Опет и опет - суспектна сновиђења код Архимандрита Никодима (Богосављевић)

[Ведран*]

пре 6 минута, Isusovo magare рече

Možda i je al ne vidis jer si slijep..

Па како да га види кад се сакрио у пилетину. 

Сад кад га је прогутао мора да га сачека на другом крају, ако му се гледа. 

[Trifke]

пре 14 минута, Ведран* рече

Ти још не знаш да је твоја миљеница Никол исто умешана у све ово. Малопре смо заједно јахали на кенгуру и нешто причали у вези тебе. Не можеш више преко ових средстава масовне комуникације, све се шпијунира. Мораш лично. 

Зато је Кубрик морао да умре пре времена, да Бритни не мора да плаћа ауторска права на коришћење концепта сцене из Eyes wide shut у последњем споту. 

Али да не причам све. 

U babo tracaro i kod Nikol si uspeo da me kleveces. E nece da moze ima da te sredim!  

Evo sacu da te raskrinkam crno na belo. Prilazem video:

 

[Isusovo magare]

пре 3 минута, Ведран* рече

Па како да га види кад се сакрио у пилетину. 

Сад кад га је прогутао мора да га сачека на другом крају, ако му се гледа. 

Pope previse se ti smijes za vrijeme posta..nije to dobro.

[Ведран*]

пре 1 минут, Isusovo magare рече

Pope previse se ti smijes za vrijeme posta..nije to dobro.

Жртвујем се због тебе,  јер ти не мораш ни дан да постиш. Па да ти не буде непријатно међу нама. 

Гостопримство је веће од поста. 

[Trifke]

пре 2 минута, Isusovo magare рече

Pope previse se ti smijes za vrijeme posta..nije to dobro.

On pop?  Pa on ti je bab vracara. Pogledaj prilog gore!   

[Isusovo magare]

пре 2 минута, Trifke рече

On pop?  Pa on ti je bab vracara. Pogledaj prilog gore!   

Kako to pa VSB mi je reko da ga je vidio kako jede jagode sa šlagom??

[Trifke]

пре 7 минута, Isusovo magare рече

Kako to pa VSB mi je reko da ga je vidio kako jede jagode sa šlagom??

Kakve veze imaju jagode sa slagom i pop?  

[Isusovo magare]

пре 27 минута, Trifke рече

Kakve veze imaju jagode sa slagom i pop?  

[Lady Godiva]

пре 8 минута, Muramasa рече

Postavi fotku, da vidim da li sam loš.

Не треба ти фотка, нисам плава десничарка. 

[Lady Godiva]

пре 11 минута, Muramasa рече

Sećam se da mi je Ćiriličar rekao da si mala i kovrdžava ili sa nekom čudno frizurom, ako se dobro sećam. :p

Какве сте ви трачаре..  

Нисам мала, поготово у односу на њега, патуљка. 

[Lady Godiva]

пре 7 минута, Muramasa рече

To samo za vezu i brak.

Е добро, кад се дружиш и с нама циганчићима, онда не можеш а да нас не волиш овако чупаве и пргаве. 

[Trifke]

пре 14 минута, Muramasa рече

To samo za vezu i brak.

Moja ti je preporuka da joj ne tazis slicicu jer moze lako da ti stane srce a posle ce popovi da imaju posla sa tobom. Sto da mres mlad i zelen? 

[Бранко Авдагић]

Snoviđenja arhimandrita koji tvrdi da je Zemlja ravna!!! su najgora moguća kombinacija, u njima ima istine ali su većim delom obmana. O snovima i vizijama iz knjige "Najbolji vaspitač":

Snovi

 

