Molitveni zivot nas

[Danijela]

Sta radite kad shvatite da vam je tesko da se molite? Da li koristite neko podsecanje? Na primer: da li lepite papire sa molitvom, psalmima na ogledalo dok perete zube ili se brijete, da li imate zalepljenu ikonicu omiljenog svetitelja na vidnom mestu, da li nosite omiljene akatiste, molitve u torbi, rokovniku...?
Jedna mama je slikovito opisala kako ona resava ovaj problem:

 

[Toma]

"Andjeli ne mogu čudom da se načude, 
što se ljudi duže i prilježnije ne mole Bogu!"
(Iz nekog romana....)

[Phoebe]

пре 2 часа, Danijela рече

Sta radite kad shvatite da vam je tesko da se molite? Da li koristite neko podsecanje? Na primer: da li lepite papire sa molitvom, psalmima na ogledalo dok perete zube ili se brijete, da li imate zalepljenu ikonicu omiljenog svetitelja na vidnom mestu, da li nosite omiljene akatiste, molitve u torbi, rokovniku...?

Nemam ništa kod sebe, nemam ni brojanicu, ni krstić na lančiću.  Ni tetovažu 

Ne mogu reći da me mrzi, samo se nekad uspavam pa ne stignem, ali zato u hodu. Dobar deo dana provedem u razgovoru sa Ocem, niko ne primeti.  To mi je potreba jer čim malo odlutam, op!  pade...

Suvenire čuvam kod kuće, a Pismo nosim samo kad idem na duži put.

 

[Бранко Авдагић]

Kad mi je teško pročitam koji psalam i ponavljam Isusovu molitvu sad na ovom sad na onom jeziku i evo smirenja. A i tu je uvek dostupna pravoslavna literatura na sve strane. Meni je jako drag otac Aleksandar Menj.

Ko je bio otac Aleksandar Menj: https://rs.sputniknews.com/serbian.ruvr.ru/2010/01/21/4638097/

Imao je i neka teološka zastranjenja, ali to su sitnice u odnosu na njegov silni propovednički rad u vreme ateizma i mučeničku končinu u vreme demokratskog rasula: 

Iz molitvenog opita oca Aleksandra Menja

Jutarnja molitva

Gospode, blagoslovi molitvu moju.
Pomozi mi da svom dušom i telom stojim pred Tobom bez rasejanja.
Nauči me da Ti se molim.
Utvrdi me u veri.
Daruj mi plamenu lјubav prema Tebi.
Osveti, Gospode, sve moje misli, osećaje i dela.
Uči me da u svakom događaju prepoznajem Tvoju volјu i podaj mi snage da je ispunjavam.
Zatvori moja usta za zle i prazne reči i uzdrži moju ruku od zlog dela.
Ako nastane kakva nevolјa, podaj mi snage da ju primim s čvrstinom i da je pretvorim u žrtvu Tebi.
Učini, Gospode, da budem izvor dobrote za sve s kojima ću se danas sresti.
Primi molitvu za one, koji ne haju za Te, i izbavi ih od neverja.
Hvala Ti Gospode za dušu, za sve što me okružuje: za bližnje i dalјnje, za nebo i zemlјu a pre svega za životvornu lјubav Tvoju.
Podaj mi, Gospode, da Te se sećam celoga dana i da Ti blagodarim na svemu. Amin

To je malo slobodnije prevođenje sa ruskog (ne laćam se rado prevođenje jer ne volim bukvalno prevođenje), mada verujem da svi razumeju original: http://www.alexandrmen.ru/books/pray_exp/pray_ex0.html

 

Молитва о единении 
Господи Иисусе Христе! 
Ты сказал нам: где двое или трое 
собраны во имя Мое, 
Я там среди них. 
Ты не хотел, чтобы люди 
шли одиноко по жизни, 
Ты собрал нас, чтобы мы были 
единой семьей. 
Дай нам исполнить Твою новую заповедь, 
чтобы мы любили друг друга, 
как Ты возлюбил нас. 
Дай нам терпение, снисхождение 
и власть над собой, 
да будем едины мы, 
как Ты един со Отцом и Духом, 
по Твоей молитве и заповеди. 
Чтобы в этом темном мире 
просветился наш свет, 
от Тебя идущий, 
и люди познали любовь Твою 
в любви Отца, в спасении Сына 
и в причастии Святого Духа. 
Аминь.

Молитва о даре мудрости и любви 
Из проповеди в день памяти преп. Андрея Критского 
Господи! 
Сколько в нас 
безумия, глупости 
и ограниченности, 
а мудрость и любовь 
у Тебя! 
Дай нам хоть искру 
Твоей мудрости и любви, 
в слове Твоем запечатленных.

