Зоран Ђуровић: Преегзистенција Исуса Христа

[Снежана]

пре 27 минута, Матусал рече

зато што је Син свагда био.

@Bokisd

постоји једна прича, сада сам је негде извукла из малог мозга, али некако има везе са овим, парафразирам...

- Ја сам старији, отац сам ти, ја сам тебе родио...

- Не, оче, стари смо исто, јер када си ти мени постао отац, ја сам теби постао син.

да преведем у време, ја сам мом сину мајка од када се зачео, он је мени син од када се зачео, значи истодобни смо, је сад са Богом је то мало другачије јер је он одувек отац, као што је Исус одувек син.

[Zoran Đurović]

пре 6 часа, Bokisd рече

Vec sam rekao da prihvatam bespocetnost o kojoj govore Palama i Maksim.

Kо то каже, ко то лаже да ти не прихваташ Паламу и Максима? Кажи нам па да га издеветамо!

Ево, сви се слажемо да Максим и Палама не пишу о нестворености и беспочетности човека, него су они рекли: Узе Кратос и посади Боксита на живинче! То код њих, по Мајендорфу, значи беспочетан, а нестворен значи да је Боксит плавуша! 

О томе говоримо сво време? 

[Broken]

Samo da vam cestitam 300 strana. Nastavite.

[Ведран*]

Имам питање за Бокисдовце. 

Да ли је вама довољно Православан један епископ Руске Заграничне Цркве? Довољно Православан да без подозревања прочитате шта он каже, јер видим да овом римском попу не верујете ни кад вам јавља благу вест. 

Ако можете да скинете повез са очију онда прочитајте ово доле. Али нећу да вам кажем који епископ то говори и где то говори док не покажете да сте скинули повез. 

"...Nonetheless, they are usually employed in a manner that has little precedent in early patristic testimony. Almost always they foster a type of chronological understanding of the divine by indicating a specifc ‘period’ in the eternal existence of the Son: that ‘phase’ in which the Word is enfleshed, exists as man, offers the sacrifce of his life and death so as to rise in glory in the defeat of death. The one who ‘before’ existed ‘pre-incarnationally’ as Word and Son of the Father, ‘in the incarnation’ exists as man on earth before returning to his Father, the newly ‘incarnate one’ ascending whence he came. And so, to study the incarnation is to study a before, a during, an after. The main problem with such a way of speaking of the incarnation, at least to one interested in early patristics, is that it has little precedent in the expression of the early Church. There the one spoken of is not the Word known frst, who has become incarnate, but Jesus Christ frst and foremost as encountered person, known in that encounter as eternal Word. This distinction, between God understood as coming to be man, and a man coming to be understood as God, constitutes an important confession of the one who is Word and Son in the flesh, and how he is known as such. It is Jesus Christ, the one of Galilee, the one ‘descended of David’, who is, in this very humanity, understood to be the Word ‘in the beginning with God’ (John 1.1). The starting point is not a dogmatic confession of the Son followed by a description of his human becoming, but the human Christ, who from and in his humanity is identifed with the eternal Son of the Father. One does not begin with the eternal Word, later to take flesh. One begins with the flesh and bones of Jesus of Galilee, and sees in him the eternity of the divine Son..."

"...It is not with an abstracted concept of ‘God’ that the Christian Church starts, thereby extrapolating how Jesus can be ‘Son of God’ and ‘God’ himself, but with the person of Jesus Christ and none other. Paul’s gospel is not of ‘the divinity made flesh’, nor of the ‘Father who has a Son who took flesh’, but of ‘Jesus Christ, raised from the dead’. To abstract the Son, or the divinity of the Son, from the person of Jesus Christ – as, for example, the eternal reality or person that ‘became’ Jesus Christ – is to disfgure the language of Christianity’s earliest testimony..."

 

[Zoran Đurović]

пре 2 часа, Ведран* рече

with the person of Jesus Christ and none other.

Враголанчичу!

[Trifke]

Primetio sam da je i Veliki Inkvizitor počeo da komentariše na nekim temama pa očekujem zanimljiv razvoj diskusije. 

[Isusovo magare]

пре 14 часа, Ведран* рече

Ух! Ух! 

