Форумаши о Исусовој молитви

[PredragVId]

Искрено, код светих отаца нема баш пуно књига о Исусовој молитви.

Мислим да ту и нема шта да се напише, и заиста ни на Форуму нема таквих тема.

Неколико књига, прегршт  текстова, по неки пост, заправо, нема ни пуно беседа монаха духовника на ју тубу.

Али ипак, да пробам, да отворим такву тему.

Већина нас се тако моли, па, вероватно, има доста тога и да се напише, мада, ако тема скрене, ипак, има доста форумаша, да би је вратили на прави ток а то нам је (сви нама) у овом случају, најбитније.

Биће занимљиво, и корисно, читати.

 

Изволите каз`ти...

[PredragVId]

пре 8 минута, Desiderius Erasmus рече

Na tu temu, mislim da je dobro štivo "Kazivanja jednog bogotražitelja...".

Сматра се да је ову књигу написао Свети Силуан Атонски, али званично, њен аутор је непознат. Наравно, заиста је непознат, јер је то била његова жеља, тј. жеља непознатог аутора. Постоји и један велики зборник светих отаца о Исусовој молитви, при едицији, Образ светотачки, једна књига светог Максима Капсокаливита... Нема баш пуно. 

Уопште гледано, свети оци, ако су и нешто писали, писали су у метафорама, како би свако схватио по својој мери. А и ово што је писано, мислим на књигу "Казивање једног боготражитеља", видимо ограду аутора, прво у анимности ауторовог потписа а друго, прича је дата у форми романа, односно у скривеној форми, или ако баш хоћете, у форми путописа.

Међутим, највећи зборник је сама Библија, прво Нови а затим неизоставно, као подлога Новом, и Стари Завет.

Међутим, највећи зборник је и сам живот.

[Ivan Marković]

Богу хвала а и Предрагу на оваквој теми. Надам се да ћу сутра стићи да напишем коју. 

[goranger]

Bilo bi lepo da se jave ovi što voze na 2000 obrtaja i više :-) 

[PredragVId]

пре 8 часа, Ivan Marković рече

Богу хвала а и Предрагу на оваквој теми. Надам се да ћу сутра стићи да напишем коју. 

Жив био! 

[александар живаљев]

 

[Матусал]

О дубокоумној молитви од раних отаца говори Дионисије Ареопагит у своме ,,мистичком богословљу,, касније Григорије Богослов врло слично говори о божанском примраку. Оци пустињаци и оснивачи монаштва, често говоре о тиховању,безмолвију,трезвености,сабирању пажње....-добротољубље, Јован Касијан,лествица,Макарије. Симеон Нови богослов беседи о просветљеној молитви и иступљењу....Нил Кавасила такође појазује склоност ка исихазму...Понављање Исусовог имена није било пракса од почетка нити је постојала код свих отаца(понекад су то биле неке друге фразе или речи псалама) али такав вид молитве као тенденције ка савршеном боговиђењу и богопознању је одувек постојао, да би нашао своју најсавршенију форму у понављању имена Божијег.

[goranger]

"Хајде да покушамо да дамо један савјет на тему Исусове молитве, не толико из личног искуства, које скоро нико данас нема, него по упутствима наших славних очева и стараца" Andrej Ovčinikov

citat sa linka koji je postavio @александар живаљев 

i još

"Непрактикују Исусову молитву, они који зависе од телевизије и интернета, који стално слушају музику и не изалазе из друштвених мрежа, који воле сталне забаве"

znači ugasili ga smo po njegovom

 

 

 

 

 

[МилошБГ]

On 8.7.2017. at 14:45, ana čarnojević рече

zanimljivo da se poteže ova tema.

nedavno sam razmišljala da bih volela da probam. ali se ne usuđujem. znam da je opasno. davno sam pročitala da npr kada se u sebi izgovara Bogorodice djevo nema slučajeva da je neko, što bi rekli mladi, pukao. i tako ja malo po malo...sada već mogu ceo dan da izgovaram to u sebi i nekako mi se čini da treba da idem dalje. ka Isusovoj molitvi.

ali ne znam kako, šta...možda ovde na temi, ako zaživi pronađem rešenje...nekog zaista zdravog i iskusnog rukovoditelja...

Не видим што би неко пукао од Исусове молитве или боље речено тај што је пукао од Исусове молитве, може прснути и од Литургије, причешћа, духовних књига и свега другог што има у загради духовно.

Мислим да се претерује у тој бојазни према Исусовој молитви.

[Paradoksologija]

Можда може бити неких опасности ако неко истрипује да ће не знам у какве висине и дубине да се вине не знам каквим техникама дисања и штатијазнам, али бар ја ни од једног свештеника нисам чула да би бранио да неко просто скрушено понавља молбу Господу Исусу Христу да га помилује грешног.

[МилошБГ]

пре 23 минута, Paradoksologija рече

Можда може бити неких опасности ако неко истрипује да ће не знам у какве висине и дубине да се вине не знам каквим техникама дисања и штатијазнам, али бар ја ни од једног свештеника нисам чула да би бранио да неко просто скрушено понавља молбу Господу Исусу Христу да га помилује грешног.

