Орден Светог Симеона Зорани Михајловић

[александар живаљев]

Орден Светог Симеона Зорани Михајловић

 

четвртак, 07.09.2017. Политика.рс

Фото Танјуг

Епископ шумадијски Јован доделио је потпредседници Владе Зорани Михајловић орден Светог Симеона Мироточивог, који Српска православна црква додељује за посебан допринос поспешивању односа између цркве и државе.

Михајловићева, која је и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, ово одликовање је добила на предлог црквене општине при Храму Свете Петке у Петки, чију је реконструкцију помогла, саопштило је то министарство.

У одлуци се наводи да се Михајловић орден уручује „у знак признања за велику љубав према својој Светој цркви коју је показала према Храму Свете Петке у Петки”, наводи се у саопштењу. (Танјуг)

У извештају епархије шумадијске са освећења Храма у Петки, међу одликованима се не помиње гђа Зорана Михајловић, али се помињу други високи функционери:

 

Преосвећени се, на крају, захвалио свима који су на било који начин помогли обнову и изградњу храма Свете Петке, а најзаслужнији међу њима награђени су Архијерејским Граматама Признања, ордењем Светог Симеона и Вожда Карађорђа. Орденом Светог Саве другог реда награђени су: вд директора ЈП ЕПС господин Милорад Грчић, заменик директора БИА-е господин Иван Тодоров и проф. др Жељко Лазић, саветник директора БИА-е и професор на националној Академији за безбедност.

 

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=4959:2017-09-04-07-13-41&catid=187:-2017&Itemid=2

[JESSY]

[Млађони]

bas mi je drago!
sta je sve sveta mucenica uradila za srpski narod zasluzila je da je kanonizujemo!

 

[obi-wan]

[AnaLaz]

Па, ко други да добије? По мено једино још Гашић, ако већ није, а он има и фреску. 

[Augustinus]

[александар живаљев]

Није страшно, по мени да друштвено-истакнути појединци и појединке добијају и ове ордене, које слажу у витринама са признањима "Нај-Европљанин" и прочим. Посебно када је овдје у питању епархијско одликовање, мало би чудно било да гђа Михајловић која је забетонирала ранохришћанску базилику на путу за Димитроврад, добије општецрквено признање (У овом случају добили су га вд директор ЕПСа и замјеник и савјетник директора БИАе).

Страшно је када многи за Цркву и народ заслужни појединци, не добију адекватан испраћај. Стари је обичај да истакнутим појединцима заслужним за војску, науку, књижевност итд, служи опијело патријарх, а ако не може неки истакнути владика. То је било прекршено на шта је упозоравао академик Дејан Медаковић у случају сахране академика Павла Ивића, на којој се није појавио нико из више црквене јерархије, док је истовремено Веселину Бошковићу, опеијело држао патријарх са више владика, чак је покојнику постхумно уручен Орден Светог Саве Првог степена. Од онда су почеле приче у јавностим колико кошта црквено одликовање? Блаженопочивши патријарх Димитрије 1929. није могао да служи опијело професору Војиславу Бакићу, утемељивачу педагогије у Срба, јер је истовремено била сахрана Војводе Степе Степановића, али је служио 40-дневни помен Бакићу.

У овом случају је чудно што информацију није дала СПЦ, већ кабинет министарства, а сама потпредсједница владе и министарка изгледа да није ни присуствовала освећењу храма:

 

[александар живаљев]

ФБ објава ђакона Ненада Илића

 

ЦРКВЕНО ОРДЕЊЕ ЗА ДРЖАВНЕ СЛУЖБЕНИКЕ

Најновији носилац ордена Светог Симеона Мироточивог је Зорана Михајловић потпредседница Владе Србије и и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Најновији носиоци ордена Светог Саве другог степена су Иван Тодоров, заменик директора БИА, Милорад Грчић в.д. директора ЕПС-а и Жељко Лазић, светник директора БИА.

Орден Светог Симеона Мироточивог, установљен на мајском заседању Светог Архијерејског Сабора 2009. године, додељује се домаћим и страним државницима за посебан допринос поспешивању добрих односа између Цркве и Државе.

Црквени орден Светог Саве је највише одликовање које додељује Српска православна црква. Орден је установљен у време Патријарха Германа и њиме се одликују духовна и световна лица за нарочите заслуге за Српску Православну Цркву.

