Jump to content

Свети Грација и Злославни Ава Римски, Зоран Ђуровић

Оцени ову тему


Препоручена порука

пре 5 минута, Жичанин рече

Него да видимо шта вели Авин брат по бабине линије- Николај Берђајев....

 

Конфесија, свака конфесија, јесте историјска индивидуализација јединог хришћанског откровења, једине хришћанске истине. Због тога ни једна конфесија не може бити пуноћа васељенске истине, она не може бити сама истина. Конфесија је историјска категорија и она се одређује историјском страном богочовечанског религиозног процеса. Конфесија је људско исповедање Бога, а не пуна истина, откривена Богом. И човек сам ставља границе на своје исповедање вере у Бога.

Mora da je i Svarog jedna od individualizacija  jedine Hrišaćnske istine,Zevs,Odin,Šiva,Višnu i ostali?Za šta li stradaše oni silni mučenici u Hristu....ccccc .

  • Волим 1

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Volim_Sina_Bozjeg рече

Da je Hrišćanstvo jedna univerzalna Istina jedna ontološka stvar svakog ljudskog bića i da je ne treba ograničavati konfesionalno.

Opet će Hrišćanstvo biti jedno a Crkva ono šti u prirodi stvari jeste a to je sam Hristos.

El mogu da verujem u doketizam i da budem hrišćanin?

  • Волим 1

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 минута, Кратос рече

El mogu da verujem u doketizam i da budem hrišćanin?

O čemu sad opet ti? :)

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Zoran Đurović рече

Ава је познат по имену: Брзи помоћник, па стога, као и артемитима, и Бокситу да помогне кроз шарено...

 

Из Авиног текста јасно излази да католици имају свеце, а како светост долази од Духа Светога, а не од Артемијеве праведности, или Акакијевог утешитељства, јасно је да дише где Он хоће.

 

 

 

Тако Volim_Sina_Bozjeg рече Бокситу: Ti stvarno ne razumeš da Svetoga Duha nema niko prava da ograničava? Ne samo to nego otkud ideja da je neko mogao Svetim Duhom ograničiti Svetoga Duha.

 

 

 

Боксит: Ne moze sam sebi da protivreci Duh, mislim da se mozemo sloziti. Ako je taj isti Duh govorio kroz oce i njihova tumacenja pisma, onda stoji ovo gore receno. Upravo zbog toga sto su tumacili pismo i bozanske stvari Duhom, ne moze taj isti duh protivreciti samom sebi ako kaze da je Istina samo jedna, kao i Crkva i vera. To je problem. Ne moze da dise gde hoce i da daje sta ko hoce.

 

Moja logicka postavka i logika stvari jeste,... ako su oci  tumacili pismo i bozanske stvari Duhom, ne moze taj isti duh protivreciti samom sebi ako kaze da je Istina i vera  i Crkva samo jedna. To su reci recene duhom kroz pisma i ne mogu da se menjaju time sto taj isti duh dise gde hoce. Zbog toga sigurno sintagma duh dise gde hoce ima svoj kontekst tumacenja.

 

Dise gde hoce, moze znaciti mnogo toga, jer se kaze:

 

