Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти

[Александар Милојков]

Када бих покидао, заборавио све своје односе и када бих био заборављен од свих своји ближњих, био бих анонимус без свог идентитета - постојао бих као природа, душа и тело, али безлично, без оног "ја" које ме чини личношћу,

Па колико видим ,постојања и у том случају има,па било оно и безлично.

Да ли си хтео рећи,да би га та безличност одвела у смрт ?

Има постојања у смислу да природа (душа и тело) не одлазе у небиће, не ишчезавају. Међутим, то не значи бити живи у пуном и правом смислу речи - јер бити жив значи бити личност, имати идентитет, конкретно "ја", имати име које Бог и људи познају. Да још мало упростим. Постојати, бити жив у пуном и правомс смислу речи, значи бити Александар, Јован, Марко...бити син, отац, брат...Све ово је тај животни, личносни идентитет који постојање чини животом. Безлично постојање лишено је живота - лишено је идентитета: Александар, Јован, Марко...син, отац, брат... Остаје само безлична природа (душа и тело).

[Александар Милојков]

To je oно кад Господ каже - не познајем вас. Познаје их по природи, али их не познаје по личности,

а познање по личности је право познање и знање другог.

greengrin

[Зосима]

А да ли ће се ови безлични и безличносни ,препознати међу собом

И да ли је то оно место где је плач и шкргут зуби  greengrin

[Александар Милојков]

А да ли ће се ови безлични и безличносни ,препознати међу собом

И да ли је то оно место где је плач и шкргут зуби  greengrin

Њихово постојање биће оно А=А. Нема екстазиса, нема изласка и односа према другом. Окован самим собом (А=А) и у немогућности да пројави негативни, деструктивни однос са светом око себе (жеља да света нема, да све нестане), а ипак то снажно желећи, тај неуспели екстазис негативне пројаве личности претвориће се у аутодеструкцију - у огањ који гори а не сагорева. Да, то је тај "плач и шкргут зуба".

[Guest O.Ugrin]

Ljudi, dajte malo logike...

To vam je isto kao i bioloska smrt koju poznajemo. Naime, umire licnost ali ne i priroda... ona se razgradjuje... DA! Ali, ne nestaje vec nastavlja svoje postojanje u drugim oblicima bioloskog kruga. Tako i covek... buduci neprepoznat od Hrista nastavlja svoje postojanje odelito od Boga ali posto to nije njegovo prirodno postojanje to on nije u dostojanstvu licnog postojanja vec u ponoru anonimnosti, dakle, smrti u onom licnosnom smislu. Nadam se da ce vam ovo poredjenje pomoci da shvatite...

Mir Vam, U.

[Благовесник]

Сећам се да у  виђењима светих ови су окренути  леђима једни другима,

а да на молитве верних (за њих) њима се олакшава стање и они свремена на време погледају једни друге у лице. Можда сте и ви читали о томе? То је опет у складу са овим тумачењем које је изнео Александар.

По мом мишљењу то може да води делимичној, али делимичној, апокатастази, м?  0110_hahaha

[Александар Милојков]

Сећам се да у  виђењима светих ови су окренути  леђима једни другима,

а да на молитве верних (за њих) њима се олакшава стање и они свремена на време погледају једни друге у лице. Можда сте и ви читали о томе? То је опет у складу са овим тумачењем које је изнео Александар.

По мом мишљењу то може да води делимичној, али делимичној, апокатастази, м?  0110_hahaha

Да, та виђења управо показују ово о чему пишем. Окретање лица к другом лицу представља личносни начин постојања, личност: етимологија грчке речи "просопон" (личност) говори: "оно што је наспрам очију" - наспрам лица, односно друго лице.

[Guest O.Ugrin]

Сећам се да у  виђењима светих ови су окренути  леђима једни другима,

а да на молитве верних (за њих) њима се олакшава стање и они свремена на време погледају једни друге у лице. Можда сте и ви читали о томе? То је опет у складу са овим тумачењем које је изнео Александар.

По мом мишљењу то може да води делимичној, али делимичној, апокатастази, м?  0110_hahaha

To je vidjenje Maksima, egipatskog pustinjaka, koje mu je otkrila lobanja u pustinji kada ju je pitao kako zive gresnici. No, to je upravo parabola ove poente... Da lice tog drugog vide nasim molitvama dok ih sami ne mogu videti jer ih ne mogu prepoznati posto nemaju licni identitet koji im moze dati jedino odnos u zajednici sa Bogom u Vecnosti i to jeste onaj ambis anonimnosti iz price o bogatasu i Lazaru koji se ne moze prevazici jer za ime je potreban DRUGI!!!

Mislite o tome... U.

[Ведран*]

Хвала Александре!

Међутим, бојим се да ниси дао одговор на моје питање, а оно је било сасвим једноставно. Чавез је поистовећивао ВРАЋАЊЕ у НЕБИЋЕ или НИШТАВИЛО са тим што он назива "природна анонимност". Моје питање је гласило како то да је повратак у небиће исто што и природна анонимност.

У ништавило, у нестанак, у смрт одлази личност, идентитет (изгубљени однос са Богом и ближњима) - иако природа (тело и душа) не одлазе у небиће (постоје као безлична природа, а безлично је анонимно јер оно Божије "не познајем вас" односи се на личносно познање, на однос).

Александре,

Добро, ја могу да прихватим то као твоје објашњење, односно да схватим да ти тако мислиш. Међутим, будући да ти објашњаваш шта је Чавез хтео да каже, ја и даље остајем збуњен. Ти кажеш „тело и душа не одлазе у небиће“, а чавез каже „душа и тело се могу вратити у ништавило (небиће)“??

Затим ако личност може да нестане, да се оде у ништавило, како ти кажеш, како онда може да постоји човек? 

