Честа питања из догматике (Св. Јустин Ћ.) и Предања

[timjančica]

Ми смо ти још на томе шта је човјек, нисмо још дошли до духовних и душевних тијела..

а писат ћемо о томе, за данас ја се исписах..;)

[Матусал]

пре 15 минута, timjančica рече

Али оно што је различито од оног што је предходно дефинисано требало би да наведеш. Да се зна шта ти мислиш кад нешто кажеш и одакле је то.

Ок. Ако нађем навешћу,можеш слободно да се вратиш на дихотомију она је апсолутно подржана од отаца. Нпр. Григорије Богослов говори о два начала у човеку тело+дух(ум).

[Bokisd]

Ova tema je bas zanimljiva.

Nasao sam jedno lepo svedocanstvo od sv.Irineja Lionskog o stanju dusa svetih posle smrti :

"Jer kad je Gospod hodio sred sena smrtnog ( silazak u ad ), gde su bile duse umrlih, a potom telesno vaskrsao i posle vaskrsenja se uzneo: onda je ocigledno da ce i duse ucenika Njegovih, radi kojih je to i ucinio, poci na nevidivo mesto koje im je naznaceno od Boga i da ce tamo u iscekivanju Njega da borave do vaskrsenja,  a potom ce dobiti telo i potpuno vaskrsavsi, tj. telesno, kako je i Gospod vaskrsao, poci ce u prisustvo Bozije......

Stoga kao sto Ucitelj nije istoga casa prosao i otisao ( na nebo ), nego je ocekujuci vreme Svoga vaskrsenja koje je Otac odredio a koje je takodje bilo oznaceno i preko Jone, i posle tri dana vaskrsao i vazneo se, tako i mi treba da ocekujemo od Boga odredjeno vreme naseg vaskrsenja, koje su najavili proroci, i tako, vaskrsavsi, da se uznesemo, ako Gospod nadje da smo dostojni toga. "

U sklopu pitanja oko odnosa duse i tela. Dusa i telo, jedna celina. Koja se privremeno razjedinjuje, i dusa kao duhovna i nosilac zivotnosti u coveku, nastavlja svoj put, dok materijalno telo, kao propadljivo, odlazi u zemlju i raspada se. Naravno, na kraju, ponovo se uspostavlja to jedinstvo duse i tela , kod dogadjaja Vaskrsenja.
 

[Матусал]

пре 4 минута, Bokisd рече

Ova tema je bas zanimljiva.

Nasao sam jedno lepo svedocanstvo od sv.Irineja Lionskog o stanju dusama svetih posle smrti :

"Jer kad je Gospod hodio sred sena smrtnog ( silazak u ad ), gde su bile duse umrlih, a potom telesno vaskrsao i posle vaskrsenja se uzneo: onda je ocigledno da ce i duse ucenika Njegovih, radi kojih je to i ucinio, poci na nevidivo mesto koje im je naznaceno od Boga i da ce tamo u iscekivanju Njega da borave do vaskrsenja,  a potom ce dobiti telo i potpuno vaskrsavsi, tj. telesno, kako je i Gospod vaskrsao, poci ce u prisustvo Bozije......

Stoga kao sto Ucitelj nije istoga casa prosao i otisao ( na nebo ), nego je ocekujuci vreme Svoga vaskrsenja koje je Otac odredio a koje je takodje bilo oznaceno i preko Jone, i posle tri dana vaskrsao i vazneo se, tako i mi treba da ocekujemo od Boga odredjeno vreme naseg vaskrsenja, koje su najavili proroci, i tako, vaskrsavsi, da se uznesemo, ako Gospod nadje da smo dostojni toga. "

U sklopu pitanja oko odnosa duse i tela. Dusa i telo, jedna celina. Koja se privremeno razjedinjuje, i dusa kao duhovna i nosilac zivotnosti u coveku, nastavlja svoj put, dok materijalno telo, kao propadljivo, odlazi u zemlju i raspada se. Naravno, na kraju, ponovo se uspostavlja to jedinstvo duse i tela , kod dogadjaja Vaskrsenja.

 

Наведи да се не љути    ,, Царство светих и царство антихриста,,

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 2 часа, Bokisd рече

Naravno, na kraju, ponovo se uspostavlja to jedinstvo duse i tela , kod dogadjaja Vaskrsenja.

