Зоран Ђуровић: Лазарево васкрсење

[Volim_Sina_Bozjeg]

У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог.

Он бјеше у почетку у Бога.

Све кроз њега постаде, и без њега ништа не постаде што је постало.

У њему бјеше живот, и живот бјеше свјетлост људима.

И свјетлост свијетли у тами, и тама је не обузе.

Би човјек послан од Бога, по имену Јован.

Овај дође за свједочанство, да свједочи о свјетлости, да сви вјерују кроз њега.

Он не бјеше свјетлост, него да свједочи о свјетлости.

Бјеше свјетлост истинита која обасјава свакога човјека који долази на свијет.

У свијету бјеше, и свијет кроз њега постаде, и свијет га не позна.

Својима дође, и своји га не примише.

А онима који га примише даде власт да буду чеда Божија, онима који вјерују у име његово;

Који се не родише од крви, ни од жеље тјелесне, ни од жеље мужевљеве, него од Бога.

И Логос постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине.

Јован свједочи о њему и виче говорећи: Ово је онај за кога рекох: који за мном долази испред мене је, јер прије мене бјеше.

И од пуноће његове ми сви примисмо, и благодат на благодат.

Јер се Закон даде преко Мојсеја, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа.

Бога нико није видио никад: Јединородни Син који је у наручју Оца, он га објави,

[Zoran Đurović]

Да ли неко може да ми скине Тријаде одавде: https://pt.scribd.com/doc/44576737/SvetiGrigorijePalama-Trijade

[Zayron]

пре 44 минута, Zoran Đurović рече

Зајри, цар си! Одличне си ствари нашао. Само да приметим да ништа без нас, августинијанаца (3. линк)

In italiano vulgare : Pietro Paolo Conti (Petro Comitibus), lako moguce da je bio iz Crne Gore, černohorský komity.

Cardinalate. Created cardinal priest in the consistory of September 24, 1759; received the red hat on September 27, 1759; and the title of S. Girolamo degli Schiavoni, November 19, 1759. 

https://it.wikipedia.org/wiki/Chiesa_di_San_Girolamo_dei_Croati

broj 19

http://www2.fiu.edu/~mirandas/bios1759.htm

Se Srby a komity
z deníku srbského dobrovolce

ZDROJ

Moravská zemská knihovna
http://tinyurl.com/y9cdmjx4

(19) 16. CONTI, Pietro Paolo (1689-1770)

Birth. February 24, 1689, Camerino. Of a noble family. He is also listed as Petrus Paulus de Comitibus.

Education. Initial studies at home; later, at the Pontifical Ecclesiastical Academy, Rome.

Early life. Entered the ecclesiastical state, went to Rome and became auditor of Cardinal Neri Maria Corsini. First collateral of the Campidoglio, 1735. Referendary of the Tribunals of the Apostolic Signature of Justice and of Grace, September 15, 1740. Domestic prelate of His Holiness. Voter of the Tribunal of the Apostolic Signature of Grace. Auditor of the Tribunal of the Apostolic Signature, August 1740. Relator of the S.C. of Good Government. Consultor of the S.C. of the Holy Office. Prelate of the S.C. of Ecclesiastical Immunity. Secretary of the S.C. of Good Government, January 1742. Canon of the chapter of the patriarchal Vatican basilica, January 31, 1745. Pro-canonist of the Apostolic Penitentiary, March 1754.

Sacred orders. (No information found).

Cardinalate. Created cardinal priest in the consistory of September 24, 1759; received the red hat on September 27, 1759; and the title of S. Girolamo degli Schiavoni, November 19, 1759. Ascribed to the SS. CC. of Good Government, Ecclesiastical Immunity, delle Acque, delle Ripe, and Tevere. Protector of the Camerinese church of Ss. Venanzio ed Ansuino, Rome. Opted for the title of S. Stefano al Monte Celio, March 21, 1763. In 1763, he was named visitor delle acque of the Three Legations; his report to the pope, at the end of his charge, was published in Rome. When he learned that in the consistory for the creation of cardinals of September 26, 1763, Monsignor Mario Marefoschi, secretary of the S.C. of Propaganda Fide, was not going to be one of the prelates promoted, Cardinal Conti wrote to the pope offering to resign his cardinalate in favor of Monsignor Marefoschi; the pope did not accept. Participated in the conclave of 1769, which elected Pope Clement XIV. His multiple writings were placed in the archive of the tribunal of the S.C. of Good Government.

Death. December 14, 1770, after the multiple illnesses that he had suffered throughout his life worsened and made him lose his mind, in Rome. His body was embalmed and exposed in one of the chambers of his palace; later, it was transported to the church of S. Andrea delle Fratte, Rome, where the funeral took place on December 17, in the presence of Pope Clement XIV, who arrived in a carriage with two cardinals, presided over the ceremony from a throne, and who imparted the final absolution; the Sacred College of Cardinals was also in attendance; after the funeral, the body was transferred privately to and buried in the Camerinese church of Ss. Venanzio ed Ansuino, Rome, according to his will. In his testament, he named his brother as universal heir. He left 1300 scudi to be distributed to his servants. Father Tommaso Conti, O.P., his brother, placed the inscription in his tomb (1).

