Честа питања из догматике (Св. Јустин Ћ.) и Предања

[timjančica]

 

 

 

За почетак прво што ми пада на памет:

 

Какви су у ствари анђели?

„Природа анђела је бестелесна, духовна, јер су они духови (τά πνεύματα).[50] ...” Свети Оци и Учитељи Цркве слажу се у мишљењу да су анђели бића релативно духовна, бестелесна. Када неки од њих говоре о телесности анђела, они под њом разумеју: или најфинија тела, светловидна и етирна, која немају ништа заједничко са материјалном телесношћу, или нарочити облик постојања, или просторну ограниченост.“

https://svetosavlje.org/dogmatika-pravoslavne-crkve-tom1/33/

 

 Стање душа у загробном свијету 

„Свето Писмо нас учи да се душа, по раздвајању од тијела, подвргава Суду, Посебном суду, за разлику од општег или коначног или још Страшног Суда. На Посебном суду, суди се свакој души посебице и одређује мјесто судбе до општег васкрсења и Страшног Суда.“

Игуман Антоније, Вечне загробне тајне, стр.46, Дабар, Добрун, 1999.

 

Како је Бог стварао свијет?

„Бог је Творац и садржине и облика света; Он је матерку и створио и дао јој облик;[24] то значи: Он је створио свет из ничега, а не из неке материје која је постојала пре света, нити из своје божанске суштине. То је очигледно из Светог Откривења. У њему се нигде не говори о некаквој материји која би постојала пре стварања света, већ се напротив тврди да је Бог све створио у почетку: У почетку створи Бог небо и земљу.[25] Пре почетка постања света постојао је само Бог, који је силом своје моћи створио свет из ничега.“

https://svetosavlje.org/dogmatika-pravoslavne-crkve-tom1/31/

 ...

[Кратос]

Управо сада, timjančica рече

Свето Писмо нас учи да се душа, по раздвајању од тијела, подвргава Суду, Посебном суду, за разлику од општег или коначног или још Страшног Суда. На Посебном суду, суди се свакој души посебице и одређује мјесто судбе до општег васкрсења и Страшног Суда.“

Ma to nije tačno,to je platonizam.

[timjančica]

Биће још о томе из догматике..

[Матусал]

пре 12 часа, timjančica рече

„Свето Писмо нас учи да се душа, по раздвајању од тијела, подвргава Суду, Посебном суду, за разлику од општег или коначног или још Страшног Суда. На Посебном суду, суди се свакој души посебице и одређује мјесто судбе до општег васкрсења и Страшног Суда.“

Да ли се ово односи и Пресвету Богородицу, Апостоле, Пророке, Светитеље........?

[timjančica]

Пресвета Богородица се молила Господу да са Њом буде другачије.

Вјероватно си о томе слушао и на празник Успења Пресвете Богородице.

То нам говори и бесједа Св. Јустина Ћ.

"Ево, данас празнујемо први Празник, браћо и сестре, празнујемо други Ускрс. О првом Ускрсу васкрсао је Христос. А данас је други Ускрс, ускрс Пресвете Богомајке, Која је са телом узнесена на Небо.
Данас се Она упокојила, као што се људи упокојавају. Али, када су Је сви Апостоли испратили и сахранили, на погребу Пресвете Богомајке није био, по промислу Божијем, Свети Апостол Тома. Кад је после три дана дошао, он изјави жељу да хоће да целива гроб и свете мошти Богородице. Кад су отишли на гроб и отворили га, они су видели да тела Пресвете Богомајке нема. Тело је Њено Господ узнео на Небо. То се показало истога дана, јер се Пресвета Богомајка предвече јавила свима Апостолима и објавила да је Она отишла Сину Своме, изнад свих Небеса..."

Беседа преподобног оца Јустина Ћелијског на Успење Пресвете Богородице

http://svetosavljemoje.blogspot.ba/2012/08/blog-post.html

Има још свједочанстава о овоме, од Св. Николаја Жичког, итд.

