Црква и научне теорије

[Grizzly Adams]

Наравно, нећемо да развлачимо превише.

У вези овога ко је "опаснији" - креационисти и слични су огромном већином изван кругова "званичне науке". Они су аутсајдери па на научне кругове немају пуно утицаја како год окренеш. Ова друга екипа, која није баш тако малобројна кад урачунаш и "следбенике", су више "инсајдери" и имају више утицаја. Јер често имамо и изузетне научнике у некој области који су се уједно заразили "сцијентизмом". Није то подељено на "потпуно свесне супер научнике" и "несвесне навијаче", него се провлачи често кроз исту личност. Такви смо људи, несавршени...

Има људи који оће да се баве науком и мука им је од свега тога, једноставно их не интересује и не би хтели да се баве, али из страха се прикључују екипи која им се чини као најближа. Имам пријатељицу која је проф. др биологије и иначе супер лик, увек ведра, весела, насмејана, знам да је "контроверзе" уопште не интересују. Оће само да ради свој посо и живи лепо. И седимо тако у неком друштву, прича се необавезно нешто... Неко случајно помену нешто у вези еволуције, успут. Ништа озбиљно, више као шалу оно у фазону "ако си ти постао од мајмуна, ја нисам". Кад је она раширила очи, скочила као опарена - "еволуција је чињеница! еволуција је чињеница!"... Добро бре снајка, само опуштено... Седимо пијемо пиво, ниси на симпозијуму...

Е сад, то је само анегдота, наравно. Али илуструје ту неку напету атмосферу која се направила. Важно је борити се против псеудо-науке, али истовремено треба пазити да се при том не направи таква напета атмосфера, јер то није добро уопште. За науку.

Ето толико од мене у овом нападу интелигентног дизајнитиса, нећу да смарам више.

[grigorije22]

On 17.5.2017. at 13:52, Juanito рече

@Grizzly Adams

Да ли је по теби судска пресуда донешена на основу хипотетичко-дедуктивног закључивања, а без сведока/камера, валидна?

Ако јесте, у чему је онда тачно разлика између овога и научних ”само претпоставки”?

Никако не могу да похватам шта ти тачно сматраш за ”доказано” у науци, а шта за ”само претпоставку”. Чини ми се да ниси уопште свестан колико тога у науци није уопште ”доказаније” од ових ”хипотеза” о еволуцији са којима имаш толике проблеме. Само ове прве подједнако ”само претпоставке” (које наравно то нису, али не бих да понављам по милионити пут) немаш проблема да прихватиш, а код ових других се јавља ”чисто научна” скепса. Или би морао подједнако да сумњаш у све ствари сличног нивоа доказаности (а има их колко оћеш) или пак имаш неки ненаучни разлог да посебно сумњаш само у ове о настанку.

Da li je bas pametno uporedjivati pravo i nauku? Mada, hipoteticko-deduktivno zakljucivanje bi mozda moglo da se koristi kod Hristvog vaskrsenja. Imamo istorijske izvestaje,svedoke,dokaz raspeca,sahrane i praznog groba na vaskrsenje jutro. Eto uleto sa komentarom ko kakav padobranac.

[grigorije22]

пре 10 часа, Grizzly Adams рече

Наравно, нећемо да развлачимо превише.

У вези овога ко је "опаснији" - креационисти и слични су огромном већином изван кругова "званичне науке". Они су аутсајдери па на научне кругове немају пуно утицаја како год окренеш. Ова друга екипа, која није баш тако малобројна кад урачунаш и "следбенике", су више "инсајдери" и имају више утицаја. Јер често имамо и изузетне научнике у некој области који су се уједно заразили "сцијентизмом". Није то подељено на "потпуно свесне супер научнике" и "несвесне навијаче", него се провлачи често кроз исту личност. Такви смо људи, несавршени...