ИЗВОР:https://www.facebook.com/dakon.ilic?hc_ref=ARQcxKk8hKlkbWpzMx3xpmsIcafQyez-20mY_g2Raml-OdmI6hcNcdnYaYlaF8OM8CQ&fref=nf

 

О ЦРКВЕНИМ ОДЛИКОВАЊИМА: о. САВО Б. ЈОВИЋ, главни секретар Светог Архијерејског Синода

Протојереј Саво Б. Јовић




 

ОРДЕНИ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
КОЈЕ ДОДЕЉУЈЕ СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ САБОР,
ОДНОСНО СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД





   У редовима који следе биће речи о орденима Српске Православне Цркве које заслужним лицима додељује, а на предлог надлежних епархијских архијереја, Свети Архијерејски Сабор, односно Свети Архијерејски Синод.


 


   Дакле, још 1985. године, а поводом прославе 800-годишњице рођења Светог Саве установљен је Орден који носи име овог Светитеља, којим се одликују духовна и световна лица за нарочите заслуге за Српску Православну Цркву.

   Орден је установљен у три степена: први степен је беле, други, црвене и трећи плаве боје. Истом одлуком је стављено у дужност Светом Архијерејском Синоду да изради овај Орден, као и да напише Уредбу о његовом додељивању. Свети Архијерејски Синод је приступио послу и већ наредне године за прво редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Орден је био искован, а Уредба написана што је, на основу члана 69. тач. 25. Устава Српске Православне Цркве, Свети Архијерејски Сабор, својом одлуком, АСБр. 13/зап. 59 од 22. маја и усвојио.

   У поменутој Уредби о одликовању овим Орденом, поред осталог, стоји: одлуком Светог Архијерејског Сабора одликују се, а на предлог једног или више чланова Светог Архијерејског Сабора, Патријарх и архијереји Српске Православне Цркве, а сва остала духовна и световна лица, као и установе, одликују се одлуком Светог Архијерејског Синода, а на предлог надлежног архијереја. Иста Уредба предвиђа да се сва духовна и световна лица из реда других цркава и земаља одликују одлуком Светог Архијерејског Синода.

   Орден се додељује декретом и граматом Светог Архијерејског Сабора, односно Светог Архијерејског Синода, а у грамати се најкраће новоде заслуге оних лица којима се исти додељује. Ове грамате потписује Патријарх, односно његов заменик – члан Светог Архијерејског Синода.

   Односна Уредба је предвидела да лице које је примило Орден, рецимо трећег степена, може за своје веће заслуге примити и Орден другог, као и првог степена, али под условом да су прошле најмање три године од ранијег одликовања.


 


   Године 2009. у свом мајском заседању Свети Архијерејски Сабор је донео одлуку, под АСбр. 75/зап. 139, о установљењу још пет ордена: Светог Симеона Мироточивог, Светог Краља Милутина, Светог Петра Цетињског, Свете Царице Милице – Преподобне Евгеније и Светог Деспота Стефана Лазаревића, и ставио у дужност Светом Архијерејском Синоду да исте изради и напише Уредбу о њиховом  додељивању.

   Годину дана је трајао рад на дизајну и изради пробних модела ордена, с тим да су први примерци урађени 2010. године када их је Свети Архијерејски Сабор прихватио и одобрио Уредбу о њиховом додељивању. На истом заседању, а поводом предстојећег обележавања 1700 година од проглашења Миланског едикта 313. године, Свети Архијерејски Сабор је донео одлуку, под АСбр. 5/зап. 87 од 29/16. априла, о установљењу Ордена Светог Цара Константина, којом приликом су допуњени чланови 4. и 5. односне Уредбе, и овако допуњен текст одобрен.

   Поменута Уредба предвиђа да се Орден Светог Цара Константина додељује оним лицима која су допринела слободи вере и уопште унапређењу људских права и слобода.

   Орден Светог Симеона Мироточивог додељује се домаћим и страним државницима за посебан допринос поспешивању добрих односа између Цркве и Државе.

   Орден Светог Краља Милутина додељује се оним лицима која су се доказала као ктитори и добротвори, с обзиром на то да је и сâм Краљ Милутин био велики добротвор и задужбинар.