Дакле, Она је отишла "Сину Своме, изнад свих Небеса" и измолила је од Бога да са Њом буде другачије, што се по допуштењу и испунило.

[Матусал]

пре 11 часа, timjančica рече

Пресвета Богородица се молила Господу да са Њом буде другачије.

Да ли је то само воља њене молитве је питање. Ипак се у самом догађају ради о предвечним Божијим плановима и сам догађај има дубок празнични и есхатолошки смисао, упућујући нас на који начин ћемо поштовати мајку Божију и какво је њој место додељено у Цркви Божијој и у овоме веку и у будућем, јер сваки који жели и има да буде члан Цркве преко ње као преко лествице која спаја небо и земљу га достиже, стога је она посредница између Бога и људи.

Такође мислим да је Бог из одређених разлога уклонио Њено тело са земље као што је и сакрио тела апостола Петра и Павла, и склонио старозаветну скинију и тело Мојсијево..итд, стога што смо ми склони да се клањамо ономе што видимо и засигурно би се више клањали овим светињама него живоме Богу, а одређене Цркве под чијим окриљем би почивале, захтевале би и приписивале већу част и првенство и постале би ствар раздора и неслоге.Вероватно је и по Божијем допуштењу то учињено и са телом нашег Светог Саве како би ми научили да се клањамо и следимо Христа као спаситеља и Главу Цркве, јер ми би засигурно национализовали нашу Цркву и њено учење и скренули са правог пута и правилног тумачења Истине Христове.

[Благовесник]

Gospod nije dao da vidi truljenja  ni  telo Majke od koje je uzeo telo i Njenim telom se hranio i osvetio Njenu utrobu, te je za prvencem Vecnoga Zivota i ona vazneta da sa Njim caruje... Amin.  

[Bokisd]

пре 1 сат, Благовесник рече

Gospod nije dao da vidi truljenja  ni  telo Majke od koje je uzeo telo i Njenim telom se hranio i osvetio Njenu utrobu, te je za prvencem Vecnoga Zivota i ona vazneta da sa Njim caruje... Amin.

I ne moze da bude drugacije, za Onu koja je casnija od Heruvima i slavnija neuporedivo od Serafima.

 

[Благовесник]

Тreba znati (biti svestan) da je Ona Majka Isuova, ali i nasa Majka, jer Ona preko nas vidi i Svog Sina tj. i nas vidi kao Svog Sina, vidi nas kao Telo Hristovo, te mozemo po tome predociti sebi koliko Ona voli verni Narod Bozji. S druge strane,  imamo more hriscana (uglavnom protestanti, ali i pojedini danasnji pravoslavci) koji ne mare za to, ne obracajuci na Nju toliku paznju u svom duhovnom zivotu... Malo mi je zato vise muka od protestantskog kvasca, koji je prisutan ne samo medju clanovima prostestantskih sekti i Tradicionalnih ckrava protestantizma, nego i medju pojedinim pravoslavnim teolozima! Ni najmanje ne marginalizujmo Presvetu Bogorodicu Mariju. Omalovazavanje je kada protestantskomisleci tvrde da njima do Isusa, vise-manje, ne treba Marija!   Kao sto preko Eve nismo mogli Hristu, sada upravo pre svega zahvaljujuci Njoj, Novoj Evi, mozemo  Hristu. -Ma sta ce nam Marija, kazu - mozemo mi do Isusa i bez nje! E pa ne mozete. Jer preko Nje je On dosao, jer ako ces do Isusa mimo Marije, onda je to neki zamisljeni Isus, Isus bez Marije nije Isus kojeg Bozja Crkva poznaje...  Marija nas privodi i upucuje na Hrista. Nama i nasem spasenju je potrebno prisustvo Marije, Nje - telom i dusom, Nje kao Majke nase Crkve, Nje kao nase nastavnice u veri, Nje kao nase predstojateljice i posrednice u molitvama i prozbama, Nje kao Carice Nebeske... Nikada nije dovoljno postovanja za Presvetu Mariju, tvrdili su i osnivaci protestantizma, a sto protestanti odavno ne slede... Ne treba sada i pravoslavni da se hvataju u to kolo!