Покопаће вас овај Атанасије Свети!

Онај руски компилатор тумачења, као што смо видели, би у чуду како то Атанасије вели да Отац присваја рођење по телу. Па се чуди што је Атанасије додао то "по плоти".  А овај реинкарнирани Кратос вели да је исто ово што Атанасије прича а ми понављамо бласфемично. 

А сад да чујете још мало Атанасија на другом месту. Оно је било на Пс 109 а ово на Пс 2.  

Па после јаучите на сав глас. 

Вели Атанасије на Пс. 2. "...Син Мој јеси Ти, Ја Те данас родих.". 

Господь рече ко Мне: Сын Мой еси Ты и проч., .... Весьма кстати присовокуплено «ecu» в означение предвечного рождения; потому что Сын был всегда. Но присовокуплено также: днесь родих Тя, чтобы показать и рождение по плоти; потому что слово «днесь» указывает на время и употреблено в означение временного рождения. Следовательно, о человеческом рождении разумеются и последующие слова: родих Тя. Видишь, как Отец Себе присвояет и рождение по плоти единородного Христа.

Дакле, на вашу саблазан да још јасније издвојим. Св Атанасије истиче речи Псалмопевца да Син ЈЕСТЕ одувек, и да тај исти Син је ДАНАС рођен, па вели да то означава вечност и време, али једног истог СИНА, и не говори, о два рођења него о једном у коме Отац присваја и Христово рођење по плоти. 

Али ви ћете ово читати као да Атанасије говори о два рођења (предвечно, и ово "друго", по плоти). Иако вам као пушком овом задњом реченицом разноси мозак. Ви не разумете да он овде врши егзегезу тајне у чијој је сржи дијалектика време-вечност али један СИН, Исус Христос. 

Још и ово каже "Ја Те ДАНАС родих". А какво је то "данас" ако ће се тек родити у Витлејему? Да ли стварно толико треба бити блесав па не видети да је то рођење у Витлејему, за Оца ДАНАС, а не сутра (као старозаветним људима) и не јуче (као нама), него управо ДАНАС. А сасвим је јасно да говори о оваплоћењу, а не о некаквом превечном бестелесном Логосу. Осим ако не желите масакрирати Св Атанасија? Он вам јасно разлаже да је то што Сину каже "јеси" његова превечност, а то што каже "данас" рођење по плоти. А да је Очево рођење Сина и једно и друго.

 

 

Ne mogu da ne primjetim,stalno grickaš..nezdrave grickalice..možeš i nešto zdravije..npr.suho voće..

 

[Zoran Đurović]

пре 16 часа, Bokisd рече

Ako postoji van vremenska bespocetnost i ako nam Bog blagodacu daje bespocetnost i ne menja nam prirodu,......nemamo po prirodi, ...po svojoj sustini postajanje bespocetnosti, ....kako na koji nacin , onda, dobijamo svoju bespocetnost ?

Боксит, немој превише да употребљаваш мозак, можеш рак да добијеш...

Ево ти Мајендорфа, да се више не узбуђујеш... Још мање да хулиш на човека па да причаш како је он порицао Паламу. 

Пробај да спасиш своју душу и скинеш нам негде ову књигу: John Meyendorff: A Study of Gregory Palamas. Ја и друштво ћемо мислити уместо тебе, ти нам скидај ове ствари. Овде сам ти дао да Мајендорф није тврдио како Палама прича глупости. 

Нејасно ми је шта ти замишљаш кад Палама каже да смо нестворени и беспочетни?  

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

 Палама, супротно томе, проповеда свеопштублаговестЦарстваБожјег откривеногуХристу, као и добровољни карактер божанственог и спасоносног деловања Божјег. Стога за њега богопознање не може да зависи од људског „знања". Наравно, у грчкој патристичкој терминологији, a нарочито код светог Максима, „природа" претпоставља божанску присутност у човеку, тојест „благодат". Зато никаква супротност између ,,природе" и „благодати" не може да постоји.23 Али, само спасење je божански чин који доноси богопознање, и који враћа „природу" у првобитно стање, a такође омогућава истинско, „природно" созерцање Бога кроз Његова створења. Палама у суштини увек остаје веран учењу светог Максима, који се заједно са Такозваним Дионисијем, најчешће цитира у Тријадама.