[Milan Nikolic]

Вечно постојање тела и душе односи се на вољу (= благодат) Божију. Када би Бог уништио творевину значило би да Бог постаје известан негативац, од творца у уништитеља, али то никако не говори о томе да је вечно постојање дар природе. Дакле, овде су ствари потпуно јасне.

Са друге стране, постоји вечна одговорност човека која га усмерава у два могућа правца: вечни живот или вечна смрт. Шта значи живот а шта смрт? Сетимо се да ће све да постоји вечно благодаћу Божијом. Дакле, у том случају долазимо до питања шта означава смрт? А одговор на ово питање објашњава и шта означава живот.

Овде долазимо до Онтологије (= науке о постојању бића). Како биће постоји? Свакако реч је о истинском бићу, вечном бићу. Одговор који су Кападокијци дали заснива се на поистовећењу појма биће са појмом личност, која не може да постоји без суштинске заједнице са другом личношћу - заједнице коју нам дарује Христос. Према томе, ако неко изабере другачије постојање од ,,заједице са Христом'' онда је изабрао небиће (= не постојање личности), а постојање у небићу јесте егзистенција која благодат Божију доживљава као мучење.

[Александар Милојков]

Хвала Александре!

Међутим, бојим се да ниси дао одговор на моје питање, а оно је било сасвим једноставно. Чавез је поистовећивао ВРАЋАЊЕ у НЕБИЋЕ или НИШТАВИЛО са тим што он назива "природна анонимност". Моје питање је гласило како то да је повратак у небиће исто што и природна анонимност.

У ништавило, у нестанак, у смрт одлази личност, идентитет (изгубљени однос са Богом и ближњима) - иако природа (тело и душа) не одлазе у небиће (постоје као безлична природа, а безлично је анонимно јер оно Божије "не познајем вас" односи се на личносно познање, на однос).

Александре,

Добро, ја могу да прихватим то као твоје објашњење, односно да схватим да ти тако мислиш. Међутим, будући да ти објашњаваш шта је Чавез хтео да каже, ја и даље остајем збуњен. Ти кажеш „тело и душа не одлазе у небиће“, а чавез каже „душа и тело се могу вратити у ништавило (небиће)“??

Затим ако личност може да нестане, да се оде у ништавило, како ти кажеш, како онда може да постоји човек?  

Нека ти Чавез објасни шта је хтео да каже. Ја сам хтео да одговорим на твоје питање.

Како постоји човек, ако личност оде у небиће? Постоји као људска природа. Конкретније: не постоји као "КО" (личност), већ постоји као "ШТА" (природа).

[Ведран*]

Ljudi, dajte malo logike...

To vam je isto kao i bioloska smrt koju poznajemo. Naime, umire licnost ali ne i priroda... ona se razgradjuje... DA! Ali, ne nestaje vec nastavlja svoje postojanje u drugim oblicima bioloskog kruga. Tako i covek... buduci neprepoznat od Hrista nastavlja svoje postojanje odelito od Boga ali posto to nije njegovo prirodno postojanje to on nije u dostojanstvu licnog postojanja vec u ponoru anonimnosti, dakle, smrti u onom licnosnom smislu. Nadam se da ce vam ovo poredjenje pomoci da shvatite...

Mir Vam, U.

Драги оче Угрине,

Разумем у потпуности то што кажете. Проблем је у томе што је горе било речи о одласку у ништавило, то је оно што је. Одлазак у ништавило и смрт нису увек синоними. Ово што ви кажете је јасно.

[Александар Милојков]

Ево, да будем најпрецизнији: у ништавило може отићи само ЛИЧНОСТ, ИДЕНТИТЕТ. Природа - НЕ.

[Ведран*]

Хвала Александре!

Међутим, бојим се да ниси дао одговор на моје питање, а оно је било сасвим једноставно. Чавез је поистовећивао ВРАЋАЊЕ у НЕБИЋЕ или НИШТАВИЛО са тим што он назива "природна анонимност". Моје питање је гласило како то да је повратак у небиће исто што и природна анонимност.

У ништавило, у нестанак, у смрт одлази личност, идентитет (изгубљени однос са Богом и ближњима) - иако природа (тело и душа) не одлазе у небиће (постоје као безлична природа, а безлично је анонимно јер оно Божије "не познајем вас" односи се на личносно познање, на однос).

Александре,

Добро, ја могу да прихватим то као твоје објашњење, односно да схватим да ти тако мислиш. Међутим, будући да ти објашњаваш шта је Чавез хтео да каже, ја и даље остајем збуњен. Ти кажеш „тело и душа не одлазе у небиће“, а чавез каже „душа и тело се могу вратити у ништавило (небиће)“??

Затим ако личност може да нестане, да се оде у ништавило, како ти кажеш, како онда може да постоји човек?  

Нека ти Чавез објасни шта је хтео да каже. Ја сам хтео да одговорим на твоје питање.

Како постоји човек, ако личност оде у небиће? Постоји као људска природа. Конкретније: не постоји као "КО" (личност), већ постоји као "ШТА" (природа).

Моје питање се управо односило на оно што је Чавез рекао. Сада видим да је Чавез већ рекао да не зна тачно шта је хтео да каже. У реду, то је поштен одговор.

[Guest O.Ugrin]

Ево, да будем најпрецизнији: у ништавило може отићи само ЛИЧНОСТ, ИДЕНТИТЕТ. Природа - НЕ.

PRIRODA _ NE!

Zato sto ju je Hristos svojim Ovaplocenjem obesmrtio a ne zato sto ona ima egzistencijalne snage za besmrtnost u sklopu svoje ''besmrtne'' prirode!!!

Imajmo logike napokon

Mir Vam _ U.