Има људи који оће да се баве науком и мука им је од свега тога, једноставно их не интересује и не би хтели да се баве, али из страха се прикључују екипи која им се чини као најближа. Имам пријатељицу која је проф. др биологије и иначе супер лик, увек ведра, весела, насмејана, знам да је "контроверзе" уопште не интересују. Оће само да ради свој посо и живи лепо. И седимо тако у неком друштву, прича се необавезно нешто... Неко случајно помену нешто у вези еволуције, успут. Ништа озбиљно, више као шалу оно у фазону "ако си ти постао од мајмуна, ја нисам". Кад је она раширила очи, скочила као опарена - "еволуција је чињеница! еволуција је чињеница!"... Добро бре снајка, само опуштено... Седимо пијемо пиво, ниси на симпозијуму...

Е сад, то је само анегдота, наравно. Али илуструје ту неку напету атмосферу која се направила. Важно је борити се против псеудо-науке, али истовремено треба пазити да се при том не направи таква напета атмосфера, јер то није добро уопште. За науку.

Ето толико од мене у овом нападу интелигентног дизајнитиса, нећу да смарам више.

A zasto ne bismo naucne teorije zaskocili Crkvenim teorijama?

[Grizzly Adams]

пре 1 минут, grigorije22 рече

A zasto ne bismo naucne teorija zaskocili Crkvenim teorijama?

Кад би ми црквењаци прво могли да се договоримо па да имамо једну теорију...

[grigorije22]

пре 10 часа, Grizzly Adams рече

Кад би ми црквењаци прво могли да се договоримо па да имамо једну теорију...

Pa ima vec takvih teorija.

Naucnici Ceo zivi svet je evoluirao.

Teolozi Pa da, mi to sve vreme i pricamo. Neka pusti zemlja iz sebe duse zive.

[Juanito]

пре 31 минута, Avocado рече

Sve to je ok, osim što mi se čini da praviš jednu malo lažnu simetriju... kao hajde da sa jedne strane stavimo stotine miliona ljudi koji odbijaju da prihvate nauku iz religioznih razloga, a sa druge da stavimo nekoliko stotina ljudi koji (ponekad) preteraju i odu u scientizam i da se pravimo da su to dva podjednako teška tasa na vagi... šta više, ovi drugi su šatro mnogo opasniji po progres nauke i čovečanstva... jesu, al po šuntavilu...

 

Мислим да ови други јесу опаснији по прогрес науке (јер се први уопште не баве науком), али су први далеко опаснији за судбину човечанства (типичан пример су антивакцери чијих се идиотлука последице већ осећају).

У ствари, нису само сциентисти опасност за прогрес науке, већ пре свега ”инкрементализам” што сам окачио у оном мом ћошету. 

[Juanito]

пре 19 минута, grigorije22 рече

Da li je bas pametno uporedjivati pravo i nauku?

Не право, него форензику која правницима доставља доказе. Само право наравно није наука. 

[Avocado]

Управо сада, Juanito рече

Само право наравно није наука. 

To si sad reko i nikad više!!!!

[Juanito]

Pozitivizam - kao što često biva, pozitivizam je "lepo počeo" da bi se sa vremenom pretvorio u dubokog i veoma štetnog kočničara napretka. Ideje o razvlašćivanju metafizike, strogom logičkom zasnivanju saznanja, razlikovanju istinskih i lažnih problema, insistiranju na jednoznačnosti jezika, itd. isl. bile su ogroman napredak u 19. i na početku 20. veka. Međutim, "okoštavanje" pozitivizma pod okriljem Bečkog kruga dovelo je do uobičajenog dogmatskog srljanja u laž. Osnovna naivna greška pozitivista jeste izjednačavanje naučnih sudova sa istinitim sudovima, mada se ta dva skupa iskaza samo delimično preklapaju. Danas nam je sasvim jasno - nakon Popera, Hempela, Kuna, Fajerabenda i drugih - da ima mnogo tvrdnji koje su tačne, a da nisu naučne; pogotovo je kontroverzna implikacija u suprotnom smeru, sa mnogim epistemolozima koji tvrde da nijedan naučni stav zapravo nije istinit u onom apsolutnom, matematičkom smislu kako su o tome maštali pozitivisti. Ubedljivo najštetniji izdanak pozitivizma jeste tupava doktrina scijentizma koja propoveda, u blažem obliku, da je nauka iz nekog "dubokog" razloga važnija od drugih oblika ljudske delatnosti, kao što su umetnost, religija ili sport, a u malignijem obliku, da nauka daje odgovor na sva ljudska pitanja i lek za sve ljudske probleme. Scijentizam bi bio doista samo smešan da nema, kao i sve Velike Laži, tu tužnu dimenziju da često služi - naročito u popularnim medijima i udžbenicima - kao pokriće za intelektualnu lenjost, aljkavost, neobrazovanje ili jednostavno pomodnost. Ne treba preterano naglašavati da od idolatrije nauke koju zagovarju scijentisti najviše štete ima... sama nauka!