631. Upozorenje u snu na zasedu neprijatelja. Francuski list „Gazet d Tuluz“ objavio je, 1926. godine, čudnovat san jednog vojnika stranačke legije u Maroku, švajcarske narodnosti, po imenu Ogista Olivera. On je 10. maja 1926. godine sanjao kako se u njegovoj četi nalazi jedan Berber, koji će sutra navesti četu na zasedu Marokanaca u jednom klancu. U snu je video tačno i mesto gde će se napad izvršiti kao i ceo razvoj događaja. On o tome snu obavesti svoga kapetana, koji se na to nasmeje i rekne: „Valjda ćemo zbog vašeg sujeverja da menjamo maršrutu i idemo drugim putem. Uostalom, svi koje se boje mogu izostati“. Idućeg jutra četa se uputi na ranije određeni joj zadatak: da zaštiti i osigura dovoz provijanta. Samo Švajcarac i nekoliko drugova ostanu. Ali čim njihovi drugovi odu, oni prekim putem požure na mesto zasede i tamo neopaženi stignu čitava dva sata pre svoje čete. Kad se ova približila klancu, u snu ukazanom, sa svih strana pojaviše se Marokanci, i cela bi četa Francuza sigurno izginula, da Švajcarac i njegovi drugovi nisu otvorili vatru na iznenađene Marokance i time ih zbunili, a svojoj četi dali vremena da se razvije u borbu i odbije napad neprijatelja. Za ovo hrabro delo, kojim je spasao 300 vojnika, Oliver je unapređen u čin narednika (Kalendar „Sveti Lazar“ za 1926. godinu, str. 81-82).

632. Video u snu svoju glavu na tanjiru i sutradan poginuo. Dimitrije Parezan, kapetan Karađorđev, poginuo je u borbama na Deligradu, u osvit Preobraženja, 1813. godine, prilikom provale Turaka u njegov šanac na Mozgovu. Turci mu odseku glavu i odnesu, a telo iseku na komade. Na dan pre pogibije, on uzme svoga hata i svoje skupoceno kapetansko odelo, pa to preda mlađem bratu, rekavši: „Brate, vodi ovog konja i nosi ovo odelo kući. Ja dugo neću živeti. Noćas sam, u snu, gledao svoju glavu na tanjiru. Možda ću je još danas izgubiti, nego ti izmiči što brže“. San se sutradan obistinio (Milan Đ. Milićević, Pomenik znamenitih Srba..., str. 513).

633. U snu video grob svoga sina. Dugogodišnji učitelj N. pričao je kako je u snu video ono što se dogodilo kod njegove kuće u drugom mestu. On je iz Topčidera bio premešten u Kumanovo. Pošto nije imao nameru da tamo ostane, on na novu dužnost ode sam, a ženu sa decom ostavi u Topčideru. Nadao se da će ga po molbi opet vratiti u Topčider. Porodicu je ostavio svu zdravu. Posle nekoliko dana on sanja kako šeta pored topčiderskog groblja. Njegovu pažnju privuče nov grob pod jednim drvetom. On mu priđe, zagleda se u natpis i pročita ime svoga najmlađeg sina. Probudi se uznemiren i sa zlom slutnjom u srcu. Tek što se obukao, a pismonoša mu donese telegram od kuće, u kome mu žena javlja da je njihov najmlađi sin bolestan. On odmah krene na put, siđe s voza u Topčideru i uputi se pored groblja. Tu zatekne sliku koju je u snu video: pod velikim drvetom nova, sveža humka, iznad nje krst sa imenom njegovog najmlađeg sina (Episkop Nikolaj, Žička riznica za omladinu, str. 51).

634. U snu primila zapovest da bolesno dete nosi u Žiču, pa će ozdraviti. Dragomir Aleksić, iz Kraljeva, ispričao je kako je u svojoj trećoj godini bio teško oboleo. „Mojoj majci javi se u snu neki čovek i rekne joj da me odnese u manastir Žiču. Kad stupi u trem od zapadnih vrata, naći će s desne strane jali vode jali rose, sa tim da me poprska i ozdraviću. Majka to usni i zaboravi. Posle nekog vremena opet joj se u snu javi isti čovek i ponovi istu zapovest. Majka i to ne uzme ozbiljno. I treći put javi joj se isti čovek, prekori je i zamahne štapom da je udari, što ga nije poslušala. Ona se posle ovog trećeg javljanja uplaši i odnese me u Žiču. Kod vrata nađe rose i poprska me njome, pa još zamoli duhovnika da mi očita molitvu. Dok je duhovnik čitao, ja sam zaspao i preznojio se. Kad sam se probudio, bio sam zdrav“ (Episkop Nikolaj, Povest o isceljenju u tremu Žiče. Emanuil, str. 8-9).