To je po Pavlu nemoguce, jer dusevno telo kad ode u grob umire potpuno a vaskrsava novo duhovno telo.

Dakle ni govora o ponovnom jedinstvu duse i tela, vec se ima zbiti nova neraspadljiva tvar nebesko duhovno telo.

duhovno telo je vecno telo coveka, vaskrslo dusevno telo, no kao sto nas Pavle poducava nije to vecno duhovno telo bilo prvo, nego je bilo prvo dusevno telo koje umire.

Dakle ponovnog jedinstva nema, ima samo golo zrno koje je zasadjeno ovde na zemlji u obliku dusevnog tela koje posle telesne smrti vaskrsava kao novo duhovno telo.

Licnost coveka je sacuvana u Duhu i Hristu Isusu i tamo zivi vecno.

Sveti oci kad govore o besmrtnosti duse uvek govore i definisu kao besmrtnost duha iliti uma. A apostol radosno usklikuje i veli, Hristov um imamo.

Vaistinu vaskrse.

[Матусал]

пре 7 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Dakle ponovnog jedinstva nema, ima samo golo zrno koje je zasadjeno ovde na zemlji u obliku dusevnog tela koje posle telesne smrti vaskrsava kao novo duhovno telo.

По Макарију великом, душа тј. Унутрашњи човек, како он често назива душу, ће по смрти преобући тј. преобразити ово смртно тело. Оно што је сада скривено, тј. унутрашњи живот у Христу ће се јавити у преображеном телу у свој слави. Свако ће примити онакво духовно тело какво је изградио за време живота на земљи у унутрашњем човеку по речима Господњим ,, да ће нам судити спрам онога у чему нас затекне,, тј. какви будемо у моменту смртнога часа. Спорно је питање шта се узима од овога смртнога тела за изградњу духовног. По свему судећи се узима само семе, првобитни запис Божије промисли о нама тј. Његов предвечни замисао.

[Bokisd]

пре 23 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

To je po Pavlu nemoguce, jer dusevno telo kad ode u grob umire potpuno a vaskrsava novo duhovno telo.

Dakle ni govora o ponovnom jedinstvu duse i tela, vec se ima zbiti nova neraspadljiva tvar nebesko duhovno telo.

duhovno telo je vecno telo coveka, vaskrslo dusevno telo, no kao sto nas Pavle poducava nije to vecno duhovno telo bilo prvo, nego je bilo prvo dusevno telo koje umire.

Dakle ponovnog jedinstva nema, ima samo golo zrno koje je zasadjeno ovde na zemlji u obliku dusevnog tela koje posle telesne smrti vaskrsava kao novo duhovno telo.

Licnost coveka je sacuvana u Duhu i Hristu Isusu i tamo zivi vecno.

Sveti oci kad govore o besmrtnosti duse uvek govore i definisu kao besmrtnost duha iliti uma. A apostol radosno usklikuje i veli, Hristov um imamo.

Vaistinu vaskrse.

Nije mi bas 100% jasno sta hoces da kazes, ali, mozda i nema veze.

Meni je sve to vrlo prosto i jednostavno. Dusa i telo, dva entiteta, koji cine coveka. Dusa je duhovna i zivotna komponenta u coveku, telo je materijalna strana coveka, kroz koju dusa deluje i cini sve ono sto je njoj svojstveno. Smrt, razdvajanje duse i tela, svako ide na svoje mesto odredjeno Bogom, na kraju istorije i vremena, dusa se ponovo sjedinjuje sa svojim telom, ovog puta to' materijalno telo se preobrazava u duhovno i netrulezno i onda ide Sud i carstvo.

Meni licno je ova tema vrlo interesantna. Predanje kao deo crkvenog ucenja. Uostalom, od potestanata se razlikujemo upravo sto u tumacenju Pisma koristimo i predanje kao jedan od osnovnih izvora za pravilno i istinito razumevanje ( pisma ). Steta sto nema vise ineresenata u vezi ove teme.

Bas citam delo sv. Avgustina 'O drzavi Bozijoj'. Monumentalno delo, zaista. U njemu sam nasao mnoge zanimljive stvari koje mogu objasniti mnoga nejasna mesta  u nasoj veri,  koja nisu bas svima toliko jasna i razumljiva. Mozda cu kasnije i postaviti neke citate iz same knjige.
 

