Potiskivanje – mentalno guranje bolnih sadržaja pod tepih

[JESSY]

Mehanizmi odbrane… Svi ih koristimo, a koliko ih poznajemo? Da li potiskujemo neke sadržaje svojih unutrašnjih svetova slučajno ili namerno? Šta znamo o potiskivanju?

Suština potiskivanja je da se nešto odgurne ili isključi. U psihologiji, potiskivanje predstavlja izbacivanje određenih mentalnih sadržaja iz svesti kako bi se izbegle uznemiravajuće emocije.

Oživljavanjem potisnutih sećanja otkriveno je mnogo zlostavljanja u detinjstvu. Tvrdilo se da odrasli mogu kroz terapiju da ponovo prežive svoja sećanja na zlostavljanje koja su dugo bila potisnuta. Žrtva, kao i nasilnik, ima razloga da potisnu te užasne događaje; međutim, to je vrlo teško dokazati.

Utvrđeno je, takođe, da su sećanja o prošlosti podložna iskrivljenjima, pogotovo kada im se pristupa kroz terapiju ili kada se obnavljaju na sudu. Eksperimentalna istraživanja pokazala su da psihički zdrave osobe mogu biti ubeđene da su njihova lažna i netačna sećanja zapravo istinita. Kliničari priznaju da je potpuno moguće da osobe razviju lažna sećanja pre nego da ona potisnuta prihvate kao istinita.

[JESSY]

Frojdova ideja potiskivanja ide ovako: Ono čega smo u svakom trenutku svesni predstavlja samo vrh ledenog brega – većina naših ideja i misli ili je samo privremeno nedostupna (presvesna) ili je potpuno nedostupna (nesvesna).

Većina onoga što je nesvesno nastalo je putem potiskivanja, pri čemu su zaboravljena neka preteća ili neprijatna iskustva. Ona mogu postati nepristupačna, zaključana daleko od svesti. To je jedan od glavnih oblika ego odbrane. Frojd ga je izdvojio kao kamen temeljac „na kome počiva čitava struktura psihoanalize“.

Potiskivanje je proces „guranja“ misli u nesvesno i sprečavanje bolnih ili opasnih misli da uđu u svest; deluje kao nerazumljiva naivnost, gubitak pamćenja ili nedostatak svesti o sopstvenom stanju ili situaciji. Emocije su svesne, ali ideja koja stoji iza njih je odsutna.

Unutrašnji ratovi koje svi vodimo, sudeći po Frojdu, imaju istu okosnicu. Konflikt počinje kada su potrebe nastale iz Ida kao i različita sećanja povezana sa njima potisnuta u nesvesno. Međutim, ove potrebe odbijaju da ostanu potisnute i pronalaze zamenske izlaze, a kao posledica toga stvaraju se nove odbrane kako bi se originalni potisnuti sadržaj zadržao u nesvesnom, a samim tim i kako bi se Egu omogućilo da nastavi sa normalnim funkcionisanjem. Potiskivanje je osnovica sukoba između Ida i Ega.

[JESSY]

Frojd je razvio svoje ideje proučavajući „histeriju“. Verovao je da potiskivanje deli svest i da dovodi do disocijacije (razdvajanja) ličnosti. Potiskivanje sprečava konstruktivan način ispoljavanja emocija i uzbuđenja. Zaustavlja ga. Takođe, sprečava da neke ideje budu povezane sa drugim, tako da onemogućava integrisanje jednih verovanja sa drugim. Potiskivanje oslabljuje ličnost: to je unutrašnji saboter koji stvara podelu i razdore.

Tek kasnije, Frojd je počeo da veruje da je potiskivanje normalan, zdrav i čest mehanizam odbrane.

[JESSY]

Postoje dve faze potiskivanja:

– Primarno potiskivanje je proces određivanja šta je self, šta smo mi, a šta su drugi; šta je dobro, a šta je loše. Na kraju ove faze, dete može napraviti razliku između želja, strahova, sebe i drugih.

– Sekundarno potiskivanje počinje onda kada dete shvati da neke želje izazivanju anksioznost. Zbog pojave anksioznosti kao neprijatnog stanja, te želje onda bivaju potisnute. Pretnja kažnjavanjem povezuje se sa ovom vrstom anksioznosti. Kada se ona internalizuje i usvoji nastaje Super Ego, koji deluje protiv želja Ega čak iako ne postoji neka identifikovana spoljašnja pretnja ako se ta želja ostvari. Često smatramo da se traumatični događaji i sećanja mogu lako potisnuti; međutim, samim tim što su traumatična, ova sećanja su veoma snažna, jer su praćena visokim emocionalnim nabojem.