635. Izobličen u snu zbog otpadanja od svoje vere pravoslavne i prelaska u subotare. Jedan zanatlija iz Bačke ispričao je pokojnom episkopu Nikolaju kako je bio otpao od svoje pravoslavne vere i prišao subotarima, u uverenju da će kod njih naći spasenje. I dalje se on usrdno molio Bogu da ga uputi na put spasenja. I blagi Bog pokazao mu je u jednom snu gde je spasenje. Sanja on neku livadu i na njoj mnogo kazana poređanih jedan pored drugog. Najednom se kod krajnjeg kazana stvori njegov umrli otac sa jednim vladikom bele brade i u zlatnim odeždama. Vladika počne da sveti vodu i sa krstom pođe od kazana do kazana. Sagne se i počne osenjavati krstom unutra kazane po redu. Prvi, drugi i treći zveče prazni, bez vode, u četvrtom kao da imaše malo vode, a kad dođe do krajnjeg kazana udesno, on beše pun, pa kad vladika prevuče krstom po vodi, iz nje iskaču varnice krupne kao orasi, a svetlije od sunca. Kad vladika završi osvećenje, on podiže krst i pruži na celivanje. Odjednom se stvori silan narod i napuni livadu. Narod poče prilaziti i celivati krst, a vladika bi svakog pokropio osvećenom vodom. Prilikom kropljenja kaplje vode bile su kao varnice. Onda se i on usudi da priđe i celiva krst. Ali kad je došao na red, vladika ga oštro pogleda i rekne: „Ti ne pripadaš ovom kazanu; tvoj je kazan jedan od onih praznih tamo ulevo. Ti si nekad pripadao ovom kazanu, ali si prešao u otpadnike. Odlazi odavde!“ Ja tada pogledah u svoga oca, cepteći od straha, ali moj otac oborio glavu zemlji i neće da me pogleda. Ja se okrenem i pođem u onaj narod, ali se svak izmicaše od mene, kao od gubavca. Ja počnem plakati, i u tom se probudim. San mi je bio jasna pouka. Onaj vladika sa mojim ocem bio je sveti Nikola, naša krsna slava, koga sam ja prestao slaviti, otkako sam se odelio od Pravoslavlja. Odmah mi se kazalo šta mi treba činiti. Povratio sam se u veru svojih otaca, ispovedio se i pričestio. Od tada sam čvršći u Pravoslavlju nego što sam ikad bio (Episkop Nikolaj, Povest o čoveku koji se obratio od jeretika, Emanuil, str. 18-20).

636. U snu opomenuta da ne napušta svoju veru pravoslavnu. Jedna pobožna žena iz Žablja, u Bačkoj, ispričala je kako je u njenu kuću naišao neki subotar, koji je prodavao njihove jeretičke knjige. On počne da hvali učenje njihove sekte kao najpravilnije i pozove je da iduće subote dođe na njihov sastanak. Pokolebana u svojoj veri, ona je bila rešila da iduće subote ode subotarima. U petak veče ona stane pred ikonu Spasiteljevu i počne da se moli Gospodu da je upravi na put spasenja. Ona se Njemu predaje. Te noći ona u snu vidi kako mučenici stradaju za veru Hristovu: jedne seku mačevima, druge bacaju u oganj, treće predaju zverovima, četvrte na krst raspinju. Najednom ona vidi kako se neka odsečena glava kotrlja ka njoj. Ona pomisli da je to glava svetog Jovana Krstitelja. Onda joj ta glava progovori: „Vidiš li šta su ovi pretrpeli za veru istinsku, a ti sad njihovu veru napuštaš i tražiš drugu!“ Ona se razbudi sva ustrašena, ali utvrđena u svojoj pravoslavnoj veri i ne ode na jeretički sastanak (Episkop Nikolaj, Povest o ženi koja je nameravala preći u sektaše. Emanuil, str. 20-21).