[timjančica]

On 28.5.2017. at 23:45, Матусал рече

Ок. Ако нађем навешћу,можеш слободно да се вратиш на дихотомију она је апсолутно подржана од отаца. Нпр. Григорије Богослов говори о два начала у човеку тело+дух(ум).

 Дихотомија, у реду али да прецизирамо и каква (а тема је питања и одговори, па да не улазимо сад у полемику):

1     О дихотомији човјека

1     „Ми велимо да се у човеку душа није стопила са телом, него сјединила, здружила, сродила, и дејствује. Нити ико, осим сасвим безумних, назива душу смртном, или тело бесмртним, него разликујемо две природе, а распознајемо једно живо биће од обеју састављено; сваку од ових двеју природа називамо посебним именом: једну душом, другу телом, а бићу, састављеном из обеју, дајемо друго име: човек“.

Св. Јустин Ћ.

     Св. Макрина о својствима душе

„Такво схватање душе је, тврди св. Макрина, у потпуности усклађено са библијским схватањем да је „Бог створио човека по свом лику и подобију“ и каже: „Оно што је створено по лику Божанства у сваком погледу нужно поседује сличност са праобразом“. Према томе, душа у којој је присутан „лик“, слична је Божанству по томе што је „умна, невештаствена, неповезана са појмом тежине, као и по немогућности било каквог мерења њених размера“.

Преподобна Макрина

О души животиња и души човјека

„Држи се подаље од брбљарија значајних философа који се не стиде да тврде како су њихове душе истоврсне са псећим душама, и који веле да су некада постојали и као жене, или жбун, или морске рибе.“

Шестоднев

[Volim_Sina_Bozjeg]

On 30.5.2017. at 1:06, Bokisd рече

Meni je sve to vrlo prosto i jednostavno. Dusa i telo, dva entiteta, koji cine coveka. Dusa je duhovna i zivotna komponenta u coveku, telo je materijalna strana coveka, kroz koju dusa deluje i cini sve ono sto je njoj svojstveno. Smrt, razdvajanje duse i tela, svako ide na svoje mesto odredjeno Bogom, na kraju istorije i vremena, dusa se ponovo sjedinjuje sa svojim telom, ovog puta to' materijalno telo se preobrazava u duhovno i netrulezno i onda ide Sud i carstvo.

Ti razymeš da to nije dogmatski rešen problem?

Dakle imamo i svetitelje koji se pitaju kako će duša Bože bez tela boraviti na nebu boraviti u raju.....

Ti odvajaš telo i dušu i to činiš samo zbog smrti telesne i zbog toga što je um ili duh čovekov nematerijalan pa onda logiciraš da može živeti večno...

Ne može ništa živeti večno i to što je nematerjalno ne može postojati bez Božje blagodati, oci kažu duša odlazi u Božje naručje ili na mesto gde joj je određeno... dakle nemaju pojma samo veruju tako.

Ja verujem, da je Duhom kojim nas je Hristos Isus krstio, doneo tu neophodnu blagodat i darovao nam život večni gde duševno telo umire a duh čovekov nastavlja sada već vasrsenjem Hristovim da postoji kao duševno telo, onako kako nas sam apostol Pavle podučava i na čijim temeljima stoji cela pravoslavna Crkva što se tiče tog pitanja.

Nijedan sveti otac nije nadmašio apostola pavla po tom pitanju, sve što imamo od otaca to je nasledstvo apostolsko i večni život vaskrsenjem po blagodati kao nova tvar kao nova duhovna nebeska tela. Duševno telo umire, vaskrsava nova tvar, Hristom Isusom donešena u svet, kroz Njega stvorena a to je duhovno telo Carstva Božjeg.

[Bokisd]

пре 2 часа, Volim_Sina_Bozjeg рече

Ti razymeš da to nije dogmatski rešen problem?

Dakle imamo i svetitelje koji se pitaju kako će duša Bože bez tela boraviti na nebu boraviti u raju.....

Ti odvajaš telo i dušu i to činiš samo zbog smrti telesne i zbog toga što je um ili duh čovekov nematerijalan pa onda logiciraš da može živeti večno...

Ne može ništa živeti večno i to što je nematerjalno ne može postojati bez Božje blagodati, oci kažu duša odlazi u Božje naručje ili na mesto gde joj je određeno... dakle nemaju pojma samo veruju tako.