Молитва учеников Христовых 
Иисусе Христе, Сыне Божий, 
явивший нам Отца Небесного, 
да будем мы учениками Твоими. 
Ты обещал даровать мир душам нашим. 
Но Ты не хочешь рабов нерадивых. 
Дай нам силы стоять на страже 
и бодрствовать. 
Да будем мы верны Тебе и только Тебе. 
Научи нас делать все перед лицом Твоим. 
Сделай нас детьми Твоими. 
Даруй нам силы 
исполнять волю Твою и завет Твой. 
Научи нас делать добро. 
Огради нас от закваски фарисейской. 
Научи нас видеть главное в жизни, единое на потребу. 
Помоги нам избавиться от греха, 
от праздности, от дряблости духа. 
Пусть все доброе и прекрасное в мире 
напоминает нам о Тебе. 
Пусть зло мира 
служит нам предостережением. 
Да видим мы в грешниках 
зеркало наших прегрешений. 
Научи нас видеть братьев в тех, 
кто мыслит иначе, чем мы, 
в иноверцах и неверующих. 
Дай нам помнить о краткости жизни, 
чтобы память смертная была для нас 
силой трудолюбия и служения. 
Вложи в нас умение прощать, 
любить и отдавать. 
Научи нас жить в молитве. 
Дай нам ныне быть причастниками 
Царства Твоего. 
Научи нас ненавидеть грех, а не грешника. 
Даруй нам силу 
свидетельствовать о Тебе. 
Не дай нам быть суетными, 
мелочными, пустыми. 
Да будешь Ты нам альфой и омегой 
в этой жизни и в вечности. 
Да будем мы учениками Твоими. 
Аминь.

«Люблю Тебя, Господи...» 
Люблю Тебя, Господи, 
люблю больше всего на свете, 
ибо Ты истинная радость, душа моя. 
Ради Тебя люблю ближнего, 
как самого себя. 
Аминь.

фото Софьи Руковой

 

[JESSY]

пре 6 часа, Danijela рече

Sta radite kad shvatite da vam je tesko da se molite? Da li koristite neko podsecanje? Na primer: da li lepite papire sa molitvom, psalmima na ogledalo dok perete zube ili se brijete, da li imate zalepljenu ikonicu omiljenog svetitelja na vidnom mestu, da li nosite omiljene akatiste, molitve u torbi, rokovniku...

nije mi potrebno nikakvo podsecanje...kada mi je tesko da se molim, onda to skratim...ali se trudim da sto vise budem sa Isusovom molitvom....sto se tice ikona, uvek su mi na dohvat ruke...a u torbi mogu imati neku laksu literaturu za citanje na duzim autobuskim relacijama...

[Danijela]

Znaci,  vi, obicni ljudi oprhvani brigama, bolestima, svakodnevnim iskusenjima... nikad niste imali periode, trenutke kad vas mrzi, zaboravite...?

I hajte zaista ako moze iskreno, samo vase iskustvo, bez uplitanja tudjih.

Hvala.

[Матусал]

Тешко је достићи праву молитву, и још теже остати постојан у молитви. Ми који живимо у свету смо изложени непрестаним информацијама и чулним утисцима и будући да нам је савест слаба природа помрачена и умртвљена много склонија злу него врлини, лако угасимо пламен ревности или га никада и не разгоримо него по мало тињамо, те стога морамо себе приморавати на добро и устројавати се у молитви али само у складу са нашим могућностима и животним околностима кроз свете тајне цркве и надзор духовника.

Лично имам велике амплитуде и промене расположења по овом питању, јаку вољу али слабо тело(или боље рећи понекад слабо за молитву а спремно за све друго) ,увек много више мислим него што заиста могу.

[Ana B.]

Ja kad idem na put uvek nosim Psaltir

[Ana B.]

пре 7 часа, Danijela рече

Znaci,  vi, obicni ljudi oprhvani brigama, bolestima, svakodnevnim iskusenjima... nikad niste imali periode, trenutke kad vas mrzi, zaboravite...?

I hajte zaista ako moze iskreno, samo vase iskustvo, bez uplitanja tudjih.

Hvala.

To tako desi se kazes u slabosti ili kad nesto ne ide kako bi mi hteli ma sta cu vise da se molim i onda ne zato sto treba nego zato sto osecas da tebi treba vratis se opet spasonosnoj molitvi

[Toma]

пре 10 часа, Danijela рече

Znaci,  vi, obicni ljudi oprhvani brigama, bolestima, svakodnevnim iskusenjima... nikad niste imali periode, trenutke kad vas mrzi, zaboravite...?

I hajte zaista ako moze iskreno, samo vase iskustvo, bez uplitanja tudjih.

Hvala.