637. Sanjao oslobođenje iz ropstva i obistinilo se. Prota Danilo Šiljak ispričao je ovo: Za vreme Prvog svetskog rata (1914—1918) bio sam interniran u Nežider sa popom Čedom Čakarevićem. Dugo smo robovali i stradali. Uoči jedne nedelje sanjam ja noću kako se otvoriše vrata na našoj baraci i uđe jedan dečko, izvadi notes iz džepa, ocepi jedan list, pa viknu gromko: „Danilo Šiljak i Čeda Čakarević, jesu li tu?“ Tu smo, odgovorih ja. „Odmah uzmite svoje stvari pa da idete u komandu i primite objave; puštate se u slobodu“. — Ja se probudim i prekrstim. Sutradan pričam popu Čedi svoj san. A on će reći: „Pa može Bog dati da se oslobodimo“. Ja sumnjam, odgovorih mu. U tom dođe sreda i moj se san obistini. Isti onaj dečko iz sna pojavi se, samo sad na javi, izvadi notes, ocepi jedan list i viknu mene i pop Čedu po imenu, reče nam one iste reči, kao u snu, i mi budemo toga dana oslobođeni (Episkop Nikolaj, Povest o proročkom snu. Emanuil, str. 24-25).

638. Opomenuta u snu da će poginuti od groma. Beogradski dnevni list „Pravda“, u svom broju od 11. juna 1933. godine, objavio je vest da je u selu Kloki, blizu Smederevske Palanke, poginula od groma dvadesetogodišnja devojka Darinka Rakić. Uoči svoje pogibije ona je sanjala crni oblak, iz koga je pukao grom i ubio je. Taj san ju je oneraspoložio, ali je ona ipak sutradan sa majkom i ujakom pošla na njivu da okopava kukuruz. Posle podne navuku se oblaci, počne da grmi i pada kiša. Grmljavina i kiša dugo su potrajali. Darinka, njena mati i ujak sklone se pod grane jednog velikog drveta. Kasnije Darinka pređe pod drugo drvo, da se bolje zaštiti od nepogode. Ali ubrzo potom grom udari u Darinku i ubije (Episkop Nikolaj, Emanuil str. 35-36).

639. Opomenut u snu da će poginuti od voza, i obistinilo se. Muž sestričine moje pokojne supruge, Živan Arsenijević, službenik sreske skupštine u Kragujevcu, pred pogibiju na nekih mesec dana sanjao je kako je pao na železničke šine i kako je tetka (moja supruga) pritrčala da mu pomogne da se podigne. U tome je voz naišao i prešao preko njega. Kad je on ustao, video je sebe sveg krvavog, a tetku malo dalje kako leži na zemlji, a oko nje okupljen svet. Taj svoj san samo je svojoj ženi saopštio, ali mu nije pridavao nikakav značaj. Držao se one narodne izreke: „San je laža, a Bog je istina“. Ali to nije bila laža nego Božja opomena da se čuva od voza. Posle ovog sna, na šesnaest dana pred pogibiju, sanjao je umrlog oca koji ga je zvao da dođe kod njega 18. oktobra. I taj san samo je ženi saopštio, ali i njemu nije poverovao. 18. oktobra 1964. godine putovao je do sela Brzana, kod Lapova. Pri povratku na železničku stanicu i silazeći sa uzdignutog perona na kolosek, on se oklizne, zatetura i upadne u kolosek, kojim je od Bagrdana jurio voz najvećom brzinom za Lapovo, ne zadržavajući se u Brzanu. Kad je on upao u kolosek, lokomotiva nije bila ni stotinu metara od njega. Moja pokojna supruga išla je za njim. Čim je on pao, ona je pritrčala da mu pomogne da se digne, ali je lokomotiva u tom stigla i nju odbacila desetak metara u stranu, a njega zdrobila. Tako se oba sna obistinila. Ove snove saopštila mi je njegova supruga posle njihove pogibije. Ja sam joj prebacio što mi ovo nije ranije saopštila, jer bih ja znao da je to Božja opomena i sprečio bih nesreću, tim pre što sam i ja bio prisutan njihovoj pogibiji, samo sam bio izmakao napred nekih tridesetak metara. Na to mi je ona odgovorila da je više puta zaustila da mi te snove saopšti, pa je uvek nešto drugo omelo. Kao da se nije dalo da se nesreća spreči.

