Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти

[Ведран*]

Ево, да будем најпрецизнији: у ништавило може отићи само ЛИЧНОСТ, ИДЕНТИТЕТ. Природа - НЕ.

Александре,

Разумео сам да ти ово кажеш. Остаје нејасно када то личност одлази у ништавило. Да ли по смрти човека, уколико он није остварио заједницу са Богом? Или када?

[Александар Милојков]

Ево, да будем најпрецизнији: у ништавило може отићи само ЛИЧНОСТ, ИДЕНТИТЕТ. Природа - НЕ.

Александре,

Разумео сам да ти ово кажеш. Остаје нејасно када то личност одлази у ништавило. Да ли по смрти човека, уколико он није остварио заједницу са Богом? Или када?

Па ако по Васкрсењеу, на Суду, Господ обезличенима каже: "Не познајем вас", онда се тај нестанак личности збива након билошке смрти - када човек губи могућност да се покаје и да себе изгради као пуну и праву личност (у Цркви).

[Ведран*]

Важно је да си задовољан.

1312_womens

Ја мсилим да ти не знаш шта питаш. Ја сам ти рекао да је то све у принципу исто.

За Бога све постоји кроз личност. Зато је и створио човека као личност да се кроз њега оствари тајна Христова то јест да се све створено присаједини Христу. Што није присаједињено Христу за Бога ни не постоји. Дакле природа је у личнсти Христа сада за десне стране Оца.

Када Бог каже не познајем вас то има онтолошке последице а не другарске.

А да ли је то ништавило, небиће или нешто друго не знам прецизно.

Занимљива ми је ова твоја опаска Чавез. Ти ми замераш да "не знам шта питам" (неосновано), а ти сам не знаш шта причаш (доказано), али то чиниш са великим ентузијазмом  1312_womens

[Александар Милојков]

Занимљива ми је ова твоја опаска Чавез. Ти ми замераш да "не знам шта питам" (неосновано), а ти сам не знаш шта причаш (доказано), али то чиниш са великим ентузијазмом 

Немој да му замераш. Чак и чувени Хајдегер, хотећи да дође до "смисла бивствовања уопште" није успео да избегне оштру дихотомију између бивствовања (постојања) тубивствивања (човека, личности) и и нетубивствујућег бивствовања (постојање свега осталог у свету што није човек). Осетио је хајдегер разлику између ово два бивствовња (постојања), између личности и безличне природе, закључио је да обоје на неки начин постоје, али да су та постојања различита (једно је одређено егзистенцијалима а друго категоријама). Међутим, Хајдегер није успео дареши ову дихотомију постојања, да из ње дође до закључка у "смислу бивствовања (постојања) упоште", што је и био циљ његовог главног дела "Бивствовање и време".

То исто питање које је мучило великог философа Хајдегера, мучи и нас сада и овде: постоје (бивствују) камен, река, шума, животиње али постоји (бивствује) и човек. Човек бивствује на сасвим други начин него они први (човек је тубивствовање а они први су нетубивствујуће бивствовање - да преведемо на обичан језик: човек је личност а они први нису, они су безлична природа). Како сада из ова дна начина постојања доћи до смисла постојања уопште? Одговор је управо у тајни личности. Постојати значи бити личност - личност је темељ на коме стоји све што постоји (не природа сама по себи). Тако, смисао постојања уопште, за којим је Хајдегер трагао, лежи у ВОЗГЛАВЉЕЊУ, УЛИЧНОСЊЕЊУ СВЕЦЕЛЕ СТВОРЕНЕ ПРИРОДЕ У ЛИЧНОСТИ СИНА БОЖИЈЕГ. Из тог факта црпимо реч "постоји". Ван тог ВОЗГЛАВЉЕЊА у личности Сина Божијег, не можемо говорити о "постојању", не можемо говорити ниокаквој онтологији.

[oLjuba]

Не, нисам видео тај клип Александре, него сам упоредио један цитата из Катихизиса са оним што сте ви послаи у свом посту пре ових 20-так порука, а конкретно цитирали. Има и један клип са предвања али то не приводим због изворника на којем може да се нађе (да не буде ништа спорно). Због општег поштовања реду и поретку.

