak pa su to istrpeli uz međusobnu pristojnost, na primer. Teško je to i zamisliti, a kamo li tvrditi.

Pa da, to je to - ljubav, odnosno Ljubav, je konacna mera svega i svakoga.

[Vladan :::.]

пре 9 минута, obi-wan рече

Pitacu ga, bez brige. Inace, ja sam imao pitanje drugog braka za laike i popove sve skupa.

Занимљиво и изазовно. Ја сам имао: "Православни поглед на савремена средства контроле рађања" И тако ишли смо од биологије и медицине до социологије и теологије

[obi-wan]

пре 11 минута, Vladan ::: рече

Занимљиво и изазовно.

Sa naglaskom na izazovno.

[Bokisd]

пре 40 минута, Bokisd рече

Koliko se secam,  ( nisam bas 100% siguran ), tamo negde oko 9. veka je bila 'frka' u crkvi oko treceg braka i na kraju se nekako doslo do kompromisa, da moze da bude i treci brak, ali, samo u nekim bas vanrednim okolnostima.

Nesto o drugom i trecem braku :

https://www.vjeraidjela.com/razvod-i-drugi-brak-u-pravoslavnoj-crkvi/

"

Ruski teolog A. Taušev u svojoj „Liturgici“ piše o obredima drugog i trećeg braka:

„Nakon smrti jednoga od supružnika, ili nakon razvoda, brak se može sklopiti i drugi, pa i treći put, izuzev kada je riječ o svećenstvu. Iako drugi brak ne smatra grijehom, sveta Crkva ga ipak dopušta nekako nerado, gledajući na njega kao na „snishođenje“ ljudskoj slabosti, prema izrazu sv. Grgura Bogoslova. Drugi i treći brak su u drevnoj Crkvi smatrali lijekom protiv bluda. Ovo se vidi iz toga što je za drugobračne bio određen poseban obred, kraći i manje svečan, koji sadrži molitve pokajničkog sadržaja. Drugobračni pri tome dobiva i epitimiju, ako se prvi brak raspao njegovom krivicom – njemu je zabranjeno da godinu ili dvije pristupa pričesti Svetim Kristovim Tajnama, dok se trećebračnom pričest zabranjuje čitavih pet godina. Kod „Obreda za drugobračne“ karakteristično je to što se prilikom zaruka ne čita svečana molitva „Gospode Bože naš, Ti bi suputnik sluzi praoca Abrahama…“ i nema ektenije „Pomiluj nas, Bože…“. Na vjenčanju se ne pjeva 127. psalam, supružnicima se ne postavlja pitanje o njihovoj dobrovoljnoj suglasnosti i ne govori se velika ektenija. Čitaju se druge dvije molitve, u kojima svećenik traži od Boga da im podari „obraćenje carinika, suze bludnice, priznanje razbojnika“. U starini (prema pravilu Nicefora Ispovijedaoca, patrijarha carigradskog, koje se tiska u Velikom Trebniku) drugobračnima nisu stavljali vijence na glave. Obred za drugobračne služi se obično onda kada i ženik i nevjesta stupaju u drugi brak. Ako je pak ili ženiku ili nevjesti to prvi brak, služi se, kako je prihvaćeno, potpuni čin vjenčanja. U crkvenoj praksi drevne Rusije treći brak je dozvoljavan samo „po nuždi“, a obavljan je po činu za drugobračne.“

 

[Vladan :::.]

@Paradoksologija @Благовесник @obi-wan @Лидија Миленковић @Justin Waters @Bokisd @Vasa L. @Рапсоди 

Ја сам истаговао оне за које сам видео да су писали своја лична мишљења овде јер не могу да вадим реченице од свих.

Што се мене тиче, а ево има већ пар година, теолошки ја и даље немам никакве сумње да брак не преживљава смрт мужа или жене. Међутим, са друге стране, сво моје искуство и духовно и црквено и емотивно, и не само моје него и наших ближњих, ми говори да нека посебна веза остаје.

Како, зашто, не знам, гледам на то као на тајну, као што каже Павле, сада је то као у огледалу.

Дакле, никакав проблем немам да се поново оженим, ако се деси чудо да наиђе нека да се нађемо у свему, али такође немам никакву дилему да веза моје супруге са нама није потпуно раскинута, поготово што се тиче деце.

Да ли и од чега то зависи не знам.

И има макар један случај у житијима да је муж након смрти интервенисао у животима своје породице, а има и случај да је светитељка својом прозорљивошћу, дакле Духом Светим, успешно проводаџисала за други брак једном удовцу.

[Bokisd]

пре 29 минута, Vladan ::: рече

@Paradoksologija @Благовесник @obi-wan @Лидија Миленковић @Justin Waters @Bokisd @Vasa L. @Рапсоди 

Ја сам истаговао оне за које сам видео да су писали своја лична мишљења овде јер не могу да вадим реченице од свих.

Што се мене тиче, а ево има већ пар година, теолошки ја и даље немам никакве сумње да брак не преживљава смрт мужа или жене. Међутим, са друге стране, сво моје искуство и духовно и црквено и емотивно, и не само моје него и наших ближњих, ми говори да нека посебна веза остаје.

Како, зашто, не знам, гледам на то као на тајну, као што каже Павле, сада је то као у огледалу.

Дакле, никакав проблем немам да се поново оженим, ако се деси чудо да наиђе нека да се нађемо у свему, али такође немам никакву дилему да веза моје супруге са нама није потпуно раскинута, поготово што се тиче деце.

Да ли и од чега то зависи не знам.

И има макар један случај у житијима да је муж након смрти интервенисао у животима своје породице, а има и случај да је светитељка својом прозорљивошћу, дакле Духом Светим, успешно проводаџисала за други брак једном удовцу.

Jasno, brate.

Da se nasalim, .... samo jos da se nadjes sa nekom kojoj je prvi brak i da imas sluzbu vencanja kao, prvog braka.   

Srecno.