NinaSavic

Pad Carigrada 29. maja 1453. godine. Nekada moćna Vizantija u 15. vek je ušla kao bleda senka svog nekadašnjeg sjaja i moći. Izuzev Konstantinopolja, vizantijski carevi druge posede gotovo da nosi ni imali. Slabi carevi na prestolu, teška vremena i unutrašnji sukobi koji su rezultovali građanskim ratovima, neminovno su doveli do stanja u kom carstvo nije bilo u stanju da se suprostavi spoljnim neprijateljima. Kroz vekove, lagano opadanje uticaja i moći Vizantije dovelo je najdugovečnije carstvo u Evropi na sam rub uništenja. U 14. veku Vizantija je izgubila poslednje značajne posede. Na zapadu je srpski car Dušan osvojio celu Grčku izuzev grada Soluna i Peloponeza. Na istoku poslednji grad u Maloj Aziji, Nikeja, pao je u turske ruke. Vizantija se našla u smrtonosnom zagrljaju. Bez mnogo nade da se iz njega izvuče. Kroz vekove je basnoslovno bogatstvo i sjaj Vizantije, a naročito Konstantinopolja, bilo predmet mnogih pohlepnih pogleda. Pored ovog, Osmanlije su imale još dva razloga više da osvoje grad. Padom Konstantinopolja uklonili bi dugogodišnji trn u oku čime bi znatno olakšali sopstvenu komunikaciju između evropskog i azijskog dela carstva. Takođe, kontrola jednog pomorskog puta i Crnog mora, bila je od izuzetne važnosti, kako u ekonomskom tako i u vojnom smislu. Okruženi i sa istoka i sa zapada moćnim otomanskim carstvom, građani Konstantinopolja su upirali pogled u nebo moleći se za čudo i čudo se dogodilo 1402. godine kada je mongolski vojskovođa Tarnelan porazio turskog sultana Bajazita I u bici kod Angore omogućivši Vizantiji da preživi. Međutim, čudo se nije ponovilo pola veka kasnije. Branjen sa zapada dvostrukim zidom, a sa severa i jugoistoka okružen morem, Konstantinopolj je bio neosvojiv. Mnoge moćne vojske svoj kraj našle su pod zidinama grada. Ali, čak ni 1000-godišnje zidine nisu bile u stanju da izdrže izazov novog načina ratovanja barutom i topom. Turski sultan Mehmed II znao je da opsada i osvajanje grada kao što je Konstantinopolj zahtevaju duge i opsežne pripreme. Prvi korak u tom pravcu načinio je podizanjem tvrđave Rutumelihisar, započete u aprilu 1452. godine a završena u rekordnom roku za samo pet meseci. Tvrđava se nalazila na evropskoj strani Bosfora, tamo gde je moreuz najuži, oko 88m. Moćni topovi Rutumelihisara podržani turskom flotom strogo su zatvarali ulaz u Crno more svim brodovima koji nisu želeli da plate danak. Vizantijski car Konstantin XI, sposoban i snažan vladar, imao je nesreću da sedi na prestolu u beznadećnim vremenima za carstvo. Ipak, učinio je sve što je bilo u njegovoj moći da pripremi grad za odbranu. Velike količine hrane dopremljene su u grad. Plaćeni vojnici, unajmljeni. A zidine i kapije grada popravljene i ojačane. Očajničke molbe za pomoć upućene Zapadu bile su uzvraćene uglavnom lepim rečima i obećanjima ili pak zahtevima, ali konkretne pomoći nije bilo. Izuzetak su bile Venecija i Đenova. Zatvaranje Crnog mora je naročito pogodilo ove dve glavne trgovačke sile tog doba. Ti gradovi-države kontrolisali su gotovo svu trgovinu u Sredozemnom i Crnom moru, pa i šire zahvaljujući svojim moćnim pomorskim flotama. Tako su vekovni neprijatelji Vizantije, Venecija i Đenova, bile prve i jedine sile koje su dođle u pomoć opsednutom Carigradu. U januaru 1453. godine, u Carigrad su uplovile dve galije sa 700 odlično opremljenih i obučenih vojnika iz Đenove predvođeni Đovanijem Đustinijanijem Longom. Kapetan Longo, iskusan plaćeni vojnik, imao je izuzetnu reputaciju kao stručnjak za odbranu grada pod opsadom. Imajući to u vidu, car Konstantin ga je postavio za zapovednika, komandanta, svih kopnenih snaga u Konstantinopolju. Venecija je u pomoć poslala flotu od 15 ratnih galija i dva teretna broda sa 800 vojnika, zalihama i opremom. Međutim, zbog odlaganja isplovljavanja te flote, samo je jedna ratna galija stigla u grad na vreme da pomogne u njegovoj odbrani. U gradu, mletački konzul u Konstantinopolju, Đirolamo Minoto, održao je sastanak sa svojim sunarodnicima. Na tom sastanku je odlučeno da se ljudi i brodovi koji su se zatekli u gradu