" А ово све чини један и тај исти Дух раздељујући по својој власти свакоме како хоће." Razdeljuje svakome kako hoce, ali, iz konteksta price iz koje sam uzeo ovaj stih (1Kor. 12, 4 - 13 ),... razdavanje se daje samo u jednoj istinskoj  Crkvi.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ЈОВАН ТОРКВЕМАДА: Навели смо Григорија из Нисе, несумњиво највећег међу Учитељима, нашта сте одговорили да је будући човеком и он могао грешити, што нама изгледа потпуно настраним. Јер су и Петар и Павле и остали Апостоли, као и четири Јеванђелиста такође били људи, да не говоримо више да су и Атанасије Велики, Василије, Амброзије, Хиларије и други велики у Цркви такође били људи, и следствено томе, могли су се преварити! Не мислите ли да тај ваш одговор преступа границе пристојности? Јер ће се тада сва вера поколебати и подвргнуће се сумњи сав Стари и Нови завет, који су нам предати преко људи, којима, ако следимо вашој тврдњи, није било немогуће преварити се. И шта ће тада остати чврсто у Божанственом Писму? Човеку је могуће погрешити, али не и ономе ко је руковођен Духом Светим, и оно што је такав написао, то је апсолутна истина. Како је брат Василија Великог и блажене Макрине и пријатељ Григорија Богослова, који су га руководили, могао упасти у заблуду? Зар не би V Васељенски сабор, који је осудио оригенизам, осудио и дела Григоријева, да је нашао нешто у њима за подозрење? Такође је бесмислено тврдити да су то убацили оригенисти, јер би и то сабор осудио.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Јасно је да су Боксит и Торквемада исто баждарени: Дух Свети не може да греши и себи противречи, а секретари Духа су Б. и Т! ДС не може да греши, и то је јасно, и како нас Ефески учи, грешке настају код рецептора, макар они били и свети људи, и ако не може себи противречити, јасно је као дан да греше Боксит и Торквемада. Грех Бокситове маме и грех Торквемадиног тате, један је те исти и састоји се у институционализовању Духа. И један и други га поробљавају и своде у границе сопствених институција. Светост је институционализована по овима, тако да је светац официјални адвокат Духа. То ће се окончати у католика догмом о незаблудивости папе. И како је Дух закључан у оквире ових цркава и обе га својатају, веле да Духа нема ван цркве и нема ни спасења ни светости. Хвала ДС да ова слепачка логика иде полако на сметлиште историје!

 

Изволе се Духу Светом и нама да се уништи ово духоборство! Јер истина није у Духу-Институцији, него у Духу који слободно дише. Самарјанки Ис рече да ће се прави верници молити Богу у Духу и истини, и да она неће бити ограничена на институцију (тадашњи Храм).

 

Када Духим говораху пророци да је Бог један, то не противречи тврдњи да је Бог Тројица. А по слову противречи. Тако је и Црква једна, као и Истина, једино што она није ограничена на конкретну институцију. Наравно да Дух је и у конкретној цркви, али није секташ. А то секрташи не могу да разумеју.

 

Да смо ми у праву, а не секташи говоре нам безбројни примери из Писма: Незнабошци проричу Духом Светим; у официјално расцепљеном Израиљу имамо пророке и на Северу и на Југу; Дух сведочи да су и Самарјани у његовој ингеренцији; секташима и самодовољницима каже да ће и од камења подићи децу Аврамову итд.       

 

Наведено је већ примера и из предања, односно житија, у којима имамо свете јеретике и расколнике (Артемије, Исак Сирин...).

 

Пресладак је пример - па да чујемо Бокија на ту тему, како се Дух Свети расколио са самим собом а један је - анатеме које су пљуштале у Фоцијево време. Наиме, папа Никола I упућује 8 маја 862 писмo Источним патријарсима у коме их позива да се одрекну Фотија, поништава све одлуке Прводругог цг. сабора и рашчињава Фотија 863. Фотије 867 свргава папу Николу. Оптужени Кирило и Методије иду папи Николи да се оправдају, а 868 Никола је умро под анатемом. И сви протагонисти, укључујући и Игњатија, у нашем календару. Можда се Никола покајао за своје грехе пошто је умро, али ми то не знамо 12:smeha::))12:smeha:. Дакле, најтоплије препоручујем овим секташима да се окану ћорава посла и борбе против Духа Светог, јер им се не исплати.

Odakle je ovaj Artemijev iskopao da oni koji nisu Pravoslavni ne mogu da budu dobri? Mora da je to negde iskopao kod nekog od otaca. Po njemu ako musliman ili protestant daju nekome krv i spasu mu zivot zapravo cine zlo, jer to nisu ucinili u ime Gospodnje i zbog njega.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 20 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

O čemu sad opet ti? :)

Da preformulišem pitanje pošto kažeš da konfesionalnost ne ograničava.

Da li Sveti Duh egzistira tamo gde postoji lažno učenje o Hristu?

