,,Пражњење'' ума на православан начин

[Guest Гајић]

  On 22. 2. 2018. at 0:01, Bokisd рече

Daj, bre,  Gajicu,... ubaci i neki pozitivan lajk,... da se obradujem malo,.... 

Expand  

"navodi u tekstu, samo spoljasnji instrumenti koji pomazu kod usredredjivanja na molitvu i na sabiranju misli, kako da kazem, u sto jaci impuls i osecaj i veru u toj kratkoj umnoj i srdacnoj molitvu koju upucujemo Bogu."

Ово ти написа 

П.С.

Погрешно ти је поимање греха!

[Grizzly Adams]

  On 22. 2. 2018. at 1:08, WiseMan рече

Samo nemoj da radiš Yogu, jer to je druga religija.

Expand  

Ова "јога" што се ради на западу је само гимнастика, нема никакве религије.

[Branislav81]

  On 18. 2. 2018. at 12:21, Mиљан Л. рече

Тесла је оставио писаније на тим темама, али није прихватио источњачке дисциплине, више је био комбинација Православља и психологије где је тражио конкретне резултате и поставио акценат на визуелизацију (он наводи да га је визуелизацији отац учио у раној младости)

Expand  

Ovo je interesantno, da li mi možeš reći gde si naleteo na ovaj podatak? Čitajući Teslinu autobiografiu, stekao sam drugačiji utisak. Izgleda da je on u detinjstvu imao problema sa slikama koje su mu se pojavljivale potpuno nevoljno. Tek uz vežbu je uspeo da ih ukroti. Kopiram odlomak:

"There was another and still more important reason for my late awakening. In my boyhood I suffered from a peculiar affliction due to the appearance of images, often accompanied by strong flashes of light, which marred the sight of real objects and interfered with my thought and action. They were pictures of things and scenes which I had really seen, never of those I imagined. When a word was spoken to me the image of the object it designated would present itself vividly to my vision and sometimes I was quite unable to distinguish whether what I saw was tangible or not. This caused me great discomfort and anxiety. None of the students of psychology or physiology whom I have consulted could ever explain satisfactorily these phenomena. They seem to have been unique although I was probably predisposed as I know that my brother experienced a similar trouble. The theory I have formulated is that the images were the result of a reflex action from the brain on the retina under great excitation. They certainly were not hallucinations such as are produced in diseased and anguished minds, for in other respects I was normal and composed. To give an idea of my distress, suppose that I had witnessed a funeral or some such nerve-racking spectacle. Then, inevitably, in the stillness of night, a vivid picture of the scene would thrust itself before my eyes and persist despite all my efforts to banish it. Sometimes it would even remain fixed in space though I pushed my hand through it. If my explanation is correct, it should be able to project on a screen the image of any object one conceives and make it visible. Such an advance would revolutionize all human relations. I am convinced that this wonder can and will be accomplished in time to come; I may add that I have devoted much thought to the solution of the problem.

To free myself of these tormenting appearances, I tried to concentrate my mind on something else I had seen, and in this way I would often obtain temporary relief; but in order to get it I had to conjure continuously new images. It was not long before I found that I had exhausted all of those at my command; my "reel" had run out, as it were, because I had seen little of the world - only objects in my home and the immediate surroundings. As I performed these mental operations for the second or third time, in order to chase the appearances from my vision, the remedy gradually lost all its force. Then I instinctively commenced to make excursions beyond the limits of the small world of which I had knowledge, and I saw new scenes. These were at first very blurred and indistinct, and would flit away when I tried to concentrate my attention upon them, but by and by I succeeded in fixing them; they gained in strength and distinctness and finally assumed the concreteness of real things. I soon discovered that my best comfort was attained if I simply went on in my vision farther and farther, getting new impressions all the time, and so I began to travel - of course, in my mind. Every night (and sometimes during the day), when alone, I would start on my journeys - see new places, cities and countries - live there, meet people and make friendships and acquaintances and, however unbelievable, it is a fact that they were just as dear to me as those in actual life and not a bit less intense in their manifestations."

Izvor:

http://www.teslasautobiography.com/my_early_life.html

 

[Аристарх]

  On 11. 3. 2018. at 19:49, Branislav81 рече

Ovo je interesantno, da li mi možeš reći gde si naleteo na ovaj podatak? Čitajući Teslinu autobiografiu, stekao sam drugačiji utisak. Izgleda da je on u detinjstvu imao problema sa slikama koje su mu se pojavljivale potpuno nevoljno. Tek uz vežbu je uspeo da ih ukroti. Kopiram odlomak:

Expand  

У књизи: Марка Џ. Сајфера (Marc Jeffrey Seifer) "Живот и време Николе Тесле - биографија једног генија", издавачка кућа "Стилос".