640. U snu mu otkriveno zašto je njegov jedinac mlad umro. Neki pobožan čovek imao je sina jedinca, po imenu Josifa, kojega je mnogo voleo. Otac se mnogo molio Bogu za njegovo zdravlje i preporučivao zaštiti svetog starca Josifa. Ali jednog dana sin se razboli i umre. Otac je bio toliko ožalošćen i očajan, da je izgubio poverenje u molitvu i prestao da se moli. U takvom duševnom stanju dočeka praznik svetog Josifa. Uoči praznika on sanja kako prolazi pored nekog drveta, na kome visi obešen neki mladić. Kad je on hteo da priđe bliže mladiću, neki čovek približi mu se i rekne: „Na ovakav bi način tvoj sin završio život, da je dočekao ovaj uzrast“. Kad se iz sna probudio, ovaj pobožni čovek je shvatio da je prevremena smrt njegovog sina u stvari došla kao milost Božja, i utešio se (Spirago,151, str. 68).

 

Otkrivenja i vizije

 

641. Otkrivenje poslužilo spasenju. Bog je bliži čoveku od daha i krvotoka. I ko to saznaje i drži u pameti, taj nikad ne pada u očajanje. A ako i padne u očajanje, samo ako veru nije izgubio, Bog ga spasava na svoj način, najčešće neočekivano. Tako se dogodilo sa jednim mladićem, koji se bio odlučio da skoči u more i na taj način oduzme sebi život. Toga dana došao bio neki trgovac blaženom Longinu i doneo mu kesu zlata. Ovaj sveti muž nije hteo da primi novac govoreći da mu nije potreban. Dok je on to govorio, otvori mu se duhovni vid i otkrije mu se zla namera onog mladića. Zato on rekne trgovcu da brzo pođe, ako hoće, na to i to mesto, gde će naći jednog mladog čoveka, kome može pomoći svojim novcem. Trgovac posluša i ode ukazanom mestu. Tamo nađe mladića i upita ga za njegovu nevolju. Mladić mu objasni da je imao neku radnju i da je propao, te mu ništa drugo nije preostalo nego da skoči u more i udavi se. Tada mu trgovac da onaj novac i tako ga spase od večne propasti (Episkop Nikolaj, Reči i dela svetitelja. Mali misionar, sveska za novembar 1934).

642. U viziji otkriveno mesto podvizavanja i spasenja. Ruski svetitelj Kiril Bjelozerski bio je rođen i vaspitan u kući velikaškoj u Moskvi. Ali njega je srce odvelo u manastir, gde je ubrzo zbog svog svetog života, mimo svoje volje, izabran za igumana. No kako je njega srce vuklo usamljeničkom životu, on se molio presvetoj Bogorodici da mu pokaže mesto, gde bi se odao usamljeničkom podvigu. Jedne noći, za vreme molitve, on začuje glas: „Kirile, iziđi odavde i idi na Belo Jezero, tamo sam ti spremila mesto gde ćeš se spasti!“ Glas mu je dolazio kao spolja. On otvori prozor da bolje čuje. Ali sad umesto glasa ukaže se pred njim velika svetlost i u toj svetlosti Belo Jezero, sasvim blizu, ma da je bilo veoma daleko. On sa jednim drugom ode u predele Belog Jezera i nađe sve onako kako je u viziji sagledao. Tu je ubrzo nastala velika monaška naseobina (Episkop Nikolaj, 281. Misionarsko pismo: Ruskom naučniku P. S: O viđenju u daljini. Bitolj, 1934; Ohridski prolog, 9. juni, str. 438).