pomognu u odbrani. Sve u svemu, Venecija je učestvovala u odbrani sa desetak brodova i oko 500 ljudi od kojih su manje od polovine bili plaćeni vojnici. Pred početak opsade sa pojavom turske vojske, grad i njegovu okolinu su potresla dva manja zemljotresa i nekoliko provala oblaka, što je tumačeno kao rđav znak. U noći punog meseca, 24. maja, došlo je do pomračenja i puna tri sata bio je potpuni mrak. Vizantinci su se setili jednog starog proročanstva da će Carigrad pasti kad nestane meseca. Da bi razbio strah koji je zavladao u Carigradu, i podigao moral i ratni duh svojih ljudi, car Konstantin je naredio da se iznese ikona Presvete Bogorodice Vlahernske, zaštitnice grada, i nosi u litiji ulicama. Ikona je prilikom litije iznenada ispala iz svog postolja i pala na zemlju. Onda je počelo jako nevreme, praćeno pljuskovima i gradom. Litija nije mogla da se nastavi. Sledećeg jutra Carigrad je osvanuo obavijen gustom maglom. Uveče, kad se magla povukla, mogla je da se vidi tajanstvena svetlost na Svetoj Sofiji koja se lagano uspinjala ka pozlaćenom krstu na vrhu. I jedni i drugi primetili su ovu svetlost. Turci su ovo protumačili kao dobar znak za njih, dok su Vizantinci sada uzgubili skoro svaku nadu u spas. Svi ovi događaji ostavili su velikog traga u sećanjima onih koji su učestvovali i preživeli poslednju opsadu vizantijske prestonice, što se kasnije ovekovečilo u njihovim zapisima i sećanjima. Prvi carigradski patrijarh posle pada, Genadije Skolarije, zabeležio je još proročanstava vezana za pad Carigrada i same Vizantije. Jedno od njih bilo je i ono da se prvi car zvao Konstantin, a njegova majka Jelena, a poslednji će takođe biti Konstantin i majka će mu se zvati Jelena. Na vizantijskom tronu je, u ovom teškom času bio Konstantin a majka mu je bila Jelena, ćerka Konstantina Dragaša. Genadije je takođe primetio i da su se prvi i poslednji patrijarh u Carigradu zvali isto - prvi je bio Mitrofan I,a poslednji je bio Mitrofan II, ako i da između njih nije bilo patrijaraha sa tim imenom. Posle toga Genadije je ukazao na simboliku datuma u istoriji Carigrada: svi bitni događaji vezani za grad desili su se u maju. Konstantinopolj je osnovan 11., izgrađen 3., a pao 29. maja. Genadije je takođe u svojim spisima skrenuo pažnju i na činjenicu da je prema vizantijskom računanju vremena smak sveta trebao da se dogodi 1492. godine što je po njegovom tumačenju vrlo blisko samoj 1453. godini pa je i sam pad Carigradapredstavljao neku vrstu uvoda u sam smak sveta. Interesantno je da se upravo te godine, 1492., kada je Genadije predvideo smak sveta, desio drugi, potpuno suprotan događaj koji je proširio horizonte znanja o do tada poznatom svetu koji je sve više jačao - Kristofer Kolumbo je otkrio američki kontinent. I još jedno proročanstvo vezano za kobna imena, bilo je poznato za branioce grada. Naime, po njemu će kraj carstva da nastupi kada imena cara i patrijarha budu počinjala sa “Jo”. Tako je i bilo prilikom potpisivanja firentinske unije 1439. godine. Tada je vizantijski car bio Konstantinov brat Jovan VIII, a patrijarh je bio Josif. Iako je zvanično pred kraj pada patrijarh bio Grigorije III, Genadije ga nije priznavao jer je bio unionista. Izgleda da se i to proročanstvo ispunilo. Opsada Konstantinopolja počela je 6. aprila 1453. godine. Dvesta hiljada Turaka opsedalo je grad koji je branilo 40.000 hrišćana. Tursko bombardovanje bilo je koncentrisano na kapiju sv. Romana. Najveći turski topovi upereni na kapiju sv. Romana ispaljivali su đilad težine čak 450kg. Turska flota je smeštena u Bosforu spremna da odbije svaki pokušaj dostavljanja pomoći gradu sa mora. Branioci su još 2. aprila zatvorili ulaz u zaliv Zlatni rog masivnim lancem između grada i Galate. Malobrojna u poređenju s Turskom, hrišćanska flota je ukotljena iza lanca spremna da isplovi i upusti se u bitku. Time je severna strana grada osigurana od pomorskog napada što je omogućilo braniocima da se usresrede na odbranu zapadnih i južnih zidina. Svakim danom koji Konstantinopolj izdrži povećavale su se šanse da pomoć stigne kopnom iz Mađarske