Наравно, слажем се, али понављам неко ће се истриповати и од поста и од било које друге молитве и од литургије и од много тога. Зато мислим да је погрешно то везивати само за Исусову молитву.

[Zero]

Dopada mi se šta je starac Tadej govorio o unutrašnjem miru : "Naš um, međutim, treba da je sabran, jedinstven, pažljiv. Samo u jedinstveni um može se useliti jedinstveni Bog." Čini mi se da je taj unutrašnji mir preduslov za iskrenu molitvu.

Podelio bih sa vama i ovaj kratki tekst iz knjige "Kakve su ti misli, takav ti je život" (možda verovatno i znate), na mene je ostavila jako lep utisak.

 

УНУТРАШЊА МОЛИТВА

Кад осетимо погодно расположење можемо прекинути ћутање срца вршењем

Исусове молитве. Она је у почетку гласила: „Господе Исусе Христе, Сине Божији и

Речи Божија, Богородице ради, помилуј ме!“. Временом су је монаси скраћивали и

данас она гласи: „Исусе, Сине Божији, помилуј ме!“, односно на словенском: „Исусе,

Сине Божији, помилуј мја!“

Ако можемо, изговарајмо Исусову молитву с осећањем. Ако пак не можемо,

покушајмо да срцем припадамо Господу како знамо и умемо и задовољимо се ћутањем

пред Господом. Уколико немамо искусног духовника да руководи нама, опасно је и

принуђивати себе на унутарњу молитву.

- Како сте се ви учили умно-срдачној молитви?

- Био сам још сасвим млад послушник кад сам почео. Отац Амвросије ми је рекао:

„Што год радиш, непрестано говори у себи: „Исусе, Сине Божији, помилуј мја!“. Био

сам дечак и свим срцем га послушао. Сваког дана бих исповедао оцу духовнику шта се

унутра у души догађало, а он је саветовао шта да чиним. После извесног времена

осетио сам да заједно с ваздухом који удишем молитва „улази“ у срце. Током времена

молитва је почела и сама од себе да се врши у срцу.

Али после је умро мој духовник и многе године провео сам у великим душевним

мукама. Туга је раздирала душу. Страх који сам нахватао још у детињству мучио ме је

поново. Бојао сам се да старији неће бити задовољни са мном и никад нисам могао да

одахнем.

- Шта сте тада чинили?

- Како кад. Најчешће сам узимао хармонику, одлазио у самоћу и свирао. Одувек

сам волео музику, и то ми је доносило утеху. Понекад сам сам себе питао: Шта хоћеш?

Јеси ли гладан, јеси ли жедан, го, бос, болестан? Све је Бог дао, па шта хоћеш онда? Но

ипак, душа је туговала и тражила да је неко утеши али није било никог да је утеши.

Ишао сам код појединих духовника, тражио савет, али ни то није помагало. Тако је то

било док нисам прочитао „Пут спасења“ од Теофана Вишинског и Господ је помогао.

Кад нема никог од људи да нас утеши, онда Господ и кроз књигу долази да обрадује

душу.

Što se tiče mog iskustva, slabo sam praktikovao Isusovu molitvu. Radovao sam se kada mi je jedan meni jako drag sveštenik dao savet da se njom molim kad god me nešto muči (prethodno sam podelio sa njim neke stvari koje su me tada mučile). Moram da priznam da mi je poslednjih mesec dana bio jedan od težih perioda u životu, ali i pored te daljine koju sam, čini mi se sam izgradio između sebe i Boga, kada bih se setio blagoslova tog sveštenika i svim srcem se obraćao Bogu (pa ako ne Isusovom molitvom, onda bar i svojim rečima), uteha bi došla. Čudo je kako Bog pohodi svoj narod, ne gleda ko je ko i donosi utehu svakome ko traži. Takva uteha da se poželi svakome...  Samo da istrajemo...

[БанеЛ]

Драги Пеђа, да речем и ја по коју.  Тачније, онај ревноснији Бане који је много више волео да чита православну литературу. Мислим да је @александар живаљев коментарисао о једној феноменалној књизи митрополита Јеротеја Влахоса која се зове Православна психотерапија. Опширна, али изузетна књига. И у њој се доста говори о исихазму, али још једна његова књига која је претходила тој књизи је Вече у пустињи Свете Горе тј. Разговор са пустињаком о тајни Исусове молитве. Читао сам је доста давно, тако да се не сећам баш детаља. Може да користи. По мени, а и по ономе што сам читао, од очишћења, преко просветљења, до обожења, дуг је пут, тако да треба достићи неки духовни ниво, и имати неког ко ће правилно усмеравати коришћење Исусове молитве. Тај ниво немам, тако да што се тога тиче, тапкам у месту. Прва брига је борба са страстима, а ту је борба до краја и са самим собом. Само да победим себе и готово, а форумаши рекоше да ћу да се борим до краја живота. Ето, толико. Извин'те на обимности, мало сам форумашки неактиван, па да надокнадим. Живели!

[Давор73]

Да не улазим предубоко у приче и анализе, моје искуство је следеће: Није за сваког и само с благословом. Опрезно са тиме. Понављам, ово је само моје искуство.

[Војвода7]

Ја се молим својим својим ријечима, некако ми то највише одговара.

Јел може неко овдје да постави Исусову молитву.