Bibliography. Moroni, Gaetano. Dizionario di erudizione storico-ecclesiastica da S. Pietro sino ai nostri giorni. 103 vols. in 53. Venezia : Tipografia Emiliana, 1840-1861, XVII, 88-89; Ritzler, Remigium, and Pirminum Sefrin. Hierarchia Catholica Medii et Recientoris Aevi. Volumen VI (1730-1799). Patavii : Typis et Sumptibus Domus Editorialis "Il Messaggero di S. Antonio" apud Basilicam S. Antonii, 1968, pp. 22, 43 and 49; Seidler, Sabrina M.; Weber, Christoph. Päpste und Kardinäle in der Mitte des 18. Jahrhunderts (1730-1777) : das biographische Werk des Patriziers von Lucca Bartolomeo Antonio Talenti. Frankfurt am Main ; New York : Peter Lang, 2007. (Beiträge zur Kirchen- und Kulturgeschichte, Bd. 18), p. 538-540; Weber, Christoph. Die päpstlichen Referendare 1566-1809 : Chronologie und Prosopographie. 3 vols. Stuttgart : Anton Hiersemann, 2003-2004. (Päpste und Papsttum ; Bd. 31/1, 31/2, 31/3; Variation: Päpste und Papsttum ; Bd. 31), II, 588-589.

Webgraphy. Biography, in Italian, Wikipedia; his engraving by Pietro Antonio Pazzi, Biblioteca comunale dell'Archiginnasio, Bologna; his engraving, Bildarchiv Austria. Die Bildplattform der Österreichischen Nationalbibliothek.

(1) This is the text of the inscription in his tomb, taken from Seidler, Päpste und Kardinäle in der Mitte des 18. Jahrhunderts (1730-1777), p. 540:

D.     O.     M.
PETRO PAULO DE COMITIBUS
PATRITIO CAMERTI
TITULI S. STEPHANI IN MONTE COELIO
S.R.E. PRESBITERO CARDINALI
VIRO INTEGERRIM0
HUMANI DIVINIQUE IURIS
PERITISSIMO
VIXIT ANN. LXXX MENS. IX D. XX
OBIIT POSTRIDIE ID. DECEMBRIS
MDCCLXX
FRA. THOMAS DE COMITIBUS
ORD. PRAEDIC.
GERMANUS FRATER
M.P.

[Bokisd]

пре 10 минута, Zoran Đurović рече

Да ли неко може да ми скине Тријаде одавде: https://pt.scribd.com/doc/44576737/SvetiGrigorijePalama-Trijade

Evo, odmah. 

https://pouke.org/forum/files/file/948-trijade-svgrigorije-palama/

 

 

[Zoran Đurović]

пре 2 минута, Bokisd рече

Evo, odmah. 

https://pouke.org/forum/files/file/948-trijade-svgrigorije-palama/

Морам да се исповедим: А таман сам почео да мислим да те је узалуд Бог створио!

Многи греси ти се отпустише! 

Иначе, овде Палама одмах побија заблуде МН о предодређењу и Богу као Видовитој Зорки... Само нека настави да чита даље текст... 

[Bokisd]

пре 5 минута, Zoran Đurović рече

Морам да се исповедим: А таман сам почео да мислим да те је узалуд Бог створио!

Многи греси ти се отпустише! 

Иначе, овде Палама одмах побија заблуде МН о предодређењу и Богу као Видовитој Зорки... Само нека настави да чита даље текст... 

Na usluzi. 

Usput, mogu da skinem bilo sta, ( kome treba neka knjiga ) sa ovog sajta. ( na tom sajtu postoje knjige koje ne mogu da se nadju na nekim drugim sajtovima ). Samo neka se javi.

Za ovo u vezi Milana, ne znam, nisam jos pogledao, sta i kako idu stvari, sa Palamom.

Ali, znam,( citao sam ),  da Bog poseduje svojstvo predodredjenja i vidi sve i na osnovu toga promislja.

[Bokisd]

пре 36 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог.

Он бјеше у почетку у Бога.

Све кроз њега постаде, и без њега ништа не постаде што је постало.

У њему бјеше живот, и живот бјеше свјетлост људима.

И свјетлост свијетли у тами, и тама је не обузе.

Би човјек послан од Бога, по имену Јован.

Овај дође за свједочанство, да свједочи о свјетлости, да сви вјерују кроз њега.

Он не бјеше свјетлост, него да свједочи о свјетлости.

Бјеше свјетлост истинита која обасјава свакога човјека који долази на свијет.

У свијету бјеше, и свијет кроз њега постаде, и свијет га не позна.

Својима дође, и своји га не примише.

А онима који га примише даде власт да буду чеда Божија, онима који вјерују у име његово;

Који се не родише од крви, ни од жеље тјелесне, ни од жеље мужевљеве, него од Бога.

И Логос постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине.

Ali, pogledaj, kako tece prica.