  • Волим 1

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, grigorije22 рече

Odakle je ovaj Artemijev iskopao da oni koji nisu Pravoslavni ne mogu da budu dobri? Mora da je to negde iskopao kod nekog od otaca. Po njemu ako musliman ili protestant daju nekome krv i spasu mu zivot zapravo cine zlo, jer to nisu ucinili u ime Gospodnje i zbog njega.

Посреди је класични дебилизам. Наиме, ми треба да чинимо добро са свешћу да помажемо божијим створењима, да смо сви овде гости и да на тај начин да одговарамо на дарове. Али, сваки који чини добро чини по својој иконијској вези са Добрим, иако не мора да га познаје потпуно и да опсесивно испитује ствари како би овај мученик мислио. Он заступа Бајову тезу кога је осудио Белармино, а Бајо је погрешно разумео Августина. Бајово и тумачење овог несрећника су јерес. Он ни не зна којег јеретика следи јер је неписмен. То је трагедија свих ових ликова. Уби их незнање. Старозаветници су радили добро ради Христа? Па у СЗ бисмо имали јасно дефинисано учење о св. Тројици кад би било тако како ови телетабиси замишљају. Проблем је што ми имамо ликове који сматрају да су православци, јер похађају нашу цркву, као овај злосрећни @Bokisd а размишљају као овај хорорепископ. Међутим, проблем је што им је ђаво толико омађијао свест, да не могу рационално да размисле и препознају да идентично говоре. И зато ће умрети у гресима својим. Ја бих се забринуо када бих видео да је ствари које говорим сам Арије изрекао... А сасвим је јасно да говорим све супротно овим артемитима и крипто-артемитима у ПЦ.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Кратос рече

Da li Sveti Duh egzistira tamo gde postoji lažno učenje o Hristu?

Да, иначе не би било наде за тебе да уђеш у Царство небеско. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ima onaj tekst od Georgija Maksimova gde on objasnjava zasto se samo Pravoslavni spasavaju. Evo jednog dela vezanog za ovu temu.

 

