ЗАШТО СУ ТУЖНИ ЉУДИ који се причешћују?

[JESSY]

пре 3 часа, Ivan Marković рече

Meni deluje bezveze da se na osnovu slike jedne bake koja izgleda kao da je malo obesila nos odma gradi "slučaj".

tekst nije napisan zbog te fotografije...fotografiju sam dodala ja....

 

1 hour ago, Vedran рече

То је нечији блог

to je blog veroucitelja...

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 36 минута, Vedran рече

зато што је Суд Божији праведан и што ћемо на њему срести љубљеног Христа.

Ovo me potseti na događaj koji se desio pokajanom razbojniku.

Hristos ni reč nije rekao dok su mu se rugali na Krstu, niti je odgovarao onima koji su mu govorili ako si Sin Božji spasi sebe sada... A onda posmatrajući tu nebesku pravednost odjednom se drugi razbojnik pokaja i reče, ovaj pravednik strada nevin a mi smo zaslužili svoju kaznu, kako možemo da se izrugujemo takvoj nebeskoj pravednosti, pogotovo što smo svesni svojih dela.

I tako Bog nijednom rečju izrečenom izazva pokajanje kod razbojnika i Božji sud beše nebeski pravedan, te presudi pokajanom razbojniku raj u Carstvu Njegovom.

Istinski sresti ljubljenog Hrista jeste neizreciva radost i prosto samo okorelo srce u tim trenucima susreta ne želi da vidi Njegovu nebesku pravednost i shvati da pred sobom ima nekoga ko nije sa ovoga sveta, nekoga čija je vlast svemoguća a opet tako krotka i puna požrtvovanja za sve ljude pa čak i za one koji mu čine smrtnu nepravdu.

Nema sumnje u Nebesku pravdu Isusa Hrista, mi moramo da grejemo srca kako bi svakodnevno videli tu pravdu , ona može biti tu pred nama u Njegovim malima koji tiho i nenametljivo ne zahtevaju ni pomoć ni milost iako im očigledno jeste potrebna, na nama je da mi to primetimo i nenametljivo im pomognemo u svemu, tako ne čekajući kraj vremena za konačni sud, već sve vreme života svoga treba da budemo i jesmo na tom konačnom sudu.

[JESSY]

1 hour ago, Драшко рече

Da, tekst je divan, i slični tekstovi mi prijaju i ohrabruju, ali do pre nekoliko godina ih nije bilo

Pričešću smo pristupali pod uslovima, često se spominjalo ko je dostojan a ko ne,....dok nismo čuli da nismo dostojni uopšte svi đuture...ali kad bi bilo više ovakvih tekstova i propovedi bilo bi pričasnika mnogo više, tako mislim i nadam se...

[Ведран*]

пре 2 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ovo me potseti na događaj koji se desio pokajanom razbojniku.

Hristos ni reč nije rekao dok su mu se rugali na Krstu, niti je odgovarao onima koji su mu govorili ako si Sin Božji spasi sebe sada... A onda posmatrajući tu nebesku pravednost odjednom se drugi razbojnik pokaja i reče, ovaj pravednik strada nevin a mi smo zaslužili svoju kaznu, kako možemo da se izrugujemo takvoj nebeskoj pravednosti, pogotovo što smo svesni svojih dela.

I tako Bog nijednom rečju izrečenom izazva pokajanje kod razbojnika i Božji sud beše nebeski pravedan, te presudi pokajanom razbojniku raj u Carstvu Njegovom.

Istinski sresti ljubljenog Hrista jeste neizreciva radost i prosto samo okorelo srce u tim trenucima susreta ne želi da vidi Njegovu nebesku pravednost i shvati da pred sobom ima nekoga ko nije sa ovoga sveta, nekoga čija je vlast svemoguća a opet tako krotka i puna požrtvovanja za sve ljude pa čak i za one koji mu čine smrtnu nepravdu.

Nema sumnje u Nebesku pravdu Isusa Hrista, mi moramo da grejemo srca kako bi svakodnevno videli tu pravdu , ona može biti tu pred nama u Njegovim malima koji tiho i nenametljivo ne zahtevaju ni pomoć ni milost iako im očigledno jeste potrebna, na nama je da mi to primetimo i nenametljivo im pomognemo u svemu, tako ne čekajući kraj vremena za konačni sud, već sve vreme života svoga treba da budemo i jesmo na tom konačnom sudu.

И Амин!

[Ведран*]

И како за некога ко лудо воли Христа може бити лошег Суда? За онога који га лудо воли чак и осуда јесте својеврстан рај, јер када га угледамо и познамо правду Његову и потпно му се предамо чак и Његова осуда би била слатка. Зато љубав јесте највећа врлина. 

[Драгана Милошевић]

пре 12 минута, Vedran рече

Драгна, а да ли си ти увек радосна? 

Требало је неко да ми каже да је океј радовати се, да не дозволим себи да страхопоштовање буде све што осећам.

И наравно да је одговор не.

Дешавало се да имам грчеве у мишићима док приступам, па ме страх да не проспем..

Још ми неко досоли па ми добаци у народном стилу "не ваља се" ако се то деси.

Пусти ти мене, треба да  се учимо и учимо друге.

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 9 минута, Vedran рече

И како за некога ко лудо воли Христа може бити лошег Суда? За онога који га лудо воли чак и осуда јесте својеврстан рај, јер када га угледамо и познамо правду Његову и потпно му се предамо чак и Његова осуда би била слатка. Зато љубав јесте највећа врлина. 

Naravno, pogledajmo kako sam Hristos sudi smrtnim neprijateljima dok visi na Krstu i strada. "Oprosti im oče ne znaju šta čine".