Koji se rodise od Boga, ne od tela i krvi. Prica je jos  uvek na ravni Bozijeg postojanja kao prirode i sustine. Tek se u 14.stihu kaze, da je Bog Logos Sin,... postao telo.

Znaci, stvara kroz Logosa, kao Boga,...stvara,  kao Onaj koji je silan  po svom Svemogucem bozanstvu.

[Zoran Đurović]

Ево из Паламе: 

6
Сада бих у овом излагању (вођен врховном и вечно претпостојећом природом) укратко изразио неверовање да не само божанске силе (које Оци обично зову "природним енергијама"), него и нека дела"' Божја немају свој почетак, што и Оци исправно тврде. Није ли било потребно да промислитељско дело постоји npe стварања, да би све што je створено настало у времену из небића? Не беше ли нужно да божанско знање спозна нешто npe него ra изабере, чак и ван времена? Како онда може следити да je божанско предзнање имало свој почетак? Како неко може размишљати о почетку Божјег самосозерцања, и да ли je икада постојао тренутак када je Бог био подстакнут да мисли о Себи? Никада! Постоји један беспочетан промисао — Божји — који je Његова творевина; остале промисли су створене природе. Ипак, промисао није божанска суштина, те отуда ни јединствена беспочетност није Божја суштина. Исто тако постоји само једно беспочетно и нестворено предзнање — Божје, док остала, која природно поседујемо, имају почетак и створена су.
 

[Матусал]

пре 28 минута, Bokisd рече

Vidis Matusal, Bog je koji stvara, Bog koji je 'bespocetna sustina', taj koji stvara druge sustine, tj. nas ljude po prirodi. I, kada se kaze kroz Logosa i kroz Hrista, misli se na boziju prirodu, da On kao Bog stvara. Nema veze sad, da li je ili nije On ovaplocen.

Ок, слажем се са овим да ствара као Бог. Био си претходно навео да цитат из Јована значи да је кроз Логоса све постало пре него што је примио тело али видимо да постоји стварање и по оваплоћењу као што је рађање људи, мада се то опет не слаже са писмом које каже да Бог почину од својих дела, или је ванвременски речју саздао све али тако да се све испуни у своје време.

[Milan Nikolic]

сада ми напиши која је ова тријада и који параграф. То погледај, тако ти Алаха! 

Ima tu nekih oznaka:

[Bokisd]

пре 7 минута, Матусал рече

Ок, слажем се са овим да ствара као Бог. Био си претходно навео да цитат из Јована значи да је кроз Логоса све постало пре него што је примио тело али видимо да постоји стварање и по оваплоћењу као што је рађање људи, мада се то опет не слаже са писмом које каже да Бог почину од својих дела, или је ванвременски речју саздао све али тако да се све испуни у своје време.

Dobro, tada sam verovatno pricao u vezi tog detalja. ( u vezi Logosa ).

Ne znam, sad, kako mozemo povezati sa ovim o cemu pricas ? U vezi Bozijeg pocinka.

U vezi vanvremenske reci i o tome kako se ispunjava sve u svoje vreme, malo kasnije cu' nesto postaviti.

[Zoran Đurović]

пре 13 минута, Bokisd рече

Dobro

Boksit, skidaj! 

https://www.scribd.com/document/252819871/Triads-Saint-Gregory-Palamas

[Bokisd]

Evo.

https://pouke.org/forum/files/file/949-triads-saint-gregory-palamas/

[Milan Nikolic]

пре 28 минута, Zoran Đurović рече

Ево из Паламе: 

6
Сада бих у овом излагању (вођен врховном и вечно претпостојећом природом) укратко изразио неверовање да не само божанске силе (које Оци обично зову "природним енергијама"), него и нека дела"' Божја немају свој почетак, што и Оци исправно тврде. Није ли било потребно да промислитељско дело постоји npe стварања, да би све што je створено настало у времену из небића? Не беше ли нужно да божанско знање спозна нешто npe него ra изабере, чак и ван времена? Како онда може следити да je божанско предзнање имало свој почетак? Како неко може размишљати о почетку Божјег самосозерцања, и да ли je икада постојао тренутак када je Бог био подстакнут да мисли о Себи? Никада! Постоји један беспочетан промисао — Божји — који je Његова творевина; остале промисли су створене природе. Ипак, промисао није божанска суштина, те отуда ни јединствена беспочетност није Божја суштина. Исто тако постоји само једно беспочетно и нестворено предзнање — Божје, док остала, која природно поседујемо, имају почетак и створена су.
 

Isto:

 9

"Чак и да ce сложимо да су божанске енергије нестворене", каже божанствени Максим, "још увек важи да их нико није видео, док не постану створене". Међутим, оне никада не постадоше створене, јер само оно што учествује у њима јесте створено, док енергије у којима те ствари учествују претпостоје у Богу. У супротном, створења би учествовала у Божјој суштини, што je голема бесмислица. Али, оканимо ce сада ове теме.

 

[Zoran Đurović]

пре 5 минута, Bokisd рече

Evo.

https://pouke.org/forum/files/file/949-triads-saint-gregory-palamas/

Hvala!