Problem koji se javlja prilikom pokušaja da se potiskivanje objektivno istraži je taj što se sećanja mogu meriti i beležiti jednio preko iskaza osoba koja su ih doživela. Međutim, postoji veliki rizik da će ona biti iskrivljena delovanjem trenutnih misli i motiva.

[JESSY]

Potiskivanje nekad i sad

U ranim 1960-tim, psiholozi su ljude delili na dve grupe: na one koji sve potiskuju i na one koji preuveličavaju stvari i koji su preosetljivi. Zamislite da vas za nekoliko nedelja čeka ozbiljna operacija. Neke osobe bi pokušale da skrenu misli, provodeći vreme radeći neke aktivnosti koje će im biti distrakcija (potiskivanje), dok će osobe iz druge grupe konstantno pričati o tome (preuveličavanje). I jedni i drugi bore se sa svojom anksioznošću na različite načine. Pitanje je, koji od ova dva načina je psihološki zdraviji i funkcionalniji?

Ova ideja izmenjena je 1990. godine, kada su istraživači identifikovali potiskivanje kao osobinu određenu sa dva faktora: anskioznošću i odbrambenošću. Osobe koje potiskuju su nisu intenzivno anksiozne: imaju visoku odbrambenost i aktivno učestvuju u održavanju svog zdravlja, te su ubeđene da nisu podložne negativnim emocijama. Zanimljive su i neobične jer tvrde da su zdrave i prilagođene, ali ako im izmerite psihološke i bihejvioralne reakcije na stvari – posebno na negativne emocije – reagovaće veoma snažno. Izgleda da ili obmanjuju sebe ili pokušavaju da kontrolišu i odaju izgled da su jaki, otporni i smireni čak i kad su daleko od toga.

Novije konceptualizacije razmatraju potiskivanje kao opšti stil ličnosti sa manifestacijama u mnogim različitim oblastima. I dalje postoji živa debata o razlikama između mehanizama odbrane i strategija prevladavanja, kao i razmatranje mehanizama odbrane na populaciji ljudi koji se ne suočavaju sa intenzivnim psihičkim smetnjama.

[JESSY]

Osobe koje su sklone potiskivanju kao dominantnom mehanizmu odbrane pogrešno predstavljaju svoju anksioznost i umanjuju njenu jačunu u javnosti. Zbog toga se dovodi u pitanje valjanost njihovih iskaza o unutrašnjem stanju. Kognitivne i bihejvioralne studije pokazale su da osobe koje su sklone potiskivanju koriste drugačije mehanizme odbrane od onih osoba koje nisu tome sklone.

Najveći deo istraživanja koja se bave ispitivanjem potiskivanja sproveden je korišćenjem skale za merenje potiskivanja i senzitizacije (Repression-Sensitisation Scale). Istraživanja su pokazala je da je ova skala u korelaciji sa nekoliko različitih mera anksioznosti, što dovodi do konfuzije između realno niske anksioznosti i niske anskioznosti nastale kao rezultat postiskivanja; odnosno, dovodi do teškoća prilikom razlikovanja osoba koje su sklone potiskivanju i onih koje nisu anksiozne.

[JESSY]

Vajnberg (Weinberger et al, 1979)  je sa saradnicima sproveo istraživanje u kome je kombinovao skorove na anksioznosti i odbrambenosti. Na osnovu ove dve skale dobila se podela na 4 grupe osoba:

1. Osobe koje su sklone potiskivanju – visoka odbrambenost i niska anksioznost
2. Odbrambene – visoko anksiozne osobe: visoka odbrambenost i visoka anksioznost
3. Neanksiozne osobe – niska odbrambenost i niska anksioznost
4. Neodbrambene – visoko anksiozne osobe: niska odbrambenost i visoka anskioznost

Dakle, osobe koje su sklone potiskivanju izveštavaju da osećaju malo ili nimalo anksioznosti, ali su odbrambene i zaštitnički nastrojene – to jest izuzetno su samoprotektivne.

[JESSY]

Šta kaže kognitivna psihologija?

Za kognitivne psihologe, potiskivanje je jednostavno zaboravljanje nečega što je neprijatno. Međutim, takvo motivisano zaboravljanje, nikada nije dokazano u kontrolisanim istraživanjima. Eksperimenti su rađeni tako što su eksperimentatori bili bezobrazni (ili fini) prema osobama koje su pokšavale nešto da nauče. Kasnije se pokazalo da se manje sećaju onoga što su učili kada im je iskustvo tom prilikom bilo negativno nasuprot pozitivnom.