Milan Ćirković

[Juanito]

Dva Darvinova dragulja

Milan M. Ćirković (9 April, 2007 - 04:17) 

 

Pišem ovih dana jedan uvodni tekst iz metodologije i filozofije nauke, i ono što me je najviše fasciniralo, zadivilo i uzbudilo je činjenica da je gotovo sve što sam hteo reći u sažetoj formi sadržano u dve rečenice, više od 130 godina stare, velikog prirodnjaka Čarlsa Roberta Darvina. Dve rečenice zbog kojih je za mene Darvin u isti mah i jedan od najvećih filozofa u istoriji čovečanstva - a bio bi to čak i da nije ništa drugo stvorio i napisao. Evo ih ovde u originalu: 

"How odd it is that anyone should not see that all observation must be for or against some view if it is to be of any service!" (pismo Henriju Fosetu, 1861. godina)

"False facts are highly injurious to the progress of science, for they often endure long; but false views, if supported by some evidence, do little harm, for every one takes delight in proving their falseness." (Poreklo čoveka, 1871. godina)

Čudesno je da je u ove dve rečenice (uz majušni "prevod" na savremenu terminologiju) sažeto jedno tri četvrtine značajnih rezultata filozofije (a umnogome i istorije) nauke 20. veka! Dakle, veka koji Darvin nije doživeo sa prilično velikom marginom (preminuo je 1882. godine). Beskrajno genijalno!

Mali prevod koji je neophodan jeste pre svega razumevanje da je za Darvina view i u prvoj i u drugoj rečenici ono što se danas zove naučnom teorijom. Prva besmrtna rečenica dakle ukazuje da je pozitivistička iluzija o nauci kao o nekom naivnom sakupljanju znanja bez predrasuda i bez prethodećih teorijskih koncepata i vodilja upravo i samo to - iluzija! Ona daje odličnu formulaciju tzv. Dijem-Kvajnove teze u savremenoj epistemologiji, i to decenijama pre Dijema i Kvajna. Darvin se još čudi kako je moguće da tako očiglednu stvar da teorija prethodi empiriji neko može ne zapaziti. Mnogi drugi velikani nauke su isto to isticali - čuveno je recimo, Vilerovo "prvo moralno pravilo" za mlade naučnike: Ne počinjite da rešavate neku jednačinu pre nego što znate rešenje! Kad se ovo shvati na pravi način, izbegava se čitava gomila predrasuda, zabuna, i zabluda u praktičnom radu. U krajnje pojednostavljenom obliku, besmisleno je ići spontano u prirodu ili društvo, sakupljati neke informacije, a onda posle od toga praviti teorijsko objašnjenje i istinsku nauku - procedura je bukvalno suprotna: morate poći od teorije, ona vam kaže šta i kako da posmatrate, eksperimentišete, anketirate, itd. - a onda je vi time podržavate ili obarate. 