   Орден Светог Петра Цетињског додељује се за мисионарство, евангелизацију, миротворство, као и лични подвиг жртвовања.


 


   Орден Свете Царице Милице – Преподобне Евгеније додељује се за истакнути рад у помагању сиромашнима, болеснима, немоћнима и у свему ономе што се сматра као хуманитарна активност или харитативна делатност.

   Орден Светог Деспота Стефана Лазаревића додељује се лицима за допринос у области културе, књижевности, песништва, преводилаштва и уопште за постигнути успех у хуманистичким наукама.

   Као и Орден Светог Саве, тако се и ови ордени додељују декретом и граматом Светог Архијерејског Сабора, односно Синода. У грамати се најкраће наводи заслуга лица које Орден прима, а саме грамате потписује Патријарх српски, односно његов заменик – члан Светог Архијерејског Синода. Одлуке о додељивању свих напред речених ордена обавезно се објављују у Гласнику, службеном листу Српске Православне Цркве.


 

   Сматрам да је овде потребно нагласити да поменута Уредба предвиђа да Свети Архијерејски Сабор, или Синод, може одлуку о додељивању ордена поништити, а Орден одузети лицу које би се у току доцнијег свог живота огрешило о Српску Православну Цркву, па потом било кажњено неком црквеном казном. И на крају треба знати да било који Орден, сâм по себи, не спасава онога који га је добио, али га обавезује да остане делатан на Христовом путу и буде добар пример другима како би и они видевши његова добра дела прославили Оца нашега Који је на небесима (Мт 5,16).

ИЗВОР: http://www.czipm.org/ordeni-spc.html

Напомена: о хиљадугодишњици мученичке кончине Светог Јована Владимира, уведен је и општецрквени орден са његовим именом.

ЗАКЉУЧАК И ПИТАЊЕ

Значи тачна је вест Танјуговада је потпредседница и министарка добила "орден Светог Симеона Мироточивог, који Српска православна црква додељује за посебан допринос поспешивању односа између цркве и државе." Моја интерпретација из претходног поста да је добила епархијско признање за помоћ у грађењу цркве јесте погрешна.

Е, сада, како једна министарка која се оглуши на јавни патријархов апел (и свјетску праксу) да не забетонира вриједну ранохришћанску базилику, "доприноси поспешивању односа између цркве и државе"?

[Хајдук]

Па шта ако су јој дали орден? Можда се опамети?

[александар живаљев]

Visoko priznanje Srpske pravoslavne crkve "Vestima": Orden i za dijasporu!

Crkva svete Petke, u selu Petka nadomak Lazarevca, ponovo je otvorila vrata vernicima posle četiri godine obnove koju je putem "Vesti" umnogome pomogla i srpska dijaspora.

Z. Raš

U prave ruke: Uručenje Ordena Svetog Simeona Mirotočivog

Za tu nesebičnu pomoć vladika šumadijski Jovan dodelio je Orden Svetog Simeona Mirotočivog Dušanu Vidakoviću, predsedniku kompanije NIDDA Verlag GmbH, izdavača našeg lista. U ime gospodina Vidakovića, veliko priznanje primio je šef deska "Vesti" Milan Jovanović.

 

Čuvar vere od 16. veka

Naselje Petka prvi put se pominje u Osmanlijskom defteru 934. po Hidžri. Prema julijanskom kalendaru to pada između 27. septembra 1527. i 14. septembra 1528. Stari spisi navode da je Crkva Svete Petke prvobitno bila sagrađenja kao "trška", odnosno deo trga. Takve svetinje imaju kupolu, bez priprate i bočnih apsida.

Poklonjenje moštima

Obnova oronulog zdanja počela je 2013, a starešina hrama protojerej Vojislav Odavić ističe da je pomoć stizala "od Amerike do Australije i Nemačke". Zahvaljujući njima, crkva je dobila potpuno novi izgled i blistavu belinu, pa je osveštao episkop šumadijski Jovan pred oko hiljadu vernika.

Hram je izgrađen još 1869. godine. Kad su iz rumunskog grada Jašija dopremljeni delići moštiju Svete Petke i smešteni u zlatnu kutiju u drvenom ćivotu, u hram su nagrnule hiljade hodočasnika iz cele Srbije. Da je obnova neophodna, postalo je jasno kada je plafon zapretio da padne na glavu vernika.