Негде на почетку, читајући ту књигу сам прочитао да је Тесла као дете поправио сеоску воденицу без проблема јер га је отац учио од детињства да "замишља и решава проблеме у своме уму" то данас ваљда дође као навођена визуелизација у психологији.

Ви сте нашли други податак, изгледа има доста биографија. Али овај опис који сте ви пронашли, одговара симптомима Синестезије. Има тема на посту о томе.

Парадокс је да Тесла у овој књизи Марка Џ. Сајфера говори како је његов (рано страдали) рођени брат био чудо биологије јер је колико сам ја схватио показивао симптоме можда сличне синестезији, док је он сам-Никола био обичан човек који је најбоље године провео читајући и користећи јаку "визуелизацију" тј. могао је да ствара комплексне слике и целе машине у глави где је умно вршио неку врсту виртуелне симулације. Али опет и Никола Тесла је описао да је у Бечу у светлости видео слике шема наизменичне струје, ако се не варам. Тако је и створио револуцију касније са струјом, тај доживљај у Бечу подсећа на синестезију.

[Аристарх]

  On 22. 2. 2018. at 3:30, Grizzly Adams рече

Ова "јога" што се ради на западу је само гимнастика, нема никакве религије.

Expand  

У већини случајева само као вид рекреације. Али ипак негде наглашавају обавезу посебне културе исхране и поста, тежње ка позитивном размишљању или медитацији. 

Али медитација је повезана (ако се не варам) са изворном јогом. Како психологија тумачи, користи, или каква посматрања имају психолози уопште по питању медитације?

[Grizzly Adams]

  On 30. 3. 2018. at 13:52, Mиљан Л. рече

Како психологија тумачи, користи, или каква посматрања имају психолози уопште по питању медитације?

Expand  

Да, користи се као терапија за неке ствари. Не знам много о томе. Има можда неко ко боље познаје ствари...

[Аристарх]

Не може човек у граду увек, као онај на село да оде у шуму, цепа дрва и живи сто година без стреса. Мени то није пошло за руком и поред теретане...

Ако је (Православни) исихазам медитација, онда би нам поред Трифкета (који видех познаје тематику) добро дошао и неки психолог...

[Justin Waters]

  On 18. 2. 2018. at 4:33, Православље_95 рече

Пошто пратим и стране форуме и канале на јутјубу, приметио сам да се све више препоручује медитација и mindfulness (ово не знам како бих превео, али нека буде свесност) методе. Огроман број људи сведочи да су им ове методе помогле у пражњењу ума, спречавању таласа лоших мисли, боље концентрације итд. Ја се лично никада нисам бавио овим стварима (сем што слушам источњачку музику понекад), али ми се јавило једно занимљиво питање: који је одговор православља на савладавање мисли и да ли постоје некакве методе? Ово питам из разлога што православни писци имају јако негативно мишљење о медитацији. Знам да постоји Молитва против рђавих помисли, али нисам сигуран да ли је то решење.

Живи били

Expand  

Mindfulness je sposobnost da svoj um skoncetrišeš na elemente koji se događaju u sadašnjosti. Srpski prevedeno, to je način da umješ da budeš prisutan, a ne odsutan u sadašnjosti u bilo kojoj situaciji. Meditacija je samo jedna od tehnika koje se preporučuju da stekneš mindfulness. Mindfulness znači da ima popunjen um, a ne ispražnjen. Najbolje je da se kloniš termina "ispražnjenost uma" jer nije dobro biti praznoglav. "ispražnjenost uma" je jedan jako poguban koncep isto kao "slamanje volje". 

Kada razumješ šta je mindfulness možeš onda naslutiti i sam koji bi bio odgovor kako ispuniti um, tako da budeš povezan umom sa događajima oko tebe. Znači ako si s nekim u društvu slušaj šta ljudi pričaju, ne lutaj mislima negdje drugdje, uključi se u aktivan razgovor. Ako si kući sa porodicom gledaj da iskoristiš vrijeme s njima na neki način, pričaj, predloži da se nešto radi...kad s nekim radiš posao ili nekome radiš posao skoncentriši se na cilj posla...ono gdje je najteže postići da budeš ispunjen s umom je kada si sam sa sobom. Neko predlaže molitvu, što je ok, i meditacija tj čisto opuštanje i kncentracija na nešto lijepo i ugdono pomaže, neki fizički rad, ako nemaš šta da radiš ti ga izmisli, slaži knjige, počisti snijeg, pokosi travu provozaj se kolima, pozovi prijatelja na kafu itd....