Eh, koliko često onaj lenji deo mene preovlada. Pa se posle kajem...
I kada su drugi bolesni, onda se češće, duže i sa jačim pouzdanjem u Gospoda molim za njih.
A kad sam ja bolestan... Onda sam molitveno "tanak"...
I dovijam se kako znam i umem da "zaobidjem" sebe - e da bi u molitvu Bogu ušao.
A kad udjem, onda ide... klizi.... slavim Boga iz dibine duše!

[NinaSavic]

Још као дете су ме научили да се свакодневно молим и ујутру и увече. Наравно, има дана кад ми баш није до молитве, или негде журим па немам времена за молитву. Кад ми није до молитве онда узмем да читам нешто од духовне литературе, или прочитам једну главу из јеванђеља. Дух је срчан ал је тело слабо. Уз мене је увек џепна иконица св. Саве да ме опомиње да не будем лењивац :-) 

[Danijela]

пре 9 часа, Матусал рече

Лично имам велике амплитуде и промене расположења по овом питању, јаку вољу али слабо тело(или боље рећи понекад слабо за молитву а спремно за све друго) ,увек много више мислим него што заиста могу.

Same here. Kako se onda nateras, pokrenes na molitvu?

пре 2 часа, Ana B. рече

Ja kad idem na put uvek nosim Psaltir

 

пре 2 часа, Ana B. рече

To tako desi se kazes u slabosti ili kad nesto ne ide kako bi mi hteli ma sta cu vise da se molim i onda ne zato sto treba nego zato sto osecas da tebi treba vratis se opet spasonosnoj molitvi

Nosim i ja. I sv. Pismo i molitvenik al neka se samo zavrsi na tome. Vozim se i zevam kroz prozor i ne setim se da ih imam u torbi.

Kakav pokret ,fizicki ili mentalni, cinite da bi se pokrenuli na molitvu?

[Danijela]

пре 1 сат, Toma рече

Eh, koliko često onaj lenji deo mene preovlada. Pa se posle kajem...
I kada su drugi bolesni, onda se češće, duže i sa jačim pouzdanjem u Gospoda molim za njih.
A kad sam ja bolestan... Onda sam molitveno "tanak"...
I dovijam se kako znam i umem da "zaobidjem" sebe - e da bi u molitvu Bogu ušao.
A kad udjem, onda ide... klizi.... slavim Boga iz dibine duše!

Kako se dovijas da bi usao u molitvu?

 

[Trifke]

пре 11 часа, Danijela рече

Znaci,  vi, obicni ljudi oprhvani brigama, bolestima, svakodnevnim iskusenjima... nikad niste imali periode, trenutke kad vas mrzi, zaboravite...?

I hajte zaista ako moze iskreno, samo vase iskustvo, bez uplitanja tudjih.

Hvala.

Ma kako da ne. Narocito kada su molitve iz molitvenika u pitanju. Ja nekako najvise volim kada sa Bogom pricam u sebi. Kada ga tako slavim, hvalim i kada mu govorim ili mu se jadam. Posle takvih molitava nekako mi sve postane drugacije. One su mi najefikasnije kada su drugi u pitanju. Pre kada sam imao vremena znao sam da sedne na neku klupu u parku ili na nekom javnom mestu i da se molim za ljude koji prolaze pored mene. To su mi bili najlepsi trenuci. Voleo sam (kada sam bio u Beogradu da se molim za ;jude iz tramvaja ili autobusa. 

Kako pobediti mrzovolju u molitvi? Prilicno tesko obicno je (makar kod mene) najbolje da se prisilim. Nije prijatno ali pomaze. Sve ovo sto si navela u uvodu pomaze ali meni ne. Najbolje sam iskustvo imao kada sam govorio: Gospode, oprosti ali mene mrzi da se molim. Neznam ni sta bih ti rekao. Dosadno mi je da ponavljam molitve iz molitvenika a nemogu ni da se prisiljavam, nemam volje za to. Eto sve predajem u tvoje ruke. Pomozi, molim te. Onda bih se nekako opustio i poceo bih tako da hvalim Boga za to sto gledam ispred mene za ljude koje susrecem. Onda bi mi se srce otvorilo za njih i onda bih se molio za njih a onda bi se otvorile oci da vidim i svoje mane pa bih se poceo moliti za njih. Evo bas sada se molim za jednu Danijelu koju sam video samo na slici i sa kojom sam pra puta razogavarao na ovom forumu. Molim Gospoda da je ohrabri u njezinim svakofnevnim problemima i nevoljama i da joj da snage da ozdrzi svako iskusenje koje dodje na nju!  

[Danijela]

Kako prislis?

Hvala za molitvu. Da bar nekom ide, kad meni vec ne ide.