Како сам први пут рекао тако и сада, не осуђујем ја Епископа, највериовтније би било тако да када би се сусрели да би се лепо и испричали (што је овог лета по некиом мојим плановима врло могуће), уз сва поштовања које заслужује од мене као презвитера. Притмитивци не могу то да разумеју. Али написано је написано.

Једносавно овде код неких људи влада хаос, како духовни тако и психофизички, па не могу да повежу шта говоре. Толика апсурдност и контрадикција а у шоакнтном недостатку способности да поцрвене од стида. То је оно духовно стање: "окамењена неосетљивост".

Сад треба утврдити а по којим критеријумиома је личност - личност. И шта је она? Ко има времна за опет и поново? Ја немам!  Не баш због недостатка жеље да са вама разговарам него због безобразлука, и непобожности и неваспитања код изолованих појединаца који кваре овај пројекат. А и због сталног окретња у круг и бесмисленог понављања истог. Због незаштићености да се овде академски разговара, јер неки све минирају, а посебно сировим простаклуком. Почнеш лепо да говориш а он те прозивачки напада, у отсуству основних начела да би се показало а на којем учењу или школи стоје. Да ти кажу и покажу нешто?  "Са чиме пред Милоша излазе"? Јад и беда.

Прво ме прозива па сам после тога ја за њега поп. И јесам поп, али не онакав на каве је господин навикао.

Ником ништа лоше нисам рекао, све што говорим то радим учећом Црквом, и моја јавна дужност да штитим оно што она нама каже. А већини овде хвала уз најлепше поздраве.

Ја не могу простачки да се препирем и свађам.

[oLjuba]

Оче Угрине, а како да ја схавтим ова ваша црвена слова? Ко кога овде назива јеретиком, и када, и којег епископа? Хвала. Чекам одговор.

[oLjuba]

Ајте Чавез, молим вас... И Владику зову "поп", дакле, имате одговор. Не желим ја вама ништа лоше, и ником.... Само уображавате да сам вам ја неки објекат за жалбу... ?

[oLjuba]

О, да могу. Итекако. Али чиме сте заслужили?

Али шта то вама значи у низу других потврда већ показаних? Или треба да сад исфабрикујете како о Љуба "пљује" еп. Игњатија. То - "пљување", овде је омиљени академски речник али српске рецензије.

А прво сте мисли на м. Јована Зујуласа, сад на еп. Игњатија... типично...

[Guest O.Ugrin]

Оче Угрине, а како да ја схавтим ова ваша црвена слова? Ко кога овде назива јеретиком, и када, и којег епископа? Хвала. Чекам одговор.

Napisao sam uopsteno, nakon postavljanja stvari ''ili ili'' od strane, mislim Chaveza, ne bi li se razmisljanje odvojilo od licnosti. Odnosno, da bi se naglasilo to da ovde niko od nas nema tapiju na ucenje Crkve te da samim tim niko od nas ne treba ni da klasifikuje tudja misljenja kao jereticka ili ortodoksna a po najmanje stavove i misljenja nasih vladika. Dakle, razmisljanje_DA! Klasivikacija bilo cijeg razmisljanja_NE! To je bila moja poenta...

Crvena slova su u upotrebi zbog naglasavanja i posto sam urednik ovog PDF to onda i jeste moja obaveza.

Mir Vam_U.

[oLjuba]

Добро оче Угрине. Тако и треба.

Али само да вас подсетим да ја небих ушао у овај разговор да није узет мој текст са светосавље.орг и декларативно обајвљен као јеретички, а ја јеретик. Треба узети у обзир да је прошло 24 часа после јавног објављивања мене јеритком и да никаква опомена није следила све док сам нисам указао на то.

Ја ова бесмислена и мучна расправљања о души пратим неколико година али ми ни на крај памети није било да се упуштм у разговр због присутва ликова који свако добро дело руше и претварају у свађу. Повод да се овде јавим са неколико порука у вези ове теме је био тај да сам опањкан као јеретик. То је била декларативна "класификација мог размишљања".