Druga besmrtna rečenica ukazuje na drugu asimetriju između teorijskog i empirijskog saznanja, ponovo na prvi pogled u korist teorije (mada je prava situacija, naravno, znatno složenija). Ako imate pogrešnu činjenicu, odnosno pogrešan empirijski podatak koji ljudi smatraju činjenicom u svakodnevnom značenju reči, onda to može imati katastrofalne posledice, bez obzira da li iza te greške stoji zla namera (kao u slučaju Piltdaunskog čoveka, moje omiljene prevare u nauci) ili ne (kao kod gomile "običnih" empirijskih grešaka). Veličanstvena obmana sa Piltdaunskim fosilima je gotovo zaustavila razvoj evolucione antropologije za čitavih 40 godina. Nenamerna lažna merenja rotacije spiralnih maglina Adrijena van Maanena sa početka 20. veka su usporila bar za jednu deceniju prihvatanje savremene slike o svemiru van Mlečnog puta. Nasuprot tome, i kao što je Karl Poper mnogo, mnogo kasnije od ove Darvinove rečenice razradio, postavljanje hipoteza za koje će se ispostaviti da su pogrešne je ne samo bezazleno, već uistinu vrlo poželjno, ukoliko težimo napretku naučnog saznanja. Jer, jedino diskriminacijom među različitim teorijama možemo napredovati; a preduslov za takvu diskriminaciju jeste, naravno, da bude postavljeno više, i to što više, različitih teorija, od kojih su sve sem moguće jedne, pogrešne!

Zašto je ovo toliko važno? Razloga ima mali milion, pomenuću samo neke. Lažna slika o nauci kao o naivnom empirijskom poduhvatu je umnogome odgovorna za nedovoljan ugled nauke i znanja uopšte u društvu. Kao što je odavno primećeno, zadatak onih koji pišu o nauci potpuno je različit, a često i direktno suprotan zadatku samih naučnika. Primer za to su fotografije: kad god se - a to ionako nije čest slučaj - pojavi potreba za fotografisanjem naučnika, to se uvek čini u njihovom radnom okruženju, pri čemu hemičar mora biti u belom mantilu sa epruvetama, astronom u kupoli teleskopa, itd. Kako fotografišete čoveka koji misli? Odgovor: nikako, jer to nije medijski interesantno! Stoga u tom svetu fotogeničnosti, propagande i "odnosa sa javnošću" mesta teoretičarima uglavnom nema, što je svakako izvor vrlo opasnog iskrivljavanja slike o nauci. 

Dalje, valja se osloboditi straha od greške kod postavljanja hipoteza, posebno čestog kod studenata i mladih istraživača, a koji je potpuno besmislen u kontekstu prave nauke - naprotiv, valja spekulisati i maštati što više moguće, ne biti obuzdan strahom, i tek onda kroz kritičko sagledavanje i empirijsku diskriminaciju približićemo se dobrim objašnjenjima. Pa zatim, iz Darvinove epistemologije sledi još jedan, na prvi pogled šokantan, ali ozbiljnijim naučnicima jako dobro poznat zaključak: u nauci je sve privremeno. U nauci zapravo nema činjenica onako kako se one shvataju u svakodnevnom životu, a još manje ima istine (sem one čisto formalne matematičke); za razliku od religije ili politike, sve naučne tvrdnje su privremene, provizorne, stalno podložne kritičkom preispitvanju, te je stoga "naučna istina" zapravo oksimoron, ukoliko se termin "istina" koristi u uobičajenom značenju reči.

Konačno, kada je ono pre par godina eks-ministarka Čolić, "Hristova nevesta", krenula da se obračuna sa Darvinom (ali ne kao filozofom, nego kao evolucionistom), nastupila je jedna tragikomična situacija. Ministarka i njen tabor su se  koristili izanđalom kreacionističkom argumentacijom u kojoj je krunski dokaz bila već legendarna tvrdnja "Evolucija je samo teorija!" Ovo je izvrstan primer kako formalno istinita tvrdnja može biti izuzetno glupa. Nažalost, ni oponenti se nisu mnogo bolje pokazali - sa retkim izuzecima počele su se pojavljivati tvrdnje da "Evolucija nije samo teorija!" što je tek malo manje glupo od originalne teze - a nije čak ni istinito. Dakle, treba definitivno raščistiti ovde stvari - (neodarvinistička) teorija evolucije jeste teorija, s tim što onom idiotskom "samo" tu nije mesto, jer ona ne može biti ništa drugo, a još manje nešto "više" od teorije. U nauci nema ničeg višeg od teorije! Ako evolucija treba da objasni fenomene (i predvidi rezultate eksperimenata i posmatranja), onda ona može biti samo i jedino teorija i ništa drugo! Teorija je vrhunac naučnog saznanja; kao što su kvantna teorija ili teorija relativnosti vrhunac saznanja fizičkih nauka, tako je teorija evolucije vrhunac saznanja u naukama o životu - i potpuno je besmisleno tražiti išta više od toga. Kao što je veliki Ludvig Bolcman lepo govorio: Ništa nije praktičnije od dobre teorije!