Evo malo nečega što Boksid neće naći namerno ili ne kod Majendorfa kad se vać poziva na njega.

[Bokisd]

1 hour ago, Zoran Đurović рече

Пробај да спасиш своју душу и скинеш нам негде ову књигу: John Meyendorff: A Study of Gregory Palamas.

Prvo da se za dusu pobrinemo (  ), evo, na engleskom, neki Drugi deo ( samo to postoji ), ali, na 176, 177 i 178 stranici se Majendorf bavi ovim pitanjem.

 

 

E, sad, malo kasnije i jedna poslastica, prevod ove studije i na srpskom jeziku. 

[Bokisd]

Na srpskom jeziku :

 

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 19 минута, Miliša рече

Видљив је, разумем, не невидљивим Божанством, него дејством Божанства,

A ti Boga možeš poznavati van Njegovih dejstva nestvorenih energija?

Da ti približim... sve što je dejstvo nestvorenih energija, to je Isus Hristos.

Može li Isus Hristos postojati posle dejstva nestvorenih energija kad su nestvorene energije upravo Isus Hristos?

Još jednom... jeste li Isus Hristos bespočetan i nestvoren? Ako nije, kad se promenio, ako jeste čitaj svetitelje lepo.

[Zoran Đurović]

пре 27 минута, Miliša рече

Јер онај свети свети Атанасије, кога славимо као Учитеља, у чевртој беседи против Аријанаца јасно каже и разјашњава "спорно" место из псалма о рођењу пре денице:

О, како је лепо бити глуп!, пева Чорба. 

Четврта беседа није Атанасијева, то је фалсификат, а не зна се аутор ни време настанка овог фалсификата. та беседа је усмерене против Атанасијевог пријатеља до гроба, Макела Анкирског. Аутор вероватно гледа и у овом моменту да "оправда" Атанасија од самог себе па даје ова своја лажна тумачења.

Чак и кад би дело било аутентично, а није, нити га иједан научник прихвата за аутентично, никада се доказивање сопствене позиције не спроводи супростављањем аутора самог себи без инклузивног мишљења, односно објашњења зашто једно држи у једном делу, а друго у другом. Зато се теби чини да се Таса напио и пао низ степенице кад је рекао да је Отац родио Сина са телом пре овог света. Ти немаш објашњење за ову афирмацију из аутентичног Тасиног дела.      

[Zoran Đurović]

пре 37 минута, Miliša рече

Да не буде недоумице, шта заиста мисли св. Атанасије, ево шта он пише у свом делу: "О јављању у телу Бога Логоса и против аријанаца":

Малиша или Сарага, не знам ко је сада, знала би да су ови аргументи бесмислени да  си читала наше текстове. И ми говоримо о "голом" Логосу, као и о томе да од вечности као нестворен постоји у телу. Писах: "стари су разликовали, нисам ја измислио, aeternitas од aevum. Српски не прави ту дистинкцију, па се преводи једнако са вечност. Св Петар Ломбардијски (Сентенце), као и св. Тома Аквински, а давно пре њих Августин, правили су ту разлику. Само што је Августин следио ово о чему и ја због мањкавости терминологије велим: Тројица је вечна, анђели су вечни, као и свет што се створио у вечности, али нису савечни Богу који је по себи неизменљив. У aevum Ис Хс има тело и "претходи" стварању света. Зато га Оци називају голим, а истовремено говоре да је он, ИС ХС, творац света".

Кроз овакво читање функционишу Атанасијеви текстови, ви, који се борите против благодати, морате да негирате отачке текстове. За вас су неприхватљиви.  

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 14 минута, Miliša рече

Прилика је да цитирам госн Ведрана

@Volim_Sina_Bozjeg

То ћеш морати да видиш са св. Атанасијем, пошто сам ја цитирао оно што је он писао. Ништа нисам читао, тј. тумачио.

 

Ajde da vidim sa tobom.

Šta je pre, Carstvo Božje bez početka i kraja ili ovaj svet sa početkom i krajem?