ili morem sa zapada. Veći deo aprila protekao je u međusobnom iznurivanju suprostavljenih strana. Na kopnu, branioci su krajnjim naporom uspevali da u toku noći poprave delove zida koji je prethodnog dana otomansko bombardovanje oštetilo ili srušilo, kao i da odbiju sve turske pokušaje da jurišem zauzmu zidine i probiju se u grad. Na moru, hrišćanska flota je čvrsto držala Zlatni rog čak uspela da postigne uspeh 20. aprila kada su četiri velika tovarna broda uspela da se probiju iz Sredozemlja donoseći hranu, oružje i ratnike. Pošto nije uspeo da učini nikakav korak napred u prethodne dve nedelje, sultan Mehmed je uvideo da mora da pripreti gradu sa severa. Ali moćni lanac je onemogućavao ulaza turske mornarice u Zlatni rog. U cilju zaobilaženja lanca odlučio je da se brodovi prenesu kopnom i 22. aprila je završena konstrukcija drvene rampe duž Galate preko koje su Turci prebacili više od 70 brodova iz Bosfora u Zlatni rog. Okruženje grada je sada bilo potpuno. Najveći deo hrišćanske flote je uvučen u luku. Posle neuspešnog pokušaja da iznenadi tursku flotu i vatrom uništi najveće brodove 28. aprila, hrišćanska flota nije više igrala značajnu ulogu u odbrani grada. Ionako očajan položaj branilaca postao je još teži početkom maja kada je kapija sv. Romana počela da popušta pred nemilosrdnim bombardovanjem. Samo zahvaljujući hrabrosti, srčanosti i veštini cara Konstantina i kapetana Longa, što je nadahnulo branioce, odbijen je turski juriš u noći 7. maja. Polako ali sigurno, napori koji su se malobrojni branioci morali da podnesu prelazili su granicu izdržljivosti. 12. maja sultan Mehmed je poslao izaslanike zahtevajući predaju grada. Car Konstantin odgovara: “Bože oprosti da živim kao car bez carstva. Ako moj grad padne pašću i ja sa njim. Ko god želi da pobegne neka se spasava kako zna, a ko je spreman da pogleda smrt u oči - za mnom!” Jedino što je osržavalo branioce bile su glasine o poslednjim pripremama mađarske vojske da krene u pomoć i skorom dolasku mletačke flote. Mađari krenuli nisu, a mletačka flota je previše zakasnila. Konačni napad počeo je u zoru 29. maja. Nekoliko sati su hrabri branioci odbijali talas za talasom turske pešadije nanoseći im velike gubitke. Poslednji talas je činilo 3.000 elitnih janičara koji su napali teško oštećenu kapiju sv. Romana. Disciplinovani i vešti borci, 50 janičara je uspelo da se popne na zidine i istakne zastavu. Brzom reakcijom Longovih Đenovljana tih 50 janičara je odsečeno od ostatka i hrišćansko oružje gotovo da je izvojevalo pobedu tog dana. Tada se ratna sreća nasmešila Turcima. Zalutali metak pogodi kapetana Longa smrtno ga ranivši. Nekoliko najbržih vojnika odnesoše Longa ka pozadini ali ostali pomisliše da njihov komandant beži. Videvši zbrku na zidinama, sultan Mehmed posla malu grupu janičara da se probiju kroz branioce što su i uspeli. Ostavši bez komandanta, i videvši janičare iza sebe, branioce zahvati panika koja se širila kao požar. Predvodeći očajnički protiv-napad, pogibe i car Konstantin. Vizantija je prestala da postoji. Koliko je bio ugled i značaj Vizantije vidi se iz činjenice da se sultan Mehmed u Carigradu proglasio za novog cezara, naslednika rimskih careva. S druge strane, nećaka cara Konstantina, Zoja Paleologina 1472. godine udala se za ruskog kneza Ivana III donevši u Kremlj vizantijsku kulturu, običje i ceremonijal. Zahvaljujući njoj Moskva je postala poznata kao Treći Rim. Značaj pada Konstantinopolja nije u silasku sa istorijske pozornice jednog starog carstva - Vizantije, već u stupanju na pozornicu nove sile u svoj svojoj snazi - Otomanske imperije. Takođe, presečan je vrlo važan kopneni trgovinski pravac između Evrope i Azije. Kao posledica, Evropljani su sve više počeli da razmišljaju o pronalaženju pomorskog puta do Azije što je dovelo do otkrića novog sveta. Točak istorije se ponovo pokrenuo. Bilo je to u utorak, 29. maja 1453. godine. Dan koji je označio pad jedne velike države koja je skoro celi jedan milenijum predstavljala nastavak Rimskog carstva i koja sada nije izdržala pod naletom mlade turske države.