Istraživanja su pokazala da ako pitate ljude da govore o svom detinjstvu do osme godine, oko 50% će dominantno imati pozitivna sećanja, 30% negativna, 20% neutralna. Ali, to ne mora biti posledica potiskivanja, to može biti jednostavno činjenica da su ljudi imali srećna detinjstva.

Još jedno istraživanje pružilo je dobre dokaze o potiskivanju: majke koje su se nedavno porodile upitane su da govore o kvalitetu i kvantitetu bola koji su upravo doživele. Onda su upitane to isto  nekoliko meseci kasnije. Ispostavilo se da što su kasnije govorile o bolu, to se njegova jačina smanjivala.

Još jedna deskriptivna teorija o potiskivanju kaže da je potiskivanje poseban slučaj nemogućnosti prizivanja sećanja u svest. Možda sećanja nisu ostala u sećanju zbog cenzure, ali do njih je teško doći zbog nedostatka relevantnih okidača koji će sećanje pokrenuti. Anskioznost može igrati ulogu u tome, u smislu blokiranja ili nedopuštanja pronalaženja okidača, ali ne kao uzročnik.

http://www.psihoverzum.com/potiskivanje-mentalno-guranje-bolnih-sadrzaja-pod-tepih/?utm_source=feedburner&utm_medium=email&utm_campaign=Feed%3A+psihoverzum+(Psihoverzum)

[JESSY]

пре 21 минута, JESSY рече

ili obmanjuju sebe ili pokušavaju da kontrolišu i odaju izgled da su jaki, otporni i smireni čak i kad su daleko od toga.

 

пре 24 минута, JESSY рече

Često smatramo da se traumatični događaji i sećanja mogu lako potisnuti; međutim, samim tim što su traumatična, ova sećanja su veoma snažna, jer su praćena visokim emocionalnim nabojem.

 

[goranger]

potiskivanje - guranje bolnih sadržaja pod tepih

a šta ako nema tepiha ? jedni bolne sadržaje mogu da nose. bol može da bude velika sila.

1 hour ago, JESSY рече

Tek kasnije, Frojd je počeo da veruje da je potiskivanje normalan, zdrav i čest mehanizam odbrane.

kasnije kad je puko

kako li je kod hrišćana? da li i oni potiskivaju po metodama psihologa? da li je molitva normalan, zdrav i čest mehanizam odbrane? od koga? da li se za hrišćane može reći da pre nadilaze nego da potiskuju?

vozglas kaže: "gore imajmo srca"

 

 

[JESSY]

пре 25 минута, gor.anger рече

da li i oni potiskivaju po metodama psihologa

mislim da ti nijedan psiholog nece reci da (svesno) potiskujes osecanja...da to treba da radis....upravo to i vodi ka raznim neurozama....

ne bih rekla da je molitva uopste bilo kakav mehanizam odbrane....znamo sta je molitva ...

osecanja potiskuju ljudi bez obzira da li su hriscani ili ne....to jednostavno nema nikakve veze...

пре 32 минута, gor.anger рече

jedni bolne sadržaje mogu da nose. bol može da bude velika sila.

to je tacno...ima i takvih ljudi....

[Кратос]

Ja ne potiskujem.Šta god ima,izbacim to iz sebe.Potiskivanje je iluzija odbrane,sve to ispliva na ovaj ili onaj način.

[goranger]

пре 12 минута, JESSY рече

mislim da ti nijedan psiholog nece reci da (svesno) potiskujes osecanja...da to treba da radis....upravo to i vodi ka raznim neurozama....

ne bih rekla da je molitva uopste bilo kakav mehanizam odbrane....znamo sta je molitva ...

osecanja potiskuju ljudi bez obzira da li su hriscani ili ne....to jednostavno nema nikakve veze...

to je tacno...ima i takvih ljudi....

ajd pliz prevedi na svetosavski 

psihologija negira postojanje demona?

[JESSY]

пре 4 минута, gor.anger рече

psihologija negira postojanje demona?

licno nisam bila zainteresovana za problematiku demona u psihologiji...i uopste, izbegavam demone , msm literaturu koja se odnosi na njih....

[goranger]

пре 13 минута, JESSY рече

.i uopste, izbegavam demone , msm literaturu koja se odnosi na njih..

da li izbegavaš onda i Novi zavjet koji dosta govori o demonima? kakvo značenje bi imao "demon" u psihologiji? neprijatno osećanje?