Izložba grafika Nebu pod oblake

[JESSY]

Tatjana Trajković
Crtanje kao proces otvaranja duše

Izložba grafika Nebu pod oblake, moru pod talase otvara se 5. maja u galeriji Stara kapetanija u Zemunu i traje do 16. maja. Na izložbi će biti predstavljeno više od 40 radova rađenih u tehnici monotipije.

“U okviru teme Nebu pod oblake i moru pod talase radim grafike koje opisuju otisak duše. Verujem da duša treba da leti sama, i dok je dan i dok je noć, da sakuplja najsuptilnije emocije iz okruženja u kome je slobodna, opuštena i nesputana. Njeno je nebo, njeno je more, njen je i ceo podzemni svet. Kada je duša slobodna čovek vidi duboko, razgovara sa životinjama, poznaje šumu i oblake.

Različiti su načini na koji može da se poleti, različiti su prizori na koje se u tom letu nailazi i to je osnovna tema kojom se bavim. Svaki utisak postaje otisak!

Radovi su urađeni u tehnici monotipije, u različitim formatima. Monotipija je tehnika otiskivanja samo jednog otiska. On je jedinstven i neponovljiv, baš kao i svaki let duše. Ne može se umnožiti niti se može podeliti, ostaje kao jedinstven otisak momenta u kome je let trajao.

Od kada je slikanje tvoja ljubav i da li ti je pomagalo u nekim stresnim situacijama?

Crtam i slikam od kad znam za sebe ali prelomni trenutak, onaj u kojem sam odlučila da će mi to biti poziv, desio se u drugom razredu gimnazije, kada mi je tata kupio knjigu Brajana Bagnala Crtanje i slikanje. Uz tu knjigu sam otkrila nove tehnike, proporcije, senčenje…

Mene umetnost opušta i puni pozitivnom energijom. Ona je najbolji lek i najbolja samopomoć u stresnim situacijama jer papir trpi sve. Bezbroj puta sam u atelje otišla ljuta, zabrinuta, umorna a iz njega izašla spremna da poletim i osvajam svet. Stvoriti umetničko delo najdivniji je osećaj koji poznajem.

Radila si u velikoj kompaniji, da li si i tada slikala?

U medijskoj kući sam radila šesnaest godina, u vreme kada su odrastale i moje ćerke. Bio je to naporan period, sa čestim prekovremenim ostajanjem na poslu i stalnom grižom savesti da nisam dovoljno tu za svoju decu. Taj posao sam obožavala i iskreno sam se radovala postavljanju svakog novog broja časopisa na kome sam radila, ali sam u jednom momentu shvatila da meni to nije dovoljno. Tu nije bilo mesta za kreativnost o kakvoj sam ja sanjala. Pokušavala sam svih tih godina da crtam i slikam, mučila sam se sa stalnim postavljanjem i sklanjanjem boja i četkica, sa stalnim prekidima umetničke inspiracije jer je neko u tom trenutku gladan, ili mu se spava ili prosto hoće da se mazi… Tada sam shvatila da mogu da budem ili majka ili umetnica. U tom trenutku, ovo prvo je bilo daleko važnije i potrebnije  pa se moja kreativnost svela na bojenje zidova i crtanje kredama po betonu.

[JESSY]

Kada si odlučila da slikanje postane i tvoj “posao”?

Prava takva odluka pala je još u srednjoj školi i od toga nisam odustajala čak i kada su moji roditelji pokušali da me odvrate od upisivanja Akademije jer su bili uplašeni za moju egzistnciju. Međutim, kada su shvatili koliko sam uporna, postali su moja najveća podrška.

Kasnije, na studijama, neizmerno sam zavolela grafiku. Bila sam ponosna na svoje kratke nokte crne od grafičke boje i znala sam da ću joj se jednom sigurno vratiti.

Danas, kada sam skupila hrabrost da izađem iz korporacije, pronađem svoj atelje i prepustim se inspiraciji, znam definitivno da umetnost jeste moj poziv. 

Savet za druge: bez obzira na talenat, da li slikanje ili crtanje  može da bude rešenje protiv stresa čak i ako samo nabacuješ na platno/papir svoje emocije?

Ja nisam veliki poštovalac talenta. Svaka čast onome ko ga ima,  ali viđala sam mnoge ljude oko sebe koji svoj talenat ne umeju da iskoriste i poigravaju se sa njim.  Videla sam, i radila sam i sa onima drugima, koji se sa talentom nisu rodili, ali uživaju u svakom potezu, gutaju svaku reč koju o određenoj tehnici mogu da pronađu i stvaraju dela koja su sjajna. Posle višegodišnjeg iskustva u radu sa odraslima i decom, mogu sa sigurnošću da kažem da ne postoji osoba koja ne može da nauči da crta i slika.
Čak i oni koji pružaju otpor u učenju crtanja konkretnih oblika, vrlo brzo se opuste u slikanju apstraktnog jer im samo stvaranje donosi opuštanje. A tom osećaju ne može da se odoli tek tako…
Strah blokira, ne dopušta da osećanja izađu i završe na papiru pa je sam proces opuštanja i stvaranja poverenja jako bitan. Čovek mora da stekne povrenje u papir i alat kojim radi, mora da veruje da ne postoji greška, da čak i kada pomisli da je pogrešio to može da bude odličan detalj koji će stvoriti nešto novo.

Kao savetnica u art terapiji mogu sa sigurnošću da kažem da je crtanje najjednostavniji proces otvaranja duše. Dok crtamo, slikamo ili samo šaramo po papiru, nismo ni svesni emocija koje iz nas izlaze. Tek kasnije, kada razgovaramo o crtežu, ljudi postanu svesni šta se sve tu nalazi i koje emocije su ih vodile. To je čaroban trenutak za koji talenat nije potreban.

Još jednom da ponovimo: Izložba grafika Tatjane Trajković  Nebu pod oblake biće otvorena od 5. do 16. maja 2021. u Galeriji Stara kapetanija u Zemunu.

https://antistresvodic.rs/tatjana-trajkovic-crtanje-kao-proces-otvaranja-duse/2/