643. Zločin ubistva otkriven lekaru u viziji na javi. Beogradski dnevni list „Politika“ u svome broju 5453, za 1923. godinu, saopštio je doživljaj engleskog lekara dra Eduarda Guzmana, objavljen u engleskom časopisu: „Čudnovat i tajanstven život“. Opis toga doživljaja je iz pera spomenutog lekara. Evo šta on o tome govori:

Kada se desio čudnovat fenomen, koji hoću da vam ispričam, bio sam potpuno zdrav i fizički i duhovno i uveravam vas da nisam ni nervni bolesnik, niti sam pak imao egzaltiranu fantaziju. Sedeo sam u svome kabinetu za rad i razgledajući jednu knjigu o medicinskoj hemiji baš sam čitao glavu o normalnom funkcionisanju mozga. Najedanput knjiga dobi neku čudnovatu prozračnost. Pomislio sam da je to obična varka i pokušah da je odagnam. Ali u istom trenutku pred očima mi se ukaza jedan strahovit prizor, kinematografski prizor.

Jedna žena spavala je mirno na svom krevetu; kraj nje je stajao neki visok čovek sa lepom, crnom bradom. Držanje toga čoveka bilo je savršeno mirno. On je u desnoj ruci držao čekić a u levoj veliku, dugačku iglu. Iznenada on podiže levu ruku, postavi vrh igle na grudi žene, u pravcu srca, i snažnim udarcem čekića zabi je u telo svoje žrtve, koja krkljaše nekoliko trenutaka, pa se umiri i poblede. Nepoznati zatim polako izvuče iglu iz ženinog tela i iziđe tiho iz sobe zločina, i kroz trpezariju pređe u vestibil i iziđe na ulicu. Prateći pažljivo strahovito priviđenje, uspeo sam da vidim i ime ulice u kojoj se ta kuća nalazila: Kole Rinkon. Prizora je odjednom nestalo; pred očima mi se i dalje nalazila otvorena knjiga sa onim delom koji govori o mozgu i o njegovoj patologiji. Slova su mi i dalje igrala pred očima, ali su postepeno već zauzimala svoj normalni položaj. Počeo sam se osećati mirniji, uveren da je ceo ovaj fenomen bio rezultat dugog rada.

— Dragi moj, rekoh sebi, ti ćeš poludeti, ako tako produžiš. Naređujem ti da ostaviš knjigu i da se odmoriš bar nekoliko dana.

Odmah sam izašao iz kuće, uzeo jedna kola i naredio kočijašu da me odveze u ulicu Rinkon. Hteo sam da se uverim da li ta kuća zaista postoji. Tek što sam stigao cilju, prenerazih se: priviđenje se pretvorilo u stvarnost. Pred vratima kuće stajala su jedna kola, koja sam odmah poznao: bila su doktora Santinija. Uputih se odmah u vestibil, a to je bio isti vestibil koji sam u viziji video. U tom trenutku iz obližnje sobe naiđe moj kolega, u pratnji jednog gospodina. Bio sam preneražen i jedva se uzdržah da ne viknem. Jer taj čovek bio je onaj koji mi se u viziji pokazao, čovek sa fatalnom iglom.

— O, dragi kolega, obrati mi se doktor Santini, šta ćete vi ovde?

— A otkud vi?

— Došao sam da konstatujem smrt sopstvenice ove kuće, koja je naprasno, u snu umrla. Da niste vi slučajno bili njen lekar?

— Da, odgovorih, gledajući nepoznatog gospodina pravo u oči. Da, bio sam dugo godina njen lekar. Nepoznati se uznemiri.

— Znači onda poznajete i njenog muža gospodina Jacinta Martineca, koji se nalazi pred vama, dodade doktor Santini, malo začuđen što ne pozdravljam tog čoveka.

Učinih se da nisam čuo te reči, pa mu se obratih: „Boga vam, kolega, da niste slučajno na lešu sirote gospođe, ispod leve dojke, primetili jednu crnkastu mrlju, koja liči na ubod igle?“

Martinec poblede; na čelu mu izbi hladan znoj. Naprežući se da izgleda hladan i dostojanstven, on uzviknu: „Ne dozvoljavam nikome da profaniše mrtvo telo moje jadne žene!“

— Nije reč o profanisanju, dragi gospodine, već je potrebno ispitati da li nesrećna žena nije ubijena u snu. Ja sam u to ubeđen i to vam kažem.