Nažalost, argumentacija tipa "nije samo teorija" osvetlila je pojavu koja mi se čini ako ne podjednako, a ono uporedivo štetnom kao što su ekspanzija kreacionizma i drugih kvazinauka (poput astrologije ili nadrilekarstva): činjenicu da su u odbranu Darvina stali i mnogi koji niti imaju pojma o teoriji evolucije, niti ih to i najmanje zanima, već su reagovali po ideološkom refleksu i onom idiotskom opštem mestu o neprijatelju mog neprijatelja. Videvši da ministarki smeta Darvin, a nama smeta ministarka, onda ustanimo u odbranu (tog tamo) Darvina... Rasprostranjenost ovog tužnog načina mišljenja, uz nekoliko časnih izuzetaka, poput prof. Nikole Tucića, koji su se svojski upinjali da približe javnosti kompleksnost evolucionističke problematike, dovela je do toga da je zapravo sa celom tom aferom propuštena jedna sjajna prilika da se stanovništvo obrazuje po tom suštinskom pitanju: šta je teorija u nauci i zašto se taj termin ne sme koristiti u pežorativnom značenju. Ali, to je opšti manir naših javnih diskusija: čak i na "pravoj" strani se najčešće nalaze ljudi kojima je sve drugo bitnije i preče od znanja i obrazovanja, a posebno im je bitniji neki dogmatski ideološki sklop fraza, pa makar te fraze bile sastavljene od atributa kao što su "evropski", "progresivni", "moderni", isl. 

Kratkoročno, takav vid ideološkog mišljenja može izvojevati izolovane pobede, kao što je bila ostavka ministarke; na duge staze, svaka ideologija, ma koliko na prvi pogled progresivno delovala, je suštinski neprijatelj naučnog načina mišljenja. Sve to ukazuje na neophodnost bar ovlašnog razumevanja bitnih principa i rezultata filozofije naukeiz koje proističe njena kritička i racionalna metodologija. Zato, kao što kaže onaj stari, dobri džingl radija B92 - KNJIGE U ŠAKE!

Izvor: Blog B92

[Avocado]

пре 15 минута, Juanito рече

Само право наравно није наука. 

U stvari možda si (nesvesno) i u pravu... pravo je više nauka!!! Kad doktoriraš, postaneš doktor pravnih nauka... množina bato... a ne kao tamo neki ljakse koji doktorira samo jednu... fiziku ili hemiju... ili neku sličnu glupost...

 

[Grizzly Adams]

пре 1 минут, Avocado рече

U stvari možda si (nesvesno) i u pravu... pravo je više nauka!!! Kad doktoriraš, postaneš doktor pravnih nauka... množina bato... a ne kao tamo neki ljakse koji doktorira samo jednu... fiziku ili hemiju... ili neku sličnu glupost...

Право је изнад науке, може да те стрпа у ћорку...

[Juanito]

пре 6 минута, Avocado рече

U stvari možda si (nesvesno) i u pravu... pravo je više nauka!!! Kad doktoriraš, postaneš doktor pravnih nauka... množina bato... a ne kao tamo neki ljakse koji doktorira samo jednu... fiziku ili hemiju... ili neku sličnu glupost...

Кад докторираш физику и хемију, ти си доктор философије. 

[Juanito]

Узгред, рачунарске науке којима се бавим нису никакве науке. 

Али занимљиво је како се многи (стварно) увреде кад им то кажем. 

[Grizzly Adams]

пре 18 минута, Juanito рече

nijedan naučni stav zapravo nije istinit u onom apsolutnom, matematičkom smislu kako su o tome maštali pozitivisti

Још кад би знали мало више о математици...