А у колико авијација у свету војни пилоти немају стан две године пред пензију или има ли тог дна на хоризонту?

[Милан Ракић]

Пилот Војске Србије, мајор Роберт Калоци, погинуо је приликом пада авиона на редовном мирнодопском задатку, две године пред пензију.

Као подстанар!

На врхунцу каријере, опитни пилот Центра за летна испитивања Техничко опитног центра Војске Србије, инспектор за методику обуке пилота на Војној академији, две године пред пензионисање – подстанар!

Још прецизније: пуних 25 година подстанар!

Није дочекао пензију, а ни почетак градње ”јефтиних станова за припаднике Војске Србије и полиције”, најављен уочи београдских избора као нешто што ће ”већ у марту 2018.године почети да се реализује широм Србије”…

Роберт Калоци надживео је још једно обећање, а погинуо не дочекавши ни неко друго.

Његова породица, незапослена супруга и син, машински инжењер, нису дочекали да се њихов супруг и отац жив врати са посла.

Сада ће, можда, дочекати да добију стан:

– Желим да кажем да је ово страшна и велика трагедија, трагедија за коју нико никада не може да буде спреман. Војска Србије је уз породицу Калоци, као што је читав наш народ и сви ми… – одтуговао пред новинарима Александар Вулин, министар одбране, након што је са начелником Генералштаба ВС, Љубишом Диковићем, посетио дом Калоцијевих.

Начелник Генералштаба новинарима није рекао ни толико.

Он је, пре ове трагедије, сменио комплетно руководство Техничко опитног центра, у чијем саставу је био настрадали пилот. О томе јуче пише ”Данас”, наводећи да је Диковић одлуку донео почетком године, а министар Вулин је потписао у марту. Не зато што је пре годину дана већ пао један ”галеб” у којем су погунила два пилота, него што је руководство ”дозволило једном војном аналитичару да неовлашћено посети војни објекат”.

За ”Данас” – смена је тема дана за насловну страну, где није било места ни за једну реч о погибији Роберта Калоција.

У ”Информеру”, тема дана на насловници је Шешељ и његова дословно пренета изјава: ”Хагу сам јебао мајку”. На дну стране, поред фотографије насмејане певаљке и наслова ”Рада је озбиљно болесна”, са поднасловом ”Певачица често пада, поремећен joj центар за  равнотежу, ставља чепове у уши да би могла да стоји”, нашло се простора и за наслов: Пао ”галеб”…

”Политика” је применила сличан ”клише”, па насловницу ”отвара” наслов да је Шешељ одслужио више затвора него што је добио.

”Новости” и ”Блиц” и ”Курир” су највећи део својих насловница посветили трагедији војних пилота.

”Српском телеграфу” то је најмање битна тема на насловној, где је битнији наслов ”Шок у Задрузи – врели пољубац Кије и Луне”…

За ”Ало” – наслов о трагедији пилота је други по величини на насловници, а први је: ”Извршитељ месечно заради 107 хиљада евра!”

Тај текст посвећен је јавним извршитељима, новој, најбогатијој касти у Србији, коју је основала и опуномоћила држава. Тих 107 хиљада евра месечно минуле две године приходује  Миљан Трајковић, јавни извршитељ из Ниша који је за две године инкасирао два милиона евра!

Тај сигурно није подстанар, а јавни извршитељи су стотине људи учинили подстанарима, одузевши им куће и станове због неплаћених комуналних рачуна, невраћених кредита…

По закону!

Могли би и на полиграфу проверити – гарантујем да нико од 236 јавних извршитеља у Србији није подстанар. Војних пилота је знатно мање него извршитеља, а колико њих живе као подстанари, то је војна, односно државна тајна.

Од њиховог, пречи је стандард јавних извршитеља, којима све мора бити потаман у животу. Не могу, ваљда, из скромне гарсоњере, поред надрндане газдарице која неће да чује ни плач бебе, да иду на терен, јуре дужнике, плене им имовину, исељавају из станова…?

Та, они раде најодговорнији државни посао: пуне буџет који је ”у суфицициту у односу на дефицит”, али у којем нема пара за станове војних пилота!

– Нема места паници! – смирује српску јавност војни аналитичар. – Такве несреће се дешавају и у земљама које имају много модернију авијацију, то се дешава у свакој авијацији у свету!

А, у колико авијација у свету војни пилоти немају стан две године пред пензију?

Хоће ли ову државу борбеним авионима бранити пилоти или јавни извршитељи?

Сувишно питање: браниће нас извршитељи, Србија ће их послати да нашим непријатељима заплене имовину, па неће имати са чиме да нас нападну!