Zahvalnost svima

Osim "Vestima" i rukovodstvu kompanije, protojerej Odavić je zahvalan i srpskom rasejanju i svima drugima koji su puno pomogli da hram bude obnovljen. U prvom redu Elektroprivredi Srbije i njenom direktoru Milenku Grčiću, istaknutom sportskom radniku Ivanu Todorovu i profesoru Željku Laziću.

Uz Božju pomoć

Otac Voja, kako ga iz milošte zovu parohijani, smogao je snage da bez para i uz božju pomoć krene u renoviranje stare crkve. I pomoć je počela da stiže, pa je crkva na oduševljenje parohijana počela da poprima novi izgled.

Pomoć u bolesti i nevolji

Ime Svete Petke nose brojni srpski hramovi u kojima joj se vernici obraćaju molitvom za pomoć i spas u bolesti i drugim životnim neprilikama. Njen kult je veoma razvijen u srpskom narodu i mnoge porodice je slave kao krsnu slavu 27. oktobra. Ljudi kažu da ova svetiteljka pomaže u bolesti i nevolji, opominje one koji greše, a mnogima je spasla život i izvela ih na pravi put vere. Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi i kod Grka, Rumuna i Bugara.

Protojerej Odavić objašnjava da nije bilo velikih radova. Radilo se dan za danom, prvo uz pomoć oko hiljadu domaćinstava u parohiji i njihovih novčanih priloga. Kada je zafalilo novca, Odavić je pozvao u pomoć dobre ljude i putem "Vesti".

- Uz blagoslov vladike Jovana, arhitekta Darko Đorđević je prionuo na posao i jula 2013. Svetom liturgijom započeti su radovi u slavu Božju, svete Petke i naroda. I eto, posle četiri godine i osvećenja imali smo i prvu svetu liturgiju - kaže starešina hrama otac Voja.

Vera u zemlju i ljude

Subotnju liturgiju služio je vladika Jovan sa sveštenstvom iz Kolubarsko-posavskog namesništva, zatim beogradsko karlovačke Mitropolije, Srednjoevropske i Valjevske eparhije. Jučerašnju je Odavić služio sa kolegama iz obnovljene crkve, Miroslavom Filipovićem i Ivanom Ivankovićem, jednim od prvih bogoslova koji je iz ove parohije poslat na školovanje.
Sada ih je, kaže otac Voja, osam, a dvojica su već postali sveštena lica.
- Ne mogu da opišem sreću vernika zbog završetka hrama. Ovim što smo uspeli da uradimo, pokazana je vera u našu zemlju i ljude, ali je i očuvano jedinstvo duha srpskog naroda kojeg samo neko treba da vodi - kaže starešina hrama.

Pomoć stizala sa sve četiri strane sveta: Zrno po zrno - crkva!

Naši čitaoci sa sve četiri strane sveta rešili su da pomognu posle teksta objavljenog u avgustu 2013. godine. Iz Australije je gospodin Matić poslao 700 australijskih dolara i pismo preko redakcije "Vesti":

- Siguran sam da me je posle svega što sam doživeo i ostao živ Sveta Petka spasla. Verujem u naše ljude u dijaspori, znam da vole i veruju u ovu svetiteljku, i molim ih da ne ostanu nemi i pomognu kao što i Bog pomaže. Dragi svešteniče, puno hvala i od Boga vam želim da završite radove pre zime, a ima dosta dobrih ljudi koji veruju u Svetu Petku.

S tog kontinenta su se javili i Ilija i Silvana Krneta koji su poslali 200 australijskih dolara i zahvalili svešteniku što čuva srpske svetinje.

Kada je ponovo ponestalo sredstava, "Vestima" se 2014. javio anonimni dobrotvor iz Švajcarske koji se predstavio kao Goran iz Bazela. Napisao nam je da je rodom iz okoline Trstenika i donirao sredstva za obnovu oronule svetinje.

Da je istinita narodna izreka "zrno po zrno pogača" pokazalo se kada su se javili i Vesna i Đuro iz Hamiltona u kanadskoj provinciji Ontario. Oni su poslali 1.000 evra. Usledili su i prilozi dijaspore s evropskog kontinenta, pa su nastavljeni radovi na hramu u kojem se mole meštani Petke i oni iz Šušnjaka, Ćelija i Županjca.