5.4. Емотивни аргумент – „инославни мученици“
 
Понекад следбеници убеђења да се јеретици могу спасити, наводе као пример римокатоличке или протестантске мисионаре које су убили иноверни и питају: „зар се чак и за њих, који су пострадали за Христа до смрти, усуђујете да кажете да ће у будућем веку бити одвојени од Христа?“
Овај аргумент је у суштини немогуће супротставити јасним речима Апостола и Светих Отаца о погубности јереси. Он просто удара на емоције, одводећи дискусију из сфере разума у сферу личних осећања и сентименталности.[40]
Одговарајући на овај аргумент, нема потребе да се смишља нешто ново, довољно је подсетити се речи свештеномученика Кипријана Картагинског: „Ако људи не чувају савез и најискренију заједницу са Црквом, чак и ако би себе предали на смрт за исповедање имена Христовог, грех њихов се неће опрати ни самом крвљу. Неизгладива и тешка кривица раздора се не очишћује чак ни страдањима. Онај ко се налази ван Цркве не може да буде мученик.“[41] Такође, 34. правило Лаодикијског Сабора које гласи да „никакав хришћанин не сме остављати мученике Христове и обраћати се лажним мученицима, то јест јеретичким, или који су пре јеретици били; јер су ови удаљени од Бога. Нека су дакле анатема, који се к њима обраћају.“[42]
Могу се навести и речи преподобног Амвросија Оптинског: „треба ли се дивити умишљеном усрђу и самопожртвовању ових делатника, тј. латинских мисионара и милосрдних сестара? То су најжалоснији проповедници. Они се не труде да обраћају и приводе људе Христу, већ свом папи.“[43]
Заиста, иако се и међу западним мисионарима понекада могу сусрести снажни примери самопожртвовања, у целини, у мисијама јеретика има много тога што не одговара Јеванђељу или му директно противречи. Свети Николај Српски је говорио да су у Индији мисионари у многоме дискредитовали хришћанство уопште: „Јер вера без искрености није вера него куга. Куга духовна. То ми видимо овде на римокатоличким и протестантским мисионарима.“[44] Преподобни Амвросије Оптински подсећа да у муслиманским земљама римокатолички и протестантски мисионари пре свега проповедају не међу муслиманима, већ међу православнима који живе тамо, стремећи да их удаље од истинске вере. Сличне примере у Јапану наводи и свети Николај Јапански.
Насилна смрт неких римокатоличких и протестантских мисионара може дати повод за искрено сажаљење због њиховог страдања и краја, али не може да нас натера да заборавимо на процеп између истине и лажи, признавши да, при неким околностима, можемо сматрати јерес за безначајну ситницу која не утиче на спасење човека.
Човек који је неправилно записао адресу и кренуо на пут неће доћи до места где је кренуо, чак ако на путу буде пострадао. Такође човек који се руководи лажним представама о Богу неће стићи до Бога, пошто лаж не приводи истини, већ, напротив, удаљава од ње. Да, јако је жао људи који су, поверовавши лажном опису, уместо очевог дома упали у блато. Али ако ми, предавши се сентименталним осећањима, кажемо: „хајде да оне који су се заглибили у блато сматрамо за људе који су достигли очев дом“, самим тим ћемо повредити себе том лажју и никако нећемо помоћи погинулима.
Сведоци принципијелне разлике између Православља и јереси су наши Мученици који су пострадали од руке јеретика као, на пример, Зографски мученици, који су живи спаљени због одбијања да се поклоне папи римском; Кантарски мученици који су из истог разлога убијени на Кипру; Подљашки мученици које су убили римокатолици у Пољској и многи, многи други.
Свештеномученик Игњатије Богоносац, одлазећи на казну у Рим, у једном од својих посланица, осуђујући јеретике-докете, неколико пута пита: „Ако су они у праву, зашто ја онда трпим страдања?“ Сећајући се мученика, који су погинули од руке јеретика, желимо да питамо: ако јерес не представља препреку за спасење, зашто и због чега су пострадали сви ти Мученици? Зашто их је Црква прославила?
 

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Zoran Đurović рече

Да, иначе не би било наде за тебе да уђеш у Царство небеско. 

E, al tu ovi koriste argument kako je Hristos zabranio apostolima da propovedaju u nekim delovima Judeje. Taj argument je Maksimov koristio u svom tekstu Van Crkve nema spasenja.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, grigorije22 рече

Ima onaj tekst od Georgija Maksimova gde on objasnjava zasto se samo Pravoslavni spasavaju.

Конгломерат секташког резоновања... жалосно. Кипријанов став је одбијен и од отаца и од Васељенских сабора, и само будала може да се позива на то. Да не наводим друге ствари... Јер они могу да нађу заиста секташке ставовре у отаца, али онда накаче и хиљаду других, који нису такви, или су супротни, да би навели на сопствену секташку воденицу.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Zoran Đurović рече

Да, иначе не би било наде за тебе да уђеш у Царство небеско. 

Ne verujem,jer kao prvo sam Isus nam se otkriva kao istina drugo i sam Duh Sveti se naziva Duhom istine a ne laži.Ovo je čist sinkretizam i mešanje svega i svačega.Bog je svetlost i u Njemu nema tame nikakve.Svetlost istine koja oslobađa a ne Jung-Jang mix istine i laži.Ovakvim stavovima relativizujete istinu Božijeg otkrivenja i obezvređujete mučeništvo svih onih koju su za tu istinu postradali.Da ne kažem koliko je tek obesmišljena Pavlova rečenica da je Crkva stub i tvrđava istine.....a kolko se sećam u slučaju Ananije Bog je prema laži bio nemilostrdan.Bilo samo fik i gotovo.

  • Волим 1

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Zoran Đurović рече

Конгломерат секташког резоновања... жалосно. Кипријанов став је одбијен и од отаца и од Васељенских сабора, и само будала може да се позива на то. Да не наводим друге ствари... Јер они могу да нађу заиста секташке ставовре у отаца, али онда накаче и хиљаду других, који нису такви, или су супротни, да би навели на сопствену секташку воденицу.