Ja verujem, da je Duhom kojim nas je Hristos Isus krstio, doneo tu neophodnu blagodat i darovao nam život večni gde duševno telo umire a duh čovekov nastavlja sada već vasrsenjem Hristovim da postoji kao duševno telo, onako kako nas sam apostol Pavle podučava i na čijim temeljima stoji cela pravoslavna Crkva što se tiče tog pitanja.

Nijedan sveti otac nije nadmašio apostola pavla po tom pitanju, sve što imamo od otaca to je nasledstvo apostolsko i večni život vaskrsenjem po blagodati kao nova tvar kao nova duhovna nebeska tela. Duševno telo umire, vaskrsava nova tvar, Hristom Isusom donešena u svet, kroz Njega stvorena a to je duhovno telo Carstva Božjeg.

Ali, cekaj, da razdvojimo stvari.

Prvo, bi valjda trebalo da definisemo sta je covek, od cega je sastavljen. Ovo gore od naseg sv. Justina. Dusa i telo, od koga je sastavljen covek. Koliko znam, ovakvo gledanje na coveka je misljenje svih otaca. Znaci, trebalo bi da bude reseno.

I, kada covek umre, razdvajaju se telo i dusa. Nase telo, naravno umire, a, dusa kao ona koja je nevestastvena i duhovna, nastavlja da zivi posle nase smrti ( tela ). Sad, ako nase telo ceka opste vaskrsenje i sud, onda je dusa na nekom mestu koje je od Boga odredjeno, kao sto kazes i kao sto pise sv. Irinej.

Kako zivi dusa posle covekove smrti ne znamo, ali, da ocekuje sa nestrpljenjem vaskrsenje tela i ponovno sjedinjenje, to sam citao kod otaca. Jer, covek je samo kao dusa i telo  celosno bice i kao takav ce samo uci u carstvo. Citam sv. Avgustina i sutra cu da postavim neka njegova rasudjivanja o ovoj temi.
 

[Volim_Sina_Bozjeg]

пре 8 часа, Bokisd рече

Kako zivi dusa posle covekove smrti ne znamo, ali, da ocekuje sa nestrpljenjem vaskrsenje tela i ponovno sjedinjenje, to sam citao kod otaca. Jer, covek je samo kao dusa i telo  celosno bice i kao takav ce samo uci u carstvo.

Eto vidiš niko se od pravoslavnih ne raduje duši, nego vaskrsenju celog čoveka kao novu tvar kao novo nebesko duhovno telo.

Ti kažeš čovek kao biće je sastavljeno od tela i duše. To nije istina već je čovek kao biće sastavljen od tela zemaljskog i duha životnog te je takav čovek ustvari duša živa.

To duševno telo čovekovo sadašnje sastavljeno od tela i duha životnog a ne duše kako ti govoriš, to telo duševno umire ali ne na način da više nikada neće postojati, nego se ima zasaditi u ovome životu kao golo zrno i vaskrnuti za život večni ali sada više ne kao duševno telo stari adam nego kao novo duhovno telo novi Adam.

Dakle to čovekovo biće iako mu telo umire i odlazi u zemlju, ono duhom Božjim nastavlja postojanje u Isusu Hristu i vaskrsava sa Isusom Hristom kao što su svi vaskrsli Njime, tako će i svi živeti večno sa NJime kao nove tvari kao nova duhovna tela, gde više umiranja neće biti nego će biti večno življenje a ne samo postojanje, jer videćeš Augustin deli življenje i postojanje, postoji i djavdjav u večnosti, postojaće i ljudi u večnim mukama ali mi pravoslavni to ne možemo nazivati življenjem, te nama telesna smrt nije smrt koje treba da se plašimo, nego je istinska smrt ona koja te odvaja od zajednice sa Bogom od Života i ona koja ti ne obezbeđuje večno življenje.

Izgleda da večno postojanje imamo svi ali večno življenje nemamo.

Te stoga zasadite duševno telo starog adama ovde kao golo zrno, nadajući se u milost Božju i spremnost svoju na zajednicu sa Njim i takvi ako umrete i odreknete se svog duševnog postojanja koje je još neoboženo, koje je palo i koje nema večnu zajednicu sa Bogom, takvi vesrkrnućete u novom duhovnom obliku, nebeskom obliku Carstva Božjeg.

