Орден Светог Симеона Зорани Михајловић

[александар живаљев]

1 hour ago, Хајдук рече

Само је Црква и оно што је повезано са Црквом слободно од те демонске досаде и обасјано благодаћу.

Дубоко сте ово примјетили о демонској досади.

Да нам Господ не ускрати милост благодати во вјеки!

[МилошБГ]

Мислим да црква мора имати јасне критеријуме за додељивање ордена.

Напросто под 1 мора бити да тај који орден добија јесте припадник те исте цркве, под 2 да својим животом не нарушава значај ордена који је добио. Ово под бр 1 не мора бити увек, јер може се десити и неки странац да задужи наш народ а да није припадник СПЦ али то је путем сопствене врлине.

Те ствари нажалост нису уједначене и зато се дешава да неко ко није припадник цркве или је активни Богоборац добија орден од те исте цркве и то су конфузне ствари.

Да ли се нас то тиче, наша вера је наша вера, као што не треба да нас тиче поступак приватни неког свештеника, ово мора да нас са друге стране тиче, јер орден не даје епископ или патријарх приватно, него у име цркве, а ваљда смо ми сви црква и том логиком долазимо да и ми смо то тело које дарује орден неком тамо.

Притом се то све одвија после Свете Литургије углавном, уз поклик Достојан, Аксиос и слично. Дакле то ипак није неки лични чин, као типа епископ вози бембару или свештеник се понаша овако или онако, него чин цркве.

И зато није баш сасвим ок очекивати од верника да све то прогутају, кроз приче ма нема ту ништа чудно, ко зна шта је тај даривао итд, поготово што многи од орденованих сигурно нису своје паре дали.

И опет и опет понављам питање да ли је и када црква дала орден неком простом доброћудном сељаку, колико људи даје своје руке, свој рад за многе светиње у земљи па су небитни, колико људи одржава своје светиње итд итд итд

[Хајдук]

Како би рекао патријарх Герман, Змију глади испод ње се вади. Није Црква бирала Зорану него народ о коме води рачуна иста та Црква и ако је тај оредн нешто што ће да буде на добро што да јој га не дају. Колико тајкуна из Русије је дало паре на Светој Гори, а сигурно их нису зарадили поштено. Овде је дорбо што је Зорна примила орден, она лезбејка га не би ни примила. А некима којима овде пичу у ствари и смета что је Зорана примила орден или что је пољубила Валдику Јована у руку. Онај који иде у Цркву иде да се причести на Литургији то му је навећи орден, не треба му други.

[Evgenik]

Dno dna.

[МилошБГ]

1 hour ago, Хајдук рече

Како би рекао патријарх Герман, Змију глади испод ње се вади. Није Црква бирала Зорану него народ о коме води рачуна иста та Црква и ако је тај оредн нешто што ће да буде на добро што да јој га не дају. Колико тајкуна из Русије је дало паре на Светој Гори, а сигурно их нису зарадили поштено. Овде је дорбо што је Зорна примила орден, она лезбејка га не би ни примила. А некима којима овде пичу у ствари и смета что је Зорана примила орден или что је пољубила Валдику Јована у руку. Онај који иде у Цркву иде да се причести на Литургији то му је навећи орден, не треба му други.

Ти поредиш оно и ово време.

Ти тајкуни који су дали паре Светој Гори нису сви одреда добили ордење. А колико знам Зорана није ни пољубила у руку владику Јована јер није ни присуствовала додели ордена.

[Хајдук]

Разумем ја тебе, али време данас је још горе. У оно време Патријарха Германа народ није гласао и на изборима давао васт ненормалним као данас, то је тзв демократија. Ова Црква мора да се носи са оним које је народ изабрао и болесним модерним временима како зна и уме. Ево сада су Хардинаја у власти подржали и не видим неке демонстарције на Теразијама, и шта сада ту Црква да каже. Такође не може се ни на орден гледати  као на причешће, па да се каже, дали смо пришеће инославним или лоповима, није то исто, орден је политика. Зорана би вероватно пољубила руку Владики није још дотле дошло ваљда мада ко зна. 