I pored Martinecove zabrane, pregledao sam leš i konstatovao ono što sam u viziji gledao. Videći se u škripcu, zlikovac je ubrzo priznao svoj zločin i opisao do najsitnijih detalja, koji su se u svemu slagali sa prizorom u viziji.

 

Tajanstveni glasovi

 

644. Tajanstveni glas priveo blaženog Avgustina hrišćanstvu. U svojim „Ispovestima“ priča blaženi Avgustin kako se od neznaboštva obratio u hrišćanstvo. Dokle god je tražio svetlost istine u filozofiji, dotle mu je stalno dolazila misao da izvrši samoubistvo. Najzad, počeo se kolebati da li da primi hrišćanstvo. U tom trzanju počeo se moliti Bogu s plačem i ridanjem. Najednom, on čuje glas: „Uzmi i čitaj! Uzmi i čitaj!“ Glas je bio tanak, kao glas deteta ili neke device. U nedoumici o tom tajanstvenom glasu, Avgustin ode u kuću svoga druga Alimpija. Ne nađe druga kod kuće, ali vidi na stolu knjigu „Apostol“. On kao uzgred otvori knjigu i nađe ovo mesto u poslanici Rimljanima: „Odbacimo dela tame i obucimo se u oružje svetlosti“ (13, 13-14). Pročitavši te reči, njemu lakne na duši, i on se reši i krsti se (Episkop Nikolaj, Šta svedoči blaženi Avgustin. Emanuil, str. 67-68).

645. Nepoznati glas spasao ga od pogibije. Beogradski dnevni list „Vreme“, od 16. oktobra 1936. godine, doneo je opis sledećeg čudesnog događaja: Spasao se sigurne smrti na čudesan način Smajo Jašarević iz Stoca. On je radio u svojoj kovačnici. U jednom momentu učinilo mu se da ga neko zove ispred kovačnice, pa je izašao napolje. U tom trenutku srušio se ceo krov njegove radnje. Da je ostao u radnji, bio bi na mestu mrtav (Episkop Nikolaj, Spasonosan glas. Emanuil, str. 70).

646. Tajanstveni glas budi iz sna i spasava od zmije. Sava N. ispričao je sledeći čudesan događaj iz svoga detinjstva. Kao đače vraćao sam se iz škole kući. Bila je velika pripeka i ja legnem pod jedno drvo u hlad. Legnem i zaspim. Najednom čujem kako me neko viče po imenu: „Savo! Savo!“ Ja se probudih i odazovem: Šta je, ko viče? Pogledam oko sebe, nema nikoga. Ali ipak nije bilo bez nikoga. Tu kraj mene vidim skolutanu zmiju kako je uzdigla glavu i palaca poput mene. Sav pretrnem od straha. Onda skočim i u trku pobegnem kući. Ko me je viknuo, ja ne znam, ali znam da mi onaj glas nije došao iz ovog sveta (Episkop Nikolaj, Neko ga viknuo. Emanuil, str. 78).

647. Tajanstveni glas sprečio ubistvo. Neki Rajko N., iz Velikog Orašja, ispričao je ovo čudo. Hteo sam, veli, da ubijem svoga strica zbog neke zavade oko vinograda. I jedne noći rešim se da to učinim. Bila je mesečina. Ja stanem u senku pod jedno drvo ukraj druma, kojim je moj stric imao proći. U rukama sam držao sekiru i čekao. Ja zamahnem sekirom da ga udarim po glavi, no u tom trenutku čujem neki silan i strašan glas: „Ne ubi!“ Meni klonuše ruke, i ja ispustih sekiru. Moj stric ode kao da ništa nije čuo, a ja ostah u senci. Nigde žive duše na tom mestu nije bilo niti u okolini. Čudio sam se, ko mi viknu onako strašno. Ko je da je, spasao me je od smrtnog greha (Isti, tamo str. 83-84).

648. Tajanstveni glas spasao od groma. Jedna čobanica iz ljubićskog sreza pričala je kako je često puta bila probuđena iz sna glasom, kad bi njene ovce otišle u štetu. Još je ispričala kako je jednog dana pala velika kiša, a ona se sklonila pod neko drvo. Najednom, čula je kako je neko viknuo glasno i jasno: „Nerandža, beži odatle!“ Ona pobegne ispod drveta, no tek što je odmakla nekoliko koraka, prolomi se strašan tresak iza njenih leđa. Grom je udario u ono drvo, ispod koga se ona tek bila udaljila (Isti, tamo, str. 84).