Sveti Oci znaju da onaj ko se osvetlio u Hristu Isusu nastavlja život i posle smrti, samo ne znaju kako i u kom obliku, te stoga to nije rešena dogmatska stvar, sve što mogu reći sa sigurnošću jeste da stari adam duša nastavlja život, sigurni su da telo umire te stoga govore da duh nastavlja, a ja govorim da duh ne nastavlja čekajući nego da vaskrsava u duhovnom obliku tela, kao duhovno telo.

Što bi duh starog adama išta čekao i kako bi to čekalo nematerijalno da se ostvari kao neraspadljivo materijalno a da pri tom čekajući bude potpuno biće, jer potpuno biće čovek nema mogućnosti biti samo sa duhom ili samo sa telom.

Dakle imamo jednu nepoznanicu potpunu i zato nije dogmatizovano, te su stoga oci, konforni govoriti da čovek nastavlja život i najlakše je tu reći da nematerijalno duhovno nastavlja jer to niko nikada nije video da se zakopava u zemlju. Međutim apostol Pavle nam govori da se duševno telo zakopava, dakle duša ne može nastavljati život, može samo čekati kako uče sveti oci a nastavak života ne pripada duši koju znamo, več duhovnom telu, duhu kojim nas Hristos Krsti za večni život.

Zato kad oci govore o nastavku života pribegavaju umu iliti duhu kao obliku nastavka a ne nekakvoj duši koja je satkana od ne znam ti ni ja čega. Od čega bi ta duša morala da bude satkana? Objasni mi ti.

Gde onda postojimo kao duše? U Hristovom umu? Pa Hristos je i Bogočovek, onda i On mora imati samo sećanja a sećanja nisu življenje. Dakle postojanje u redu ali življenje je već nešto drugo življenje je povezano i pozvano da bude celim bićem, to je posle čovekove smrti samo i isključivo duhovno telo, kao postojanje oboženog čoveka za večnost, kao postojanje čoveka u Carstvu Božjem.

[timjančica]

Зашто се наша душа назива разумном?

„ Желећи да објави богатство своје доброте, вели свети Григорије Богослов, Бог решава да произведе једно живо биће из обојега, тј. из видљиве и невидљиве природе, и Он ствара човека узевши из већ саздане материје тело, а од себе дах (што се назива разумном душом и образом Божјим — εικόνα Θεού), ствара као неки други свет, у маломе — велики (έν μικρω μέγαν).“

Треба да знамо да наше душе имају ум, као своје својство, дакле душа је разумна и Боголика, а треба наше душе разликовати и од душе животиња (која је бесловесна).

извор

Каква ће бити наша тијела по Васкрсењу? Шта су то духовна тијела?

„Бесмртност се њихова састоји у томе, што неће моћи да умру; а духовност, што ће живети као анђели.“

 „А који се удостојише добити онај вијек и Васкрсење из мртвих, нит се жене, нити се удају;

Јер више не могу умријети, јер су као анђели, и синови су Божји кад су синови Васкрсења.“

Лк. 21. (35, 36).

Имаће дакле особине да не једу, не пију и остале духовне карактеристике.

извор - Догматика Св. Јустин Ћелијски, Том 3. стр. 836.

 

ВСБ -„Dakle to čovekovo biće iako mu telo umire i odlazi u zemlju, ono duhom Božjim nastavlja postojanje u Isusu Hristu i vaskrsava sa Isusom Hristom kao što su svi vaskrsli Njime, tako će i svi živeti večno sa NJime kao nove tvari kao nova duhovna tela...“

Да ли после васкрсења настују сасвим нова духовна тијела, у потпуности поновно створена?

„Када би пак васкрснута тела била сасвим нова, онда Васкрсење не би било устајање већ поновно стварање, и васкрснута тела не би имала ничег заједничког са умрлим телима. У том случају континуитет личности би се прекинуо, и тиме сав земаљски живот човеков у телу изгубио сваки смисао. Васкрсење се не састоји у стварању новога него у обнављању онога што је већ било. Јер, по речима Светог Григорија Ниског, Васкрсење није ништа друго до васпостављање старога — ή εις το άρχαϊον άποκατάστασις[30] - тојест онога што је било.“

„Апостол Павле пак у свом учењу ο васкрсењу мртвих нарочито истиче да ће се ово смртно — го θνητόν — тело обући у бесмртност, и ово распадљиво — τό φθαρτόv — тело обући у нераспадљиваст.“

 „Јер треба ово распадљиво да се обуче у нераспадљивост и ово смртно да се обуче у бесмртност.“ 1. Кор. (15, 53).