Још ако би запленили и донели неки стан за Робертову породицу!

У земљу у којој данас сви истичу да је Роберт херој ове земље!

И јесте херој, али не зато што је погинуо у миру, већ зато што није погазио своју заклетву. Човек који је пуних 25 година месечно бројао новац за кирију и себе и своју породицу подсећао на ту заклетву, херој је  јер није отишао у бели свет да пилотира цивилним авионима, да скући и обезбеди и себе и породицу, онако како доликује и припада таквим људима!

Радоје АНДРИЋ

 

[obi-wan]

To je to, nema sta da se doda ili oduzme. Casa je jos koju kap pa prepuna...

[Милан Ракић]

On 18.4.2018. at 22:49, obi-wan рече

To je to, nema sta da se doda ili oduzme. Casa je jos koju kap pa prepuna...

Решавање стамбеног питања у Војсци Србије, а некада Војсци Југославије, наслеђено је још из ЈНА пред распад бивше нам земље. Није ни у ЈНА било баш "најсјаније" и пропас` је почела са пропашћу државе и великим приливом "војних избеглица" са територија негдашњих република, а сада држава, Словеније, Хрватске, БиХ, Македоније и од пре 10 година Црне Горе. 

Негде су ти људи који имаху станарско право, па и службене станове-неоткупљене, просто остављали на територијама тих држава, где су исти-станови, требали да "уђу" у "деобни биланс", док су негде, због ратних дешавања, те стамбене јединице "стихијски" остављање на тим територијама.

Како год, од 1992. године, у складу са бројем људи који су дошли у Србију, затеченим стањем старешинског кадра на територији СРЈ (и свих њенин итерација), те приливом сваке године нових класа свршених подофицира и официра, та бројка се већ четврт века не мења и она гласи да војсци отрпилике у сваком тренутку "фали" око 20000 станова. И одмах да се разумемо. Не станова које ће неко да "добије", него станова које тај неки срећник који га "добије" и те како мора да ОТКУПИ! Дакле, нико не дели за "џ".

На годишњем нивоу, оно што се подели, свакако је на готово истој разини годишњег прилива. С тим што су категорије имаоца права на стан, додатно искомпликоване творењем неких осам категорија носилаца права, тј. активни генерали, активни официри, активни подофицири, те активни цивили на служби у војсци-војни службеници (негдашња цивилна лица на служби у војсци), односно све те 4 категорије, али само у статусу пензионера. 

Што значи да теоретски, када се по листи дели нпр. 16 станова, то их могу добити само по двојица са листе у свих осам категорија. И то ако не рачунамо припадајућу квадратуру (у сразу са бројем чланова породице). Наравно, професионални војници се овде "не рачунају" јер се "рачуна" да они долазе из места или околине где службују.

Тако да, без обзира што се годишње нпр. подели 500-ак станова на територији читаве републике, још толико "нових снага" током године приступи војсци.

Стога није ни чудо ово да је Лоцика покојни, покој му души на годину (медији упорно "оперишу" са две године, година му је "фалила" до мировине) до пензије није имао стан; или чињеница да је Командант РВ подстанар; или да имамо "армију" војних пензионера које Бог и биологија полако узимају к себи, а да нису "решили" стамбено питање.... Које опет, понављам, и када се "реши" им асе откупити по тржишним ценама, истина умањено на године стажа, тј. уплаћивања у оно што се некада звало војностамбеним фондом.

Сва ова прича ме подсети на једну анегдоту са војним свештеницима.

Тада када је стрељани премијер ове државе предложио да се верска настава врне у школе, Богословски факултет на БУ (као један од оснивача), те војносвештеничка служба у јединице војске по моделу из Краљевине Југославије, те искуствима модерних армија (НГ Охаја, грчке војске, ОС БиХ, те ванинституциналн војске РФ-а који су тада имали војне попове/имаме/капелане/додај по жељи)...

Дакле, стицајем околности, нас тројица из РВ смо позвани тада на саветовање, што би рекли у војсци-ПРЕТХОДНО, да се види, како би могло то све да "фуникционише".

Из тадашње Управе за морал бејаху делегирани неки људи који су добили задатак да припреме платформу, те започну са израдома законских (Закон о војним свештеницима), те подзаконских аката (Правилник о војносвештеничкој служби).

Када су "загребали" по "бази" Управе за кадрове, некако се нас тројица са батајничког аеродрома "показасмо" да смо поред својих летачких функциоанлиних дужности и те како позвани на размену мишљења с обзиром да смо "за своју душу" студирали Богословски факултет.