Crkva je dobila i aluminijumski krovni pokrivač. Sve to od dobrovoljnih priloga onih koji pomažu iz ljubavi prema pravoslavlju i poštovanja prema Svetoj Petki.

[МилошБГ]

Мени је фасцинантно то што се ордени деле шаком и капом и то не само људима који нису верујући, пошто бити неверујући је за мене бар блажа ситуација од Богобораца.

Дотична је уништила базилику, ниједног тренутка нисам чуо да је дотична верујућа, Вулину који је имао став Лењин се роди, пандан Христу је исто добио орден, или људи који су осведочени масони и припадници масонских удружења добијају ордене, дакле нешто ту није нормално.

И оно што је мени као вернику најпоразније, ја до сад нисам чуо да је у нашој цркви додељен орден просто неком обичном верујућем човеку који можда није финансијски показивао делатну љубав према цркви, али јесте неким другим стварима које су можда и доста душекорисније. На крају крајева ни Зорана ни многи други не дају паре из свог џепа него паре државе, тим пре ми је нејасно да никад ниједан неки прост сељак или ко слично није добио орден од цркве.

Све су то из бие, цие, власти, власници овог, власници оног, чини се да је једини параметар за додељивање ордена искључиво и само новац и колико је тај неко и то углавном не својих пара приложио за нешто, што ме доводи до крајње помисли да се орден купује. То јесте мало поразно, али трудим се да ни не размишљам претерано о томе али ето.

[Милан Ракић]

Кад год СПЦ на централном или епархијском нивоу додели неки орден некој јавној личности која се не сматра баш моралним стубом друштва (што свакако посебно важи за политичаре међу њима), деси се нешто невероватно: на интернету се уједине масе верника и неверника у покличу „ЗАШТО?!“ и „КАКО?!“

То само по себи није лоше и лепо је понекад видети јединство у нејединству, али се поставља питање: да ли је то ордење заиста вредно толике пажње?

Када почнемо да учествујемо активно у животу Цркве, или када упишемо ПБФ, или ако смо у једној од – у недостатку бољег израза – „просветљених“ епархија, прво што нас науче јесте да Црква није институција, да Црква није религија, напротив, да Црква није здање, но да је Црква богочовечански организам, тело Христово, да смо сви ми ћелије тог тела и равноправно учествујемо у њему. То је мантра која функционише у неком есхатолошко-метафизичком смислу, све док се не укључи било шта материјално у причу, почев од Причешћа (где су неки вазда једнакији од других), па све до самих материјалних добара Цркве у сваком смислу. Наиме, иако смо сви ми „равноправни“ чланови Цркве, не може баш сваки члан да дође и одлучује о намени трошења црквеног новца – у нешто дубље и да не улазим. И оно народно „достојан!“ на рукоположењу нових свештенослужитеља је такође одавно само формално и нема никаквог стварног утицаја на постављење истог. О начину бирања свештенослужитеља за дату заједницу такође нећемо овде и сада. Неретко се дешава да се лоше расподељује међ’ све чланове Цркве, док повластице остају повлашћенима. Примера ради, када је свештеник Бранислав Перановић убио оног наркомана, брзином пожара се проширила мантра „сви смо ми одговорни“, „сви смо ми криви“, иако се сасвим јасно зна ко одлучује о томе ко ће бити где постављен и који ће му задаци бити.

Дакле, укратко, постоје две Цркве. Црвка у Литургији, која изображава Царство Небеско – то је она из дефиниције, и Црква као фирма. Да, фирма. Има свој ПИБ, има одговорно лице с депонованим потписом, рачуне, запослене… И то је моменат у којем се сукобљавају жеље и аспекти шта је Црква и шта она (не) треба да ради.