извор - Догматика Св. Јустин Ћелијски, Том 3. Васкрсење мртвих, стр. 834.

[timjančica]

Кад се говори о односима Свете Тројице, може ли се говорити о потчињењу?

“Потчињење, пак, нема места код непромењиве и неизмњиве силе. У њој се созрецава свако добро име и појам, вечност, нетрулежност, блаженство, постојаност, те не може да буде нити боља нити гора. Зато не допушта допуњавање у добру, нити има склоност ка ономе што је горе. Оно што је извор спасења за друге, само нема потребу за спасењем.“

Св. Григорије Ниски, „О покоравању Сина Оцу ", Саборност, часопис

Епархије браничевске, бр. 3-4.

Да ли је једноначелност ограничена једном Ипостаси?

"И одмах затим Св. Јустин додаје: „Објашњавајући православно учење о Светој Тројици, Свети Григорије Богослов вели: ми поштујемо једно начело (μοναρχίαν), али не једноначелност (μοναρχίαν) које се ограничава на једно Лице, већ једноначелност која се састоји из јединства природе, једнодушности воље, истоветности покрета и устремљености ка Једноме Оних који су од Њега (то што је немогуће у створеној природи), тако да Они, иако се разликују по броју, суштином се не раздељују.“

Св. Јустин ћелијски

Св. Григорије Богослов о устројству Св. Тројице

„Не треба у Оцу умањивати достојанство – да буде начело, што му припада као Оцу и Родитељу, јер ће у том случају Он представљати начело нечега униженог и ниског, и недостојног, уколико није виновник Божанства које се очитује у Сину и у Духу. Ово ништа није потребно ако будно чувамо веру у једнога Бога, и исповедамо три Ипостаси или три Личности, уз то свако са својим личним својством. По мени, вера у једнога Бога се чува ако и Сина и Духа односимо ка једном Узроку и једином Виновнику (али их не стапати и не мешати са њим) – односити их, како по јединственом (назваћу тако) стремљењу и хтењу Божанства, тако и по истоветности суштина. Вера у три Ипостаси чува се тако што нећемо измишљати никакво мешање или сливање због којег би поштовање једне Ипостаси било јаче него што треба, чиме би се све уништило. Лична својства ћемо сачувати ако Оца називамо и представљамо беспочетним и начелом (начелом, као Узрочника, као извора, као свагда сушту Светлост); а Сина – иако не као начело, ипак и као начело свега.“

Свети Григорије Богослов – „20. Бесједа“

[timjančica]

Како се приступа светој Тајни Причешћа?

„Пошто у светој Тајни Причешћа причасник прима само пресвето Тело и саму пречасну Крв Господа Христа, неопходно је потребно да се причасник припреми за ову свету тајну. Припрема се врши постом и молитвом, јер пост и молитва очишћују душу од сваког греха и нечистоте. При томе је човек дужан да испитује себе и да савест своју очисти од грехова покајањем. Само тако припремљен, човек се може достојно причестити. Приступи ли светом Причешћу неприпремљен, човек навлачи иа себе страховиту осуду. Ο томе говори свети апостол Павле: "Човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и из чаше да пије; јер који недостојно једе и пије - суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњега.“

Свети Јустин Ћелијски, Догматика Православне Цркве, Том 3. стр. 641

извор

«Јер се не причешћују стварно сви они којима даје свештеник, већ свакако само они којима даје само Христос. Свештеник даје генерално свима који приступају а Христос (само) достојнима да се причесте. Из овога је јасно да је само један тај који савршава тајну за душе и освештава живе и уснуле, Спаситељ." (Φιλοκαλία των Νηπτικών και Ασκητικών, Никола Кавасила, Тумачење Свете Литургије, светоотачка издања „Григорије Палама“, Солун 1979, стр. 208).

Св. Никола Кавасила

Са каквим Тијелом и Крвљу се ми причешћујемо?