Hristos sudi bez osude, daje šansu za pokajanje bez prestanka ali nikoga ne uvodi na silu u zajednicu sa Njim, zato će samo okorela srca odbiti tu zajednicu u večnost a da im Bog sam to neće ni presuditi, tj.odrezati kao kaznu, već će im to dozvoliti kao njihov izbor u slobodi svakog stvorenja koje im je darovao posle privođenja iz nebića u biće.

Dakle ima nade za sve, ne očajavajte nego se veselite Čaši i darovima Tela i Krvi Gospodnjeg, jer ako Ga ljubite, On će poštovati vaš izbor, oprostiće vam i uvesti vas u zajednicu sa Njim, očišćene vaskrsle u novu tvar u duhovna tela u nebeska tela, daleko od svakog greha pale prirode.

Kako je savršen sud bez osude... nek tvoja dela u slobodi i tvoj izbor budu večni amin.

[Драшко]

пре 4 минута, Драгана Милошевић рече

Требало је неко да ми каже да је океј радовати се, да не дозволим себи да страхопоштовање буде све што осећам.

potpisujem

[Ведран*]

пре 2 минута, Драгана Милошевић рече

Требало је неко да ми каже да је океј радовати се, да не дозволим себи да страхопоштовање буде све што осећам.

И наравно да је одговор не.

Дешавало се да имам грчеве у мишићима док приступам, па ме страх да не проспем..

Још ми неко досоли па ми добаци у народном стилу "не ваља се" ако се то деси.

Пусти ти мене, треба да  се учимо и учимо друге.

Питам те зато што си рекла да свети нису тужни.

Нису добре прескриптивне методе ни на једну страну. "Треба да се радују" је слично овоме "ваља се, не ваља се". Треба људи да буду природни када приступају. А потребно је просто поучавати који је прави смисао Причешћивања. О томе треба причати, а не о томе како ваља да се приступа, и како ваља да се мисли, осећа, и показују осећања.

[Драгана Милошевић]

@Vedran 

Разумели смо се

[Volim_Sina_Bozjeg]

Bernard pošto tebe poštujem kao nekoga ko jeste istinski u Hristu, da li možeš da mi objasniš onaj negativni lajk koji si dodao na moj tekst.

Ne zanima me da li sam ja u pravu niti želim da dokazujem, već me zanima tvoje mišljenje šta je tu negativno izrečeno a šta bi po tvom mišljenju trebalo da bude ispravno.

[Рапсоди]

пре 2 часа, Vedran рече

Сад постајемо слични онима што на основу нечијег спољашњег изгледа процењују ниво благодати на њему. Одкуд бре то? Ако изгледају потресени, па шта онда? Зар не може човек и са сузама да у највећој радости приступа? Зашто сужавате спектар људских осећања на неке формулативне експресије? Или до те мере не познајете сложеност људског бића?

Стварно ми није јасно. Или ја нисам разумео поенту овог текста? 

[Благовесник]

пре 1 сат, Trifke рече

Lepo je sto poziva na pokajanje, i lepo je sto govori o posledicama pokajanja ali mu fali to sto o njima govori kroz cuda. Cuda nisu posledica pokajanja . Posledica pokajanja je promenjen zivot. Nedostaje objasnjenje kako do pokajanja dolazi zato sto ima juridisticki pristup ka ispovesti. Steta da nije isao na teologiju. Mogao bi puno postici. Inace on se hvali time sto nije isao na teologiju, na zalost. 

Njegov iskusni Vladika nije pogresio ni najmanje stp ga je postavio za duhovnika... Duhovnik je veliki (moje i mnogih je to misljenje). Sto se tice juridickog pristupa, takav pristup je jedino prijemciv ogromnoj vecini ljudi, i v vremja ono i danas, zato se i Gospod i Spas nas upravo tako, isto tako (!) tzv. juridicki izrazavao i propovedao. Otac Rafailo je svetopisamski, svetopredanjski i svetootacki VALIDAN. Mozda nije isao na bogoslovski fakultet, ali negde se ucio, to ne mora biti fakultet... Ne kazem to jer sam mozda od onih koji nemaju zavrsen bogosl. fakultet. Naprotiv, sve moguce bogoslovske skole sam zavrsio  . Ovo je lekcija koju svi u Crkvi da nauicmo - ni na koji nacin ne omalovazavajmo kolege. 

[Vladan :::.]

пре 1 сат, Vedran рече

Треба људи да буду природни када приступају. А потребно је просто поучавати који је прави смисао Причешћивања. О томе треба причати, а не о томе како ваља да се приступа, и како ваља да се мисли, осећа, и показују осећања.

Све се слажем.

Осим тога ја не бих а приори осуђивао или похваљивао осећања која смо споменули него бих се интересовао за њихове узроке, првенствено код себе. Јер неко може бити радостан пред причешће јер мисли, рецимо, да ће се коначно решити неке магије за коју мисли да му је неко наврачао а други може бити тужан јер осећа да ни мало није успео да љубављу одговори на љубав Божију којој приступа...

Искрено не иде ми баш да смислим још неки разлог због којег би неко био тужан пре причешћа а поготово после. За страх и радост и плач ми већ иде лакше.

Дакле ја бих пре размишљао шта је позадина неке радости, страха, туге, плача него што бих се бавио односом саме те емоције и причешћа.

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Kakva je bila atmosfera na Tajnoj večeri, dok su učenici bili za stolom sa Hristom?

Ne verujem da je ličila na srpske svadbe ali je bilo zadovoljstvo i čast, radost i ljubav sedeti za Hristovom trpezom.

Jedan se nije baš uzradovao trpezi i taj pobeže i izdade Hrista.