[Матусал]

1 hour ago, Благовесник рече

Jer preko Nje je On dosao, jer ako ces do Isusa mimo Marije, onda je to neki zamisljeni Isus, Isus bez Marije nije Isus kojeg Bozja Crkva poznaje...  Marija nas privodi i upucuje na Hrista. Nama i nasem spasenju je potrebno prisustvo Marije, Nje - telom i dusom, Nje kao Majke nase Crkve, Nje kao nase nastavnice u veri, Nje kao nase predstojateljice i posrednice u molitvama i prozbama, Nje kao Carice Nebeske...

Црква не само да не може без Марије, него не може ни без праотаца,отаца,пророка, апостола,мученика,праведника, светих отаца и свих оних који исповедише истинитога Бога и претрпеше за име Његово и удостојише се Царства Божијег. Они нису били само у одређеном делу историје и потом нестали него су у Цркви и сада и то још присутнији у њој кроз свету литургију, и стоје као чврсти и непоколебиви примери и учитељи праве вере и исповедања. Стога сви ми који желимо бити чланови Цркве морамо бити проверени филтерима њихових учења и тако се назидати на већ започету грађевину. Свакоме верном је дато да у Духу Светоме може доприносити и стварати нове просторе али само у складу са светим оцима, довршавајући њихово дело, али никако у супротности са њима позивајући се на индивидуалност и слободу.

Апостол Павле рече:

Него приступисте к Сионској гори, и ка граду Бога Живога, Јерусалиму небеском, и многим хиљадама анђела,.

К сабору и цркви првородних који су написани на небесима, и Богу, судији свих, и духовима савршених праведника

И к Исусу, Посреднику завета новог, и крви кропљења, која боље говори неголи Авељева.

[Благовесник]

пре 46 минута, Матусал рече

али никако у супротности са њима позивајући се на индивидуалност и слободу.

Zar je gore napisano, kao i cvrsta vera u vaznesenje   Presvete Bogorodice telom i dusom, u suprotnosti sa svetim Ocima?

[Матусал]

пре 11 минута, Благовесник рече

Zar je gore napisano, kao i cvrsta vera u vaznesenje   Presvete Bogorodice telom i dusom, u suprotnosti sa svetim Ocima?

Није, сачувај Боже, мало сам се само надовезао.

[Матусал]

Марија иако је родила Бога и подарила му тело, ипак се и она по васкрсењу причешћивала тајнама заједно са апостолима јер је и њој било потребно сједињење са Логосом пошто је имала људску природу. Колико почасно место она заузима у Цркви тј. у телу Христовом видимо и по чину проскомидије, када се њена честица вади прва и поставља на посебно место.

[timjančica]

Да издвојимо још понешто, од основних питања..

 

На који начин је створен материјални свијет, а на који човјек?

„Начин стварања човека разликује се особеношћу од начина сварања материјалног света. Свето Откривење сведочи да је материјални свет створен по речи Божјој, а човек по образу и подобију Божјем“.

У чему је разлика између створене и нестворене природе?

„Али при свој сличности која постоји између Бога и онога што је створено по образу Божјем, постоји у исто време и велика разлика међу њима, јер док је Бог нестворен, неизменљив и увек исти, дотле створена природа не може постојати без промене.[36]

Шта то значи да је душа троједина?

"Α чињеница да је душа човечја једна по бићу, а тројична по својствима која се могу назвати: воља, ум, осећање, или: воља, ум, сећање, побуђује неке Оце да у томе виде њену боголикост."

Св. Јустин Ћелијски

извор

 

[timjančica]

Да додам и ово, по "подобију Божјем" је и задаћа, није испуњено скроз, него се мисли на то да стичемо карактер Божји и обожавамо се (не сами себе, је ли..).