„И пошто говоримо о телу Његовом, то причешћујући се њиме и пијући крв Његову, имајмо на уму да се у тајни Причешћа ми причешћујемо Телом које се ништа - μηδέν - не разликује од онога Тела које седи горе, коме се Анђели поклањају, које се налази близу Непропадљиве Силе, то Тело управо ми и једемо. О, колико нам је путева откривено ка спасењу! Господ Христос нас је учинио Својим телом, дао нам је Своје тело, и све то нас не одвраћа од зла.“

Свети Јустин Ћелијски, Догматика Православне Цркве, Том 3, стр.13 

извор

О истинитом Тијелу и Крви Богочовјека

 „Исто тако узевши и чашу са родом виноградарским, и растворовши, заблагодаривши, благословивши, осветивши, даде Својим светим ученицима и Апостолима рекавши: „Пијте из ње сви, ово је крв Моја Новог Завјета која се ради вас и ради многих пролива за отпуштење грехова“ (Божанствена  Литургија Светог Василија Великог). Ово тело и крв јесу истинито Тело и Крв Богочовека које је Он позајмио од Пресвете Дјеве, то Тело и та Крв су Божански, јер су истински сједињени са Божанством. „Не силази оно тело, вели свети Јован Дамаскин, које се вазнело на небо, већ се сам хлеб и само вино претварају у Тело и Крв Божије. Но, ако истражујеш начин, на који то бива, довољно је да чујеш да то бива Духом Светим, и то управо онако како је Господ за Себе и у Себи Духом Светим саздао тело од Свете Богородице.“

Св. Игњатије Брјанчанинов, „Енциклопедија православног духовног живота“, Образ Светачки, Београд, 2005, стр. 418.

[timjančica]

Св. Кнез Лазар

Aвва Јустин о Св. Кнезу Лазару

„Но, интимни разлог због кога се честити Кнез приволео Небеском Царству, надахнуто нам казују староставне књиге православне. Молитве у видовданској Служби светоме Кнезу најпотпуније нам дају лик свете душе његове. По њима, свети Кнез је „сачувао заповести Божије на земљи"; био је „благ, кротак, украшен незлобивошћу, истином и правдом", био је „око слепима, нога хромима, потпора старима". Једном речју, био је оличење свих еванђелских врлина. Зато се и определио за Небеско Царство, јер свака еванђелска врлина повуче мало душе у небески свет, док је све скупа сасвим не превуку. Живећи еванђелским животом, свети Кнез није могао не изабрати еванђелску смрт, не приволети се царству Небеском. Његово мучеништво за Христа природна је последица његовог живота у Христу. Што важи за њега, важи у већој или мањој мери и за све косовске витезове.“

Видовданско јеванђеље и етика

"Јеси ли владика, ти си заиста народни владика ако собом представљаш живо Видовданско еванђеље и живу Видовданску етику.

Јеси ли државник, ти си заиста народни државник ако те у свим пословима твојим руководе вечна начела Видовданског еванђеља и Видовданске етике. Без овог еванђеља и ове етике, нити је свештеник прави свештеник, нити учитељ прави учитељ, нити државник прави државник, нити војсковођа прави војсковођа. Нити владика прави владика.

Што је тело без душе, то је наш човек без Видовданског еванђеља и Видовданске етике. Оно што нашег човека и наш народ чини великим и пред Богом и пред осталим народима јесте ово једно, само ово једно: Видовданско еванђеље и Видовданска етика."

 

Косовска етика у стиховима

Полетео соко тица сива,

Од светиње од Јерусалима

И он носи тицу ластавицу.

То не био соко тица сива,

Веће био светитељ Илија:

Он не носи тице ластавице,

Веће књигу од Богородице,

Однесе је Кнезу на Косово,

Спусти књигу Цару на колено,

Сама књига Цару беседила:

„Царе Лазо, честито колено!

Коме ћеш се приволети царству?

Или волиш царству Небескоме,

Или волиш царству земаљскоме,

Седлај коње, притежи колане,

Витезови, сабље припасујте,

Па у Турке јуриш учините,

Сва ће турска изгинути војска;

Ако л’ волиш царству Небескоме,

А ти сакрој на Косову цркву,

Не води јој темељ од мермера,

Већ од чисте свиле и скерлета,

Па причести и нареди војску;

Сва ће твоја изгинути војска,

Ти ћеш, Кнеже, шњоме погинути".

А кад царе саслушао речи,

Мисли царе мисли свакојаке:

„Мили Боже, што ћу и како ћу?

Да или ћу царству Небескоме?

Да или ћу царству земаљскоме?

Ако ћу се приволети царству,

Приволети царству земаљскоме,

Земаљско је за малена царство,

А Небеско увек и довека ".

Цар воледе царству Небескоме,

А неголи царству земаљскоме.

Косовска етика - Преподобни отац Јустин