Углавном, у једној лирско-епској беседи, тадашњи одговорни у ГШ "издекламова" у најкраћем "наше" обавезе ако би ми конкретно били војни попови, тј. било ко други.

Углавном, према тој некој визији, која истина данас не функционеше "од речи до речи" тако, али је углавном "тако", једа радни дан војног попа на неком од аеродрома би "гласио" отприлике овако:

- долазиш на посао пре свих (истина имаш службени ауто), е да би се припремио за свакодневно јутрење;

- затим се служи Литургија;

- потом, отприлике од подне се војни поп бави секундарном мисијом, тј. ради послове из делокруга помоћника Команданта за морал;

- када сви у 15 сати оду кући, остаје се због војске (тада је још било обавезно служење војног рока, тј. постојао је рочни састав), е да би се служила вечерња служба;

- такође, војни поп јединице је и парохијски поп за "велике" требе. Ајд` баш неће ићи да свети водице и реже славске колаче по граду где припадници јединице станују, али свакако припадник јединице има могућност да свог војног попа зове да за своју породицу крсти, венча или сахрани...

Издеклемова човек све то, питах, а која су права?

Укључи се колега па упита да ли "остаје" примарна функционална дужност. Тј. да ли може да се планира за тог војног попа када нема свештеничких обавеза и редовна летачка обука или барем летење да би се остало у тренажи?

Добисмо одговор да о томе није размишљано, па самим тим да "то" (вероватно) није ни могуће (иако не постоји разлог, јер војни попови падобранци нпр. и те како "СкачУ"-мсм. имамо владику који редовно одржава падобранску тренажу)

Напослетку, питам их за једно од правила Апостолског сабора из првог века, које отприлике гласи да "свештеник живи од олтара" и у толмачењу да ниједна овоземаљска брига не сме или барем не би требало да свештеника који служи у олтару опхрва...

Питају они људи, тј. замоле да се објасни.

Питам ја, у сразу са горе поменутим, да ли све кад се узме у обзир-све обавезе, то значи да је поп ангажован у јединици најмање 12 сати, а за плату према припадајућем чину-формацијском месту.

Кажу ДА!

Јел то значи да "дођем" на посао у 7 ујутро и одем тек у 18 увече?

Отприлике ДА!

И кад дођем увече кући, дочека ме жена са ситном децом и сапкована 3 кофера (ако има и толико) и каже да се јавила "газдарица" и рекла да имамо месец дана да нађемо другио стан.

Они ћуте.

Поновим.

Траже "разраду" и објкашњење.

Кажем-људи, ако се држимо канона и ако се од попа очекује то што се очекује, не може поп да буде ПОДСТАНАР!

Ах, рече тада један од присутних, каснији војни аташе у једној арапској земљи, види ти њега, хтео би `леба преко погаче...

Није то друже мој леб преко погаче, него је то један од услова да ово све не био био циркус...

Не знам што сам ово написао, ал` ето...

Праштајте и помјаните!

[obi-wan]

пре 46 минута, Милан Ракић рече

војсци отрпилике у сваком тренутку "фали" око 20000 станова

Vidi, ova cifra izgleda kao nesto velika... medjutim... za svako ma i najmanje uigrano drustvo, to je najobicnija boza. Taj broj moze da se resi za 3-4 godine bez ikakvih problema, samo kad bi uopste bilo raspolozenja da se ista resi u ovoj drzavi.

Drzava daje paru za kojekakve nebuloze u obliku jelki, fontana i ostalih gluparija, a satro nema za te najpotrebnije stvari? To mogu da prodaju pricu... nekom... ne znam ni ja vise kome, danas ni srednjoskolci nisu vise glupi da im poveruju na tako nesto.

Znaci, kao i za sve ostalo - kad bi se imalo volje da se bilo sta pametno uradi i resi, i ovo bi se resilo kao i sve drugo.

пре 49 минута, Милан Ракић рече

Ах, рече тада један од присутних, каснији војни аташе у једној арапској земљи, види ти њега, хтео би `леба преко погаче...

Ah, rece jedan od onih koji leba preko pogace kradu svakodnevno, vec decenijama unazad...

[Милан Ракић]

пре 6 часа, obi-wan рече

Znaci, kao i za sve ostalo - kad bi se imalo volje da se bilo sta pametno uradi i resi, i ovo bi se resilo kao i sve drugo.

Да.

пре 6 часа, obi-wan рече

Ah, rece jedan od onih koji leba preko pogace kradu svakodnevno, vec decenijama unazad...

Ма није он конкретно, знам га, наш је - из РВ је. Али бивало их је... И бива...