Христос по среди нас.

[Милан Меденица :)]

Чавез,

А како је небиће исто што и природна анонимност? То већ два пута понављаш. Можеш ли да објасниш?

Ево и ја ћу покушати да објасним. Постојање у смрти јесте постојање које се не темељи на личносном односу, већ само на природи. За човека постојати значи бити конбкретан човек са идентитетом ,са именом, бити личност. То човек бива само ондакада постоји у заједници. На пример, моје "ја" незамисливо је без односа са мојом породицом, са родитељима, рођацима, пријатељима. Сви ти односи чине да моје психосоматско биће БУДЕ Александар, личност. Када бих покидао, заборавио све своје односе и када бих био заборављен од свих своји ближњих, био бих анонимус без свог идентитета - постојао бих као природа, душа и тело, али безлично, без оног "ја" које ме чини личношћу, које и ту моју природу чини постојећом (читај: примећеном од других личности и примљеном у однос, у комуникацију, у живот). То је, заправо, смрт - када постојање градимо само у својој аутономији у оном да је А=А. Постојати значи изаћи из себе, бити екстатичан премо другоме (а и Бог је тај други). Постојање је ОДНОС - ОДНОС који нам даје конкретан и непоновљиви ИДЕНТИТЕТ без којег не можемо постојати. Без тог идентитета нема разлике између човека, животиње и неживе природе.

шта је са човеком који доживи потпуну амнезију?

[Guest O.Ugrin]

Добро оче Угрине. Тако и треба.

Али само да вас подсетим да ја небих ушао у овај разговор да није узет мој текст са светосавље.орг и декларативно обајвљен као јеретички, а ја јеретик. Треба узети у обзир да је прошло 24 часа после јавног објављивања мене јеритком и да никаква опомена није следила све док сам нисам указао на то.

Ја ова бесмислена и мучна расправљања о души пратим неколико година али ми ни на крај памети није било да се упуштм у разговр због присутва ликова који свако добро дело руше и претварају у свађу. Повод да се овде јавим са неколико порука у вези ове теме је био тај да сам опањкан као јеретик. То је била декларативна "класификација мог размишљања".

Христос по среди нас.

Jeste i bice.

Sve receno za vladike vazi i za svestenike. S'tim u vidu moram se onda ja vama izviniti pre svega na mojoj neaktivnosti koja je rezultirala da ste se kao jeretik okarakterisali a da to nije momentalno sankcionisano; to mi se nece ponoviti budite uvereni. Samim tim i relaksirani sto se tice izlaganja, koje je svakako dobro doslo upravo da se ne bi oprecna misljenja pretvarala u svadje umesto da budu dijalog argumenata, sto bi trebalo da predstavlja te da njime Istini tezimo a ne da svojim slovima izrazavamo ''boju dresa'' koji nosimo, slepo odani doktrini koju ni sami ne razumemo u celosti. Svakako nemojte misliti da su se moja upozorenja odnosila na vas ili bila prouzrokovana vasim pisanjem. Kazem, inicijalna kapisla je bio Chavezov post, ne Chavez odmah da naglasim, koji je sadrzao ''ili ili'' koncept pristupa razlicitim misljenjima, stavovima...

Lep pozdrav i ugodan boravak na PDF D. A.

Vas u Hristu brat, U.

[oLjuba]

Хвала оче Угрине.

олм

[Srx]

Čavez brate,

ovakav ton i odnos prema jednom svešteniku, pa ma ko on bio, obezvređuje sve što pišeš, a još pokušavaš da pišeš o ličnosti i odnosima prema ličnosti.

Čist udbaški mentalitet i fraze, tj. ko nije sa nama taj je onda sigurno protiv nas  facenew22222222-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt=':)' />

[Александар Милојков]

Чавез, молим те да покажеш мало више поштовања према свештеним лицима (конкретно према оцу Љуби). Не можеш се свештенику обраћати као да си партијски комесар, Боже ме прости. Уколико наставиш, уследиће и званична опомена.