649. Molitva i glas učitelja budi na daljini zaspalog učenika i spasava od pogibije. Sveti Jovan Lestvičnik (slavi se 30. marta) imao je učenika Mojseja. Ovaj je nekim poslom otišao izvan manastira. Na putu on sedne u hlad nekog velikog kamena i zaspi. NJegov učitelj Jovan, obdaren od Boga darom prozorljivosti, vide iz svoje ćelije učenika u opasnosti i počne se za njega Bogu moliti. Kada docnije stigne Mojsej, padne na kolena i zahvali svome duhovnom ocu što ga je spasao od sigurne smrti. I ispriča kako u snu ču da ga Jovan viče, pa skoči, i u tom času onaj kamen padne. Da nije skočio, kamen bi ga ubio (Episkop Nikolaj, Ohridski prolog, 30. mart, str. 241).

 

Predosećanja u službi spasenja

 

650. Predosećanje spaslo od pogibije. Profesor matematike Bem, Nemac po narodnosti, sedeo je jedno posle podne u nekom društvu i odjednom osetio u sebi nagon da odmah ide svojoj kući, ma da ga nikakvi naročiti poslovi nisu primoravali da to učini. On se u početku opirao da napusti društvo, ali je unutrašnji nagon nadjačao i on se digao i otišao. Kod kuće je našao sve u redu. Ali kad je ušao u svoju sobu, njemu nešto padne na pamet da svoj krevet sa sredine sobe pomeri u ugao, iako za to nije bilo nekog razloga. On pomeri krevet, i uveče legne i zaspi. Oko ponoći njega probudi neki tutanj. Sruši se malter sa tavana i jedna greda baš na ono mesto, gde je ranije bio njegov krevet. Da krevet nije pomerio, poginuo bi (Ovaj slučaj objavio je nemački naučnik Maks Kemerih u svojoj knjizi: „Proročanstva“, a blaženopočivši episkop Nikolaj odatle preveo i objavio u svojoj knjizi „Emanuil“. str. 103-104).

651. Predosećanje gluvoneme devojke spaslo od putovanja i davljenja u vodi. I ovaj slučaj objavio je Maks Kemerih u spomenutoj knjizi. Gospođa od Bomona ispričala je sledeći događaj. Otac moj bio je ugovorio da se sa nekim društvom izveze lađom od Ruana do Por Sent Kvena. Kad je došlo vreme da krene, a to je bilo posle ručka, najednom sestričina moga oca, koja je bila gluvonema, stane leđima uz vrata i nije dala mome ocu da izađe. Ona je davala znake rukama i urlikanjem. Otac je lagano uklonio svoju sestričinu s vrata i hteo izaći, ali ona padne na kolena i počne ga preklinjati vikom i plačem da ne ide. Začuđen ovim, otac reši da ne ide na lađu. On izvesti svoje drugove da i oni odustanu od putovanja toga dana, ali ga oni ne poslušaju nego krenu. Kad su bili na pola puta, lađa se prepolovi na dvoje i putnici padnu u vodu. Mnogi se podave, samo njih nekoliko se spase plivanjem do obale (Episkop Nikolaj, O predosećanju gluvoneme devojke. Emanuil, str. 105-106).

 

itd.

[Бранко Авдагић]

Postaviću sada "Najbolji misionar" među knjige za preuzimanje.

[Матусал]

пре 15 минута, Бранко Авдагић рече

 

 

Морам приметити да су сва овде наведена виђења и откривења индивидуалног карактера и тичу се одређене личности, догађаја или околности везаних за једног човека или пак одређени мањи број људи. Значи нема помена о неком општем глобалном откривењу важећем за читаво човечанство или пак знањима која мењају ток мисли и живота широких маса и читавих народа, на шта алудирају виђења која наводи дотични архимандрит, а која су у историји била својствена само великим и од Бога потврђеним и помазаним пророцима.