 

Oš da debunkiras ovo?:ani_biggrin:

https://svetosavlje.org/van-crkve-nema-spasenja/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Кратос рече

Da ne kažem koliko je tek obesmišljena Pavlova rečenica da je Crkva stub i tvrđava istine

Tačno.

No međutim vi opšte ne možete u svojim glavama da objasnite pojam Crkva.

Koliko si samo ti lažnih učenja o Bogu ispovedio ovde da ne idemo dalje i? Bog te i dalje gleda, Duh te ne napušta, Upravlja te nada se tvom razumu a tvoje srce gleda i čeka dan kada bude čisto a to samom teorijom učenja o Hristu sigurno nećeš zadobiti, kao što to nije zadobio ni pokajani razbojnik, ni samarićanka, ni milostivi samarićanin....

Pa šta misliš da je Bog poludeo, pa da nam bližnje (one koji ćemo zasigurno videti u Carstvu Božjem) pokazuje kao razbojnika i "nevernike" (ne članove crkve) ?

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 30 минута, Zoran Đurović рече

Посреди је класични дебилизам. Наиме, ми треба да чинимо добро са свешћу да помажемо божијим створењима, да смо сви овде гости и да на тај начин да одговарамо на дарове. Али, сваки који чини добро чини по својој иконијској вези са Добрим, иако не мора да га познаје потпуно и да опсесивно испитује ствари како би овај мученик мислио. Он заступа Бајову тезу кога је осудио Белармино, а Бајо је погрешно разумео Августина. Бајово и тумачење овог несрећника су јерес. Он ни не зна којег јеретика следи јер је неписмен. То је трагедија свих ових ликова. Уби их незнање. Старозаветници су радили добро ради Христа? Па у СЗ бисмо имали јасно дефинисано учење о св. Тројици кад би било тако како ови телетабиси замишљају. Проблем је што ми имамо ликове који сматрају да су православци, јер похађају нашу цркву, као овај злосрећни @Bokisd а размишљају као овај хорорепископ. Међутим, проблем је што им је ђаво толико омађијао свест, да не могу рационално да размисле и препознају да идентично говоре. И зато ће умрети у гресима својим. Ја бих се забринуо када бих видео да је ствари које говорим сам Арије изрекао... А сасвим је јасно да говорим све супротно овим артемитима и крипто-артемитима у ПЦ. 

Naravno da je nerazumno reci da ako cinimo dobro sa savescu, cinimo lose i nebogoudno delo. Da li treba o tome i nesto pricati ? Tu se slazemo i sasvim je normalno ovako razmilsljati, mislim da nema potrebe za nekom velikom filosofijom. :coolio:

Ovo drugo, sta znam, opet ucitavas stvari, po obicaju.

Druga je stvar, gledanje na veru i Crkvu po stavovima i rasudjivanju otaca po objektivnom sudu stvari i rasudjivanju. U smislu, ako sad kazem, da su starozavetnici cinili stvari verom i gledanjem na buduce koje se tek treba dogoditi,.... kako se kaze :

"Вером послуша Авраам кад би позван да изиђе у земљу коју хтеде да прими у наследство, и изиђе не знајући куда иде."  ( 8.stih )

Jer, ovako je smatrao :

"Јер чекаше град који има темеље, коме је зидар и Творац Бог. " ( 10. stih )

I, kako kazu oci, kada je Hristos sisao u ad i propovedao u tamnicama, pravedni strarog zaveta su Ga prepoznali kao  Onog koga su ocekivali verom i prihvatili su Njega kao Boga.

Ako sad, artemijevci pricaju isto ili slicno, da li to znaci da smo i mi u njihovom duhu ili ne ? Mislim da ne. Jasno je.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Bokisd рече

Druga je stvar, gledanje na veru i Crkvu po stavovima i rasudjivanju otaca po objektivnom sudu stvari i rasudjivanju

Ej Boki a mi ne gledamo po stavovima i rasuđivanju otaca ili samo vi oce imate?

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...