Гистав Курбе

KOCKE NA TRGU PRE I POSLE Evo kako će izgledati kolovoz kada bude potpuno presložen i ŠTA RADE MAJSTORI WWW.BLIC.RS Zahuktavaju se radovi na Trgu republike nakon naredbe zamenika...

elijah wood

:-(

Моји овогодишњи :-)

Моји родитељи су ишли прошле године у Јерусалим да дочекају Васкрс , мајка сломила ногу после три дана боравка тамо, ма хаос!

Да ли неко зна где могу да купим или да наручим његову икону онлајн (а да није преко купинда)?

Испале су глупаче невиђене

Уметност цртања на песку "Ко удара тако позно?" 10000000_451551765653235_6443525585918105526_n.mp4

Georgij Makazaria

Од домаћих пратим само Тотемиу, много су ми занимљивији ови страни нпр. Шејн, Пјудипај и наравно највећи трол на Јутјубу - Триша Пејтас.

Помаже Бог, оче Саво! Од свог вероучитеља сам добила на поклон Нови Завет, у преводу др Емилијана Чарнића. Међутим, видела сам да књига потиче од друштва Гидеонита који припадају Евангелистима. На Форуму овде сам приметила да већ постоји тема о баш оваквом примеру Новог Завета, али су мишљења о томе да ли је превод исправан, и да ли уопште треба читати књигу једног таквог друшта, наравно различита. Занима ме какво је ваше мишљење у вези овога, шта да радим с овим примерком НЗ - да ли да је читам, да ли да је проследим, запалим итд. Опет верујем да ми је вероучитељ не би тек тако поклонио да је "сумњива"..., али ипак сигурније је да питам. Хвала унапред на одговору!

<3

Монсанто трља руке

Ако нећете да вам стижу обавештења о порукама, пошто стижу хиљаде порука дневно, само мутирајте ћаскање. Ја сам тако урадила, дал уђем једном недељно да видим шта се дешава

Први. Лепо, једноставно и јасно.