Када неко од црквених великодостојника говори о љубави верника према „мајци Цркви“, када у граматама које разни добијау пише да имају добродетељну љубав према „мајци Цркви“, питам се која је то тачно Црква. Јер ако је то она из дефиниције, Тело Христово, чији сам ја део, то онда не може бити мајка. Имати Цркву као мајку је некако као да ниси део ње у физичком смислу у којем смо делови Тела Христовог у Чаши. Мајка нас роди, и онда више нисмо физички део ње. Награђивати некога јер има љубав према Цркви је као да наградим десну руку зато што ми је почешала сврабеж на рамену, грубо речено. И погледајмо само ко су људи који добијају грамате и ордења. На већем, а и на локалнијем плану. Политичари, бизнисмени, понеки епископ (што мени тек није јасно, искрено речено), кумови слава на локалном нивоу и генерално добротвори, дакле људи који на овај или онај начин материјално доприносе Цркви. Материјалној Цркви. Цркви фирми. Стога је логично да такво ордење и грамате ретко до никад добијају чтечеви, појци, црквењаци, „баке из првог реда“ – а они то ордење и не желе. На основу свега тога могу само да закључим да када год се говори о „мајци Цркви“ као нечему што је одвојено од корпуса верника, што је изнад нас, да се говори о Цркви фирми, те да је иста та фирма она која додељује ордење, а не Црква као Тело Христово.

Црква фирма, будући историјско-физичка репрезентација Тела Христовог, самим тим прихвата и одређене конвенције физичког света, а награђивање за „добра дела“ је свакако део тога. Јесте парадоксално, будући да нас вера учи да не треба да очекујемо награду за добра дела, него да иста чинимо јер смо Иконе Божије који је ултимативно добро и јер је чињење добра једноставно начин постојања. Но, као што човек није савршен и не може увек до скоро никада бити та идеална Икона Божија, тако ни Црква фирма не може то бити, будући састављена од тих истих људи. Стога је логично да се дешавају овакви, а и много гори „преступи“.

Да ли то правда чињеницу да СПЦ оваквим поступцима занемарује то што они одбијају људе од ње, што саблажњава добар део верника и још више окреће против себе оне који су већ против ње? Никако. Да кажемо „СПЦ чини оно што сматра исправним, без обзира на коментаре и не хаје за јавну углед“ би било у реду да се не дешавају повремена иступања великодостојника Цркве у јавности који говоре о угледу Цркве, о наношењу штете истом од стране одређених друштвених и црквених група, тако да је јасно да је у неку руку њима итекако стало до угледа – када они (они који воде Цркву фирму) сматрају да је исти пољуљан. То што они и остатак света имају сасвим различите погледе на тај исти углед је скроз друга прича.

Поставља се питање – чему онда дизање прашине кад Зорана Михајловић добије орден или Драган Вучићевић добије грамату? Какве то везе има с нама самима? Апсолутно никакве. Но, будући да смо – као што сам малопре већ написао – само људи, нормално је и да имамо такве реакције. Оно што није нормално је да се ваљамо у истима и расплињујемо их и тиме нечему суштински небитном придајемо толики значај. Имамо, ваљда, паметнија посла.

Нико ордење неће понети у Царство, а тамо нас чека једини орден којем треба да стремимо – Орден Љубави Христове, а тај се свакако не носи на ленти.

[Milan Nikolic]

Dosao u moj auto servis svestenik da mu operem mercedesa, kupio je najnoviju mecku pred penziju, kaze, ,,za moju dusu''. Objasnjava mi sta sve ima od opreme i kaze, ,,ma, perverzija''.

Kome god o tome pricam slatko se nasmejemo. Ali ne mozemo da verujemo.[emoji5]

[Ronald]

Ovde je prebacen tekst od Miljana, ne znam da li sam ja vidio negdje da je bila otvorena posebna tema ili nisam bas pri sebi, vjerovatno ovo drugo

[Благовесник]

To sa ordenjima politicarima je - Zmiju gladi ispod nje se vadi  

(Blazenopocivsi patrijarh German).

U ostalom, dobar nacin da ih ohrabri na vecu zastitu nase Srpske Pravoslavne Crkve, drzave i srpskog naroda. Ne vidim zasto se pojedini toliko ljute? Nasa Sveta Crkva daje svakom odgovarajuce ohrabrenje, podstrek i dar. Neka Narod u Crkvi ne brine, ono sto vam se preko Crkve daje ne moze se meriti ni sa jednim ordenom, oreden je vredan, ne kazem, ali je mnogo vrednije iscelenje duse i tela koje zadobijate, i jos vise od toga... Zato ne treba da budete zavidni.