[Iulianus]

пре 17 часа, Хајдук рече

Разумем ја тебе, али време данас је још горе. У оно време Патријарха Германа народ није гласао и на изборима давао васт ненормалним као данас, то је тзв демократија. Ова Црква мора да се носи са оним које је народ изабрао и болесним модерним временима како зна и уме. Ево сада су Хардинаја у власти подржали и не видим неке демонстарције на Теразијама, и шта сада ту Црква да каже. Такође не може се ни на орден гледати  као на причешће, па да се каже, дали смо пришеће инославним или лоповима, није то исто, орден је политика. Зорана би вероватно пољубила руку Владики није још дотле дошло ваљда мада ко зна. 

Ne lupetaj Ajduk! 

()

[александар живаљев]

Изгледа да сам ја у првим постовима био у праву, а да ме је збунио ђакон Ненад Илић

Колико се види на фотографији ордена који је добила гђа Зорана Михајловић, њега је доделила Епархија шумадијска и надлежни епископ Јован, искључиво за помоћ Цркви Свете Петке у Петки. Дакле није Орден Светог Симеона Мироточивог који додељује Синод или Сабор за унапређење односа Цркве и државе.

Проблем је што епархијски ордени још нису усаглашени са свецрквеним (и у Руској цркви је то био велики проблем, као и критеријуми за доделу ордена).

[Хајдук]

Која је разлика да ли је орден од епископа или Синода? И што би орден Орден Светог Симеона Мироточивог био само за унапређење односа са државом на нивоу Синода, а другачије је на нивоу епархије? Шта то значи свеЦрква? Црква је једна, свака Црква је пуна.

[Хајдук]

Сви смо ми војници Христови што би рекао Свети Владика Николај, људи, народи анђели. 

 

Но с овим речима капетан не завршује, но продужује, да објасни, како он верује у моћ Христову: јер ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди и иде; и другоме: дођи, и дође; слузи својему: учини то, и учини. Шта је један капетан? Он је власт над стотином људи, а стотина других власт су над њим. Но они који су под њим морају њега слушати. Па кад он, као човек под вишом влашћу, и коме је лично дата мала власт, може да заповеда својим војницима и слугама, тим пре може Христос, који није ни под чијом влашћу, и који је сам по себи врховна власт над природом и људима. И кад се толики људи покоравају слабој речи капетановој, како ли се све ствари неће покоравати речи Божјој, која је јака као живот, оштра као мач и страшна као бич (V Мојсеј, 32, 47; Јов. 12, 50; Еф. 6, 17; Приче 2, 5; Јов. 5, 21)? Који су то војници Христови и слуге Његове? Није ли живот у свима бићима војска Христова? Нису ли ангели са светитељима и свима богобојазним људима војници Христови? А све силе у природи и смрти и болести – нису ли то слуге Његове? Господ наређује животу: иди у то и то биће, и живот иде; врати се, и живот се враћа. Он шаље живот; Он попушта смрт и болести; Он васкрсава и Он лечи. Од Његове речи повијају се ангелске војске као пламен од јаког ветра. Он рече и постаде; Он заповеди, и показа се (Пс. 33, 9). Нико не може Његовој сили одолети, нити се што сме Његовој речи противити. Никад човек није говорио као овај човек (Јов. 7, 46). Јер Он није говорио као потчињен него као господар, као онај који власт има(Мат. 7, 29). Као таквога Њега је капетан и замолио: само реци реч и оздравиће слуга мој! Отерати болести са узетог момка, то је дело, које не могу извршити сви смртни људи на земљи; но то је мало дело за Христа. За овакво дело Он се не мора трудити и ићи на ноге у кућу капетанову; не мора ни видети болесника; не мора га ни за руку узети и подићи. Само нека рекне реч, и дело ће бити свршено. Ето, такво је било капетаново мишљење о Христу, и таква вера његова у Христа.
А кад чу Исус, удиви се и рече онима што иду за њим; заиста вам кажем, ни у Израиљу толике вере не нађох.